Predstavljena studija za obnovljive izvore energije na moru u Hrvatskoj

11.05.2023

sunset-vetroelektrane — Foto-ilustracija: Pixabay

U Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu je održana promocija stručne studije Akcioni plan za obnovljive izvore energije na moru u Hrvatskoj. Izradu studije pokrenuli su Obnovljivi izvori energije Hrvatske, a finansirala ju je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). OIEH je za izradu ove studije okupio stručnjake s Fakulteta strojarstva i brodogradnje Sveučilišta u Zagrebu, OIKON – institut za primenjenu ekologiju i Pokreta otoka. Ovo je prva studija u Hrvatskoj sa sveobuhvatnim pristupom obrade svih važnih segmenata za obnovljive izvore energije na moru.

Na predstavljanju studije obratio se državni sekretar Ministarstva privrede i održivog razvoja Ivo Milatić:

„Svi smo svesni činjenice da se Hrvatska u svojim strateškim planovima opredelila za to da naša proizvedena električna energija treba da bude obnovljiva, a dodatno želimo da postanemo izvoznici te obnovljive energije.“

„Ministarstvo privrede i održivog razvoja u protekle je dve godine izdalo energetskih odobrenja za ukupno 2,5 GW obnovljivih projekata od kojih je 80 odsto za solarne elektrane i tako se približavamo zadatim strateškim ciljevima. Ali danas smo ovde zbog vetroelektrana i solarnih elektrana na moru. Hrvatska je davno odlučila da neće graditi vetroelektrane na ostrvima, no na moru ih možemo sjajno iskoristi i biti još jedan korak bliže našim ciljevima. Studija je prvi korak u nizu studija, rasprava i inicijativa koje će na kraju rezultirati izradom državnog prostornog plana za morsko područje kao glavni preduslov za eventualnu buduću realizaciju projekta OIE na moru“, zaključio je Ivo Milatić.

U poslednjih nekoliko godina u Evropi raste potreba za OIE na moru kako bi se dostigli ciljevi energetske tranzicije, naročito nakon suočavanja s visokim cenama gasa i struje zbog rata u Ukrajini. Međutim, projekti OIE na moru zbog svoje veličine i složenosti imaju znatno duže vreme gradnje u poređenju s kopnenim projektima OIE. Zato je važno krenuti na vreme i istražiti najbolje mogućnosti. Poznato je da Hrvatska ima veliki potencijal OIE na kopnu, a ova studija pokazuje da je velik i na moru.

Pročitajte još:

ZNAČAJ SUNCA – NEISCRPNOG IZVORA ČISTE ENERGIJE

„U područjima smanjenog uticaja na okolinu identifikovan je potencijal više od 25 GW vetroelektrana na moru koje bi Hrvatsku u sledećoj deceniji mogle pretvoriti u važnog evropskog igrača u sektoru obnovljivih izvora energije. U Evropi je trenutno 30 GW ukupno instaliranog kapaciteta vetroelektrana fiksiranih za morsko dno. Kako bi se povećala evropska energetska sigurnost u srednjoročnom i dugoročnom razdoblju Hrvatska bi svoj potencijal na moru trebala da iskoristi što pre“, rekla je u uvodnom obraćanju Victoria Zinchuk, direktorka EBRD-a za srednju Evropu.

„Želim da zahvalim svima koji su radili na ovom istraživanju kako bi ukazali na taj potencijal. Da bi se on realizovao potrebno je uključiti sve učesnike, tako i lokalnu zajednicu, i sprovesti regulatorne reforme i omogućiti ulaganja. EBRD, najveći pokretač i finansijer obnovljive energije u regionu, spreman je da pruži podršku Hrvatskoj kako u tehničkom tako i u finansijskom obliku“, istakla je Victoria Zinchuk.

Predstavljena studija analizira postojeći okvir i uslove za razvoj obnovljivih izvora energije na moru te predlaže akcioni plan koji bi pomogao u njihovoj implementaciji. U njemu vrlo značajno mesto ima dobra infrastruktura, kako obalska tako i kopnena.

„Hrvatska se već suočila s opterećenjem elektroenergetske mreže zbog OIE na kopnu, tako da su ulaganja u kopnenu mrežu nužna i pre i tokom izgradnje OIE na moru. Trenutno se razvoj odobalne mreže uglavnom razvija kao radijalna veza OIE na moru. Osim ovih jednonamenskih rešenja u budućnosti će postojati sve veći broj dvonamenskih rešenja koja povezuju OIE na moru s više zemalja“, rekao je prof. dr. sc. Neven Duić sa Fakulteta strojarstva i brodogradnje Sveučilišta u Zagrebu.

“Početna faza planiranja i razvoja pučinske infrastrukture zavisi o planovima developera, dok kasnije faze planiranja projekta treba da preuzme operator. U pogledu priključnih tačaka na kopnu, glavna središta potrošnje električne energije u Hrvatskoj su u kontinentalnom delu zemlje, dok je većina novih kopnenih kapaciteta OIE u razvoju u južnoj Hrvatskoj. Trenutno raspoloživi kapacitet nije prihvatljiv za velike projekte OIE na moru, tako da je nužno povećati raspoložive kapacitete za priključenja OIE s mora na kopnenu mrežu“, zaključio je prof. dr. sc. Neven Duić.

Akcioni plan za obnovljive izvore energije na moru u Hrvatskoj locirao je područja Jadranskog mora pogodna za razvoj tehnologija obnovljivih izvora energije na moru – prvenstveno vetroelektrana, ali i plutajućih fotonaponskih elektrana, sagledavajući pritom brojne aspekte kako bi njihov razvoj bio prihvatljiv za prirodu i okolinu.

Zoran Poljanec, vođa projekata u OIKON-u je u vezi toga istakao: „Kako bi se maksimalno iskoristile zone za OIE na moru, predlaže se da se projekti vetroelektrana na moru razvijaju zajedno s plutajućim fotonaponskim elektranama te da se povežu s drugim delatnostima, kao što su proizvodnja vodonika i marikultura. Uzimajući u obzir zone niskog i srednjeg uticaja ova je studija identifikovala 29.000 km2 područja za obnovljive izvore energije na moru, od čega središnji i južni deo Jadrana imaju više od 26.000 km2 potencijalno raspoloživog područja.

