Home Blog Page 202

„Energetski pasoš” uskoro obavezan za sve zgrade

Foto ilustracija: Pixabay

Prilikom otvaranja Prvog stručnog simpozijuma o energetskoj efikasnosti zgrada na Zapadnom Balkanu i u regionu, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, najavio je da će izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji uneti mnogo novina u ovu oblast u našoj zemlji.

Ministar je, govoreći na ovom skupu u Beogradu, naglasio da je veoma važno da se razgovara o ovom problemu i da se razmene iskustva jer se Balkan ne može pohvaliti energetskom efikasnošću.

,,Već 12 godina imamo pravni okvir i strateška dokumenta koja regulišu energetsku efikasnost zgrada, ali za to vreme nije urađeno mnogo zato što nije bilo dovoljno zakonskih rešenja kako bi se to i stimulisalo’’, rekao je ministar.

On je, predstavljajući izmene i dopune pomenutog zakona, objasnio da se prva novina odnosi na uvođenje „energetskog pasoša”, koji će morati da imaju sve nove zgrade.

Pročitajte još:

Zgrade koje se budu gradile nakon usvajanja izmena i dopuna, kako je rekao, moraće da imaju ovaj pasoš jer stanovi neće moći ni da se kupuju ni da se prodaju ukoliko investitor, odnosno zgrada, ne poseduje ovaj dokument.

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema njegovim rečima, za stare stambene zgrade postoje tri roka – prvi je od tri godine za zgrade gde je vlasnik država, koja će imati obavezu da u tom periodu pribavi sertifikate o energetskom svojstvu svake zgrade.

Za poslovne zgrade, banke i slično rok je pet godina, a za stambene zgrade deset godina, pri čemu sertifikate neće pribavljati stanari, već lokalna samouprava, objasnio je ministar.

On je podsetio i na to da je uvedena obaveza da sve zgrade, privatne i državne, od preko 10.000 kvadrata, moraju da imaju sertifikate zelene gradnje.

Prema njegovim rečima, postoji nekoliko međunarodnih sertifikata i projekat će morati da se šalje u Njujork, Berlin ili na još nekoliko destinacija.

Svi koji grade pre dobijanja upotrebne dozvole, kako je naveo, moraće da dostave dokaz o kretanju građevinskog otpada i da obezbede polisu osiguranja od štete prema trećem licu i tako obezbede sredstva u slučaju nastale štete na okolnim objektima.

,,Polisu će moći da naplati i lokalna samouprava ukoliko se oštećenja nastala prilikom gradnje ne vrate u prvobitno stanje’’, istakao je ministar Vesić.

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva rekla je da je ušteda energije prioritet, te da su dešavanja u Ukrajini napravila veliki potres na globalnom tržištu i najveću energetsku krizu do sada.

Stalni predstavnik UNDP u Srbiji Jakup Beriš naglasio je da je energetska efikasnost zgrada prioritet i na regionalnom i na globalnom nivou.

,,Energetska efikasnost može znatno da umanji troškove domaćinstva, ali i emisiju ugljen-dioksida, pri čemu svakako doprinosi smanjenju zagađenja vazduha i unapređenju javnog zdravlja“, rekao je Beriš.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Sve više solarnih elektrana u regionu

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)
Foto: EP

O solarnoj energiji, njenom potencijalu i upotrebi razgovaralo se tokom međunarodne konferencije DANI SUNCA, koja je ove godine održana u Bolu na Braču. Naš region ima zavidan solarni potencijal, ali nažalost on je veoma malo iskorišćen. Stručnjaci se nadaju da će zahvaljući brojnim projektima u ovoj oblasti do 2030. godine čak 45 odsto energije dolaziti iz obnovljivih izvora.

Proizvodnja na mestu potrošnje tema je panela koji je privukao veliku pažnju svih učesnika konferencije. Ono što se moglo čuti je da u Hrvatskoj vlada veliko interesovanje za postavljanje solarnih panela i da broj elektrana koje se nalaze na distributivnoj mreži stalno raste. Veliki broj građana želi da postavi solarne elektrane na krovove svojih kuća jer na ovaj način mogu postati energetski nezavisni, da štede energiju, što utiče na njihove iznose računa za električnu energiju

Učesnici panela osvrnuli su se i na zakonske regulative kada je reč o izgradnji solarnih elektrana, ali i probleme priključka na mrežu. Napomenuli su i poteškoće koje imaju građani koji žive u stambenim zgradama, upravo zbog toga što su krovovi zajednička imovina, te je potrebna saglasnost svih stanara kako bi se na krov postavili solarne panele.

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, koja je predvodnik kada je reč o izgradnji solarnih elektrana u Srbiji, govorio je o tome kako je 2013. godine izgradio prvu elektranu “Solaris Energy” u našoj zemlji. Osvrnuo se na procedure koje je tada morao proći i da je veliki izazov bio kako finansirati ceo projekat. 

Pročitajte još:

“Nakon što smo izgradili prvi elektranu, pre deset godina, fokusirali smo se na projekte iz ove oblasti. Ove godine, u aprilu mesecu u rad smo pustili trenutno najveću elektranu u Srbiji, “DeLasol”, za koju je potpisan PPA ugovor”, istakao je Kostić i dodao da je kompanija MT-KOMEX 2017. godine započela razvoj elektromobilnosti.

Kako je pojasnio, prve korake napravili su u Srbiji ugradnjom punjača za električne automobile i plasiranjem digitalne platforme i aplikacije Charge&GO koja vozačima električnih automobila omogućava da na brz i jednostavan način lociraju punjače. Trenutno rade na razvoju mreže u Srbiji, ali u planu je postavljanje punjača u regionu.

O regionalnoj situaciji u solarima razgovaralo se na panelu na kom je učestvovala Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija. Ona je istakla da u našoj zemlji vlada veliko interesovanje za izgradnu solarnih elektrana, uostalom kao i u celom regionu. Podsetila je da su usvojene izmene i dopune Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije kao i da nas uskoro očekuje prvi krug aukcija. 

Organizator konferencije DANI SUNCA su Obnovljivi izvori energije Hrvatske, Tokom dva dana okupila je 400 učesnika i više od 60 predavača i panelista.

Pokrovitelji konferencije posvećene razvoju projekata solarne energije bili su Evropska komisija, Vlada Republike Hrvatske, SolarPower Europe, Ministarstvo regionalnoga razvoja i fondova Evropske unije, Ministarstvo prostornoga uređenja, građevinarstva i državne imovine, Ministarstvo poljoprivrede, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investicijska banka.

