Kako je obeležan Svetski dan obnovljivih izvora energije

Foto-ilustracija: Pixabay (ELG21)

Međunarodni dan obnovljivih izvora energije, tradicionalno je obeležen 26. aprila. Glavni cilj obeležavanja ovog veoma važnog datuma je podizanje svesti o važnosti istraživanja i same primene obnovljivih izvora energije – vetra, sunca, vode, biomase i geotermalnih izvora.

Kako podsećaju iz Udruženja OIE Srbija 26. aprila 1986. godine dogodila se nuklearna katastrofa u Černobilju. Iz navedenog razloga, ovaj datum služi da nas sve podseti na to koliko upotreba neobnovljivih resursa i atomske energije može da bude štetna za okruženje i životnu sredinu.

Obnovljivi izvori energije su glavni pokretač i nosilac energetske tranzicije ka karbonski neutralnoj energetici i ekonomiji. Borba protiv klimatskih promena postala je međunarodna obaveza za skoro sve države u svetu koje su se obavezale da spreče povećanje prosečne temperature na planeti za 2°C u odnosu na predindustrijski period i da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte u 2030. godini za 45 odsto u odnosu na emisije iz 2010. godine. Evropa je postavila ambiciozan plan – nulta emisija štetnih gasova do 2050. godine.

Prema podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), ukupna instalisana snaga iz proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u svetu trenutno iznosi 3.372 GW, što je porast od skoro 10 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Najveći udeo u ukupnoj proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora pripada hidroenergiji sa 37 odsto dok je solarna energija na drugom mestu sa 31 odsto.

Dok 90 odsto ukupnih kapaciteta obnovljivih izvora energije pripada Aziji, Evropi i Severnoj Americi.

Evropa je posle Azije (48 odsto) kontinent sa najvećim kapacitetima instalisane snage za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (709 GW), odnosno udelom od 21 odsto ukupnih svetskih kapaciteta. Evropa ubrzano radi na ozelenjavanju svojih energetskih kapaciteta, naročito putem povećanja kapaciteta korišćenja energije sunca i vetra. Trend rasta novih kapaciteta obnovljivih izvora energije u Evropskoj uniji je veoma dinamičan u poslednjih 10 godina, navodi IRENA.

Republika Srbija je 2013. godine donela Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljvih izvora energije sa ambicioznim ciljem da do 2020. godine ostvari 27 odsto udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije.

Prema podacima Eurostata, Srbija je 2020 dostigla udeo od 26.2 odsto i tako gotovo ispunila cilj. Republika Srbija trenutno raspolaže sa 2.930 MW instalisane snage na obnovljive izvore energije:

Vetroelektrane: 398 MW;

Solarne elektrane: 11 MW*;

– Solarne elektrane kupci-proizvođači: 13,6 MW;

Hidroelektrane: 2.469 MW;

Biomasa: 2,7 MW;

Biogas: 32 MW.

U martu 2021. godine usvojen je novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, dok je u martu 2023. godine Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama ovog Zakona i prosledila ga Parlamentu. Nakon usvajanja izmena zakona u Skupštini i nedostajućih podzakonskih akata stvoriće se uslovi za dalji razvoj sektora obnovljivih izvora energije, kao i sprovođenje aukcija za nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije.

Do kraja godine biće usvojen Integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku koji će definisati nacionalne ciljeve za obnovljive izvore energije do 2030. godine.

Izvor: OIE Srbija

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti