Vreme u Severnoj Koreji kao da je stalo. Barem tako deluje ostatku sveta koji nikako da se pomiri sa činjenicom što u 21. veku, vremenu inovacija i novih društvenih vrednosti, opstaje ova totalitarna zemlja sa najstrožim pravilima za svoje građane.
Svakoga, ko je progledao barem jedan dokumentarac o ovoj istočnoazijskoj zemlji, obuzima lavina emocija, od besa do tuge, zbog tih jadnih ljudi koji čak i sopstvenu frizuru moraju da usklade sa državnim direktivama.
Mejnstrim mediji doprineli su tome da bi retko ko poželeo da poseti Severnu Koreju jer se o ovoj zemlji gotovo ništa pozitivno ne može pročitati. Međutim, sve je zvučalo previše loše da bi bilo istinito, pa sam se upustila u sopstveno mini-istraživanje koje će mi otkriti jednu drugu stranu ove zemlje.
Sve je počelo kada sam, sasvim sličajno, videla satelitski noćni snimak Severne Koreje. Deluje da je ova zemlja noću u mrklom mraku. Opet – jadni ti ljudi koji moraju da čitaju uz sveće ili jednostavno idu na spavanje ranije jer nemaju šta da rade kada padne noć.
Ipak, stvari možemo da sagledamo iz drugačijeg ugla – možda Severna Koreja nije previše mračna, možda su naši moderni gradovi i metropole previše svetli?
Svetlosno zagađenje je ozbiljan ekološki problem koji remeti normalno funkcionisanje prirodnih ekosistema i nepovoljno utiče na ljudsko zdravlje. Osim toga, noćno osvetljenje nepotrebno troši kilovate i kilovate električne energije koja je mahom dobijena iz prljavih izvora i time doprinose astronomskim emisijama gasova staklene bašte.
Moderne zgrade uglavnom previše šljašte, ali se neretko dešava da se upravo u njihovim prostorijama govori o sprečavanju zagađenja i klimatskoj krizi.
Teško da možemo ublažiti klimatsku krizu bez ikakvih odricanja i zato kažem – hajde da smanjimo doživljaj sa noćnim osvetljenjem i da, barem kada je reč o ovome, budemo malo više kao Severna Koreja.
Zemlja sa izuzetno malim ugljeničnim otiskom
Ko bi rekao da ova zemlja “na lošem glasu” ima tako mali ugljenični otisak. Severna Koreja smanjila je svoje emisije ugljen dioksida za 70 odsto od 1990. godine i obavezala se da će do 2030. godine smanjiti emisije za oko 50 odsto ukoliko joj u tome pomognu druge zemlje, piše britanski institut RUSI.
Jedan od načina da Severna Koreja smanji emisije štetnih gasova je i ulaganje u obnovljive izvore energije. Sve je više postrojenja na biomasu i solarnih elektrana, iako nema preciznih podataka o broju instalisanih zelenih kilovata. Ipak, u jednom intervjuu iz 2021. godine, tadašnji predstavnik Ministarstva za energetiku otkrio je da 70 odsto električne energije u zemlji dolazi iz obnovljivih izvora.
Otvorenost za saradnju u borbi protiv klimatskih promena
Iznenađuje i to koliko je Severna Koreja otvorena za saradnju sa drugim zemljama kada je reč o zaštiti životne sredine, pa je tako nedavno ostvarila saradnju sa Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju u akcijama pošumljavanja, povećanju bezbednosti hrane i povećanju pristupa pijaćoj vodi, kao i sa fondacijom Hanns Seidel u oblasti održivog šumarstva.
Severna Koreja nastavlja da sarađuje sa Ujedinjenim nacijama, Evropskom unijom i Južnom Korejom kada je reč o zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena. Ujedno, ova zemlja je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača, Kjoto protokola i Pariskog sporazuma.
“Rat za poboljšanje prirode”
Možda jedini rat koji ću ikada podržati je Kim Džong Unov “Rat za poboljšanje prirode”. Neprikosnoveni severnokorejski vođa pozvao je u govoru iz 2015. godine “celu partiju, celu vojsku i sve ljude da sprovode energičnu kampanju obnove šuma kako bi planine postale prekrivene šumom“.
Napori za pošumljavanje traju i danas, a satelitski snimci pokazuju da je Severna Koreja znatno ozelenela, posebno u oblastima oko Pjongjanga.
Iako u medijima često ismevan, Kim Džong Un je prepoznao da je briga o prirodi preduslov za ekonomski razvoj zemlje, a njegova spremnost na međunarodnu saradnju i ulaganje u OIE donekle menjaju stereotipnu sliku o Severnoj Koreji.
Milena Maglovski