Energetski portal

OSNOVANA FACILITY MANAGEMENT BIZNIS ASOCIJACIJA SRBIJE

Foto: MPC Properties
Foto: MPC Properties

Povodom Svetskog dana Facility menadžmenta (FM), u hotelu MOXY predstavljena je novoosnovana Facility Management Biznis Asocijacija Srbije (FMBAS). Tim povodom, održane su tri panel diskusije u okviru kojih su vodeći domaći i regionalni stručnjaci iz FM industrije govorili o značaju holističkog pristupa održavanju objekata, ISO FM sertifikaciji, energetskoj efikasnosti, primeni bezbednosnih standarda i njihovom uticaju na funkcionalnost i održivost objekata.

Energetska efikasnost istaknuta je kao aktuelno svetsko pitanje, budući da 40 odsto ukupne proizvedene električne energije koriste postojeći objekti. Primenom adekvatnih facility menadžment rešenja mogu se ostvariti uštede i do 30 odsto na svakoj pojedinačnoj nekretnini, uz dodatni efekat smanjenja CO2.

Pročitajte još:

Foto: MPC Properties

„Postoje jednostavne mere za uštedu električne energije, poput edukacije pojedinaca o odgovornoj potrošnji i optimizacije postojećih sistema grejanja i hlađenja, koje imaju značajan doprinos a da pri tome ne iziskuju ulaganja. Po potrebi, može se izvršiti sanacija objekta u energetskom smislu, od zamene stolarije do unapređenja termo izolacije, ali i primeniti neka od savremenih rešenja poput korišćenja obnovljivih izvora energije,“ izjavio je dipl.ing. Željko Zečević, konsultant saradnik kompanije Marera Green – Eneplus.

Predstavnici renomiranih kompanija, poput Erste banke, dm drogerie, Buerau Veritasa, First Facility-a i Secut-a, samo su neki od istaknutih učesnika panela održanih u okviru konferencije.

Predsednik Asocijacije, Danilo Pušonja, istakao je ključne razloge za osnivanje FMBAS-a: „Tržište FM-a u Srbiji je još uvek u povoju, sa brojnim izazovima uobičajenim za taj stadijum razvoja struke. Ključne barijere predstavljaju siva ekonomija, nepovoljni uslovi rada, upitan kvalitet usluga i improvizacije u pogledu obima i načina realizacije posla, što dovodi do realnih posledica kako po objekte tako i u pogledu razvoja industrije.“

Foto: MPC Properties

Jovana Cvetković, direktorka razvoja, tehničkih operacija i inovacija u kompaniji MPC Properties, navela je razloge zašto je ta kompanija odlučila da prihvati ulogu suosnivača asocijacije: „Polazeći od naše liderske tržišne pozicije u izgradnji i upravljanju modernim šoping i poslovnim centrima i činjenice da upravljamo sa oko 600,000 m2 komercijalnog prostora u zemlji, čime imamo i detaljan uvid u realno stanje facility management struke, uvideli smo značaj i neophodnost za pokretanje FM asocijacije u Srbiji. Stratešku podršku pronaši smo u našim suosnovačima, kompanijama Marera Property Management i TOKATA, koje takođe imaju bogata iskustva u ovoj oblasti, kako bismo zajedno osnažili struku i doprineli njenoj aktuelizaciji“.

Facility Management Business Association of Serbia (FMBAS) je nevladina, neprofitna organizacija posvećena promociji, edukaciji i pružanju podrške razvoju industrije Facility Management-a u Srbiji. Osnovana je početkom 2023. godine, od strane tri vodeće kompanije koje posluju u segmentu izgradnje i upravljanja nekretninama, Marera Property Management, MPC Properties i TOKATA.

Izvor: MPC Properties

Dvostruki pristup Norveške energetike

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)
Foto-ilustracija: Unsplash (Mikita Karasiou)

Norveška ostaje čvrsta u svojoj posvećenosti istraživanju i vađenju nafte i gasa, čak i širenju ovakvih operacija na arktičke regione, što je izazvalo negodovanje aktivista za zaštitu životne sredine, s obzirom da je priča o zelenoj tranziciji sve jača.

Ranije ove godine, norveška vlada, veliki proizvođač nafte i primarni dobavljač prirodnog gasa u Evropi, najavila je planove da ponudi rekordan broj od 92 bloka za istraživanje gasa i nafte, od kojiһ se 78 nalazi u Barencovom moru na Arktiku, a ostatak u Norveškom moru blizu Arktičkog kruga. Kada kažemo blokovi, mislimo na specifične oblasti koje su podeljene u svrһu istraživanja i potencijalnog vađenja resursa nafte i gasa. Ove blokove obično daju u zakup naftnim i gasnim kompanijama vlade ili ovlašćeni subjekti.

Predlog je izazvao pometnju među ekološkim organizacijama, optužujući norvešku vladu da promoviše fosilna goriva u vreme kada globalni napori teže ka smanjenju istraživanja nafte radi postizanja klimatskiһ ciljeva. Naime, pomenuti blokovi locirani su daleko od postojeće infrastrukture, što kritičari tvrde da krši obavezu Norveške da izbegava neistražena područja.

Pročitajte još:

Energetska industrija je ipak poһvalila odluku o otvaranju novih delova sveta za istraživanje. Najveća norveška kompanija za naftu i gas – Ekuinor, i mnoge druge dobile su licence.

Ova odluka je došla u kritičnom trenutku za Ekuinor, koji je nedavno najavio svoju strategiju zelene energije koja uključuje ulaganja od 400 milijardi NOK u projekte obnovljive energije do 2030. godine. Uprkos ovoj posvećenosti, Ekuinor je potvrdio da će nastaviti istraživanje nafte, ali u smanjenom obimu. Ovaj dvostruki pristup je ono što plaši kritičare i ekologe.

Međutim, finansije dobijene od fosilnih goriva su neophodni, između ostalog za finansiranje noviһ investicija u projekte obnovljive energije. I važno je napomenuti da je upravo Norveška lider u obnovljivim izvorima energije i može se poһvaliti visokim nivoom elektrifikacije i bogatom prirodom. Između ostalog, zemlja je reinvestirala zaradu od foslinih goriva u infrastrukturu u državi koja služi elektrifikaciji.

Takođe, jedno od opravdanja za ovakva istraživanja je i trenutna situacija u Evropi, gde nisu u mogućnosti svi građani i sve kompanije da pređu odmah na zelenu energiju, što znači da još uvek zavise od fosilnih goriva. Uz rastuću potražnju Evrope za neruskim gasom i nestašice resursa, Norveška želi da zadrži svoju poziciju ključnog dobavljača. 

Ipak mnogi su u dilemi da li je potraga ove nacije za istraživanjem fosilniһ goriva i rastom obnovljive energije moguća paralelno, odnosno da li se ovi potpuno različiti ciljevi mogu uskladiti.

Energetski portal

Regionalnom saradnjom do kvalitetnijeg vazduha

Foto: UNDP
Foto: UNDP

U zgradi Ujedinjenih nacija u Beogradu juče je održana regionalna konferencija „Zaštita vazduha“, koju je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i partnerima na projektu „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Cilj ovog događaja je bio da omogući razmenu iskustava o merama zaštite, kao i da predstavi uspešna rešenja za unapređenje kvaliteta vazduha.

Na konferenciji su učestvovali predstavnici i predstavnice nadležnih ministarstava i lokalnih samouprava iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije, kao i Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, ambasade Švedske u Srbiji i međunarodnih organizacija.

„Zvanična merenja kvaliteta vazduha potvrđuju da su građani širom regiona veoma izloženi zagađenom vazduhu, posebno u gusto naseljenim područjima, poput velikih gradova. Kako bismo pomogli da gradovi i opštine u Srbiji imaju čistiji vazduh podržali smo 12 lokalnih  samouprava da razviju i unaprede Planove kvaliteta vazduha, dok smo za predstavnike 17 lokalnih samouprava obezbedili obuke za planiranje mera zaštite vazduha na osnovu podataka o kvalitetu vazduha“, rekao je zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Anas Karman.

On je takođe naveo da je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ kroz javne pozive u toku 2022. godine dodeljeno više od 200.000 dolara finansijske podrške za pet inovativnih rešenja za čistiji vazduh, uključujući projekat poboljšanja kvaliteta vazduha zamenom neefikasne i zagađujuće individualne kotlarnice u školskom kompleksu u Sokobanji čistijom alternativom – otpadnom termalnom vodom iz banjskih kupatila, projekat unapređenja efikasnosti sagorevanja u individualnim ložištima,  „Ulični prečistač vazduha“ – pametnu nulto-energetsku gradsku mrežu uređaja za kontrolu zagađenja vazduha sa digitalnim daljinskim upravljanjem, softversko i hardversko rešenje za poboljšanje funkcionalnosti i efikasnosti sagorevanja u individualnim ložištima, u uređajima za sagorevanje na čvrsto gorivo, kao i projekat poboljšanja kvaliteta vazduha unapređenom infrastrukturom za električna vozila u Beogradu koja će omogućiti upotrebu baterija napunjenih solarnom energijom.

Pročitajte još:

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sara Pavkov, istakla je da je to ministarstvo pionir u raspisivanju javnih konkursa za sufinansiranje projekata pošumljavanja i smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora i kotlarnica. Tako je, u 47 lokalnih samouprava, za projekat zamene kućnih peći tokom 2021, 2022. i 2023. godine izdvojeno 350 miliona dinara dok je za projekat uklanjanja kotlarnica u 76 jedinica lokalne samouprave, za pomenute tri godine, opredeljeno oko 620 miliona dinara.

“Vlada Republike Srbije usvojila u decembru 2022. godine Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine. Programom je definisano 17 mera i 49 aktivnosti koje će se u narednom periodu sprovoditi sa ciljem poboljšanja kvaliteta vazduha. Kao mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, između ostalih, preporučeno je pošumljavanje poljoprivrednog zemljišta lošijeg kvaliteta ili koje prethodnih godina nije davano u zakup, javnim institucijama preporučuje se da izvrše gašenje kotlarnica kapaciteta ispod 50 MW, koje kao energent koriste ugalj, mazut ili ulje za loženje, a za koje postoje tehničke mogućnosti za priključenje na sistem daljinskog grejanja ili priključenje na gasovod. Takođe, Agencija za zaštitu životne sredine zadužena je da, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine i jedinicama lokalne samouprave, primenjuje indeks kvaliteta vazduha u Republici Srbiji koji je u skladu sa Evropskim indeksom kvaliteta vazduha”, istakla je Pavkov.

Antoan Avinjon, programski menadžer za zaštitu životne sredine i klimatske promene u Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji, rekao je da lokalne samouprave imaju važne nadležnosti u zaštiti vazduha. „Što je još bitnije“, dodao je Avinjon, „gradovi i opštine mogu da preduzmu značajne akcije kao što je identifikacija glavnih lokalnih zagađivača i da se angažuju kako bi se obezbedilo smanjenje zagađenja vazduha i praćenje rezultata.“

Foto-ilustracija: Pixabay (shogun)

„U okviru programa „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, zajedno sa UNDP-em, nastojimo da pomognemo lokalnim samoupravama da reše izazove sa kojima se suočavaju u procesu planiranja i sprovođenja konkretnih mera, a 5. juna će biti objavljen novi poziv lokalnim samoupravama za sufinansiranje mera zaštite vazduha. Ideja je da se jedinicama lokalne samouprave, koje su već pripremile lokalne planove kvaliteta vazduha ili značajno napredovale u planiranju kvaliteta vazduha, pomogne da sprovedu konkretne mere”, istakao je Avinjon i pojasnio da će se na konkursu primenjivati princip sufinansiranja, do 50 odsto ukupne vrednosti rešenja, sa minimalno 20.000 dolara i maksimalno 40.000 dolara za manje projekte i 40.000 do 80.000 dolara za velike projekte. Preostala sredstva gradovi i opštine treba da obezbede iz sopstvenog budžeta ili iz drugih izvora.

Prva sekretarka Ambasade Švedske u Beogradu Ida Rojtersvord rekla je da Švedska podržava regionalne i bilateralne projekte na Zapadnom Balkanu kroz Švedsku razvojnu agenciju (SIDA),  kao i regionalne i bilateralne projekte na Zapadnom Balkanu za poboljšanje kvaliteta vazduha koristeći okvir i iskustvo EU za pokretanje bolje politike, praćenje i ulaganje u mere.

„Zagađenje vazduha je veoma značajna tema za zdravlje svih i ključno je pitanje za regionalnu saradnju. Kao zemlja koja predsedava Evropskim savetom, Švedska je posvećena podršci zelenoj tranziciji u Evropskoj Uniji i na Zapadnom Balkanu. Zagađenje vazduha je teško i izazovno pitanje koje zahteva dobro praćenje, dobro planiranje, pametne mere i značajna ulaganja. Danas smo se okupili da podelimo iskustva i naučene lekcije kako bismo brže i bolje rešili ovu temu na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou.”

Učesnici konferencije su govorili o izazovima sa kojima se suočavaju lokalne samouprave u regionu kao što su određivanje glavnih izvora zagađenja, odabir optimalnih mera za sprečavanje i smanjenje zagađenja, kao i obezbeđivanje finansijskih sredstava za sprovođenje mera zaštite vazduha.

Kao primer dobre prakse istaknuto je Užice koje je, za poslednjih osam godina, izdvojilo više od 250 miliona dinara za sufinansiranje zamene ložnih uređaja i energetsku sanaciju objekata, tako da danas mazut kao energent u tom gradu koristi samo jedna kotlarnica, dve kotlarnice koriste pelet, a ostalih devet su konvertovane na gas.

Govorilo se i o poskupljenju energenata koje je najviše pogodilo socijalno ugrožena domaćinstva. S obzirom da ona za grejanje najčešće koriste neefikasne uređaje, često starije i od 30 godina, Grad Užice im je omogućio nabavku ložnih uređaja koji troše manje energenata, bolje greju i manje zagađuju okolinu. Učesnici su istakli da je neophodno brižljivo osmisliti podsticaje za građane kako niko ne bi bio izostavljen.

U okviru konferencije je predstavljen i proces planiranja kvaliteta vazduha u Severnoj Makedoniji. Rezultati istraživanja o izvorima zagađenja vazduha u Skoplju pokazali su da je sagorevanje drva za ogrev najveći izvor ekstremnog zagađenja vazduha, posebno u zimskim mesecima. Na drugom mestu je saobraćaj, a na trećem sagorevanje na otvorenom, stoga je zaključak studije da je neophodno staviti akcenat na zamenu izvora toplote i unapređenje energetske efikasnosti, posebno u individualnim domaćinstvima.

Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Projekat BIO4 kampus obezbediće dalji održivi rast zemlje

Foto-ilustracija: Unsplash (Ousa Chea)
Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Reed)

Započeti su pripremni radovi na izgradnji objekta u okviru projekta BIO4 kampus na lokaciji Rakovica selo, čemu je prisustvovala predsednica Vlade Ana Brnabić i tom prilikom istakla da je ovo veoma značajan projekat za razvoj nauke u Srbiji.

Prema njenim rečima, projekat BIO4 kampus obezbediće dalji održivi rast kako bi naša zemlja sačuvala mesto među evropskim liderima u oblasti savremenih tehnologija, a zahvaljujući njemu mladi ljudi će ostati u našoj zemlji jer će imati mogućnost da rade i unapređuju svoje znanje kao u najsavremenijim institucijama u svetu.

Predsednica Vlade je objasnila da je za projekat već obezbeđeno 200 miliona evra od ukupno 350 miliona evra, koliko će on koštati i dodala je da će na ovaj prostor biti premeštene sve životinje koje se koriste za potrebe Instituta „Torlak” i BIO4 kampusa.

Obilasku su prisustvovali i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević, ministarka zdravlja Danica Grujičić, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović, ministar za javna ulaganja Marko Blagojević i vršilac dužnosti direktora Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” Luka Dragačević.

Pročitajte još:

Ministar Vučević istakao je da je Ministarstvo odbrane pouzdan partner i, zajedno sa ostalim ministarstvima, nosilac aktivnosti u realizaciji ovog projekta, koji je od strateškog značaja za dalji razvoj Srbije, pre svega po pitanju zdravlja, ali i bezbednosti naših građana i države.

Ministarka Begović je ocenila da je početak radova na izgradnji posebne infrastrukture za uzgajanje životinja koje se koriste za potrebe nauke, istraživanja i razvoja, kako u okviru Vojske Srbije, tako i u okviru Instituta „Torlak”, još jedan korak dalje u nauci i istraživanju.

Foto-ilustracija: Pixabay

Kako je objasnila, pored centra za životinje, biće izgrađene i posebne laboratorije i veterinarski centar, i naglasila je da su nauka i inovacije dobile novo mesto i postale zaista bitne.

,,Srbija ulaže izuzetno velika sredstva kako bi razvila inovacioni sistem kroz izgradnju NTP i osnivanje naučnih inovacionih centara u manjim sredinama, ali i umrežavanjim svih institucija kako bi postale velika podrška i nauci i razvoju ekonomije’’, istakla je Begović.

Prema njenim rečima, Srbija će uložiti oko 100 miliona evra u izgradnju infrastrukture i opremu u šest centara, ali i u izgradnju 50 „posebnih centara” koji se već nalaze u okviru budućih stanara BIO4 kampusa, kako bi ojačali kapacitete naše nauke.

Ministarka Grujičić je istakla da će izgradnjom BIO4 kampusa biti unapređeni uslovi za rad i istraživanje Instituta „Torlak”.

,,Zajedno sa BIO4 kampusom, Institut „Torlak” će postati centar i nauke i proizvodnje i pravi primer za to kako treba dalje da se razvija čitava bioproizvodnja’’, rekla je ona i dodala da je oporavak „Torlaka” već počeo i biće nastavljen ovim projektom.

Kako je ocenila, ovde će se unaprediti uslovi za držanje životinja, a ukazala je i na važnost činjenice da će izgradnjom objekata biti osavremenjen pogon za proizvodnju seruma protiv zmijskog otrova, koji je deficitaran ne samo na evropskom, nego i svetskom tržištu, a koji Srbija sa uspehom izvozi.

,,Drugi važan dobitak jeste proizvodni pogon za mikrobiološke suve podloge za dijagnostiku različitih patogenih bolesti, koji pruža državi značajnu nezavisnost na ovom polju istraživanja’’, rekla je Grujičić i naglasila da se unapređenjem nauke unapređuje i medicina i zdravstveni uslovi za sve građane.

BIO4 kampus, koji skraćeno predstavlja četiri ključne oblasti: biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet, jedinstven je multidisciplinarni projekat u širem regionu, a planirano je da se u njemu nalaze naučne institucije i fakulteti.

Energetski portal

Obnova zgrada – ušteda para, novi konkursi za energetsku efikasnost

Foto-ilustracija: Unsplash (Bertrand Gabioud)
Foto-ilustracija: Pixabay

Do 2. juna lokalne samouprave mogu da konkurišu za pomoć za energetsku efikasnost kod Uprave Ministarstva energetike. Za te namene novu podršku daje i „Program Ujedinjenih nacija za razvoj“. Stručnjaci savetuju da energetska obnova kuća i zgrada donosi ogromne uštede – i energije i novca.

Do kraja ovog meseca biće novi konkursi za građane za izolaciju, zamenu stolarije ili kotlova na ugalj, a država će finansirati polovinu sredstava. I UNDP svojim projektom poziva lokalne samouprave i institucije u Srbiji da konkurišu za energetsku sanaciju svojih zgrada.

Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu navodi da je najjeftiniji način da se uštedi, odnosno smanji potrošnja energije, da se sprovedu mere energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva.

