Kiše tokom prethodnih mesec dana nekako su nam stvorile osećaj da dolazi pogrešno godišnje doba, umesto leta. Ipak, sunce je konačno izvirilo kroz oblake, donevši nam i visoke temperature, stoga je ovo odličan trenutak da otvorimo jednu pravu letnju temu. Bilo da ćete naredne mesece provesti u urbanim područjima, a trenutke za osveženje pronalaziti na gradskim bazenima i kupalištima, bilo da u ruke uzimate pasoš i kofer za tropske destinacije na obali mora ili da živite izvan grada te u blizini imate jezero ili reku, pa čak i sopstveni bazen u dvorištu, verovatno razmišljate i o osveženju vaše kolekcije kupaćih kostima.
Kao i obično, ekologija se ušunjala i u temu odabira kupaćih kostima, a evo i kako.
Jedna karakteristika ovog odevnog predmeta jeste da bude lagan, elastičan uz telo, da ne upija previše vode i brzo se suši. Kako bi se to sve postiglo, kupaći se obično prave od sintetičkih materijala poliamid, mokra likra, poliester, najlon i drugih…
Za temu današnjeg bloga, izdvojila bih jedan od ovih materijala, koji veoma zagađuje mora i okeane, a kojima se toliko radujemo u ovom periodu godine. Naime, proizvodnja najlona štetno utiče na životnu sredinu, zahtevajući veliku količinu vode a ispuštajući i veliku količinu azot-oksida. Neki podaci pokazuju da je oko 40 odsto plastičnog otpada koji se nalazi u morskim vodama upravo najlon.
Ribarske mreže i linije prave se od najlona, a upravo su one te koje prekrivaju značajan deo morskog dna i time ugrožavaju biodiverzitet. Prisetimo se jednog primera koji je objavio WWF – Na morskom dnu kod havajskog ostrva Oahu, zabeleženo je da je 65 odsto kolonija korala bilo zapetljano u ribarske linije, a da je od tih 65 odsto, čak 80 odsto bilo veoma ugroženo ili uginulo.
Kako je ovde ekologija pronašla svoje mesto?
U borbi protiv zagađenja i iskorišćavanja resursa, iznalaze se metode za reciklažu različitog otpada i zahvaljujući trendu porasta svesti o mogućnosti ponovnog iskorišćenja postojećih resursa, mi danas možemo da govorimo o ekonilu (Econyl). Ova tkanina dobija se reciklažom industrijskog najlonskog otpada, ostataka tkanine i ribarskih mreža iz okeana, a njen kvalitet je potpuno isti. Još jedan plus dobija kada se kaže da ovako dobijena tkanina može iznova da se reciklira.
Kada sam rekla da se smanjuje iskorišćavanje resursa, a time i zagađenje, želela sam da podsetim na to da je za proizvodnju najlona potrebna nafta, čiji je negativan uticaj na prirodu i te kako poznat.
Sve veći broj modnih brendova u svoje proizvode uključuje ekonil, koji može da se nađe i u patikama, a dospeo je i dalje od toga, pa tako za primer imamo automobilsku industriju.
Nadam se da će ova tkanina u što skorijem periodu postati široko dostupna, kako bi nam vreme koje provodimo u prirodi bilo još ugodnije, znajući da pri odabiru odevnih predmeta činimo bolje upravo za nju.
Katarina Vuinac