Zbog većih dubina mora na ovom području budući razvoj fokusirao bi se na plutajuće vetroelektrane i plutajuće fotonaponske elektrane. Ove površine naravno treba uzeti kao usmeravajuće vrednosti jer će se svaki pojedini zahvat obnovljivih izvora energije morati detaljno analizirati na projektnom nivou uz sveobuhvatna istraživanja i praćenja stanja morskog sveta. Ovaj plan vredan je temelj za buduće planiranje i identifikaciju područja prikladnih za korišćenje tehnologija obnovljivih izvora energije u Jadranskom moru, praveći put održivom rastu i zelenijoj budućnosti.“

Da je održivi rast izuzetno važan te da ga treba imati na umu prilikom planiranja i razvijanja projekata na moru potvrdila je i Maja Jurišić, predsednica Pokreta otoka, naglašavajući pri tome potrebu uključivanja lokalnih zajednica:

“Razvoj projekata obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj je neupitan, pitanje je načina na koji ćemo svi zajedno sarađivati u razvojnom procesu. Hrvatska ima potencijal za proizvodnju obnovljivih izvora energije na kopnu i moru, ali treba da ih koristi na održiviji način. Naime, osim finansijskog benefita, koji nam je na žalost često primaran i jedino bitan, nužno je sagledati širi uticaj poslovnih i svakodnevnih aktivnosti te u kalkulacije i planove, uz studije i analize životne sredine, uključiti građane, lokalne zajednice i poslove na koji će razvoj ovakvih projekata imati uticaj“.

„Uključivanje svih na transparentan i inkluzivan način je jednako ključno za postizanje nacionalnih prioriteta kao i uzimanje u obzir ekoloških i društvenih uticaja te sveukupan doprinos održivom ekonomskom razvoju. Akcionim planom za razvoj OIE projekata na moru, istraženi su postojeći modeli razvoja i uključivanja zajednica u Evropi te predložene strategije i alati za edukaciju, razvoj poslovnih modela i jačanje saradnje“, poručila je Maja Jurišić.

Prepoznavanje važnosti uključivanja svih učesnika temelj je uspešnog razvoja OIE bez obzira jesu li u pitanju projekti na kopnu ili moru. OIEH je svojom kontinuiranom saradnjom s EBRD-om dokazao da uvek pristupa ozbiljno i s uvažavanjem svih segmenata pri razvoju svakog novog megavata obnovljive energije.

Maja Pokrovac, direktorka OIEH, na kraju predstavljanja Akcionog plana za obnovljive izvore energije na moru u Hrvatskoj istakla je:

„Povećanje OIE na moru moguće je iskoristiti za rast nacionalne ekonomije. Brojne hrvatske firme već su ostvarile saradnju sa naučnom i akademskom zajednicom na području proizvodnje opreme, instalacija i drugih komponenti za OIE na kopnu. Tako bi se, na primer, u budućnosti sektor brodogradnje mogao povezati s razvojem OIE na moru jer hrvatska brodogradilišta imaju proizvodne kapacitete koji mogu podržati gradnju i montažu vetroagregata na moru.“

„Da bi OIE na moru dosegli puni zamah i efikasnost uz niže troškove i smanjeni uticaj na okolinu, potrebno je sprovoditi dalja istraživanja i razvoj inovacija. Ponosni smo što su u izradi ove studije učestvovali stručnjaci Fakulteta strojarstva i brodogradnje Sveučilišta u Zagrebu, OIKON – instituta za primijenjenu ekologiju i Pokreta otoka te svojim znanjem doprineli ovom istraživanju. OIEH uvek naglašava kako Hrvatska može da postigne ciljeve energetske nezavisnosti, a megavati vetroelektrana i fotonaponskih elektrana na moru sigurno mogu doprineti tome. Ova studija pokazaće kako to učiniti na najbolji način.“ zaključila je Maja Pokrovac.

Rezultat dosadašnje saradnje EBRD i OIEH su tri izrađene studije. Pri kraju je i izrada četvrte, Studije o potencijalu korišćenja sunčeve energije u sektoru poljoprivrede i slatkovodne akvakulture i projekt na temu edukacije za radna mesta u sektoru solarnih elektrana.

Izvor: OIEH

Novi naftovod između Mađarske i Srbije gradiće se u dužini većoj od 100 kilometara

11.05.2023

pipe-ulje=-nafta — Foto-ilustracija: Pixabay

Na važnost saradnje Srbije i Mađarske i na sve bolje ekonomske i političke odnose dveju zemalja, ukazao je ministar spoljne i unutrašnje trgovine Tomislav Momirović.

Ukupna trgovinska razmena dveju zemalja u prva tri meseca ove godine iznosila 824 miliona evra sa suficitom na našoj strani, dok je izvoz iznosio 433 miliona evra, sa rastom većim od 25 odsto, naveo je ministar Momirović na otvaranju Poslovnog foruma Srbija–Mađarska u Privrednoj komori Srbije (PKS), na kojem je učestvovalo 70 kompanija iz obe zemlje u okviru održavanja 13. zasedanja Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Mađarske.

Najavio je i da će se sednica dveju vlada održati u junu ove godine.

Prema njegovim rečima, saradnja Srbije i Mađarske je izuzetno dobra, ali je naglasio i da je neophodno napraviti radikalne korake na modernizaciji graničnih prelaza kako bi građani obe zemlje videli dubinu tih odnosa i zajedničke ambicije Beograda i Budimpešte, navodi se na sajtu Vlade.

Pročitajte još:

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto je naveo da nema energetske bezbednosti bez Srbije, kao što u Srbiji nema energetske bezbednosti bez Mađarske i istakao da su predstavnici Srbije i Mađarske usvojili nekoliko odluka koje će uticati na poboljšanje energetskog stanja u obe zemlje, a jedna od njih je i izgradnja naftovoda.

,,Biće izgrađen novi naftovod između Mađarske i Srbije, kod mesta Alđe u Mađarskoj i Novog Sada, u dužini većoj od 100 kilometara, a u saradnji mađarskog preduzeća „Mol’’ i srpskog „Transnafta“. Na zajedničkoj sednici dve vlade biće potpisana dokumenta o tome’’, najavio je Sijarto.