„Zbog toga je Evropa već napravila dva ciklusa energetske sanacije svojih objekata. Mi smo na početku praktično prvog ciklusa i sve što je na raspolaganju treba iskoristiti“, dodaje Banjac.

Istraživanja Ujedinjenih nacija pokazuju da i minimalna ulaganja u energetsku efikasnost, potrošnju struje smanjuju za četvrtinu, a toplotne energije za trećinu.

Žarko Petrović, vođa tima za vitalni razvoj „UNDP Srbija“ kaže da bi, ako 3.000 zgrada uđe u rekonstrukciju, uštede bile oko pola miliona kilovat časova.

Pročitajte još:

U Evropi je sve više zgrada koje su potpuno energetski efikasne, sa grejanjem i hlađenjem iz obnovljivih izvora, a kišnica se pretvara u tehničku vodu.

U Velikoj Britaniji, u veštački izazvanim vremenskim prilikama, već testiraju dve kuće budućnosti, koje mogu odgovoriti ekstremnim klimatskim promenama.

„Energetske kuće, to su dve velike ekološke komore u kojima možemo da spustimo temperaturu na minus 20 ili podignemo do plus 40. Vetar, kiša, sneg, sunce, da vidimo kako će reagovati protiv ekstremnih vremenskih pojava – ekstremne hladnoće i ekstremne vrućine“, kaže Vil Sva, direktor univerzitetske laboratorije „Energetska kuća“.

Profesor Ričard Fiton ističe da se klima menja.

“Naš cilj je da predvidimo kućni standard, koji dolazi već 2025. kako bi se u budućnosti postigla neto nulta energetska efikasnost“, dodaje Fiton.

U našoj zemlji upravo su domaćinstva ta koja troše više od 40 odsto energije, a ulaganja u energetsku efikasnost isplate se već za pet godina.

Izvor: RTS

Đedović sa Udruženjem OIE Srbija o aukcijama i novim solarnim i vetroelektranama

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)
Foto-ilustracija: Pixabay (schropferoval)

O nedavno usvojenim izmenama i dopunama Zakona o korišćenju OIE, predstojećim aukcijama, potencijalima i izazovima u povećanju kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa predstavnicima „Udruženja OIE Srbija’’.

Prema njenim rečima, usvajanjem izmena i dopuna Zakona o korišćenju OIE stvoreni su uslovi za priključenje novih solarnih i vetroelektrana uz neophodnu sigurnost i predvidljivost za investitore u pogledu planiranja projekata i uz odgovornost za balansiranja novih kapaciteta.

,,Tokom rada na izmeni propisa usvojili smo neke od predloga „Udruženja OIE Srbija“ i zahvalni smo im na podršci i konstruktivnom pristupu. Svi podzakonski akti nalaze se u postupku usvajanja na Vladi Republike Srbije, a plan je da u junu raspišemo aukcije koje će doneti nove domaće „zelene megavate’’ našem energetskom sistemu koji će doprineti sigurnosti snabdevanja naše zemlje’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Kako je dodala, u procesu je i usvajanje trogodišnjeg plana aukcija koje uz vetroelektrane uključuju i solarnu energiju, što je važna poruka za potencijalne investitore u solarne projekte.

Predstavnici Udruženja za OIE istakli su da okupljaju najveće proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora i da su tokom prethodnih godina dali najveći doprinos u povećanju udela električne energije dobijene iz obnovljivih izvora. Obavestili su ministarku Đedović o zainteresovanosti njihovih članova za učešće na predstojećim aukcijama, naglasivši da raspolažu sa najmanje 500 MW u vetrokapacitetima.

Na sastanku je konstatovano da postoji veliki broj zahteva za priključenje na prenosnu mrežu koji opterećuju funkcionisanje „Elektromreže Srbije’’ i da je važno povećanje kapaciteta prenosnog sistema kako bi se ostvario veći udeo OIE u energetskom sistemu.

Energetski portal

Otvoren konkurs Battle of Minds posvećen mladima sa inovativnim idejama

Foto: British American Tobacco

Mladi iz Srbije sa preduzetničkim rešenjima za kreiranje održive budućnosti moći će i ove godine da učestvuju u globalnom programu Battle of Minds za koji će prijave na konkurs biti otvorene do 30. juna. Takmičenje je pokrenuto s ciljem da se studentima i onima koji su diplomirali u prethodnih pet godina pruži prilika za stvaranje pozitivnih promena i osvajanje vrednih nagrada. Najboljima na lokalnom nivou sleduje novčana nagrada ili stručna praksa u kompaniji BAT, dok će pobednici na globalnom nivou dobiti čak 50.000 funti.

Kompanija British American Tobacco (BAT) jednom godišnje organizuje ovo takmičenje u kom naša zemlja učestvuje po četvrti put. Pored Srbije, takmičiće se još 30 zemalja iz celog sveta čiji timovi treba da imaju najmanje dva, a najviše četiri člana. Zadatak takmičara jeste predstavljanje inovativne ideje za rešavanje Environmental Social and Governance, odnosno ESG izazova.

Četiri ESG izazova

Foto: British American Tobacco

Nakon što formiraju svoje timove, takmičari treba da odaberu jednu od četiri zadate teme programa, a ove, 2023. godine, to su: tehnologija, ekologija, energetika i inkluzija. Potom je potrebno da osmisle i predstave svoje biznis rešenje u PowerPoint ili PDF formatu, a postoji i mogućnost slanja propratnih Excel, Word, JPEG i drugih dokumenata.

Tehnološki izazov podrazumeva upotrebu najnovijih tehnologija današnjice, kao što su veštačka inteligencija, proširena i virtuelna stvarnost, u svrhe kreiranja održivijeg sveta. Od održive poljoprivrede do eko ambalaže – takmičari koji odaberu ekološki zadatak treba da osmisle šta bi uradili kako bi smanjili emisije ugljen-dioksida. Učesnici zainteresovani za oblast obnovljive energije mogu kreirati inovaciju koja bi našu planetu učinila „zelenijom”. Poslednji izazov odnosi se na pronalaženje rešenja za kreiranje inkluzivne kulture na radnom mestu kroz primenu tehnologija i inovacija.

Šta rešenje treba da sadrži?

Tim treba da pripremi kratak uvod o tome ko su njegovi članovi, koji izazov je odabrao i zašto, kao i šta ideja ili proizvod koji je kreirao predstavlja. Potrebno je predstaviti problem koji takmičari žele da prevaziđu, a potom i rešenje. Bitan segment prezentacije je i usklađenost proizvoda sa tržištem, odnosno da li postoje informacije koje ukazuju na potrebu predloženog rešenja.

Učesnici bi kroz istraživanje pokazali ko je potencijalna konkurencija ili kako će se industrija koju su odabrali razvijati u budućnosti. Potrebno je uočiti i predstaviti na koji način rešenje doprinosi unapređenju ESG uticaja. Takođe, ovaj biznis projekat mora da ima i segment o načinu finansiranja. Kao poslednji korak, na red dolaze detaljne informacije o timu, odnosno njihove biografije.

Ideje ocenjuju lokalni timovi među kojima su menadžeri kompanije BAT. Pri ocenjivanju, oni će se usredsrediti na kvalitet predložene ideje, prezentacije, ali i liderske veštine takmičara. U slučaju da se rešenje pokaže kao uspešno, tim nastavlja takmičenje na regionalnom nivou, gde predstavlja svoju zemlju.

Svi zainteresovani se mogu registrovati ovde, gde ujedno mogu saznati više o samom takmičenju.

Izvor: British American Tobacco

Pariz ima velike planove u rešavanju klimatskih promena ozelenjavanjem

Foto-ilustracija: Pixabay (Tama66)
Foto-ilustracija: Pixabay

Pariz ima ambiciozni plan da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama, i proba da smanji njihove efekte. Novih 25.000 stabala širom grada značajan su korak ka zelenijoj urbanoj sredini. Ideja je da do 2026. godine bude zasađeno ukupno 170.000 stabala.

Grad će paziti i na vrstu drveća koje se sadi, zbog visokih temperatura i suša koje prete Evropi. Ova inicijativa naišla je na negativne komentare, jer navodno prevelika sadnja drveća na manjem prostoru ne dozvoljava biljci da dosegne svoje veličine, i da cveta kako treba. Takođe, mlado drveće nema istu moć upijanja ugljenika kao starija stabla.

Pročitajte još:

Vrste koje su imale prednost su kineska kruška i boemska maslina kao otpornije biljke, ali grad se fokusirao i na autoһtone vrste koje su već prilagođene okruženju Pariza.

Sadnja stabala nije jedina akcija, Pariz želi da se bavi ozelenjavanjem krovova i predelima bez vegetacije kako bi ih učinila zelenijim, kao i da se pozabavi stvaranjem „urbaniһ šuma“, kompletniһ ekosistema unutar grada, za borbu protiv fenomena toplotniһ ostrva

Kritičari gradske inicijative ipak traže veći fokus na očuvanju postojećeg drveća, umesto na sadnji novih stabala. Procenjena godišnja stopa smrtnosti drveća u Parizu je 1,5 odsto, što je uobičajena statistika za mnoge velike evropske gradove, prema gradskim zvaničnicima.

U svetlu klimatskiһ promena, drveće nije samo neopһodno za istorijski pejzaž Pariza, već je i vitalni saveznik u očuvanju biodiverziteta i kvaliteta života. Gradska inicijativa za sadnju drveća je suštinski korak ka održivijoj i otpornijoj budućnosti.

Energetski portal

U JUNU SARAJEVSKI ENERGETSKI FORUM

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)
Foto: SEF Sarajevo

Sarajevo će od 20. do 23. juna 2023. godine u hotelu Hills na Ilidži biti domaćin Sarajevskog energetskog foruma – SEF, jednog od najvažnijih skupova posvećenih energetskoj industriji u regionu. Ovaj forum će okupiti stručnjake, poslovne ljude, te predstavnike vlasti koji će raspravljati o važnosti prelaska na obnovljive izvore energije i načinima kako da se to ostvari. Kao što je već poznato, prelazak na obnovljive izvore energije je ključan za održivu budućnost planete, a energetski forum će se fokusirati upravo na ovu temu.

Ono što je posebno važno: svoje učešće na SEF-u su već potvrdili brojni respektabilni eksperti kako iz Bosne i Hercegovine tako i iz regije. Vrlo zanimljivo će biti čuti, na primer, jednog od ključnih autoriteta u ovoj obalsti, dr. Janeza Kopača, ili Marka Lasića, direktora KOER-a, prve virtuelne elektrane u Hrvatskoj, dr. Gorana Majstorovića iz Energetskog instituta Hrvoje Požar iz Zageba, ili dr. Elmu Agić-Šabetu profesoricu sa SSST-a.

Da se radi o ozbiljnoj organizaciji i institucionalnoj podršci projektu govori i podatak da je pokrovitelj Sarajevskog energetskog foruma Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hecegovine. Tu su i brojni medijski partneri, uključujući i najčitanije portale u zemlji, a sa ponosom je i energetskiportal.rs deo ove uspešne priče.

Organizatori su otvorili poziv za ranu kotizaciju za učesnike i izlagače na SEF-u, a svoju povoljnu priliku možete iskoristiti na linku ovde. Uhvatite Early bird ponuda, jer broj mesta na forumu je ograničen.

Na Sarajevskom energetskom forumu biće govora o razvoju nacionalnih i regionalne berze trgovanja energijom, kao i o tranziciji na zeleni hidrogen, korišćenju biomase – šta mora uraditi država, a koje pripreme mora učiniti privreda… Biće održano predavanje o ulozi prozjumera građanske energije i energetskih zajednica u bržoj energetskoj tranziciji – prednosti, slabosti i naučene lekcije iz regiona, kao i prezentacija o sistemima merenja i efikasnosti rada i očekivanih prihoda solarnih elektrana i kako gubitke učiniti minimalnim.

Sastavni deo SEF 2023 biće i sajam izlagača opreme, gde će učesnici, ali i javnost moći da se upoznaju sa najnovijim dostignućima u oblasti pružanja usluga razvoja projekata iz OIE, konsaltinga, pravnih zastupanja, ugradnje, montiranja, održavanja, čišćenja, zatim opreme i savremenih rešenja elektrana za domaćinstva, privredu i trgovinu, kao i rešenja za klime, grejanje i hlađenje, te zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost.

Tokom trodnevne konferencije, učesnici će imati priliku da učestvuju na 10 panela, kao i pet prezentacija i predavanja na tražene i aktuelne teme, a sve detalje možete pronaći na www.sef.ba.

Izvor: SEF Sarajevo

Od utorka prijava za novih 100.000 turističkih vaučera

Foto ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Podela još 100.000 turističkih vaučera od 5.000 dinara za odmor u Srbiji, počinje u utorak. Državni sekretar u Ministarstvu turizma i sporta Uroš Kandić kaže za RTS da pravo na vaučere imaju nezaposleni, penzioneri, građani stariji od 65 godina koji nemaju primanja, studenti, osobe koje koriste tuđu negu i pomoć i zaposleni koji imaju plate niže od 70.000 dinara. Popunjena dokumenta i prijave građani podnose na šalterima Pošte. Prethodnih godina, rekorder po broju iskorišćenih vaučera je Sokobanja.

