Srbija ima ambicije da postane punopravna članica EU, što znači da pratimo viziju članica EU da do 2050. izađemo iz uglja, odnosno da dekarbonizujemo naš energetski sektor.
Prema rečima Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike, nemamo „čarobni štapić“ da preko noći dve trećine električne energije koju dobijamo iz uglja zamenimo drugim izvorima, za to će biti potrebne godine i ogromna sredstva, i zbog toga je planiranje ključno za uspešnu energetsku tranziciju.
„U skladu sa tom vizijom planiraćemo razvoj našeg energetskog sektora, na čemu radimo kroz izradu nove Strategije razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. i Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu, za koji očekujemo da bude usvojen u toku ove godine. Naši ciljevi biće ambiciozni ali realni, kako bismo obezbedili da imamo sigurnost snabdevanja i da naš proces energetske tranzicije bude finansijski održiv i socijalno pravedan za rudarski sektor i sve zaposlene u tom sektoru“, rekla je Đedović na otvaranju „Beogradskog energetskog foruma“.
Ona je rekla da je udeo od 45 odsto OIE realan cilj kad je reč o učešću obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, dok bi kod finalne bruto potrošnje cilj trebalo da bude između 30 i 40 odsto, što zavisi od mnogo faktora i modela energetskog scenarija.
Pročitajte još:
- ĐEDOVIĆ SA DIREKTOROM KANCELARIJE SVETSKE BANKE O SARADNJI U PROCESU ENERGETSKE TRANZICIJE
- NORVEŠKA VAŽAN PARTNER SRBIJE U ENERGETSKOJ TRANZICIJI
- PRED SRBIJOM PERIOD INTENZIVNOG ULAGANJA U ENERGETSKI SEKTOR
„Očekujemo da vrlo brzo Vlada usvoji listu prioritetnih projekata koja obuhvata za ceo energetski sektor, a prve indikacije su da je potrebno u narednim godinama da uložimo više od 15 milijardi evra, od čega većinu u proizvodne kapacitete, a ostalo su ulaganja u prenosnu mrežu i distributivni sistem, sektor nafte i gasa. Ulagaćemo u više solarne energije iz proizvodnih kapaciteta u vlasništvu države, u izgradnju HE “Bistrica”, a razmotrićemo i da li ima tehničkih i ekonomskih uslova za gradnju HE “Đerdap 3” jer bi jedna takva elektrana omogućila više energetske nezavisnosti građanima Srbije i više energije OIE na mreži. Gradićemo i ulagaćemo i u solarnu elektranu “Morava”, vetroelektranu “Kostolac”, Vlasinske HE, kao i u revitalizaciju postojećih HE. Zato nam je potrebna jaka državna kompanija, povezivanje sa susedima, kao i udruživanje sa strateškim partnerima koji su najbolji u određenim oblastima i od kojih najviše možemo da naučimo“, rekla je Đedović, navodi se u saopštenju.
Ministarka je podsetila da, iako težimo istim ciljevima, ni u Evropi ni u regionu kao države nemamo svi iste startne pozicije.
„Srbija u ovom trenutku nema pristup fondovima kojima EU podržava svoje članice u energetskoj tranziciji. Međutim, imamo pristup određenim fondovima koju treba da koristimo još efikasnije, i imali smo značajnu podršku EU na ključnim projektima kao što su izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska i Transbalkanski koridor“, navela je Đedović.
Ona je istakla da su usvajanjem izmena zakona stvoreni uslovi za uvođenje novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, te da će investitori imati neophodnu sigurnost i predvidljivost da planiraju svoje projekte uz jasna pravila kad je reč o odgovornosti za balansiranje novih kapaciteta iz OIE, pre svega za komercijalne projekte.
Dodala je i da posebno ohrabruje velika zainteresovanost za programe subvencija za povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i za dobijanje statusa kupaca-proizvođača.
„Broj kupaca-proizvođača se u poslednjih šest meseci utrostučio i sada ih je više od 1.300, a ukupna snaga ovih elektrana iznosi oko 15,5 megavata“, navela je Đedović.
Energetski portal