On je napomenuo da je dogovoreno i da mađarska kompanija „MVM’’ i srpska „Srbijagas“ osnuju zajedničko preduzeće, kao i da će Mađarska pomoći u modernizaciji elektromreže Srbije i potvrdio dogovor da Srbija skladišti gas u Mađarskoj.

Takođe, kako je dodao, postignut je i dogovor o rešavanju problema dugog čekanja na graničnim prelazima između Mađarske i Srbije.

Prema njegovim rečima, saglasili smo se da u okviru jednog velikog infrastrukturnog razvojnog projekta izgradimo novi, moderan granični prelaz na auto-putu, na graničnom prelazu Horgoš, koji je jedan od najprometnijih prelaza u regiji.

Sijarto je ukazao na to da će na prelazu Bački Breg biti olakšan teretni promet, dok će se jedan prelaz osposobiti za bolji prolaz putničkih autobusa.

Tokom srpsko-mađarskog foruma, prezentovani su investicioni i privredni potencijali Srbije i Mađarske, a zainteresovani privrednci imali su priliku i za pojedinačne sastanke.

Energetski portal

Davanja po hektaru do sada dobilo 100.000 poljoprivrednika

11.05.2023

traktor_obrada_zemlje — Foto-ilustracija: Unsplash (Gozha Net)

Foto-ilustracija: Pixabay (augusbosch12)

Isplate za davanja po hektaru su u toku i do sada je sredstva dobilo 100.000 poljoprivrednih proizvođača.

Javni poziv za davanja po hektaru u iznosu od 9.000 dinara raspisan je 7. aprila, a poljoprivredni proizvođači će svoje zahteve moći da podnose do 31. maja.

Kao što je najavljeno, nema čekanja zatvaranja javnog poziva, već se poljoprivrednicima sredstva isplaćuju odmah po obradi zahteva, kako bi što pre došli do novca koji im je potreban.

“Subvencija po hektaru obuhvata 6.000 dinara plus 3.000 dinara regres za gorivo, a interesovanje poljoprivrednika je veliko i do sada se po ovom javnom pozivu prijavilo 235.000 proizvođača”, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

U toku je javni poziv za subvencije za krave za uzgoj teladi za tov, a kako bismo izašli u susret poljoprivrednicima da stignu da prikupe dokumentaciju i prijave se za željenu subvenciju, krajnji rok za prijavu je produžen do 15. maja.

Javni poziv za subvencije za krave za uzgoj teladi za tov je raspisan 10. aprila i prvobitno je bilo predviđeno da traje do 10. maja.

Energetski portal

Šta je biodiverzitet i zašto je on važan za urbane sredine?

10.05.2023

Sanja Rubesa i Duska Novakovic cover photo — Foto: MPC Properties

Prema Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti (CDB – Convention on Biological Diversity), donetoj na UN konferenciji o životnoj sredini i razvoju (UNCED) u Rio de Žaneiru 1992. godine, biodiverzitet je definisan kao „varijabilnost među živim organizmima”. U najširem smislu, biodiverzitet označava sveobuhvatnu varijabilnost života biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama. On nam pruža hranu, pitku vodu, čist vazduh, lekove i sklonište. Urbani biodiverzitet ima veliki značaj u naučnim krugovima, a naročito kako su uslovi u gradskim sredinama suprotni od onoga što je protrebno ekosistemima da se osnažuju i razvijaju.

„Tokom čitave istorije priroda je bila nepresušan izvor inspiracije. Zato i ne čudi da danas u vreme ubrzanog tehnološkog razvoja i sve većeg otuđenja od prirode, ljudi imaju sve veću potrebu da se integrišu sa prirodom u urbanim sredinama.“ (Prof. Dragica Obratov – Petković, Vanredni Prof. Biljana Jović, Doc. Olga Gajanić, Biodizajn u arhitekturi, pejzažnoj arhitekturi i modi, (2021, Revista Brasileira de Expressão Gráfica)

Urbani biodiverzitet poboljšava kvalitet vazduha sekvenciranjem ugljen-dioksida iz atmosfere i oslobađanjem kiseonika, čuva staništa raznih prirodnih vrsta, umanjuje efekat toplotnog ostrva i doprinosi javnom zdravlju. On predstavlja važan deo Zelene strategije kompanije MPC Properties, regionalnog lidera u razvoju, izgradnji i upravljanju modernim šoping destinacijama i poslovnim centrima.

Pročitajte još:

Tokom procesa planiranja, izgradnje i upravljanja objektima, MPC Properties razvija studije izvodljivosti koje sadrže analizu uticaja na životnu sredinu i kojima se predlažu mere zaštite životne sredine, imajući u vidu poziciju lokacije i njenog odnosa prema zaštićenim oblastima i oblastima visoke vrednosti biodiverziteta. Naša strategija prati uticaj klimatskih promena, uticaj površinskih i podzemnih voda, uticaj na buku i zagađenje vazduha, uticaj na floru i faunu, kao i uticaj na tlo.

„Kroz različito kombinovanje prostora na parceli i ekoloških urbanističkih parametara, dobija se nepregledno polje mogućih rešenja za postizanje propisanog ekološkog komfora i visok nivo fleksibilnosti pri projektovanju.“ (Ana Mitić-Radulović, Ana Simić, Slavoljub Ljubić „Mogućnosti primene ekološkog indeksa u planiranju Beograda“, CEUS Centar za eksperimentalne i urbane studije 2022,16)

Inicijative kompanije MPC Properties za očuvanje biodiverziteta se ogledaju u primeni autohtonih bašta, u projektu urbanog pčelarstva koji se sprovodi sa Beogradskim Udruženjem Pčelara i udruženjem Mad Med, kao i kroz stimulisanje i promociju alternativnih vidova prevoza i primenu kompostiranja kao jedne od strategija upravljanja otpadom.

Korišćenje autohtonih biljnih vrsta u skladu sa prirodnim okruženjem i vegetacijom može značajno doprineti očuvanju staništa. Prilikom projektovanja zelenih površina na Ušće komercijalnom kompleksu, na površini od oko 20.000 m²je zasađeno više od 50 različitih vrsta zelenila, zatim drvoredne sadnice, veliko i nisko lišćarsko drveće, livadske biljne vrste, ukrasne trave, jednogodišnje i višegodišnje cvetne vrste, lukovice, puzavice i dr. Na ovaj način formirana su i staništa za različite životinjske vrste, a putem implementacije sistema navodnjavanja “kap po kap“ i primene senzora za kišu ostvareno je kontrolisano korišćenje vode.

