Home Blog Page 201

Usklađivanje zakonodavstva u oblasti energetike sa pravnim tekovinama EU

Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)
Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, čime se usklađuje nacionalno zakonodavstvo u oblasti energetike sa pravnim tekovinama Evropske unije i na sveobuhvatan i efikasan način rešava pitanje pune primene relevantnih propisa Unije, usvojen je od strane Vlade.

Reforma energetskog sektora ima neposredan i značajan uticaj na opšti privredni razvoj, stanje i mogućnosti investicione aktivnosti, podizanje kvaliteta i stvaranje tržišne ekonomije osposobljene da se uključi u jedinstveno tržište EU i druge međunarodne tržišne tokove, navodi se na sajtu Vlade.

Takođe, predloženim izmenama se uspostavlja Republička komisija za energetske mreže kao samostalan i nezavistan organ Republike Srbije za kontrolu operatora prenosnog sistema električne energije i operatora transportnog sistema prirodnog gasa čiji je osnivač Republika, dok će kontrolu nad energetskim subjektima, koji obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom, obavljati Vlada.

Pročitajte još:

Usvojena je i Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći za ulaganje u sektore od značaja za dostizanje nulte stope emisije gasova sa efektom staklene bašte, koja se temelji na Strategiji industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine.

Uredbom je predviđeno da je državna pomoć usklađena samo ako su kumulativno ispunjeni uslovi i kriterijumi predviđeni ovom uredbom, a u zavisnosti od toga da li se ova vrsta pomoći dodeljuje na osnovu šeme ili kao individualna državna pomoć.

Cilj donošenja Uredbe je poboljšanje konkurentnosti Srbije kao investicione lokacije za ulagače u sektore od značaja za dostizanje nulte stope emisije gasova sa efektom staklene bašte na evropskom prostoru.

Energetski portal

Objavljen javni poziv za lokalne samouprave za energetsku sanaciju kuća i stanova

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je javni poziv za jedinice lokalne samouprave i gradske opštine u okviru novog programa za energetsku sanaciju porodičnih kuća i stanova, navodi se u saopštenju.

Novi program planiran je da traže pet godina, a za taj period očekuje se da će oko 50.000 domaćinstava moći da dobije subvencije.

Prema rečima ministarke Đedović, u programu će moći da učestvuju sve lokalne samouprave koje ispune uslove, a novina je da će javni poziv biti otvoren tokom cele godine kako bi građani mogli u svakom  trenutku da se prijave.

Istakla je i da će građanima koji se opredele za više mera energetske efikasnosti u svojim domaćinstvima, biti omogućeno da kroz subvencije pokriju i do 65 odsto troškova investicije, što će biti detaljno obrazloženo u javnom pozivu za građane koje će objavljivati jedinice lokalne samouprave.

Pročitajte još:

,,Javni poziv za JLS otvoren je do 23. juna, i naše očekivanje je da gradovi i opštine koje potpišu ugovore sa Ministarstvom već tokom jula raspišu prvo javni poziv za privredne subjekte, što će omogućiti da se tokom leta raspišu i javni pozivi za domaćinstva“, rekla je ministarka Đedović.

Kako se navodi u saopštenju, novim javnim pozivom predviđeni su povoljniji uslovi za ekonomski devastirana područja i opštine sa visokim nivoom zagađenosti vazduha, gde je predviđeno minimalno učešće od 15, odnosno 20 odsto. Ostale JLS će, kao i do sada, pokrivati do 25 odsto troškova po domaćinstvu, Ministarstvo do 25 odsto, dok će 50 odsto troškova snositi sami građani.

„Najjeftinija je energija koja se ne potroši i naš cilj je da što veći broj građana učestvuje u programu i dobije mogućnost da smanji svoju potrošnju tako što će zameniti stolariju u domaćinstvu, poboljšati izolaciju krova i zidova, ugraditi efikasnije kotlove, ugraditi solarne kolektore za toplu vodu ili postaviti solarni panel. Na ovaj način, uz podršku države i lokalnih samouprava, dajemo mogućnost svim građanima da smanje svoje troškove za energiju, i doprinosimo da kao država uspešno prođemo kroz proces energetske tranzicije„, rekla je ministarka.

Na prethodna tri javna poziva za povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima, subvencije je dobilo oko 20.000 građana, a ukupan iznos subvencije koje je obezbedila država zajedno sa jedinicama lokalne samouprave je oko 2,7 milijardi dinara.

Uštede energije su oko 235 GWh godišnje što je ekvivalentno proizvodnji toplotne energije gradske toplane u Nišu, a očekivano smanjenje emisija ugljen-dioksida je oko 103 hiljade tona gasova CO2 godišnje, što je jednako godišnjoj emisiji 58.000 motornih vozila.

Energetski portal

OTP banka nastavlja putem zelene tranzicije

Foto: OTP banka
Foto: OTP banka

Na samo nekoliko kilometara od centra Beograda, na lokaciji koja predstavlja stanište za više hiljada pčela predstavljen je OTP VILLAGE, najnoviji „zeleni“ projekat koji OTP banka realizuje u partnerstvu sa ekološkim Udruženjem Supernatural“. Pokretanje urbanog pčelinjaka i rasadnika sa 12 vrsta medonosnog bilja predstavlja najnoviju u nizu inicijativa kojima OTP banka pruža podršku ekološkom aktivizmu i daje svoj doprinos uvećanju biodiverziteta u želji da ukaže na ključnu ulogu pčela za očuvanje našeg celokupnog ekosistema.

Prema rečima Milene Mićanović, direktorke za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke, Banka pažljivo procenjuje svoje direktne i indirektne uticaje na životnu sredinu i podržava inicijative koje imaju pozitivan uticaj na ukupno stanje ekosistema.

Pročitajte još:

OTP banka nastavlja putem zelene tranzicije

„Činjenica da pčele oprašuju više od 70 odsto biljaka i da od njih zavisi isti procenat ukupne flore i faune podstakla nas je da razmišljamo o ovoj važnoj temi i da zajedno sa našim partnerima iz Udruženja „Supernatural“ pokrenemo OTP Village. Uspostavljanje rasadnika medonosnog bilja i pokretanje pčelinjaka je naš način da doprinesemo očuvanju biodiverziteta, ali i da otvorimo još jednu važnu ekološku temu, a to je uvećanje znanja o medonosnim i divljim pčelama od čijeg opstanka zavisi opstanak gotovo cele planete. Upravo je odgovoran, racionalan i održiv odnos prema resursima i prirodnom okruženju među ključnim kriterijumima kako u odabiru projekata, tako i u izboru partnera koje ćemo podržati. Zahvalni smo našim saradnicima iz Udruženja „Supernatural“ što smo pored projekta Generator ZERO i sajma socijalnog i održivog preduzetništva Generator dobrih dela ove godine, kroz OTP Village započeli još jednu zelenu priču koja sve zajedno treba da nas podstakne da pažljivo i odgovorno biramo kako se ponašamo danas, jer od toga zavisi budućnost i opstanak onih koji dolaze posle nas“, izjavila je Mićanović.