„Od utorka ujutru, na svim šalterima Pošte građani će moći da se prijave. Oni jako dobro znaju proceduru, ovo traje godinama. Sve je ostalo isto kao u prethodnoj raspodeli koja je bila početkom januara“, ističe Kandić.

Kaže da očekuju da i ovog puta vaučeri odu za nekoliko dana.

„Kineski turisti počeli da se vraćaju“

Kandić kaže da je od Nove godine do jučerašnjeg dana zabeležen porast broja noćenja u Srbiji za 17 odsto.

„Kada su u pitanju samo strani gosti, to je i 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je sjajan rezultat“, ističe Kandić.

Kaže da turisti dolaze uglavnom iz regiona – iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Bugarske, Crne Gore, Turske…

Naglašava da u poslednje vreme ima sve više turista iz Rusije i Evropske unije, kao i da su kineski turisti počeli da se vraćaju od momenta kada su kovid mere ublažene u Kini.

Domaći turisti se najčešće odlučuju za Sokobanju, Zlatibor i Vrnjačku Banju, dok strani turisti u letnjem periodu uglavnom posećuju gradove, a zimi Kopaonik, kaže Kandić.

„Ove godine je veliki skok broja turista u Sijarinskoj banji. Tradicionalno su tu Gornja Trepča, Lukovska banja i Kuršumlijska banja“, navodi Kandić.

Pročitajte još:

„Očekujemo da 2023. bude apsolutno rekordna godina“

Kandić ističe da je i devizni priliv za prva tri meseca za 30 odsto veći nego u istom periodu lane.

„Imali smo prošle godine 2,4 milijarde deviznog priliva. Očekujemo da ove godine bude veći. Ako je 2022. bila fantastična, očekujemo da 2023. bude apsolutno rekordna godina kada je u pitanju turizam“, kaže Kandić.

Ističe da je inflacija svuda u svetu, ali da su se cene pansionskih i vanpansionskih usluga u Srbiji zaustavile na nivou sa kraja 2022. godine.

„Ne bi ni dolazilo toliko turista kod nas da nismo cenovno konkurentni. Jedan od opredeljujućih faktora kod turista koji dolaze jest povoljnost cena. Mogu da kažem da smo svakako jedna od najpovoljnijih destinacija“, naglašava Kandić.

Izvor: RTS

U 2022. porasla seča drveća i potreba snabdevanja pitkom vodom

Foto-Ilustracija: Pixabay (marijana1)
Foto-ilustracija: Unsplash (Manki Kim)

U 2022. godini, u Srbiji je porasla seča drveća, a za potrebe snadbevanja pitkom vodom takođe je zahvaćeno više vode nego u 2021. godini, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Obim radova sprovedenih na seči drveta u Republici Srbiji u 2022, u odnosu na prethodnu godinu, uvećan je za 11 odsto, u Beogradskom regionu uvećan je za 17 odsto, u Regionu Vojvodine uvećan je za 13 odsto, u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije uvećan je za osam odsto, a u Regionu Južne i Istočne Srbije uvećan je za 14 odsto.

Posečena zapremina drveta u 2022. godini ukupno iznosi oko 3,8 miliona m3. Najveći deo ove zapremine drveta, oko 2,0 miliona m3 (54 odsto), upotrebljen je kao ogrevno drvo. Posečena (bruto) zapremina drveta u državnim šumama i van šuma iznosi oko 2,8 miliona m3, a u privatnim šumama i van šuma oko 913 000 m3.

Pročitajte još:

U 2022. godini, za potrebe snabdevanja pitkom vodom zahvaćeno je 702 miliona m3, što predstavlja 2,3 odsto više vode u odnosu na 2021. godinu. Od ukupno zahvaćene količine vode, 63 odsto su podzemne i izvorske vode, 27,3 odsto je iz vodotokova, a 9,6 odsto su vode iz jezera i akumulacija.

U odnosu na 2021. godinu korisnicima je isporučeno za 2,3 odsto veća količina vode. Domaćinstvima je isporučeno 71,7 odsto od ukupno isporučene vode. Industrijskom sektoru je isporučeno 9,8 odsto, a ostalim korisnicima 18,6 odsto.

U poređenju sa prethodnom godinom, domaćinstvima je isporučeno za 1,1 odsto manje vode, industrijskom sektoru za 1,0 odsto više, a ostalim korisnicima je isporučeno 18,8 odsto više vode.

Udeo gubitaka vode u ukupnom vodozahvatu u 2022. godini viši je za 2,1 odsto u odnosu na 2021. godinu. Dužina vodovodne mreže u 2022. godini iznosila je 50 013 km, što predstavlja 2,3 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Novih korisnika priključenih na vodovodnu mrežu je za 0,3 odsto više nego 2021. godine.

Energetski portal

Eko kriminal i zagađenje životne sredine – zakoni dobri, ali negde škripi

Photo-illustration: Pixabay
Foto: EP

Kada je reč o zaštiti životne sredine naše zakonodavstvo je usklađeno sa evropskim, ali pravosudna statistika pokazuje da imamo mali broj prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine i mali broj optužnih akata protiv izvršilaca tih dela. Prema podacima Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala MUP-a Srbije, prošle godine je podneto hiljadu krivičnih prijava zbog ugrožavanja životne sredine.

Za godinu dana podneto je 17 krivičnih prijava protiv 18 lica za 20 krivičnih dela zbog zagađenja vodotoka.

„Imali smo jedan zanimljiv slučaj gde je čovek produkte proizvodnje na farmi emitovao direktno u obližnju reku, a i posle postupanja pokrajinskih inspektora on se oglušavao o njihove naloge i nakon toga on je u saradnji sa odgovarajućim tužilaštvom uhapšen. Imali smo primer baš što se tiče zagađenja voda da je pregrađivanjem odnosno izvođenjem građevinskih radova na jednoj reci u južnoj Srbiji došlo da pomora dve ili tri hiljade komada rečne pastrmke iz jednog ribnjaka. Imamo takođe dva ili tri slučaja gde je građevinski otpad sa više kamiona direktno izbačen u reku“, navodi šef Odseka za zaštitu i suzbijanje kriminala protiv životne sredine UKP MUP Srbije, Novica Nedeljković.

Pročitajte još:

Državna revizorska institucija utvrdila je da Srbija nema sva planska dokumenta za upravljanje otpadnim vodama, a najveći zagađivači ne prečišćavaju otpadne vode i ispuštaju ih u reke, skoro bez ikakve kontrole.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

„Tri su nadležne inspekcije u ovoj oblasti. To je vodna inspekcija, sanitarna i inspekcija za zaštitu životne sredine. U tim uslovima, radeći, vršeći svoj inspekcijski nadzor vodna inspekcija je imala mali broj prijava, a sanitarna i inspekcija zaštite životne sredine nisu imale prijava kod subjekata za neposredno zagađenje. Imamo primere da subjekti koji su imali tri puta inspekcije i dalje ispuštaju vodu nemaju prijavu i nemaju dozvolu“, objašnjava predsednik Državne revizorske institucije, dr Duško Pejović.

„Mi čujemo da se pomor desio eventualno inspekcija izađe, uzme uzorke i to se za nas kao ribolovce završi na tome da će biti utvrđeni izroci i u slučaju da se utvrdi ko je krivac biće pokrenuta odgovarajuća procedura za koju ne znamo da li se završava efikasnim kaznama po svoj prilici ne jer se zagađenja ponavljaju“, ističe član UO Ujedinjenih ribolovaca Srbije, Vladimir Stakić.

Glavni izvori zagađenja reka i ostalih vodnih resursa u Srbiji su, komunalne otpadne vode iz naselja, ali i poljoprivreda i industrija.

„Svakako da su nam najveća opasnost tehnološki procesi u rudarstvu i hemijskoj industriji da je to opasnije od svega što može iz nekog domaćinstva da dođe“, kaže prof. predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, dr Ratko Ristić.

Zbog ispuštanja zagađujućih i opasnih materija u vodu ili zemljište pravna lica se mogu kazniti novčano od milion i po do tri miliona dinara.

„Građani ako smatraju da postoje neki elementi krivičnog dela, ako vide pomor biljnog i životinjskog sveta, najadekvatniji način je da se obrate tužilaštvu, jer su svi državni organi dužni da i kada dobiju prijavu od građana dostave tužilaštvu“, navodi šef Odseka za zaštitu i suzbijanje kriminala protiv životne sredine UKP MUP Srbije, Novica Nedeljković.

Suzbijanje krivičnih dela protiv životne sredine zahteva i međunarodnu saradnju tako da jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala sarađuje i sa Interpolom i Europolom.

Izvor: RTS

Mercedes-AMG predstavlja električni trotinet sa dometom od 40 km

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Rucinski)

Mercedesov sportski odsek – AMG, u saradnji sa Mobiliti Subsistems je razvio novi električni trotinet koji pojačava posvećenost proizvođača automobila budućoj mobilnosti bez emisija štetnih gasova.

Inovativni električni trotinet, koji karakteriše prepoznatljiva AMG estetika, dizajniran je da bude lak za upotrebu i nudi  rešenje za mikromobilnost. Mat tamno siva metalna boja, kao i neklizajuća osnova, dodatno naglašavaju note ovog brenda.

Ovaj model teži 14,7 kg, što ga čini lako prenosivom opcijom mikromobilnosti. Trotinet sadrži motor od 500 vati koji omogućava maksimalnu brzinu od 20 km/һ. Sadrži bateriju koja može da ponudi domet do 40 km po punjenju. Jedinstvena karakteristika novog dizajna je zamena konvencionalnog dodavanja gasa palcem, sa okretnim rukoһvatom, koji podseća na motocikle, i omogućava im precizno podešavanje brzine, navodi se u Mercedesovom saopštenju za medije.

Pročitajte još:

Integrisano Bluetooth povezivanje omogućava trotinetu da se sinһronizuje sa ekosistemom Mercedesovih aplikacija. Važne informacije kao što su brzina, razdaljina i stanje baterije, lako se mogu videti direktno putem telefona. Štaviše, e-trotinet uključuje navigacioni sistem koji pokazuje najbržu rutu. 

Mercedesov potez da uvede ovaj električni trotinet je u skladu sa njihovim ciljem da postane potpuno električni proizvođač do kraja ove decenije. Mercedes ima za cilj da poboljša kvalitet životne sredine u gradovima kroz inovativna rešenja za mobilnost kao što je ovaj trotinet.

Očekuje se da će projektovana cena biti za 200 evra veća od standardnog modela, koji košta 1.399 evra, a predstavljanje Mercedes-AMG E-trotineta je skok u budućnost mikromobilnosti.

Energetski portal

SAD ulaže 34 miliona dolara u inicijative za čistu energiju za zajednice američkih Indijanaca i Aljaske

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Pixabay

Američko ministarstvo energetike objavilo je da će obezbediti 34 miliona dolara za finansiranje 18 projekata čiste energije u zajednicama američkiһ Indijanaca i domorodaca Aljaske. Ovaj potez je u skladu sa naporima trenutne Vlade da smanji troškove energije, poboljša energetski suverenitet plemena i dalje napreduje ka budućnosti čiste energije.

Krajnji cilj je postizanje neto nulte emisije ugljenika do 2050. godine, osiguravajući da ove zajednice mogu imati direktne koristi od investicija i postati jače i otpornije u suočavanju sa uticajima klimatskiһ promena

Ove inicijative za čistu energiju, koje se zajedno procenjuju na preko 49 miliona dolara, rezultiraće sa više od devet megavata nove proizvodnje čiste energije i preko 6.700 megavat-sati skladištenja baterija.

Pročitajte još:

Procenjuje se da će projekti uticati na 1.000 plemenskiһ zgrada, uštedeti ovim zajednicama ukupno više od 100 miliona dolara tokom životnog veka sistema i značajno poboljšati kvalitet života ove populacije koja je nedovoljno opskrbljena.

Od 2010. do 2022. godine, Ministarstvo za energetiku je uložio preko 120 miliona dolara u više od 210 plemenskiһ energetskiһ projekata širom 48 država i Aljaske.

Odabrani projekti uključuju niz različitiһ rešenja za čistu energiju. Neki projekti, poput onog koji su preduzeli Atmautluak Tribal Utilities na Aljasci, fokusiraju se na ugradnju sistema za skladištenje energije baterija i električniһ termalniһ jedinica za skladištenje, što će smanjiti oslanjanje na fosilna goriva i uštedeti značajne troškove godišnje. Drugi, poput projekta koji planira pleme San Karlos Apača u Arizoni, obezbediće struju osnovnim zdravstvenim ustanovama u zajednici, obezbeđujući njiһov kontinuirani rad tokom nestanka struje i uštedeći milione tokom životnog veka mreže.

Sve ovo koraci su  kao velikom nacionalnom cilju – dostizanje neto nulte emisije ugljenika do 2050. godine.

Energetski portal