Možemo se pohvaliti i da je MPC Properties jedan od pionira razvoja urbanog pčelarstva u Beogradu, i da je do sada postavljeno 12 košnica na krovovima naših šoping i poslovnih centara, među kojima su Ušće komercijalni kompleks i Navigator biznis centar 2. Za samo par meseci pčele iz ovih košnica su proizvele 130 kg meda. Pored toga, u sklopu promocije i implementacije ESG strategije, pokrenuli smo i niz „zelenih“ događaja i radionica za edukaciju zajednice, među kojima je i serijal radionica vrcanja meda i prezentacija za decu o značaju pčela.

Kroz svoju poslovnu mrežu promovišemo i alternativne vidove transporta, obezbeđujući vozačima električnih automobila, bicikala i trotineta adekvatne parking stanice sa punjačima, koje korisnicima omogućavaju udobnost i svu potrebnu infrastrukturu. MPC Properties mreža poslovnih objekata i šoping centara broji ukupno 400 parking mesta za bicikle, koji promovišu alternativne načine transporta, njihov doprinos čistom vazduhu i zdravom načinu života. Takođe, MPC objekti broje 46 punjačkih mesta za električne automobile, a Ušće Šoping Centar je prvi šoping centar na Balkanu sa BIKEEP parking stanicom sa punjačima za električne bicikle i trotinete. Ovakva stanica do kraja godine biće pozicionirana i na drugim šoping centrima u vlasništvu kompanije MPC Properties.

Ušće kompleks poseduje oko 16.000 m2 zelenih površina iz kojih se godišnje generiše oko 96 m3 organskog otpada. Imajući u vidu da biorazgradivi, organski otpad ima veliki uticaj na životnu sredinu, jer se njegovim deponovanjem opterećuju sve tri komponente – vazduh, voda i zemljište, a smanjenjem količina istih se produžava vek deponija, odlučili smo se na projekat nabavke kompost mašine, čime smo, pored reciklaže, kompostiranje uveli kao dodatnu strategiju upravljanja otpadom i čijom se preradom dobija vredan resurs – kompost.

Više o MPC ESG inicijativana pročitajte ovde.

Autori: Sanja Rubeša, Operations Project Manager, MPC Properties i Duška Novaković, Associate in Technical Operations, MPC Properties

U Španiji hapšenje voćara zbog ilegalnih bunara tokom suše

10.05.2023

sušno zemljište, suša, restrikcije vode — Foto: pixabay

Španska policija uhapsila je 26 ljudi poslednjih meseci zbog navodne šeme korišćenja vode iz ilegalnih bunara za uzgoj suptropskog voća, dok se zemlja bori sa štetom izazvanom vrućinom i sušom.

U saopštenju španske civilne garde navodi se da je četvorogodišnja istraga otkrila 250 ilegalnih bunara i ribnjaka u oblasti Akarkuia koju je pogodila suša, istočno od Malage, duž obale Sredozemnog mora.

Pored desetina uhapšenih, 44 osobe su pod istragom u navodnoj šemi, za koju se procenjuje da je prouzrokovala štetu od skoro 11 miliona dolara.

Pročitajte još:

Regionalna vlada južne Andaluzije ima stroga ograničenja u korišćenju vode za ovu oblast, koju je zahvatila „produžena i izuzetna suša“ od juna 2021. godine.

U skorije vreme, u ključnim regionima za proizvodnju hrane južne Španije, u blizini Sevilje i Kordobe, i na severoistoku Španije u blizini Barselone, došlo je do male količine padavina i visokih temperatura koje su posledično smanjile mnoge lokalnie rezervoare vode, izvestila je španska centralna vlada.

April je bio najtopliji i najsušniji mesec zabeležen na kopnu Španije od kada je vođenje evidencije počelo 1961. Godine, pre 62 godine, saopštila španska nacionalna meteorološka agencija AEMET.

Na španskom kopnu u aprilu je palo samo 22 odsto normalne količine padavina.

Većina voća koje se uzgaja uz vodu iz ilegalnih bunara bili su avokado i mango, a među osumnjičenima su uzgajivači, poslovni rukovodioci i radnici na projektima za navodnjavanje, izjavila je CNN-u služba za štampu Civilne garde u Malagi.

Policija je saopštila da istraga uključuje navodne zločine protiv prirodnih resursa i životne sredine i lažno korišćenje vode.

Izvor: EURACTIV

KREATIVNIM IDEJAMA DO ZELENIJE SRBIJE

10.05.2023

srbija — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Dobro uređene i razvijene organizacije civilnog društva jedan su od glavnih nosilaca promena i implementacija svih strateških i pravnih okvira za životnu sredinu i klimatske promene. Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF Adria, okupila je organizacije civilnog društva u Srbiji kroz projekat Akcije Srbije za bezbednu životnu sredinu, prirodu i klimu – Bezbedna priroda i klima sa ciljem da ih osnaži da u svojim lokalnim sredinama ukažu na ekološke i druge probleme u vezi zaštite životne sredine, a sve kako bismo imali zdravije mesto za život.

Program strateškog granta je projekat WWF-a koji traje do 2025. godine i do kraja projekta biće raspisano još najviše četiri ciklusa. Svi koji ispune uslove mogu da se prijave za grant u maksimalnom iznosu od 18.000 evra. Program je osmišljen tako da jedna organizacija može da konkuriše naredne godine sa nastavkom istog projekta ili pak sa različitim projektom, ali tako da ukupan iznos granta u ove tri godine ne pređe 40.000 evra. Na Prvi konkurs stiglo je 95 prijava organizacija iz Srbije. Ukupno 20 predloga projekata koji se dotiču pitanja zaštite životne sredine u najširem smislu, ušlo je u uži izbor, a mi vam predstavljamo 10 odabranih.

Udruženje za promociju i ekološki marketing prirodnih vrednosti – ЕКОМАR

Projekat Održivost akumulacija za vodosnabdevanje u Srbiji u uslovima klimatskih promena ima za cilj da identifikuje i javnosti predstavi stanje i probleme sa kojima se akumulacije suočavaju, posebno stavljajući akcenat na nedostatke u upravljanju i sprovođenju javnih politika koje uređuju ovo oblast.

Naš svet, naša pravila

Udruženje iz Vranja ističe činjenicu da u ovom gradu ne postoji ni jedan zvanični dokument, protokol ili preporuka koji se odnose na sprečavanje uzroka i posledica klimatskih promena. Grad ili ne prati uticaje klimatskih promena na životnu sredinu, ili ih prati, ali ne na adekvatan način. Kako isituču zbog toga žele da pomognu u stvaranju strateškog dokumenta koji bi se bavio posledicama i uzrocima klimatskih promena, i da na taj način Vranje učine otpornijim i zdravijim. Njihov cilj je, ne samo nastanak jedne javne politike tj. strateškog dokumenta već i povećana međusektorka saradnja u cilju adekvatnih politika i njihove praktične primene.

U FOKUSU:

Мonitor

Opšti cilj ovog projekta koji realizuje udruženje građana MONITOR jeste unapređenje lokalnih politika zaštite životne sredine u Novom Pazaru u periodu 2022–2030. godine kroz dijalog i aktivno angažovanje građana u kreiranju istih. Implementacijom projekta biće stvorena osnova za otklanjanje problema trenutnog nedostatka dokumenata lokalne politike zaštite životne sredine za grad, kao i za rešavanje pitanja ugroženosti životne sredine u Novom Pazaru. Ujedno će pomoći u uspostavljanju dijaloga između javnosti s jedne strane i predstavnika loklane samouprave sa druge strane u sagledavanju stanja i potreba ekološke bezbednosti svih relevantnih aktera.

Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA

Od monitoringa ka participaciji – za bolje ekološke politike grada Pančeva – naziv je projekta kojim CETRA namerava da postigne više stvari. Oni žele da omoguće pančevačkim udruženjima da bolje prate, analiziraju i učestvuju u pripremi i donošenju lokalnih propisa u vezi sa zaštitom prava na zdrav vazduh, da edukuju mlade i da javnost podsete na važnu poruku o tome koliko je značajno da se lokalni propisi u vezi sa zaštitom prava na zdrav vazduh primenjuju kroz građanski nadzor i interesovanje zajednice.

Klub za UN

Zamisao projekta Ciljevi održivog razvoja kao prečica za pristupanje EU jeste da na stručan i praktičan način odgovori na pitanja – zbog čega je važno napraviti vezu između obaveza iz Agende 2030 (COR) i procesa EU integracija u oblasti zaštite životne sredine i na koji način je to moguće uraditi. Odgovori na ova pitanja naći će se u kompletiranom jedinstvenom istraživanju, koje će kreirati angažovani stručnjaci iz ovih oblasti, a koje će biti stavljeno na uvid svim građanima i stejkholderima iz ove oblasti. Predstavnici organizacija civilnog društva iz Republike Srbije, kroz planirane edukativne radionice, imaće priliku da nauče kako da obavljaju monitoring javnih politika i kako da implementiraju svoje zagovaračke aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine istovremeno u kontekstu ispunjenja obaveza iz Agende 2030 i procesa EU integracija.

Centar za prirodne resurse Natura

U njihovom fokusu je dizajniranje novog regulatornog okvira u javnoj politici životne sredine i ublažavanja klimatskih promena u Republici Srbiji. Projekat Zagovaranje nefinasijskog izveštavanja o korporativnoj održivosti, kao odgovor kompanija na izazove klimatske i ekološke krize upravo ima za cilj da pomogne civilnom sektoru u upotrebi alata i indikatora održivosti kako bi kredibilno mogli da učestvuju u kreiranju javnih politika održive proizvodnje u našoj ekonomiji.

Udruženje građana Pridruži se

Projektom Štitimo li prirodu? žele da terenskim radom dokumentuju stanje zaštite prirode na teritoriji Opštine Paraćin i odnos lokalnih institucija prema planiranim i proglašenim zaštićenim područjima u skladu sa Prostornim planom i Zakonom o zaštiti prirode. Dobijanjem ovih podataka bili bi u prilici da predlože unapređenje lokalnih politika u ovoj oblasti i da kroz kampanju upoznaju javnost sa nalazima istraživanja i posledicama koje ljudske aktivnosti imaju na oblasti od posebnog značaja za zaštitu prirode. Rezultat projekta biće najdetaljnija analiza/dokumentovanje stanja zaštite prirode u Opštini Paraćin uz dalje unapređenje sistema praćenja lokalnih politika.

Udruženje vlasnika privatnih šuma Bor

Projekat Od šuma za šume teži da doprinese unapređenju stanja šuma u lokalnim samoupravama Pčinjskog, Pirotskog i Južnobačkog okruga. Privatne šume čine više od polovine svih šuma u Srbiji i zato iz ovog udruženje smatraju da njihov glas treba gasno da se čuje. Njihova ideja je da pozovu lokalne samouprave da predložena rešenja koja im nude postanu deo njihovih javnih politika, kako bi svake godine adekvatno ulagali novac iz fonda koji im pripada i koji se redovno sliva u njihove budžete, a namenskog je karaktera.

Udruženje građana Vizija

Projekat Zeleni korak sprovodi Udruženje Vizija iz Pirota koji za osnovni cilj ima unapređenje zaštite i očuvanja prirode, biološke, geološke i predeone raznovrsnosti na teritoriji Parka prirode (budućeg Nacionalnog parka) Stara planina. Projektom se planira da se tokom 2023. godine u sve četiri lokalne samouprave na čijim teritorijama se nalazi Park prirode Stara planina unapredi saradnja između svih zainteresovanih strana na očuvanju ovog predela, kao i da se motivišu građani da se aktivno uključe u proces donošenja odluka o zaštiti prirode na teritoriji Parka prirode.

Mreža za ruralni razvoj Srbije

Projekat teži da unaprediti razvoj ruralnih područja Srbije kroz povećanu ekološku, klimatsku i socijalnu vitalnost ruralnih zajednica i to stvaranjem podsticajnog okruženja na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i unapređenje kapaciteta čitavog društva za savremeni pristup u planiranju i realizaciji mera za podršku ruralnom razvoju. Pored ekonomskih pitanja, uzimaju u obzir i potrebu rešavanja i socijalnih i ekoloških pitanja, pre svega na lokalnom nivou. Sve informacije o Strateškim grantovima biće dostupne na veb sajtu WWF Adria Srbija, a i na društvenim mrežama (Facebook i Instagram).

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

Cene šećera skočile i u EU, za godinu dana 61 odsto

10.05.2023

bread-hleb-brašno-hrana — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Faran Raufi)

Cene prehrambenih proizvoda skočile su drastično u poslednjih godinu dana u našoj državi, međutim i u državama boljeg ekonomskog stanja.

Šećer je svuda bio jedna od namirnica sa najvećim skokom cene. Prema zvaničnim podacima, od avgusta 2021. godine do marta 2023. godine njegova cena skočila je za 61 odsto, što znači da su građani plaćali ovu namirnicu za 61 odsto više nego u martu prošle godine. U poređenju sa 2021. godinom stopa bi bila još drastičnija.

U martu 2023. godine najveća inflacija ovog proizvoda zabeležena je u Češkoj sa vrtoglavih 98 odsto, Estoniji 97 odsto, Poljskoj 82 odsto, Nemačkoj i Letoniji sa oko 70 odsto. Kako prenosi Eurostat, nešto manji skokovi, u odnosu na druge države, desili su se u Mađarskoj (17 odsto) i Luksemburgu (19 odsto). Belgija, Bugarska i Irska zauzele su srednju poziciju po visini inflacije, sa nižim skokom od oko 40 odsto.

Pročitajte još:

Prošle godine vršena su istraživanja cena u poljoprivredi, i glavni pokretači inflacije bili su trenutna ratna situacija u državama koje su veliki izvoznici žitarica, pšenice, kukuruza, suncokreta i đubriva, međutim druga dva razloga koja bi mogla da budu aktuelna i ove godine, jesu suše, već otpočele u nekim delovima Evrope, i treći razlog jeste energetska kriza.

Prošle godine su cene žitarica, jaja i mleka bile te koje su najbrže skočile, naročito u Finskoj, Francuskoj i Letoniji.

Energetski portal

PUŠTENA U RAD NAJVEĆA SOLARNA ELEKTRANA U SRBIJI DELASOL

10.05.2023

Najveća bifacijalna solarna elektrana na zemlji DeLasol snage 9,913 MW puštena je u rad početkom aprila. Izgrađena je na području opštine Lapovo na površini od 12,5 hektara. Na godišnjem nivou proizvodiće 15.000 megavat-sati električne energije. Njena veličina ogleda se i u broju solarnih panela – čak 17.980 najsavremenijih panela, snage 650/655Wp, čiji je proizvođač renomirani Canadian Solar.

Za izgradnju ove solarne elektrane korišćeni su bifacijalni solarni paneli koji imaju mogućnost prinosa električne energije sa obe strane panela, zbog čega proizvode veću količinu električne energije. Solarni paneli postavljeni su na specijalno napravljenoj konstrukciji koja omogućava veću apsorpciju reflektovanog zračenja. U solarnu elektranu DeLasol uloženo je 8,9 miliona evra, a kompletne poslove, od ideje, projektovanja postrojenja i izgradnje, obavili su isključivo naši stručnjaci i domaće firme.

DeLasol će dati veliki doprinos energetskom sistemu Srbije, a na godišnjem nivou smanjiće emisiju CO2 za više od 11.000 tona i doprineće ukupnom poboljšanju zaštite životne sredine. Svečanom puštanju elektrane u rad prisustvovala je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike, Igor Anić, predsednik izvršnog odbora ProCredit banke, i Miloš Kostić, investitor.

„Saradnja i sinergija javnog i privatnog sektora važne su za veću sigurnost snabdevanja i za uspešnu zelenu energetsku tranziciju. Osim toga što se privode kraju i neki veliki projekti iza kojih stoji država i otpočinju novi poduhvati, važno je da imamo ambiciozne i velike projekte koje realizuje privatni sektor. Solarna elektrana DeLasol je primer kako korišćenjem solarne energije možemo u isto vreme unapređivati i sigurnost snabdevanja električnom energijom i zaštitu životne sredine“, rekla je ministarka Đedović.

Kako je naglasila, zadatak države, na kome se intenzivno radi i kroz donošenje regulative i kroz pripremu strateških dokumenata, sastoji se u tome da stvara uslove za gradnju novih elektrana iz obnovljivih izvora energije, dok istovremeno naš energetski sistem vrši svoj osnovni zadatak, a to je sigurno snabdevanje građana i privrede. Ministarka je dodala da će izmene Zakona o korišćenju OIE, kad budu usvojene u parlamentu, omogućiti sprovođenje aukcija za tržišne premije za proizvođače energije iz obnovljivih izvora, čime se otvara put da u narednih nekoliko godina naše kapacitete iz solara i vetra povećamo oko tri puta.

U fokusu:

„Imali smo izazov da napravimo solarnu elektranu koja prema novim zakonskim procedurama omogućava svakom ko želi da proizvodi električnu energiju da izađe na otvoreno tržište. Iza nas je turbulentno vreme u pogledu tržišta i cena, ali uspeli smo da izgradimo elektranu i potpišemo ugovor sa domaćim snabdevačem koji je podržao ovaj projekat sa ugovorom na četiri godine. Na ovoj lokaciji ćemo u toku godine započeti gradnju još jedne elektrane snage 10 megavati, a plan nam je da narednih godina izgradimo još solarnih elektrana koje će doprineti smanjenju emisije štetnih gasova i poboljšati uslove za život. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da pomognemo Republici Srbiji i da ostvarimo zacrtan cilj da do 2040. godine 40 odsto energije dobijamo iz obnovljivih izvora“, rekao je Miloš Kostić.

Prema rečima Igora Anića, ProCredit banka je ponosna na svoje učešće u ovom projektu.