Foto: OTP banka

O višestrukom značaju i ulozi pčela svedoči i činjenica da samo jedno pčelinje društvo okolnim poljoprivrednim usevima u velikoj meri poveća prihode kroz značajno uvećanje ukupnih prinosa. Na njihov nemerljiv doprinos u održanju ekosistema, kao i značaj učešća privatnog sektora u zelenim akcijama osvrnuo se i Srđan Stanković iz ekološke organizacije Supernatural.

„Kako bismo transformisali trenutni, linearni i dugoročno neodrživ ekonomski sistem koji funkcioniše po modelu „kupi– troši – baci“ u održivi, cirkularni i baziran na čistim izvorima energije i biorazgradivim materijalima, neophodna je saradnja svih društvenih aktera. Zbog toga je podrška koju OTP banka već godinama pruža brojnim zelenim programima pravi primer odgovornog ponašanja privatnog sektora. Pokretanje OTP Village-a kao projekta posvećenog pčelama i sam čin sadnje 1.000 medonosnih biljaka izuzetno je važan za nas. Ponosni smo što približavamo čudesni svet pčela ljudima, jer su pčele zbog svoje uloge polinatora, najvažnija bića na planeti”, zaključio je Stanković.

OTP Village dodatan je korak na putu postizanja neto karbonske neutralnosti do 2030. godine OTP banke i potvrda njenog strateškog opredeljenja ka potpunoj zelenoj tranziciji. Na otvaranju OTP Village-a svi zainteresovani imali su priliku da učestvuju u sadnji medonosnog bilja, dok su od Stanka Rajića, predsednika Beogradskog udruženja pčelara Srbije i Maje Kovač farmaceutkinje koja je osnovala Udruženje „Smilje i bosilje“, mogli da saznaju više o pčelarstvu i njegovim urbanim modelima, kao i važnosti, značaju i specifičnostima medonosnih biljaka.

Izvor: OTP banka

Kako dobro upravljati životnom sredinom

Foto: Eko-sistem
Foto-ilustracija: Pixabay

Danas je u hotelu „Golden Tulip Zira“ u Beogradu održana konferencija EKO + SISTEM = DOBRO UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM u organizaciji Mladih istraživača Srbije koji sprovode projekat “EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine” uz podršku Švedske.

Neposredan povod za dijalog o dobrom upravljanju životnom sredinom je pokretanje trećeg ciklusa podrške EKO-SISTEM programa osnaživanja mreža udruženja građana koje se bave zaštitom životne sredine. Potpisani su ugovori za realizaciju deset projekata koje će sprovoditi 56 organizacija civilnog društva.

Skup je otvorila izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije, Tanja Petrović, i u uvodnom obraćanju istakla da su očuvanje biodiverziteta, zaštita prirode i klimatske promene u srcu delovanja Mladih istraživača već skoro 50 godina, ali i da postoji globalno nerazumevanje koliko kvalitet života, dobrobit i opstanak svih zavisi od stanja u prirodi i očuvanja biodiverziteta koji se planetarno sve drastičnije smanjuje.

Pročitajte još:

Iznela je podatak iz prošlogodišnjeg Izveštaja o stanju planete da se blizu milion biljnih i životinjskih vrsta u svetu nalazi pred izumiranjem, a dnevno se iskrči površina šuma veličine 27 fudbalskih igrališta i dodala da je u Srbiji biodiverzitet relativno očuvan, te da postoji tradicija zaštite prirode, ali i duga istorija centralizovanog upravljanja zaštićenim područjima.

Naglasila je da zaštićena područja treba posmatrati kao osnov za održivi razvoj zajednica.

„Želja nam je da od građana napravimo saveznike u dostizanju ciljeva Zelene agende i otvorimo procese za sve zainteresovane strane, a pre svega za stanovnike zaštićenih područja i okoline,“ rekla je Tanja Petrović.

Usledio je panel na temu Bolja javna uprava – bolja životna sredina sa fokusom na učešću građana u procesima izrade politika i donošenja odluka koje se tiču zaštite životne sredine, o preprekama za učešće javnosti u ovim procesima, kao i za uspostavljanje partnerstava između civilnog društva i javnog sektora, ali i o značaju transparentnosti u radu javnih organa, koja u Srbiji često izostaje.

Panelisti, Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole, Uroš Mišljenović iz organizacije Partneri Srbija, Jelena Pejić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija istakli su da je suština dobrog upravljanja životnom sredinom u saradnji, razmeni, međusobnom poverenju i uvažavanju svih aktera, uz poštovanje propisa i procedura i njihovu transparentnost.

Potom je u radnim grupama bilo reči o ulozi žena u dobrom upravljanju životnom sredinom, saradnji OCD i institucija u ovom domenu, i podsticanju mladih da se više uključe u pitanja
upravljanja životnom sredinom.

Jedan od zaključaka konferencije je da se recept za efikasno upravljanje životnom sredinom u Srbiji krije baš u ovoj igri reči EKO + SISTEM jer bez svesti o stanju u životnoj sredini i funkcionalnog sistema koji počiva na transparentnosti, uključivanju građana i saradnji između civilnog društva i javnog sektora, nema ni dobrog upravljanja životnom sredinom.

Izvor: Eko-sistem

Ko uspešnije čuva prirodu od nje same i gde smo tu mi?

Foto-ilustracija: Freepik ( vladimircech)
Foto-ilustracija: Freepik (vecstock)

Svi bismo koji volimo prirodu da nešto učinimo za nju – i nije to loše, naprotiv. Dobro je da umešamo prste u pokušaju da ispravimo ono što naša vrsta radi ostalim. Ipak, priroda bi nam bila zahvalnija da se nikada i nismo dirali previše u nju, jer dovoljno je i ono što nam daje, a mi bismo još? Savršenu harmoniju koju ona stvara, ljudska ruka, pa i ova nova proizašla iz veštačke inteligencije, ne može.

Kada smo već našu pohlepu doterali do kraja, a sada bismo da ispravimo greške, hajde da to uradimo osluškujući potrebe prirode. U redu je, pohvalno i zahvalno, sve ono što ljudi širom sveta rade za nju. Veliki naklon za znanje i napore onih koji u kontrolisanim uslovima nadziru ugrožene životinje i veštačkom oplodnjom se bore za njihov opstanak. Veliko bravo i za nas ostale koji podršku pružamo kroz podizanje svesti o ovim problemima, svako na svoj način. Aktivisti izlaskom na ulice ili sadnjom biljaka, pravnici kroz donošenje zakona i propisa…

Iako svako od nas zaslužuje malo pažnje, danas ću govoriti o stručnjacima za očuvanje prirode koji zagovaraju jedan drugačiji metod, čija je crvena nit da čovek ne može prirodu da oporavi bolje od nje same. U tom smislu, osluškujući prirodu i ono što bi za nju bilo najbolje, naša uloga treba da bude samo da stvorimo početne uslove, a ostatak posla prepustimo njoj.

Šta je rivajlding (eng. rewilding)

Uništavanjem prirodnih staništa, doveli smo veliki deo živog sveta u opasnost. Poljoprivreda ima značajnu odgovornost za sadašnju situaciju, zbog poljoprivrednog zemljišta koje zahteva sve veće površine, odnosno da se netaknuta priroda prenameni za proizvodnju dobara za ljude.

Rivajlding je metod osmišljen tako da čovek pruži podršku prirodi, na način da izmenjeno područje vrati u privobitno stanje i uvede vrste na njega. To znači da bi reke trebalo da se oslobode brana i nasipa, smanji lov na divlje životinje, omogući prirodna regeneracija šuma i na takva područja ponovo uvedu vrste koje su sa njih nestale uticajem čoveka.

Možda zvuči jednostavno, ali potrebno je pažljivo planiranje, naročito kada je reč o vraćanju nekih vrsta u staništa, kako se ne bi ugrozile one koje su nastanjene već u tom trenutku. Postoji čitav skup formulisanih prinpica kojih je potrebno da se stručnjaci drže prilikom sprovođenja ovog metoda.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Majksner)

Zaštitom biodiverziteta, ublažaju se i klimatske promene, što je veoma bitan cilj uvršten u ovaj metod i to kroz obnovu šuma, močvara i drugih područja koja skladište značajne količine ugljen-dioksida.

Govoreći o evropskom području, 2011. godine zvanično je u Holandiji osnovan Rewilding Europe kao nezavisna, neprofitna fondacija, koja za cilj ima obnavljanje područja, naročito poljoprivrednih koja se više ne koriste, u svrhu obnove biodiverziteta. U svom dosadašnjem delovanju, dokazali su uspešnost primene ovakog metoda.

Jedan od najvećih uspeha ove fondacije, jeste ponovno uvođenje bizona u Južne Karpate u Rumuniji. Bizon je sa ovih područja nestao pre više od 200 godina, a od 2013. započeta je obnova područja i priprema za njihov povratak. Konačno, 2016. godina jedinke su puštene u divljinu, a do kraja 2022. godine njihov broj porastao je na preko 140.

Ukoliko želimo da planetu učinimo održivom za čoveka, potrebno je da prvo sva ostala bića obezbedimo. I sleduje ona poznata – oni bez nas mogu, mi bez njih ne možemo. Iako smo dokučili neke neverovatne stvari u tehnologiji, ono naizgled najjednostavnije – prirodu, ipak nećemo umeti nikada do kraja. Zbog toga sve znanje koje imamo treba da iskoristimo da uklonimo naše pogreške, a onda prirodu pustimo da uradi ono što samo ona najbolje ume.

Katarina Vuinac

MEĐUNARODNI DAN REKE SAVE

Foto-ilustracija: Unsplash (Ramiz Dedaković)
Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Mils)

Svi koji žive na obalama reke Save, znaju da se njihov grad razvio upravo zahvaljujući njenom ekonomskom, kulturnom i ekološkom značaju u regionu. Nijedna reka, naročito ne Sava, nije samo obična vodena površina, već je za svakodnevni život ljudi značajna koliko i arterija u organizmu. Izazovi koji su nas sačekali u ovom veku svakim danom nas podsećaju na to. Posledice klimatskih promena, suše koje prete Evropi, požari koji plamte Kanadom, temperature koje rastu, lednici koji se tope, naša su realnost. Stoga, podsetimo se zašto je 1. jun značajan za Istočnu Evropu.

Danas se obeležava međunarodni dan reke Save – dragulja ovog dela Evrope. Jedna od većih i kulturno važnijih plovnih reka na kontinentu. Ona je treća po dužini pritoka Dunava, a duga je 944 kilometara. Države i gradovi koji joj odaju počast su Slovenija gde reka započinje svoj put, i to prolazeći kroz Ljubljanu, potom Hrvatska, gde prolazi kroz njihov glavni grad – Zagreb, kroz ravnice Slavonije, duž granice sa Bosnom, da bi se na kraju u Beogradu susrela sa Dunavom i formirala čuveno ušće.

Pročitajte još:

Foto: pixabay

Umesto izvora života postaje kanal kontaminacije od svih materija koje u nju dospevaju. Plastika kao sveprisutni zagađivač ugrožava vodeni ekosistem, jer je reka Sava sa svim drugim rekama odvodi direktno u mora i okeane. Već smo pisali o tome šta mikroplastika radi organizmima i lancu ishrane uopšte. Tu je i neprečišćena ili neadekvatno prečišćena kanalizacija koja se ispušta direktno u reke, i to nažalost vidimo i u velikim gradovima Srbije. Ova praksa rezultira prisustvom štetnih bakterija i virusa, što dovodi do širenja bolesti koje se prenose vodom, naročito ako u gradu postoje i javna kupališta. Takođe, ovo povećava nivo organske materije u vodi, uzrokujući pad nivoa kiseonika što šteti vodenom životu. Poljoprivreda i industrija su veliki faktor zagađenja reka. Prekomerna upotreba đubriva i pesticida može dovesti do oticanja bogatih hranljivih materija sa zemljišta, što može izazvati cvetanje algi u rekama. Ovi cvetovi iscrpljuju kiseonik u vodi, a vodeni svet ne može da preživi.  Štaviše, ovo oticanje može kontaminirati izvore vode za piće nitratima i fosfatima, što predstavlja rizik po zdravlje ljudi. Industrijske otpadne vode koje se ispuštaju direktno u vodu svakodnevno ubijaju blagodati reka.

Gradovi kroz koje Sava protiče danas imaju različite akcije i inicijative povodom očuvanja reke i njene obale. Međutim, važno je znati da rešavanje problema zagađenja zahteva zajednički napor pojedinaca, zajednica, gradova, industrija i vlada. Od vitalnog je značaja sprovesti stroge propise o kontroli zagađenja, promovisati održive poljoprivredne prakse i podići svest javnosti o važnosti održavanja naših reka čistim. 

Setimo se da je njen basen dom za preko 8 miliona živih bića, i da obezbeđuje najznačajnije resurse – uključujući vodu za piće, navodnjavanje i hidroelektranu.

Budimo odgovorni – čuvajmo reku Savu.

Energetski portal

Vodeći sastanak u Jugoistočnoj Evropi o gasu, LNG-u i nisko-ugljeničnim rešenjima uspešno je održan u Opatiji

Foto: Centar za plin Hrvatske
Foto: Centar za plin Hrvatske

38. Međunarodni znanstveno-stručni susret stručnjaka za plin s izložbom gasne opreme i tehnologije uspešno je održan u Kongresnom centru Grand Hotela Adriatic u Opatiji od 10. do 12. maja 2023. u organizaciji Centra za plin Hrvatske d. o. o. i Hrvatske stručne udruge za plin (HSUP), članice Međunarodne plinske unije (IGU).

Na skupu je prisustvovalo 500 učesnika iz 21 evropske države, Kine i Kraljevine Saudijske Arabije. Izuzetno posećeni skup okupio je brojne stručnjake za gas i energetiku, menadžere evropskih energetskih kompanija, naučnike sa evropskih univerziteta, predstavnike transportera, dobavljača, proizvođača i distributera gasa, kao i velikih industrijskih potrošača gasa, kao i proizvođača i zastupnika gasne opreme iz zemlje i inostranstva. Održano je jedno predavanje po pozivu, 18 okruglih stolova i pet zanimljivih interaktivnih panel-diskusija, prezentovano je 30 naučnih i stručnih radova. Predstavljeno je 188 različitih gasnih i energetskih kompanija, a 30 izlagača (od kojih 14 iz inostranstva) predstavilo je svoju ponudu u izložbenom prostoru ispred kongresne dvorane.

Pročitajte još:

Foto: Centar za plin Hrvatske

Skup je održan pod visokim pokroviteljstvom Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja RH, Ministarstva mora, prometa i infrastrukture RH i Hrvatske gospodarske komore. Skup su podržali glavni partner: Siemens Energy d. o. o, sponzori: INA–Industrija nafte d. d, LNG Hrvatska d. o. o, Plinacro d. o. o, Prvo plinarsko društvo d. o. o, Monter-strojarske montaže d. d, Central European Gas Hub (CEGH), HEP d. d, Chart Ferox a. s, Tallon Commodities Limited, Monting d. o. o, Gaztransport & Technigaz (GTT), i Međimurje-plin d. o. o. te suorganizatori Podzemno skladište plina d. o. o. i Termoplin d. d. Varaždin.

Foto: Centar za plin Hrvatske

U uvodnom delu skupa predsednik HSUP-a doc. dr. sc. Dalibor Pudić osvrnuo se na proteklu gasnu godinu. Odlukom Vlade Republike Hrvatske, ograničenje cena gasa pomoglo je građanima i privredi da prevaziđu enormni porast cena na evropskom tržištu gasa. Zbog tople zime skladišta gasa ostala su dobro popunjena, a cena gasa je trenutno stabilizovana na nivou od oko 40 EUR/MWh. Naglasio je da svetska (kao i hrvatska) potrošnja ukupne energije po stanovniku raste, a gasa i električne energije još više. Obnovljivi izvori su do 2019. pokrili oko 10 odsto potražnje za novom energijom, a ugalj je i dalje visoko zastupljen. Zbog takve situacije gas ima bitnu ulogu u smanjenju emisija kao zamena uglju i dobra je kombinacija sa obnovljivim izvorima. Svetske emisije gasova staklene bašte u periodu od 2010. do 2019, usprkos dosta velikom smanjenju u EU-u, povećane su za oko 10 odsto, a nastaviće da raste i dalje zbog povećanih emisija u Indiji i drugim zemljama u razvoju. Izrazio je zabrinutost zbog prisutnosti sve većeg energetskog siromaštva i kolika će biti cena energije za građane Evrope u narednim godinama.

Sledeći 39. Međunarodni znanstveno-stručni susret stručnjaka za plin održaće se od 8. do 10. maja 2024. godine u Opatiji.

Izvor: Centar za plin Hrvatske

Osečina: stara kotlarnica na ugalj zamenjena novom na pelet

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Rekonstruisanu blokovsku toplanu u Osečini, gde je stara kotlarnica na ugalj zamenjena novom na pelet i gde će biti povezan i novi toplovod, na koji će sada biti priključeno više od 60 domaćinstava i sedam privrednih objekata u četiri zgrade, na 4.500 kvadratnih metara, obišla je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Tom prilikom, ministarka je rekla da su kotlovi bili toliko dotrajali da je svaki početak grejne sezone bio rizičan, a značajno su uticali i na lošiji kvalitet vazduha. Nalazili su se u prizemlju stambene zgrade, pa je stara kotlarnica bila i nebezbedna.

Prema njenim rečima, realizacijom ovog projekta građanima je omogućeno efikasnije i ekološki prihvatljivije grejanje, bez čađi i štetnih čestica u vazduhu, kako je to bilo svih prethodnih decenija.

Pročitajte još:

,,Podsetiću vas da Ministarstvo iz godine u godinu sve više sredstava ulaže u zamenu starih kotlova u javnim ustanovama i individualnim ložištima, kao i da je Vlada Republike Srbije nedavno donela Zaključak kojim se svim javnim ustanovama preporučuje gašenje kotlarnica na ugalj, mazut i lož ulje u naredne dve godine. Zelena Srbija naš je cilj, a smanjenje aerozagađenja apsolutni prioritet“, rekla je ministarka Vujović.

Vrednost projekta iznosi ukupno 30,9 miliona dinara, dok je ove godine za sufinansiranje zamene kotlova ukupno je obezbeđeno 390 miliona dinara – 220 miliona za zamenu kotlova u javnim ustanovama i 170 miliona za zamenu u individualnim ložištima.

U Osečini Ministarstvo sprovodi još projekata u saradnji sa lokalnom samoupravom. Pored zamene kotlova, u Osečini su tokom prethodne dve godine uklonjene i dve deponije, a na njihovim mestima izgrađeni su dečiji EKO parkovi, i to u Ulici cara Lazara i u stambenom naselju Pecka. Ukupna vrednost oba projekta bila je 10 miliona dinara.

Planirano je da se do kraja godine realizuje i projekat „Da Osečina prodiše’’ koji podrazumeva ozelenjavanje obilaznice oko mesta Varošica.

Energetski portal

Štedljivo korišćenje resursa i beskonačna reciklaža materijala – da li je kružna ekonomija budućnost

Foto-ilustracija: Pexels (Alex Fu)
Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)

Svet troši više resursa i stvara više otpada nego što planeta može da izdrži. Reciklira se samo sedam odsto i pretvara u sirovinu. Finska, svetski lider u smanjenju prekomerne potrošnje i očuvanju prirodnih resursa, domaćin je Svetskog foruma cirkularne ekonomije. 

Predstavljena su kružna rešenja koja pomažu ekonomijama da se uklope u granice prirode, kako bi se sačuvao biodiverzitet i usporile klimatske promene.

Ekonomija u kojoj se resursi koriste štedljivo, a materijali beskonačno recikliraju, privlačna je i ekolozima i poslovnim ljudima. Svetski forum u Helsinkiju okupio je oko 2.000 ljudi iz poslovnog sveta, predstavnika državnih institucija i mladih zainteresovanih za ekonomiju koja ne usporava rast, već posluje u harmoniji s prirodom.

Delegacija Srbije snažno je motivisana da najbolje sa foruma i primeni. Naša zemlja ima šansu da postane regionalni lider i da svojim primerom motiviše druge države Zapadnog Balkana. 

„Srbije je dosta uradila na stvaranju ambijenta za cirkularnu ekonomiju kroz donošenje Programa za razvoj cirkularne ekonomije, čije aktivnosti se uveliko primenjuju i predstavljaju siguran put ka zelenoj tranziciji. To su prepoznali privrednici i građani koji u sve većem broju odvajaju otpad“, poručuje Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Prema njenim rečima, kako bismo nastavili tim putem moramo da sledimo primere dobre prakse i razmenjujemo iskustva sa zemljama koje su lideri u cirkularnoj ekonomiji, poput Finske.

Pročitajte još:

Projekti za cirkularnu ekonomiju

Za zaustavljanje klimatske krize, prelazak na obnovljive izvore energije nije dovoljan. Zato i Program za razvoj Ujedinjenih Nacija podstiče kompanije koje cirkularno razmišljaju. 

„UNDP je, u saradnji sa Ministarstvom, podržao je 28 inovativnih projekata sa oko milion i dvesta hiljada dolara. Testiraće cirkularne poslovne ideje, što će dovesti do smanjene upotrebe novih sirovina, manje otpada, zagađenja i emisija, ali i manje troškova za proizvođače“, kaže Ana Mitić Radulović, koordinatorka Projekata UNDP-a.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alfonso Navarro)

Dodaje i da su pojedini projekati inovativni na svetskom nivou, kao i da u Helsinkiju njihovi autori imaju priliku da upoznaju slične inovatore iz drugih zemalja, sa kojima mogu da ostvare saradnju, te da zajedno osmisle razvoj ideja.

„Ovaj događaj je veoma inspirativan, jer ukazuje na neophodnost povezivanja nauke i privrede, odnosno potrebu da se nova naučna istraživanja nađu primenu u privredi, kao i uključivanje nauke i istraživača u rešavanje ključnih problema savremenog društva poput, energetske efikasnosti, organskog i plastičnog otpada“, kaže dr Larisa Ilijan, naučni savetnik u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

Kružna ekonomija u budućnosti dominantna

Svaka kompaniji deo je ekosistema i zato prvi čovek finskog inovacionog fonda veruje da će kružna ekonomija biti dominantna u budućnosti.

„Moramo da se pozabavimo klimatskim promenama. Sve veća tema je gubitak biodiverziteta. Potreban je ekonomski rast da bismo imali poslove, ekonomsko blagostanje i bogato društvo. Potrebno je održivije tržište, kao ekonomija. Cirkularna ekonomija je način da se društvo organizuje da rast bude održiv“, poručuje Jirki Katajnene, predsednik Finskog inovacionog fonda „Sitra“.

U rešavanju klimatske krize upravo cirkularna ekonomija ima sve veću ulogu. Glavni grad Finske već je znatno smanjio doprinos globalnom zagrevanju.

Emisija po stanovniku je 49 odsto manja nego 1990. godine. Strategija je da do 2030. Helsinki bude ugljenično neutralan. Kada taj cilj postigne, ovaj grad više neće zagrevati planetu.

Izvor: RTS

Gradnja kuće u Nemačkoj postaje prošlost?

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)
Foto-ilustracija: Unsplash (Mårten)

Minster, grad u Nemačkoj, odlučio je da drastično ograniči izgradnju porodičnih kuća, navodeći ekološke razloge kao glavni motiv tog poteza. Ova odluka se dešava u zemlji u kojoj su porodične kuće ne samo popularne, već predstavljaju simbol individualizma.

Ovaj potez u Minsteru, jednom od većih nemačkih gradova, predstavlja pomak ka porodičnim kućama, koje se reklamiraju kao održivije rešenje za urbani razvoj. Gradski plan pod nazivom „Propisi o gradnji samo za klimu u Minsteru“, nedavno je predstavljen i odobren od strane gradskog veća, prenose nemački mediji.

Porodična kuća je najomiljeniji oblik života u Nemačkoj, milioni kuća nalaze se širom zemlje. Međutim, odluka gradskog veća Minstera je u skladu sa brojnim studijama uticaja na životnu sredinu. Porodične kuće, iako poželjne zbog svog prostora i privatnosti, imaju veći ekološki uticaj. One troše više zemljišta, građevinskog materijala, samim tim i više otpada stvaraju, troše i više energije u poređenju sa zgradama sa više stanova.

Pročitajte još:

Minsterski model sugeriše trend preispitivanja stambenih strategija, favorizujući izgradnju višeporodičnih kuća. Ovaj pristup omogućava da više ljudi živi na približno istoj površini zemljišta uz manja ulaganja, jer je potreban samo jedan krov ili sistem grejanja.

Savezna ministarka građevinarstva zalaže se za „ciklus alternativnog korišćenja“, ideja je da stariji ljudi, čiji su domovi postali preveliki nakon što su se njihova deca iselila, mogu se preseliti u manje stanove. Ovo bi omogućilo mlađim porodicama da kupuju i renoviraju starije kuće. 

Kako se sve više nemačkih gradova bori sa izazovom nedostatka stanova i održivosti životne sredine, model Minstera predstavlja novi, iako kontroverzan, pristup urbanističkom planiranju. Kako se to odvija, drugi gradovi će možda razmišljati o sličnim merama suočeni sa promenom globalne klime i promenljivim zahtevima za stanovanje.

Energetski portal

Velika akcija čišćenja priobalja za Međunarodni Dan reke Save

Foto-ilusztracija: Unsplash (Danijel Durković)
Foto: JVP Srbijavode

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana reke Save priključite se akciji čišćenja Savskog priobalja pod nazivom „Neka reka Sava bude plava“, u četvrtak 01.06.2023. godine. Skup učesnika predviđen je u 09:00 sati, te ćete pokrivalicu moći da napravite od tada, dok će svečani početak akcije biti u 10:00 sati, prilikom kog će deca simbolično pustiti plave helijumske balone u nebo.

Svake godine nepropisno odlaganje smeća i đubreta duž obala reke uništava i ugrožava biljni i životinjski svet, ali i narušava kvalitet života pored nje. Sada je vreme da se zajedno angažujemo i promenimo ovu situaciju!

JVP „Srbijavode“ u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičkom direkcijom za vode, Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, Opštinom Savski venac, kompanijom „Docloop“, JVP „Beogradvode“, JKP „Zelenilo Beograd“ i JKP „Gradska čistoća“ organizuje akciju čišćenja šetališta i priobalja reke Save. Ova akcija obuhvata čišćenje lokacije od Čukaričkog rukavca, ispod mosta na Adi, pa sve do splava Rečne policije. Mesto okupljanja svih učesnika je u blizini restorana „Stenka“.

Za Međunarodni Dan reke Save biće organizovan niz edukativnih radionica, sportskih aktivnosti, online platforma o očuvanju reka, a sve će biti prilagođeno deci različitih uzrasta. Za decu vrtićkog uzrasta i mlađih razreda osnovne škole biće obezbeđene edukativne radionice na kojima će moći zajedno sa animatorima da uče o bitnim pojmovima kao što su reke, poplave, zagađenje, otpad i reciklaža.

Svi građani dobre volje pozivaju se da se priključe ovoj akciji i da zajedno očistimo priobalje reke Save, čime ćemo doprineti da Savski venac, a samim tim i grad Beograd, postanu lepši i čistiji. Jedan od posebnih ciljeva ove akcije je pravilno postupanje sa otpadom, i želimo da vas obavestimo da će otpad prikupljen tokom akcije biti adekvatno razvrstan, odložen i recikliran.

Međunarodni dan reke Save se obeležava svake godine 1. juna sa ciljem da se promoviše značaj reke Save za sve zemlje u njenom slivu. Naša zemlja je ravnopravni član i potpisnica Međunarodne komisije za sliv reke Save (ISRBC), a JVP „Srbijavode“ aktivno učestvuje u radu ove komisije u svim ekspertskim grupama.

Kako bi dali svoj doprinos, ali i podigli svest kako domaće, tako i međunarodne javnosti ispred Republike Srbije, pridružite se u akciji čišćenja reke Save 01. juna u 09:00 časova i budimo promena koju želimo da vidimo u našem gradu!

Izvor: JVP Srbijavode

ODRŽIVO POSLOVANJE, ZAŠTITA KLIME I SMANJENJE EMISIJE CO2 NA VRHU SU AGENDE KOMPANIJE OMV

Foto: OMV
Foto: OMV

OMV Srbija, sa sedištem u Beogradu i mrežom od ukupno 63 benzinske stanice širom Srbije, svakodnevno nastoji da dobru energiju širi kvalitetnim proizvodima i uslugama, kao i brojnim društveno odgovornim aktivnostima i održivom poslovanju, dok su zaštita klime i smanjenje emisije CO2 na vrhu agende kompanije OMV. Zbog svega ovoga se može reći da je moto kompanije Energija za bolji život potpuno opravdan.

OMV se obavezao da će podržati ciljeve Pariskog sporazuma i ključne klimatske ciljeve koje je Savet EU postavio za 2030. godinu. Kompanija je posvećena izgradnji održivog sveta i ostvarivanju konkretnih ciljeva u vezi sa klimom kao što su: neto nulta emisija gasova sa efektom staklene bašte iz operacija do 2050. godine ili ranije, liderska pozicija u cirkularnoj ekonomiji plastike (zahvaljujući inovativnim rešenjima kao što je ReOil) i najmanje 60 odsto portfelja proizvoda sa niskim sadržajem i bez ugljenika. Planirano je ostvarenje ovih ciljeva zahvaljujući povećanoj upotrebi sirove nafte za petrohemijske proizvode, većem udelu gasa u portfelju proizvoda, vodoničnim rešenjima za mobilnost i industriju, rešenjima za e-mobilnost i isporuci naprednih biogoriva.

U FOKUSU:

Borba za čist vazduh 

Zaštita klime i smanjenje emisije CO2 su na vrhu OMVove agende, a OMV Srbija u skladu sa tim svake godine pokreće različite inicijative u cilju zaštite klime, preduzimajući konkretne korake u smanjenju ili neutralizaciji emisije CO2. 

Jedna od inicijativa je višegodišnja aktivnost pošumljavanja koje zaposleni u OMV Srbija realizuju u saradnji sa javnim preduzećem Srbijašume. Poslednja takva akcija, sa ciljem kontinuiranog doprinosa neutralizaciji emisije CO₂ i očuvanju prirodnog bogatstva Srbije, sprovedena je u novembru 2022. godine kada je na obroncima Rudnika izvršena sadnja 2.500 sadnica crnog bora.

Nastavlja se ulaganje u punjače za električna vozila 

Foto: OMV

Još jedan vid podrške zaštiti klime i manjoj emisiji gasova je cilj da se na OMV benzinskim stanicama obezbedi što više punjačkih mesta za električna vozila. U isto vreme na ovaj način kompanija širi spektar svojih usluga tako što prati potrebe svojih potrošača, koje se konstantno menjaju. Kompanija čini sve kako bi do 2030. godine imala preko 2.000 punjača na OMV benzinskim stanicama širom Evrope, na auto-putevima i u blizini većih gradova. 

OMV Srbija je do sada, u saradnji sa partnerima, obezbedila 11 mesta za e-punjače za električna vozila, a ovu mrežu nastavlja da širi i ove godine. Elektropunjači su dostupni na OMV stanicama Lapovo Sever, Martinci 1, Doljevac, Gradina, Beška 1, Bačka Topola 1, Bubanj Potok, Novi Sad, Ruma i Kruševac, a u toku su završni radovi na benzinskoj stanici Vranje. Pored toga, planirano je dalje unapređenje mreže punjača za električna vozila u našoj zemlji. 

Takođe, na krovu benzinske stanice OMV Ražanj instalirana je i počela sa radom solarna elektrana koja će svake godine proizvesti 72.000 kWh čiste električne energije i nadoknaditi 23 odsto ukupne potrošnje objekta. Paneli koji štede energiju i istovremeno čuvaju okolinu planirani su i na drugim stanicama, a prva sledeća koja će se snabdevati zelenom energijom je – OMV Krnjača 1.

Potrošači znaju da OMV MaxxMotion Performance gorivo štiti motor automobila 

Nove trendove na tržištu goriva u Srbiji kompanija OMV postavila je tako što je prva u Srbiji uvezla i ponudila gorivo sa 100 oktana iz svoje rafinerije u Austriji. OMV odeljenje za razvoj proizvoda i inovacije je na stalnoj misiji da unapredi MaxxMotion Performance goriva. Tako, na primer, OMV MaxxMotion 100plus benzin ispunjava najviše zahteve kvaliteta Svetske povelje o gorivu (WWFC), kategorija 6, što omogućava maksimalnu efikasnost motora i minimalnu emisiju izduvnih gasova. Sva OMV MaxxMotion Performance goriva, sa svojom ACTIVEFLOW™ tehnologijom, vozačima nude vrhunski nivo kvaliteta goriva, čuvaju motor, omogućavaju odličnu zaštitu i produžavaju njegov životni vek.

Izvor: OMV 

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

DANAS FOTONAPONI U VELIKOJ MERI MENJAJU SVET!

Foto: Energetik energija
Da biste dobili 2023 VODIČ ZA BATERIJSKE SISTEME, kliknite na link i prijavite se na e-vesti. U polju MESSAGE samo upišite 2023 VODIČ ZA BATERIJSKE SISTEME i putem emaila ćete dobiti svoj izvod vodiča

Svet u kome živimo mnogo je drugačiji od onog u kom smo živeli pre nekoliko decenija. Zahvaljujući neumornim naporima naučnika, sada imamo tehnologije, uređaje i gedžete koji nam olakšavaju svakodnevni život. Jedan od najznačajnijih doprinosa naučnika današnjice jeste transformacija sunčeve svetlosti putem fotonapona u električnu energiju.

Solarna industrija je jedna od najbrže rastućih industrija u svetu, a procenjuje se da će nastaviti da se razvija i u budućnosti.

Energetik energija d.o.o. izgrađena je na dvadesetogodišnjem iskustvu i strasti u oblasti fotonapona i, zahvaljujući partnerstvu sa najznačajnijim proizvođačima fotonaponske opreme, u mogućnosti su i prednosti da svojim klijentima ponude više.

„Ono po čemu se izdvajamo nisu samo naš asortiman i cene, to može svako. Tu smo za naše klijente kada smo im najpotrebniji, pružamo punu podršku i nudimo različita rešenja u trenutku kada su njima potrebna, mi smo njihovo skladište kada je potrebno i neko ko ih razume i odgovara specifičnim potrebama. Zato u Energetik energiji ne radimo samo na asortimanu već se bavimo razvijanjem alata koji predstavljaju neophodnost u brzorastućoj oblasti fotonapona, kao i prenošenjem znanja koja mogu umnogome da olakšaju život našim klijentima“, poručuju iz ove kompanije.

Pročitajte još:

Skladištenje energije postaje ključni faktor u obnovljivoj energiji jer omogućava da se energija proizvedena tokom dana skladišti za upotrebu noću ili tokom perioda kada nema sunčeve svetlosti. Ova tehnologija ima potencijal da značajno poveća pouzdanost i stabilnost izvora solarne energije i predstavlja ključni korak u postizanju održive energetske budućnosti.

Foto: Energetik energija

Pored vebinara, edukativnih sastanaka i obuka, još jedna važna ponuda koju Energetik energija pruža klijentima je VODIČ ZA BATERIJSKE SISTEME 2023. To je sveobuhvatan dokument koji služi kao alat i e-knjiga (može se nazvati omiljenim materijalom za čitanje svakog instalatera, planera, kompanije itd.). U ovom dokumentu je objedinjena ponuda baterijskih sistema, kombinovane su i uključene ponude najboljih baterijskih sistema i kompatibilnost sa drugim sistemima pretvarača, kapaciteta i realne moći. Uz preporuke ljudi iz Energetik energije i izbore za najbolja moguća rešenja, ovaj vodič će pomoći svakom instalateru, bez obzira na nivo znanja, da pronađe optimalno rešenje za svoje klijente, uštedi vreme i poveća efikasnost planiranja.

„Kako je nama svaki klijent veoma važan, tako razumemo da su njihovi klijenti njihov epicentar, i u tom krugu poverenja smo uvek tu. Razmišljamo o tome kako da unapredimo naše usluge, pružimo pomoć, ponudimo savete i lično se posvetimo svakom kupcu, nastojeći da dođemo do najboljih rešenja“, ističu iz Energetik energije.

Kako je razvoj fotonaponske tehnologije na Balkanu u rapidnom porastu i potreba za skladištenjem energije je suštinski deo solarnih elektrana, VODIČ ZA SKLADIŠTENJE 2023. omogućava svakom izvođaču radova da svojim klijentima predstavi najbolje rešenje u najkraćem mogućem roku.

VODIČ ZA SKLADIŠTENJE 2023. je preveden na srpski jezik i dostupan je isključivo pretplatnicima na njuzleter Energetik energije. Kako biste pristupili priručniku, jednostavno se morate prijaviti za e-bilten i vrlo brzo ćete dobiti link za preuzimanje datoteke.

Izvor: Energetik energija

Majdanpek dobija toplanu na biomasu

Foto-ilustracija: Wikipedia/Sawa
Foto-ilustracija: Pixabay

U Majdanpeku uskoro počinje izgradnja toplane na biomasu u koju će biti uloženo četiri miliona evra. Ova opština će biti četvrta lokalna samouprava koja dobija toplanu na biomasu. 

Prema rečima Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike, ovom investicijom mazut odlazi u prošlost, pa će emisije sumpor-dioksida iz toplane biti u potpunosti eliminisane, dok će se emisije ugljen-dioksida smanjiti za 93 odsto – sa 3.757 tona na 263 tone godišnje.

Ona je iznela procenu da će troškovi rada toplane biti manji za 15 odsto, što će dodatno pozitivno uticati na njeno poslovanje, poručivši da ovo treba da bude primer i za druge gradove i opštine da unapređuju svoje sisteme daljinskog grejanja tako da istovremeno budu i visokoefikasni, a da uticaj na životnu sredinu bude sveden na najmanju moguću meru.

Pročitajte još:

Zajedno sa rekonstrukcijom dela toplovodne mreže i podstanica, za koje je ugovor potpisan u aprilu, u ovaj projekat u Majdanpeku biće uloženo 5,5 miliona evra, navodi se u saopštenju.

Očekuje se da radovi na toplovodu i podstanicama počnu narednih dana i da se završe do početka grejne sezone, dok je planirano da radovi na gradnji nove toplane počnu u julu i budu okončani do februara 2024. godine.

Energetski portal

„Energetski pasoš” uskoro obavezan za sve zgrade

Foto ilustracija: Pixabay

Prilikom otvaranja Prvog stručnog simpozijuma o energetskoj efikasnosti zgrada na Zapadnom Balkanu i u regionu, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, najavio je da će izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji uneti mnogo novina u ovu oblast u našoj zemlji.

Ministar je, govoreći na ovom skupu u Beogradu, naglasio da je veoma važno da se razgovara o ovom problemu i da se razmene iskustva jer se Balkan ne može pohvaliti energetskom efikasnošću.

,,Već 12 godina imamo pravni okvir i strateška dokumenta koja regulišu energetsku efikasnost zgrada, ali za to vreme nije urađeno mnogo zato što nije bilo dovoljno zakonskih rešenja kako bi se to i stimulisalo’’, rekao je ministar.

On je, predstavljajući izmene i dopune pomenutog zakona, objasnio da se prva novina odnosi na uvođenje „energetskog pasoša”, koji će morati da imaju sve nove zgrade.

Pročitajte još:

Zgrade koje se budu gradile nakon usvajanja izmena i dopuna, kako je rekao, moraće da imaju ovaj pasoš jer stanovi neće moći ni da se kupuju ni da se prodaju ukoliko investitor, odnosno zgrada, ne poseduje ovaj dokument.

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema njegovim rečima, za stare stambene zgrade postoje tri roka – prvi je od tri godine za zgrade gde je vlasnik država, koja će imati obavezu da u tom periodu pribavi sertifikate o energetskom svojstvu svake zgrade.

Za poslovne zgrade, banke i slično rok je pet godina, a za stambene zgrade deset godina, pri čemu sertifikate neće pribavljati stanari, već lokalna samouprava, objasnio je ministar.

On je podsetio i na to da je uvedena obaveza da sve zgrade, privatne i državne, od preko 10.000 kvadrata, moraju da imaju sertifikate zelene gradnje.

Prema njegovim rečima, postoji nekoliko međunarodnih sertifikata i projekat će morati da se šalje u Njujork, Berlin ili na još nekoliko destinacija.

Svi koji grade pre dobijanja upotrebne dozvole, kako je naveo, moraće da dostave dokaz o kretanju građevinskog otpada i da obezbede polisu osiguranja od štete prema trećem licu i tako obezbede sredstva u slučaju nastale štete na okolnim objektima.

,,Polisu će moći da naplati i lokalna samouprava ukoliko se oštećenja nastala prilikom gradnje ne vrate u prvobitno stanje’’, istakao je ministar Vesić.

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva rekla je da je ušteda energije prioritet, te da su dešavanja u Ukrajini napravila veliki potres na globalnom tržištu i najveću energetsku krizu do sada.

Stalni predstavnik UNDP u Srbiji Jakup Beriš naglasio je da je energetska efikasnost zgrada prioritet i na regionalnom i na globalnom nivou.

,,Energetska efikasnost može znatno da umanji troškove domaćinstva, ali i emisiju ugljen-dioksida, pri čemu svakako doprinosi smanjenju zagađenja vazduha i unapređenju javnog zdravlja“, rekao je Beriš.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Sve više solarnih elektrana u regionu

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)
Foto: EP

O solarnoj energiji, njenom potencijalu i upotrebi razgovaralo se tokom međunarodne konferencije DANI SUNCA, koja je ove godine održana u Bolu na Braču. Naš region ima zavidan solarni potencijal, ali nažalost on je veoma malo iskorišćen. Stručnjaci se nadaju da će zahvaljući brojnim projektima u ovoj oblasti do 2030. godine čak 45 odsto energije dolaziti iz obnovljivih izvora.

Proizvodnja na mestu potrošnje tema je panela koji je privukao veliku pažnju svih učesnika konferencije. Ono što se moglo čuti je da u Hrvatskoj vlada veliko interesovanje za postavljanje solarnih panela i da broj elektrana koje se nalaze na distributivnoj mreži stalno raste. Veliki broj građana želi da postavi solarne elektrane na krovove svojih kuća jer na ovaj način mogu postati energetski nezavisni, da štede energiju, što utiče na njihove iznose računa za električnu energiju

Učesnici panela osvrnuli su se i na zakonske regulative kada je reč o izgradnji solarnih elektrana, ali i probleme priključka na mrežu. Napomenuli su i poteškoće koje imaju građani koji žive u stambenim zgradama, upravo zbog toga što su krovovi zajednička imovina, te je potrebna saglasnost svih stanara kako bi se na krov postavili solarne panele.

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, koja je predvodnik kada je reč o izgradnji solarnih elektrana u Srbiji, govorio je o tome kako je 2013. godine izgradio prvu elektranu “Solaris Energy” u našoj zemlji. Osvrnuo se na procedure koje je tada morao proći i da je veliki izazov bio kako finansirati ceo projekat. 

Pročitajte još:

“Nakon što smo izgradili prvi elektranu, pre deset godina, fokusirali smo se na projekte iz ove oblasti. Ove godine, u aprilu mesecu u rad smo pustili trenutno najveću elektranu u Srbiji, “DeLasol”, za koju je potpisan PPA ugovor”, istakao je Kostić i dodao da je kompanija MT-KOMEX 2017. godine započela razvoj elektromobilnosti.

Kako je pojasnio, prve korake napravili su u Srbiji ugradnjom punjača za električne automobile i plasiranjem digitalne platforme i aplikacije Charge&GO koja vozačima električnih automobila omogućava da na brz i jednostavan način lociraju punjače. Trenutno rade na razvoju mreže u Srbiji, ali u planu je postavljanje punjača u regionu.

O regionalnoj situaciji u solarima razgovaralo se na panelu na kom je učestvovala Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija. Ona je istakla da u našoj zemlji vlada veliko interesovanje za izgradnu solarnih elektrana, uostalom kao i u celom regionu. Podsetila je da su usvojene izmene i dopune Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije kao i da nas uskoro očekuje prvi krug aukcija. 

Organizator konferencije DANI SUNCA su Obnovljivi izvori energije Hrvatske, Tokom dva dana okupila je 400 učesnika i više od 60 predavača i panelista.

Pokrovitelji konferencije posvećene razvoju projekata solarne energije bili su Evropska komisija, Vlada Republike Hrvatske, SolarPower Europe, Ministarstvo regionalnoga razvoja i fondova Evropske unije, Ministarstvo prostornoga uređenja, građevinarstva i državne imovine, Ministarstvo poljoprivrede, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investicijska banka.

Energetski portal