„DeLasol je definitivno role model za druge investitore koji ne samo da razumeju temu održivosti nego su odlučni da je sprovedu u delo. ProCredit banka je idealan finansijski partner za takve biznise, jer imamo decenijsku ekspertizu u oblasti energetske efikasnosti i više od 500 miliona evra investiranih u zelene projekte naših klijenata. Mi ovu temu razumemo, živimo, promovišemo i finansiramo. To je veoma važan deo naše poslovne strategije danas i ubuduće“, rekao je Anić.

Pouzdan partner za izgradnju

Izgradnja elektrane DeLasol poverena je kompaniji MT-KOMEX koja je lider u izgradnji solarnih elektrana u našoj zemlji. Tokom tri decenije poslovanja je izgradila i isporučila opremu za 180 solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, čija je ukupna instalisana snaga 60 MW. Vredni radnici ovog preduzeća, više od 130 inženjera i instalatera, zaduženi su za uvođenje novih oblasti poslovanja na domaćem tržištu, a zaposleni u kompaniji redovno pohađaju specijalno pripremljene obuke i poseduju sve neophodne sertifikate. Ovaj kolektiv izdvaja spremnost da klijentima u svakom trenutku pruži punu podršku u svim fazama projekta, od razvojne etape do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i ishodovanja upotrebne dozvole, po principu ključ u ruke .

U kompaniji MT-KOMEX veruju da je solarna energija pravo rešenje za postizanje energetske nezavisnosti i zato vredno rade na izgradnji solarnih elektrana. Istrajni su u tome da pomognu u postizanju udela OIE od 40 odsto do 2040. godine koji je Vlada Republike Srbije odredila. Održivost elektrane DeLasol ogleda se i u podatku da će zemljište ispod panela biti iskorišćeno na najbolji način. U narednom periodu očekuje se da stado ovaca bude pušteno na „solarni“ pašnjak. Ovakvom odlukom podržaće se potrebe poljoprivrednika za prostorima za ispašu životinja, uzimajući u obzir da je ovakvih površina sve manje. Ovde će, zauzvrat, na potpuno prirodan način održavati zelene površine oko elektrane. Ispašom se smanjuje potreba za korišćenjem kosilica kojima je za rad neophodna električna energija ili gorivo.

Priredila: Milica Radičević

Tekst objavljen u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

Udruženje banaka Srbije pomaže u očuvanju životne sredine

10.05.2023

landscape-priroda — Photo-illustration: Pixabay

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine i Udruženje banaka Srbije potpisali su Memorandum o saradnji na projektima unapređenja zaštićenih područja i očuvanja biodiverziteta na teritoriji Republike Srbije.

Banke, članice UBS-a, će u skladu sa ovim Memorandumom obezbeđivati finansijska sredstva za projekte koje predloži Ministarstvo, a u cilju očuvanja flore i faune, prirodnih staništa vrsta, upoznavanja posetilaca sa karakteristikama zaštićenog područja i poboljšanja turističkih kapaciteta zaštićenih područja.

UBS je, sa svojim članicama (AIK bankom, Banca Intesa, Eurobank Direktna, NLB Komercijalnom bankom, Raiffeisen bankom), već obezbedio sredstva u iznosu od osam miliona dinara, za finansiranje postavljanja edukativne table u Spomeniku prirode „Botanička bašta Jevremovac“, izgradnju mini solarne elektrane u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“.

Pročitajte još:

Kao i za uređenje šetne staze u Perućcu i postavljanje urbanog mobilijara na Kaluđerskim Barama u Nacionalnom parku „Tara“, izgradnju novih i reparaciju postojećih vidikovaca u Parku prirode „Šargan – Mokra Gora“, nabavku mobilijara – nadstrešnice sa klupama u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“, izgradnju vidikovca u sklopu Spomenika prirode „Đavolja Varoš“, izradu drvenog montažnog vidikovca u centru zaštićenog područja Spomenika prirode „Slapovi Sopotnice“ i izgradnju i postavljanje vidikovca u Predelu izuzetnih odlika „Vlasina“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo zaštite životne sredine svake godine povećava površinu pod zaštitom. Ukupno planirano proširenje za zaštitu u 2023. godini je 98.900 ha, što znači da će se površina pod zaštićenim područjima u Srbiji povećati sa sadašnjih osam odsto na 9,11 odsto, odnosno povećanje će biti za 1,12 odsto.

Za sufinansiranje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa u 2023. godini obezbeđeno je 355 miliona dinara, odnosno za 34 odsto više u poređenju sa 2021. godinom.

Energetski portal

Nova energetska politika za veću energetsku nezavisnost Srbije

10.05.2023

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Foto: Vlada Republike Srbije (Zoran Petrović)

O izradi strateških dokumenata i unapređenju regulative u oblasti energetike, reformisanju državnih energetskih kompanija i diverzifikaciji izvora snabdevanja energentima, razgovarali su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.

Izrada integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana je u završnoj fazi, rekla je ministarka i dodala da se očekuje da će ovaj dokument i nova strategija razvoja energetike biti usvojeni do kraja godine.

Prema njenim rečima, njihovim donošenjem, zajedno sa unapređenjem zakonske regulative i usvajanjem liste prioritetnih projekata u energetici, biće zaokružena nova energetska politika, koja treba da omogući veću energetsku nezavisnost Srbije i dekarbonizaciju energetskog sektora do 2050. godine.

Ministarka je ukazala na to da je za realizaciju tog plana potrebna jaka, osnažena nacionalna kompanija „Elektroprivreda Srbije”, koja će moći da iznese predstojeći investicioni ciklus zajedno sa strateškim partnerima.

Pročitajte još:

Pored nedavno usvojenih izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE,) ove godine planirane su i izmene Zakona o energetici, navela je ministarka i objasnila da će one omogućiti prenošenje odgovarajućih paketa propisa EU u domaće zakonodavstvo.

U toku su i pripreme za uspostavljanje organizovanog unutardnevnog tržišta električne energije, koje se očekuje početkom leta, a važno je za integraciju novih kapaciteta iz OIE.

Na sastanku je bilo reči i o Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).

Lorkovski je objasnio da će ovaj mehanizam imati značajan uticaj na poslovanje u Srbiji i širem regionu Zapadnog Balkana.

Prema njegovim rečima, da bi se obezbedilo izuzeće od CBAM-a u oblasti električne energije, Srbija treba da se integriše u EU kroz spajanje tržišta, dodatno uspostavi potpuno funkcionalan sistem trgovanja emisijama do 2030. i da se obaveže na klimatsku neutralnost do 2050. godine.

Lorkovski je zaključio da regionalno koordinisan pristup, koristeći okvir Energetske zajednice gde god je to moguće, može dovesti do najnižih troškova i najvećih koristi za Srbiju i druge ugovorne strane na Zapadnom Balkanu.

Energetski portal

Kanada se bori sa šumskim požarima

09.05.2023

wildfire_šumski_požar — Foto-ilustracija: Pixabay

Toplo vreme, suv vazduh i jaki vetrovi, doveli su do uranjenih šumskih požara u Kanadi. Stotine hektara šuma nalazi se u dimu.

Šumski požari predstavljaju izuzetno veliku opasnost za sav živi svet i za kratko vreme uzrokuju ogromne materijalne štete koje poprimaju dimenzije prirodne i ekološke katastrofe sa nenadoknadivim posledicama. Požari u Kanadi, nastali već početkom maja meseca, mogli bi trajati nedeljama, mesecima, i svakodnevno narušavati domove ljudi, ali i životinja, a mogu i značajnije uticati na privredu i glavne industrijske grane pogođene pokrajine.

Zahvaćeno područje zove se Alberta, jedno je od retkih kontinentalnih provincija Kanade, koja počiva na razvijenoj naftnoj industriji koju je pratio i veliki BDP po glavi stanovnika.

Pročitajte još:

Međutim, provincija je proglasila vanredno stanje zbog stotine požara u ovom delu zemlje. Mnogi stanovnici morali su napustiti domove, ili se registrovati u jedan od centara za evakuaciju. Juče je u provinciji bilo aktivno 98 požara, od toga 27 van kontrole.

Građanima koji domove moraju napusiti na duže od nedelju dana najavljena je pomoć od strane premijerke – odrasle osobe dobiće 1250 kanadskih dolara, a raseljeno je blizu 30.000 ljudi.

S obzirom da će proći puno vremena dok se situacija ne stabilizuje, ovo će imati uticaj i na naftnu industriju, i proizvodnju nafte i prirodnog gasa koja će sada biti nešto smanjena, iako najveći deo ovih energeneta potiču iz Alberte, što Kanadu pozicionira visoko na listi najvećih proizvođača sirove nafte.

Energetski portal

Francuska ulaže dve milijarde evra u razvoj kulture biciklizma

09.05.2023

biciklisti — Foto-ilustracija: Unsplash (Guus Baggermans)

Vlada Francuske objavila je svoje planove o razvoju i podsticanju biciklizma, koji bi trebalo sprovoditi od 2023. do 2027. godine. Ideja je ulagati u biciklističke staze, biciklističke objekte, finansijsku pomoć građanima pri kupovini bicikala, kako bi što manje koristili automobile, naročito na kratke dnevne relacije.

Plan ima za cilj da podstakne biciklizam i pešačenje, kroz promociju biciklizma kao alternativu za druga vozila. Takođe, potrebno je u oviru plana podsticati najmlađe da od malih nogu treniraju biciklizam, a za cilj je postavljeno da svake godine 850.000 dece nauči da vozi bicikl. Od 2019. godine je oko 200.000 dece već obučeno u okviru određenih programa.

Pročitajte još:

Francuska želi da uspostavi pravu biciklističku kulturu, i to je na međuministarskom odboru „Biciklizam i hodanje“, podržala i premijerka Francuske.

Biciklistička kultura ima potencijal, s obzirom na to da je od 2017. godine korišćenje ovog prevoznog sredstva skočilo za 50 odsto.

Ideja je svake godine uložiti 250 miliona evra za razvoj biciklističkih objekata, i povećati kilometražu biciklističkih staza sa 50.000 na 80.000 kilometara u 2027. godini, a do 2030. godine izraditi i do 100.000 kilometara.

Energetski portal

Udruženje OIE Srbija je novi član SolarPower Europe

09.05.2023

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije pristupilo je članstvu evropske asocijacije SolarPower Europe.

SolarPower Europe je evropska asocijacija za energiju sunca koja okuplja više od 280 različitih kompanija i organizacija iz sektora solarne energije, koja od svog osnivanja uspešno zagovara rešenja za solarnu energiju, vodi komunikaciju sa evropskim kreatorima politike i pomaže u stvaranju okruženja koje omogućava maksimiziranje rasta solarne energije u Evropi.

InfluenceMap rangirao je SolarPower Europe kao drugu vodeću asocijaciju u Evropskoj uniji za angažovanje u energetskoj i klimatskoj politici EU. SolarPower Europe ima misiju da obezbedi da solarna energija postane vodeći izvor energije u Evropi do 2030. godine, dok intenzivno radi na tome da navede svoje članove da solarnu energiju učine jezgrom održivog, bezbednog i inkluzivnog energetskog sistema kako bi se klimatska neutralnost u EU dostigla mnogo pre 2050. godine.

Pročitajte još:

SolarPower Europe zajedno sa svojim članovima radi na stvaranju i unapređenju regulatornog i poslovnog okruženja za podizanje upotrebe solarne energije na sledeći nivo, a kako Udruženje OIE Srbija zajedno sa svojim članovima nastoji da unapredi poslovni ambijent u oblasti obnovljivih izvora energije i da, u službi očuvanja životne sredine, podstiče proizvodnju i upotrebu električne energije iz obnovljivih izvora, pristup ovoj priznatoj evropskoj asocijaciji bio je logičan sled aktivnosti.

Udruženje OIE Srbija je od jula 2021. godine član evropske asocijacije za energiju vetra WindEurope, a sada, nepune dve godine kasnije, prateći rastući trend interesovanja za solarnu energiju, Udruženje intenzivira svoju aktivnost u praćenju dešavanja i razvoju ovog segmenta sektora obnovljivih izvora energije. Članstvom u WindEurope i SolarPower Europe, Udruženje OIE Srbija nastojaće da doprinese unapređenju sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji, ali i olakšanju i prilagođavanju energetskoj tranziciji u kojoj se čitav region nalazi.

Izvor: OIE Srbija

1...159160161...1.519 Page 160 of 1.519

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM