Okrugli sto ,,Unapređenje regulative u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada“

14.05.2023

environmental-protection-priroda-planeta-zemlja — Foto-ilustracija: Pixabay

U procesu poboljšanja regulatornog okvira za životnu sredinu i smanjenja administriranja u poslovanju kompanija, Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Organizacijom ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), organizuje okrugli sto ,,Unapređenje regulative u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada“.

Okrugli sto otvoriće moderator Siniša Mitrović, a tokom uvodnog obraćanja govoriće Sandra Dokić, državna sekretarka, Ministarstvo zaštite životne sredine i Mihajlo Vesović, direktor sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, Privredna komora Srbije.

O postojećoj zakonskoj regulative u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada, govoriće Mirjana Todorović, šef Odseka za razvoj sistema za upravljanje otpadom i saradnju sa JLS, Ministarstvo zaštite životne sredine.

Učesnicima će se obratiti i Sonja Roglić, načelnik Odeljenja za hemikalije, koja će pričati o vezi između otpada i hemikalija, dok će prof. dr Aleksandra Anić Vučinić govoriti o regulativi i praksi u Hrvatskoj u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada.

Na kraju će biti održana i diskusija između učesnika i koktel.

Događaj će se održati u sredu 17. maja 2023. godine, sa početkom u 10 časova na adresi Resavska 13-15, Privredna komora Srbije.

Za prisustvo na okruglom stolu potrebno je popuniti formular, koji možete da pronađete ovde.

Izvor: Privredna komora Srbije

Srbija 2023, zemlja promenjene klime

13.05.2023

sunce — Foto-ilustracija: Pixabay (pixel2013)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Po aktuelnim merenjima, srednja globalna temperatura povećala se za oko 1,1°C u odnosu na predindustrijsko doba. Ali ovaj porast nije ravnomerno raspoređen – niti prostorno, širom planete, niti vremenski, tokom jedne godine.

Primera radi, u Srbiji, zemlja koja se nalazi u jednoj od globalnih „vrućih tačaka”, srednja temperatura povećala se znatno više od globalne, za 1,8 stepeni Celzijusa, a posebno su toplija leta, tokom kojih je zabeležen porast od čak 2,6°C, piše za Klima101 dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ali naravno, samo jedna ovakva brojka nije dovoljna da razumemo problem u kojem se nalazimo. Srećom, savremena meteorologija je puna upečatljivih podataka – uključujući i kada je u pitanju specifično Srbija. A ti podaci, kada se sagledaju zajedno, daju vrlo jasnu sliku, gotovo pa stručnu dijagnozu, promena u kojima živimo.

Pitanje koje se nameće je: promene u odnosu na šta? Mada se u nauci koriste različiti referentni okviri, najčešći period koji se uzima kao baza su godine između 1961. i 1990: u pitanju su poslednje decenije pre nego što su se posledice klimatskih promena značajno ubrzale, ili poslednje decenije koje bismo, grubo rečeno, mogli da nazovemo „normalnim”.

Pročitajte još:

Toplotni talasi su višestruko češći nego ranije

Primera radi, između 1961. i 1990. na teritoriji Srbije je u proseku bilo beleženo 0,7 toplotnih talasa u godini (toplotni talas je definisan kao najmanje šest uzastopnih dana sa izrazito visokim maksimalnim dnevnim temperaturama u odnosu na prosek).

Danas, ovaj podatak zvuči kao zaista davna prošlost. Naime, u poslednjoj deceniji ovaj prosek porastao je na čak četiri toplotna talasa godišnje, a u deceniji između 2011. i 2020. bilo je čak šest godina sa više od četiri toplotna talasa između januara i decembra.

Toplotni talasi nisu ograničeni samo na vrele delove godine – oni se mere u odnosu na vrednosti dnevnih maksimalnih temperatura karakterističnih za taj period godine. Primera radi, i temperatura ispod 20 stepeni Celzijusa može biti deo toplotnog talasa – ako se dogodi u januaru. Ali oni jesu posebno značajni leti, i to posebno u urbanim sredinama.

Naime, tada je posebno izražen fenomen toplotnog ostrva, tj. činjenice da temperatura vazduha na gradskim ulicama može biti znatno viša nego u parkovima ili šumama, zbog manje količine zelenila i načina zagrevanja betona i asfalta u odnosu na prirodna zemljišta.

Izmerene vrednosti kažu da su temperature vazduha u gradskim jezgrima prosečno za oko 2°C više, ali kada su vedri dani i jako zagrevanje mogu biti čak i do 10 stepena Celzijusa više nego na zvaničnim mernim stanicama, koje se postavljaju na posebno odabranim lokalitetima upravo tako da „zaobiđu” ovakve lokalne varijacije.

Međutim, u vreme velikih vrućina – koje su, kako govore podaci, znatno češće nego što su bile pre samo nekoliko decenija – upravo ovakve lokalne varijacije su ključan problem, jer razlika od nekoliko stepeni može za stanovnike naših gradova značiti razliku između „puke” neprijatne vrućine sa jedne, i ozbiljne zdravstvene opasnosti sa druge strane.

Tropski i vreli dani daleko su brojniji nego pre nekoliko decenija

Ako želimo da sagledamo samo konkretne vrućine, podaci su opet jasni.

Foto: Klima101 (Kako je izgledala klima u Srbiji nekad, a kako sad?)

U periodu 1961-1990. u oblastima nižih nadmorskih visina u proseku je bilo između 20 i 30 tzv. tropskih dana u toku jedne godine, to jest, dana tokom kojih je izmerena maksimalna dnevna temperatura preko 30°C. Onih još toplijih dana, tokom kojih temperatura u toku dana dostiže 35°C, bilo je samo par puta godišnje, i to samo u delovima Vojvodine i u dolinama reka kao što je Velika Morava.

Opet, danas je situacija znatno drugačija. Kada posmatramo prethodnu deceniju, prosečni broj tropskih dana u toku godine se udvostručio (naravno, u zavisnosti od lokaliteta – promena je veća u krajevima nižih nadmorskih visina).

Povećanje je još drastičnije kada su u pitanju vreli dani (preko 35°C). Naime, ovaj nekada redak i relativno lokalizovan fenomen izrazite vrućine u rano popodne postao je gotovo pa sezonska pojava. Mada je porast primećen u svim krajevima u kojima temperatura može da pređe 35 stepeni Celzijusa, u određenim regijama, kao što su nizije centralne i južne Srbije, zabeleženo je povećanje koje je veće od 10.

To je, još jednom – prosek. Naime, vrelih dana je u ovim krajevima u godišnjem proseku nekoliko puta više nego što ih je bilo pre samo nekoliko decenija.

Primećeni su višestruki porasti udela ekstremnih padavina – ali i sušnih perioda

Jedan podatak koji u struci često ponavljamo je: u Srbiji nije primećena neka relevantna promena u sumi godišnjih padavina. Ali njihov raspored jeste.

Pogledajmo, primera radi, ekstremne padavine, tj. dane tokom kojih padne više od 30 mm padavina. Nekada je udeo ekstremnih padavina na teritoriji Srbije bio 2,4 odsto (tačnije: u pitanju je udeo količine padavina koje padnu u toku onih dana sa ekstremnim padavinama, u odnosu na ukupne padavine u toku godine).

Danas su ekstremne padavine daleko veći deo ukupnih godišnjih padavina – štaviše, njihov udeo je i više nego dupliran, i prešao je 5,6 odsto.

Ovo nije posledica samo češćih ekstremnih padavina – već i sve manjeg broja dana sa prosečnim padavinama. Mada je suma godišnjih padavina minimalno promenjena u poslednjim decenijama, one su sve više skoncentrisane na ovakve povremene ekstremne vremenske događaje.

A između njih? Sve je više suša.

Doduše, suše nije lako pratiti u Srbiji, jer ne postoji integralni pristup u praćenju suše sa indikatorima uzroka i uticaja, niti propisani set indikatora koji ukazuju na različite vrste suša (jačina suše ne zavisi samo od vremenskih uslova, već i od prirode i zahteva konkretnih lokaliteta). Ali moguće je dati dovoljno precizne procene.

Kako govore savremeni indikatori, u onom davno prošlom vremenu, od 1961. do 1990. godine, tokom samo 10 odsto godina bila je zabeležena suša (ili drugim rečima: tokom tih trideset godina, u Srbiji su se dogodile tri godine sa sušom).

Tokom decenije od 2011. do 2020. godine suše su se događale, u proseku, svake druge godine. One nisu bile samo znatno češće, već i jače – izdvaja se suša iz 2012. godine koja je drastično uticala na društvo u celini, a posebno na poljoprivredu.

Ove brojke su neke od najbazičnijih pokazatelja realnosti klimatskih promena na ovim prostorima. Njih bi, u idealnom slučaju, javnost trebalo da usvoji, i da prati u narednim decenijama, kao što se prate i znaju sportski rezultati ili sastavi Narodne skupštine. Jer i ovi podaci će se u budućnosti menjati – a razlike će biti sve veće.

Treba, drugim rečima, da se prilagođavamo, ali ne čak ni na ove vremenske uslove koji su uveliko promenjeni, već na one vremenske uslove koji nas tek čekaju, kako ovaj 21. vek bude odmicao.

Izvor: Klima101

Više od tri godine bez nove velike OIE elektrane na mreži

13.05.2023

Nenad Jovanović je stručnjak za elektroenergetiku sa 10 godina iskustva u oblasti energetskog planiranja. Od 2018. godine radi kao savetnik za energetiku u predstavništvu LDK Consultants u Srbiji. Aktivno učestvuje na projektima finansiranim od strane međunarodnih organizacija i donatora u oblastima energetskog planiranja, politike i razvoja strategija dekarbonizacije. Zajedno sa međunarodnim ekspertima izrađuje prvi Nacionalni energetski i klimatski plan u Republici Srbiji, koji će definisati ciljeve i mere vezane za obnovljive izvore energije i unapređenje energetske efikasnosti. Doktorirao je na Erazmus Mundus programu „Održivih energetskih tehnologija i strategija“ predvođenim od strane Comillas pontifikalnog univerziteta iz Španije, u saradnji sa TU Delft iz Holandije i KTH instituta iz Švedske. Pre odlaska u inostranstvo, stekao je zvanje master inženjera elektrotehnike i računarstva na Elektronskom Fakultetu Univerziteta u Nišu.

Republički parlament je nedavno usvojio izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, a Vi ste aktivno učestvovali u sastavljanju komentara kao predstavnik LDK Consultants kroz naše Udruženje, ali i kao pojedinac. Šta izmene Zakona donose i koji su Vaši komentari prihvaćeni?

Nenad Jovanović: Nove izmene Zakona detaljnije uređuju pojedinosti oko kojih su se stvorile nesuglasice još od usvajanja aprila 2021. godine. Izmenjeni su uslovi za preuzimanje balansne odgovornosti, bliže je opisano sprovođenje aukcija za tržišne premije, dopunjene su dužnosti operatora prenosnog i distributivnog sistema i ograničeni su kapaciteti za kupce-proizvođače.

Kompanija LDK Consultants je kroz Udruženje uputila nekoliko sugestija od kojih je par prihvaćeno, čime je Ministarstvo rudarstva i energetike pokazalo dobru volju da dodatno unapredi Zakon. Sa druge strane, kao fizičko lice sam uputio osam predloga za izmenu od kojih je prihvaćeno četiri predloga i uglavnom se odnose na povećanje transparentnosti. Najbrže vidljive primene biće obaveze operatora prenosnog i distributivnog sistema da objave lokacije elektrana svih podnetih zahteva u postupku priključenja. Takođe, kada usled ugroženosti sistema operatori ne preuzmu proizvedenu električnu energiju od proizvođača iz obnovljivih izvora energije, sada će imati obavezu da detaljno izveštavaju proizvođače o merama koje je potrebno preuzeti. Moj predlog za vođenje prioritetne liste priključaka nije prihvaćen, ali je novim članom 67b zagarantovano da se neće odložiti priključenje OIE elektrana koje su obezbedile dodatni kapacitet za pružanje balansnih usluga.

Pročitajte još:

Nakon usvajanja Zakona, sledi donošenje podzakonskih akata i raspisivanje aukcija. Kako vidite najveće izazove u sledećim procesima i šta je neophodni minimum da bi prve aukcije bile uspešne?

Nenad Jovanović: Kompanija LDK Consultants angažovana je od strane EU Delegacije na EuropeAid projektu sa Ministarstvom rudarstva i energetike koji će kao glavni rezultat doneti usvajanje prvog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP). Ovaj strateški dokument će takođe definisati udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije sa detaljnim kapacitetima za solarne i vetroelektrane. S tim u vezi, aukcije bi trebalo da prate strateške ciljeve po pitanju kapaciteta koji su nam potrebni da dostignemo preko 40 odsto OIE u elektroenergetskom sektoru do 2030. godine. Za postizanje uspešnih aukcija biće nam potrebna i kompetitivna cena koja je 2021. godine iznosila oko 56 evra/MWh, i na osnovu aukcija održanih u Hrvatskoj 2022. godine možemo zaključiti da ni cena od 61 evra/MWh neće biti dovoljna. Određivanje cene za aukcije je sada prebačeno sa Agencije za energetiku na Vladu Srbije nadamo se da će nova cena biti značajno veća imajući u vidu dramatična poskupljenja sirovina i opreme za vetroelektrane, transporta, izvođenja radova, finansiranja i osiguranja.

Očekuje se i usvajanje trogodišnjeg plana aukcija za vetar, a zatim i za solar. Prezentovali ste jednu studiju slučaja koja je pokazala da naš elektroenergetski sistem može da prihvati i balansira pet puta više vetroelektrana nego što ih sada imamo? Na čemu je bazirana ta studija i koju dinamiku raspisivanja aukcija očekujete u naredne tri godine?

Nenad Jovanović: Moja studija se zasniva na matematičkom modelu koji sam razvio tokom doktorskih studija u Španiji i primenio ga na primeru elektroenergetskog sistema Srbije koji uzima u obzir sve veće agregate (generatore) u okviru elektrana priključenih na prenosni sistem. Pored optimizacije bilansa i potrebe za potrošnjom, model sadrži optimizaciju balansnih rezervi kao ključnog faktora za integraciju većeg udela vetroelektrana. Studija je odrađena u martu 2022. godine i predstavljena na konferenciji ENERGETIKA 2022 u organizaciji Saveza energetičara. Rad takođe opisuje prednosti modela u odnosu na komercijalne modele koje koriste operatori prenosnog sistema i dostupan je na internet stranici Saveza (link: https://doi.ub.kg.ac.rs/2022/10-46793-eee22-3-16j ).

Odabrao sam pet puta više kapaciteta vetroelektrana od postojećeg analiziranjem zahteva za priključenje i procenio da bi oko 2.000 MW moglo da nas očekuje do 2030. godine, jer se ostali projekti nalaze u veoma ranoj fazi razvoja. Očekujem da ćemo u naredne tri pa i više godina imati aukcije koje su niže od pomenutog kapaciteta i da ćemo vrlo verovatno veće kvote videti tek nakon 2025. godine s obzirom na dinamiku razvoja prenosne mreže i perioda izrade projekata vetroelektrana. Po pitanju solarnih elektrana, verujem da bi kapacitet oko 500 MW mogao da se raspiše u naredne 3 godine.

Zahtevi za priključenje solarnih elektrana koje dobijaju EMS i ODS su veoma brojni i traže velike kapacitete. Koliki su zapravo potencijali sunčeve energije u Srbiji?

Nenad Jovanović: Ukoliko pričamo o potencijalu u vidu solarne radijacije i prostora za izgradnju solarnih elektrana, on je zaista veliki. U okviru ranih konsultacija za INEKP predviđeno je bilo instaliranje oko 21 GW solarnih elektrana postavljenih na zemlji i na krovovima do 2050. godine. No najveći izazov u kraćem roku je pre svega integracija na distributivnu mrežu koja zahteva velike investicije u narednim dekadama, a zatim i prenosna mreža koja će prenositi energiju na veće daljine. Treba voditi računa o sistematskom planiranju u vidu korišćenja zemljišta i proceni uticaja kako na životnu sredinu tako i na ostale grane privrede. Prikljčenje na mrežu će se ubrzati nakon većeg pada cene baterijskih sistema koji bi skladištili električnu energiju i na taj način rasteretili mrežu, kao i promena navika potrošnje električne energije naročito putem implementacije pametnih sistema u domaćinstvima, komercijalnom i industrijskom sektoru.

Kako biste opisali dinamiku razvoja i realizaciju OIE projekata u Srbiji u prethodnih 10 godina? A kako Vi lično vidite taj proces u narednih 10 godina?

Nenad Jovanović: U prethodnoj dekadi mogli smo da vidimo pionirske projekte koji su se skoro u potpunosti zasnivali na državnim podsticajima i kada su nastale prve privatne domaće kompanije u ovom sektoru. Na žalost, poslednje tri godine su delimično propuštene zbog kovid pandemije, s obzirom na to da u tom periodu nemamo ni jednu veću OIE elektranu priključenu na prenosnu mrežu. Narednih 10 godina će biti najinteresantnije na polju razvoja OIE projekata u Srbiji. One nam donose potencijalno veće projekte koji će biti bazirani na tržišnim premijama ali i na komercijalnim principima, već imamo u Srbiji jednu takvu vetroelektranu od 100 MW. Takođe, imamo dosta najava od Elektroprivrede Srbije koja polako ulazi u razvoj projekata OIE elektrana i očekujem da će se problemi u lancu snabdevanja polako dovesti u red. Znatno veća dinamika se očekuje za 8 godina, s obzirom da se 2031. godine očekuje završetak izgradnje reverzibilne elektrane Bistrica.

Na kojim projektima radi LDK Consultants i kakvi su planovi za Srbiju i region?

Nenad Jovanović: Najznačajniji projekat u Srbiji je „Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje“ u okviru koga se izrađuje INEKP. Ovaj projekat takođe ima za cilj postavljanje osnovne baze za dalji razvoj i planiranje u energetici s obzirom na to da će Ministarstvo rudarstvai energetike raspolagati sofisticiranim alatima za modeliranje poput: modela za energetiku i klimu (TIMES), modela za regionalno tržište električne energije (Antares) i makroekonomskog modela (MANAGE).

Drugi veći projekat na kojem je LDK angažovan je EBRD „Just Transition Diagnostics: Serbia“, koji za krajni cilj ima definisanje akcionog plana za pravednu energetsku tranziciju u Srbiji. Akcioni plan će dati osnovne smernice u izgradnje zelene i otporne ekonomije, a da se u isto vreme obezbede sve koristi tranzicije ka zelenoj ekonomiji, istovremeno štiteći regione i ljude ugrožene energetskom tranzicijom.

LDK planira da višedecenijsko iskustvo u Grčkoj i ostalim državama u oblasti OIE sektora prenese u Srbiju i region i pruži svoje usluge državnom sektoru, internacionalnim finansijskim institucijama i kompanijama.

Izvor: OIE Srbija

Sajam tehnike u petoj dimenziji

13.05.2023

Ovogodišnje, 65. izdanje Međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća, koji tako obeležava i svojevrstan jubilej u regionalnom i međunarodnom liderstvu u ovim oblastima, biće održan od 16. do 19. maja 2023. godine na Beogradskom sajmu.

Već decenijama je cilj ove, inače prve sajamske manifestacije modernog Beogradskog sajma, iz koje se vremenom izrodilo više specijalizovanih drugih, pokretača industrijske transformacije u zemlji i regionu i reprezenta globalne sajamske industrije u oblastima tehnike i proizvodnih tehnologija, da poveže i promoviše proizvođače, distributere, konstruktore, startap kompanije, trgovce, naučno-istraživačke i obrazovne institucije, inovatore, agente i zastupnike vodećih svetskih kompanija u industriji, cehovska udruženja.

Pod imperativnim sloganom „Restart“, na jednom mestu okuplja se gotovo 500 direktnih i indirektnih izlagača, od čega oko 200 stranih, iz tridesetak zemalja sa četiri kontinenta. Njima je na raspolaganju više od 15.000 kvm izlagačkog prostora u halama 1, 1A, 2, 3 i 3A i na otvorenom prostoru Beogradskog sajma.

Sajamski „standardi“, poput – CNC mašina, mašina alatki, obradnih centara, alata i pribora za obradu i oblikovanje metala, elektronike, merne opreme i uređaja, procesne tehnike, preko hidraulike i pneumatike, aditivne, 3D i laserske tehnologije, metalurgije i livarstva, tehnologije zavarivanja, elektroenergetike, rasvete i LED tehnologije, te termotehnike i KGH, pa do zelene industrije, logistike, skladištenja, industrijskog pakovanja, industrijske i kibernetske bezbednosti i zaštite – biće zastupljeni na reprezentativnom nivou.

Intencija Sajma tehnike je da u najvećoj mogućoj meri predstavi proizvode i tehnološka dostignuća u globalno-trendovskim oblastima kao što su automatizacija i robotika, veštačka inteligencija i mašinsko učenje, internet stvari (IoT), 5G mreže, blokčejn tehnologija, proširena i virtuelna stvarnost, nanotehnologija, čiste energije, kvantni računari, dronovi, te brojne oblasti u okviru telekomunikacija, informacionih tehnologija, medicinskih uređaja, energetike, transporta, građevinarstva i drugih oblasti.

Sajam će forsirati najnovija dostignuća u tehnologiji i inovacijama, posebno u oblasti industrija 4.0 i 5.0, zasnovanim na inovativnim industrijskim tehnologijama koje predstavljaju revoluciju u interagovanju sa digitalnim svetom. Kao što je poznato, 4D tehnologija podrazumeva trodimenzionalnu projekciju sa dodatkom vremenske dimenzije, što omogućava posmatraču da doživi interaktivno iskustvo i da se oseća kao da je deo projekcije, dok 5D tehnologija u suštini predstavlja inovativan pristup kreiranju interaktivnih iskustava koji su sve bliži realnom životu, a koristeći sve čulne stimulacije, osim vizuelne i zvučne (vibracije, mirisi, vetar…), može se poboljšati i povećati interakcija korisnika sa digitalnim svetom. Sve to je deo koncepta digitalizovane fabrike u harmoniji sa čovekom i životnim okruženjem. Zadatak je ove manifestacije da zainteresovane upozna sa različitim primenama ovih tehnologija u industriji, turizmu, medicini, zabavi, obrazovanju i drugim oblastima i sa proizvodima, uslugama i znanjima u vezi sa ovim tehnologijama.

Posetioci i svi drugi učesnici moći će ne samo da se upoznaju sa najnovijim proizvodima i uslugama koje nude kompanije, da testiraju različite uređaje i tehnologije, ali i tržišne odzive na njih, da učestvuju u radionicama i predavanjima i da se informišu o trendovima u industriji i inovacijama. Sve to omogućava kompanijama i organizacijama da se poveća vidljivost i prepoznatljivost brenda, što posledično može dovesti do povećanja prodaje i stvaranja novih poslovnih prilika.

Inovacije su ključne za rešavanje izazova s kojima se suočava moderno društvo, od ekoloških do društvenih i ekonomskih problema. Stoga će na ovom sajmu biti posebno naglašen značaj inovacija i razmene ideja za postizanje boljih i održivijih rešenja. U prilog tome govori oko 100 prijavljenih inovacija različitih vrsta i dometa.

Budući da je ovaj sajam usmeren na poslovne posetioce, sajamska agenda obuhvata i niz događanja i aktivnosti koje će posetiocima pružiti priliku za umrežavanje, upoznavanje novih poslovnih partnera i razmenu iskustava. Osim toga, biće organizovani i brojni paneli, radionice i predavanja na kojima će se raspravljati o najnovijim trendovima u industriji i tehnologijama.

Manifestaciju će otvoriti Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u Vladi Republike Srbije, a prisutnima će se obratiti i profesor dr Dejan Ilić, univerzitetski profesor, inovator, privrednik, naučnik iz oblasti fizičke hemije, mikroračunarstva, elektronike.

Radno vreme Sajma tehnike je od 10 do 18 časova.

Cena pojedinačna ulaznica je 500 dinara, grupne ulaznice 300 dinara, ulaznica za posetioce registrovane preko B2B portala cena je 350 dinara. Parking u krugu sajma plaća se 150 dinara po satu.

Beogradski sajam je doneo odluku da za posetu 65. Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća odobri besplatan ulazak učenicima osnovnih i srednjih škola i studentima fakulteta (uz đačku knjižicu ili indeks).

Izvor: Beogradski sajam

Maroko – budući partner evropskih zemalja?

12.05.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Hansel)

Maroko – zemlja sa 3.000 kilometara obale Atlantskog okeana, 500 kilometara obale Sredozemnog mora, ali i Atlaskim planinama, proteže se do delova najveće pustinje sveta – Sahare.

Sahara donosi jake lokalne vetrove, takozvani šerguj, koji dolazi iz pustinje i duva preko cele zemlje. Jasno je da je Maroko zemlja obasjana sunčevom svetlosti velikim delom godine, a Atlaske planine su „brana“ da Marokom ipak ne ovlada samo suva topla klima pustinje.

Ovaj vrlo kratak geografski pregled zemlje, već navodi na nešto što su i sami Marokanci shvatili, a to je posedovanje velikog potencijala za razvoj obnovljivih izvora energije, bilo da je u pitanju snaga sunca, vetra, ili vode.

Ono što će biti verovatno ključno za tržište ove zemlje jeste udaljenost od Evrope – oko 15 kilometara Gibraltarskim moreuzom, i otvorenost pomorskih puteva. Razdaljina omogućava Maroku da bude okrenut evropskom tržištu u potpunosti, uprkos i blizini i potrebama domaćeg afričkog kontinenta. Po svemu sudeći to i jeste pravac kojim bi se njihova energetska strategija kretala u budućnosti.

Pročitajte još:

Posle kratkog uvida, možemo pomenuti da Maroko ipak jeste zemlja koja i dalje najveći deo svoje električne energije dobija iz fosilnih goriva, a najdominantniji i vodeći izvor energije je ugalj.

Foto-ilustracija: Unsplash (Selina Bubendorfer)

Ambiciozni plan ove zemlje je da bude jedna od afričkih zemalja sa najvećim kapacitetom u sektoru zelene energije, a ta ideja se najviše ogleda u zvaničnom planu da do 2030. godine proizvode 52 odsto električne energije iz OIE. Na Konferenciji UN-a o klimatskim promenama 2015. godine, takođe se govorilo o ovim ambicijama, a pomenuti plan bio je jedna od tema. S obzirom da je već rečeno da ugalj dominira, potrebno je mnogo rada da se ovaj procenat dostigne. Deo plana bio je da po 20 odsto solarne i 20 odsto energije vetra a 12 odsto hidroenergije bude ostvareno kroz ovih 52 odsto zelene energije. Zemlja nije još stigla do svog cilja, ali je ovaj sektor u stalnom porastu. Tome u prilog ide i trenutna situacija u kojoj su Evropi potrebni novi saradnici.

Zanimljivo da je 2001. godine postojalo na milione građana koje nisu imali pristup struji, prema izveštajima Statiste, preko osam miliona, međutim danas više toga nema, celo stanovništvo je opskrbljeno.

Prema podacima Državne agencije za međunarodnu trgovinu SAD-a, Maroko je najveći uvoznik energije u Africi, jer ne poseduju zavidne rezerve uglja, gasa, nafte. Međutim, agencija navodi podatke za 2022. godinu koji ukazuju na to da je oko 36 odsto njene energije te godine bilo iz OIE, a ostatak iz uglja, mazuta i gasa što je oko preostalih 64 odsto. Od ovog procenta, Maroko 90 odsto toga uvozi, što potvrđuje da zemlja ima marginalne količine nafte, gasa i ostalih pomenutih resursa, ali da je bogata energijom sunca, vetra i vode.

Međutim, postoje neki veliki projekti koji ukazuju da bi Maroko mogao da bude, bar sa svog kontinenta, svakako vodeći saveznik Evropi.

U ovoj zemlji postoji jedan od najvećih solarnih kompleksa, u blizini mesta Varzazat, gde je planirano da ceo projekat proizvodi 582 megavati, kada budu završene sve faze. Projekat je pored svih finansirala i Evropska investiciona banka u određenoj meri. Ukoliko bismo se osvrnuli i na emisije gasova staklene bašte solarnih elektrana u odnosu na emisije koje stvara ugalj, koliko god ova elektrana zahtevala velike količine vode da bi radila, ona ipak tokom svog veka oslobodi 20 puta manje ugljen-dioksida, nego proizvodnja energije iz pomenutog uglja.

Drugi projekat na koji se treba osvrnuti je saradnja Maroka i Velike Britanije, koji možda ukazuje na izglede buduće saradnje sa drugim zemljama. Ove dve države povezane su sa četiri podvodna kabla dužine 3.800 kilometara koji prolaze i kroz neke druge države, naravno pre svih Španiju. Projekat je vrlo važan, i prema procenama firme koja pokreće ovaj program, trebalo bi da obezbedi struju za preko sedam miliona britanskih domova do 2030. godine, a kada bude završen, videćemo koliki će procentualni udeo marokanska solarna i energija vetra imati u ukupnoj električnoj energiji Velike Britanije, i to sa nultom emisijom. Jasno je da postoji još zemalja kojima Maroko može biti izbor, naročito jer je u poslednjih 10 godina stvarao sve bolje temelje i preduslove za razvoj OIE, ali i zato što mnoge zemlje severnije od njega, baš kao i Velika Britanija, imaju dosta manji broj sunčanih dana u godini.

Za Maroko je ovo možda istorijski momenat da napravi preokret u svojoj ekonomiji, energetici i politici. Zemlja se nada da će biti deo rešenja trenutne energetske krize, u kojoj zbog svih trenutnih okolnosti, Evropa traži nove saradnike. Okrenutost Evropi podstiče raznolika ulaganja i ideje u okviru privatnih investicija, jer sam državni sektor nema dovoljno novca za iste. Zemlja kao i mnoge druge ima finansijske i birokratske prepreke na kojima treba raditi da bi se ciljevi ostvarili.

Međutim, Maroko iz godine u godinu sve više radi na ulaganjima u OIE i čistu energiju, takođe radi svoje energetske bezbednosti, kako bi što manje zavisio od resursa koje smo naveli da su im slabo raspoloživi, a čije cene konstantno variraju na svetskom tržištu.

Milica Vučković

U planu gradnja LNG terminala i termoelektrane na gas u Luci Bar

12.05.2023

Luka Bar — Foto: Wikipedia (Alex Alishevskikh)

U blizini Luke Bar planirana je izgradnja i instalacija fiksnog terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa i termoelektrane na gas.

Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju između Vlade Crne Gore, firme Enerflex energy systems i Wethington energy innovation, pruža se podrška unapređenju energetske infrastrukture u ovoj zemlji.

Kako je istaknuto reč je o projektima vrednim stotine miliona evra. To su izgradnja i instalacija fiksnog terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa u Crnu Goru i njegovo dalje skladištenje i transport, kao i projekat izgradnje i instalacije grinfild termoelektrane na gas, čije snabdevanje gasom dolazi preko terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa.

„Smatramo da je energetska diverzifikacija od suštinke važnosti za dalji razvoj Crne Gore. Ovo je i geopolitički jako značajno za nas, a pre svega govori o tome šta zemlja želi u narednih 20 godina“, kazao je Dritan Abazović, premijer Crne Gore, prenosi RTCG.

Pročitajte još:

LNG TERMINAL U LUCI BAR POZICIONIRAO BI CRNU GORU KAO ENERGETSKO ČVORIŠTE REGIONA

Prema njegovim rečima investitori će odrediti konkretnu parcelu i početi sa radom, a Vlada je tu i spremna je da pomogne svim kompanijama koje žele da posluju u skadu sa zakonom.

Abazović kaže da od trenutka kada počnu radovi na ovim projektima, da ne bi trebalo više od dve godine da se svi kapaciteti stave u funkciju. Kako se navodi u Memorandumu cena projekta terminala, prema procenama, trebalo bi da iznosi u rasponu od 130 do 250 miliona evra, a za projekat termoelektrane između 200 i 500 miliona evra, zavisno od instalisanog kapaciteta.

Energetski portal

VLADA USVOJILA ZAKLJUČAK O GAŠENJU KOTLARNICA KAPACITETA ISPOD 50MV

12.05.2023

ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Vlada je održala sednicu na kojoj je jedna od tema bila i preporuka o gašenju kotlarnica kapaciteta ispod 50 megavati, koje se oslanjaju na energente poput uglja, mazuta ili ulja za loženje, a da pritom imaju mogućnost da ne koriste ove energente, već da budu priključeni na sistem daljinskog grejanja ili gasovod.

Preporuka je važna jer upotreba kotlarnica toplotne snage manje od 50 megavati na godišnjem nivou znatno doprinosi ukupnoj emisiji PM 10 i PM 2.5 suspendovanih čestica, što je u većini gradova Srbije najveći udeo zagađenja.

Pročitajte još:

Radna grupa za sistemsko rešavanje zagađenja vazduha je prepoznala značaj gašenja ovih kotlarnica, a rok od 24 meseca je ostavljen od dana donošenja ovog zaključka. Rok je definisan u skladu sa uračunatim vremenom koje je potrebno da se pripremi dokumentacija za prelazak na novi sistem, dobijanje dozvola i na kraju izvođenja radova, navedeno je u saopštenju Vlade.

Energetski portal

Zelena radionica ,,Od linearne ka cirkularnoj ekonomiji’’

12.05.2023

novac_biljka — Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)

Kompanija No Waste Beograd u saradnji sa organizacijom EcoSerbia, organizuje zelenu radionicu ,,Od linearne ka cirkularnoj ekonomiji’’.

Obuka podrazumeva ovladavanje principima cirkularne ekonomije i održivog razvoja, povezivanje stručnjaka kroz zajednički rad i razmenu zelenih ideja. Sastoji se iz četiri bloka, interaktivnog je tipa i kao segment sadrži rešavanje studije slučaja.

Blok 1: Održivi razvoj & životna sredina – obuhvatiće ideje i ciljeve održivog razvoja, značaj životne sredine kroz vizuru održivog razvoja i temu zelene ekonomije.

Blok 2: Linearna VS cirkularna ekonomija – obuhvatiće prednosti i nedostatke LE, potencijale CE, zatim temu ekološkog otiska i obnovljive izvore energije.

Blok 3: 3R (reduce, reuse, recycle) – obuhvatiće proces i vrste reciklaže, zatim politike za promovisanje reciklaže i primere iz prakse.

Blok 4: Misli lokalno, deluj globalno – obuhvatiće kreiranje sopstvenog zelenog proizvoda i case study – Da li je XYZ zelena kompanija?

Idejni tvorac i predavač je Olga Gavrić, doktor nauka Ekonomskog fakulteta u Beogradu sa istraživačkim radovima na temu cirkularne ekonomije i zaštite životne sredine; trenutno angažovana u izvodjenju nastave i vežbi na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Više informacija o prijavi na ,,Zelenu radionicu’’, pogledajte ovde.

Radionice će biti održana 13.5.2023. godine u 10h u Work Space One.

Izvor: EcoSerbia

Unapređenje saradnje sa Velikom Britanijom u oblasti energetike

12.05.2023

solar-gb0880495b_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (LCEC)

O produbljivanju saradnje Velike britanije i Srbije u oblasti energetike, kao i o procesu energetske tranzicije, razgovarali su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i komesar za trgovinu Velike Britanije zadužen za Evropu Kris Barton.

Srbija ima veoma dobar investicioni ambijent, rekla je tom prilikom ministarka Đedović, dodajući da je BDP u poslednjih deset godina udvostručen, prethodna godina je rekordna po prilivu stranih direktnih investicija i ulaganje u energetsku infrastrukturu postaje važan prioritet zbog čega će se do kraja ove decenije realizovati investicije veće od 15 milijardi evra, posebno u obnovljive izvore energije.

,,Unapredili smo zakonsku regulativu u oblasti obnovljivih izvora energije i pripremamo plan prioritetnih investicija u energetskom sektoru. Postoji veliki potencijal za unapređenje saradnje naših zemalja u procesu energetske tranzicije’’, istakla je ministarka.

Pročitajte još:

Kako je naglasila, u toku je izrada strateških dokumenata u energetskom sektoru, kojima će biti definisana nova energetska politika Srbije, kao i odrediti ciljevi u učešću obnovljivih izvora energije u energetskom miksu, smanjenju emisije štetnih gasova i povećanju energetske efikasnosti.

Prema njenim rečima, Srbija ima povoljne uslove za razvoj obnovljivih izvora energije i da je posebno važna izgradnja RHE Bistrice i Đerdapa 3 koje će dati veliki doprinos integraciji novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije i većoj energetskoj bezbednosti.

Komesar Barton je istakao da postoji izuzetna prilika za unapređenje ekonomskih odnosa Velike Britanije i Republike Srbije, posebno u oblasti energetike i rudarstva, energetske tranzicije i infrastrukture, imajući u vidu iskustvo britanskih kompanija i mogućnosti kreditnog mehanizma UK Export Finance.

Energetski portal

Ulaganje u zelenu ekonomiju investicija a ne trošak, Srbija prati trend

12.05.2023

novac-banka-pare-zelena-ekonomija — Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Zelena ekonomija nije trošak, već investicija. Ulaganje u ekonomiju koja čuva prirodne resurse investitori, banke i veliki fondovi vide kao dugoročno najisplativije. Prošle godine u zelenu ekonomiju i socijalno odgovorno poslovanje uloženo je 40 triliona dolara na globalnom nivou.

Poslovni svet je postao sve osetljiviji na ugrožavanje planete i ljudskih prava jer se pokazalo da brz profit uz devastaciju prirode i eksploataiju radnika zapravo dugoročno donosi nemerljivu štetu celom društvu. Investicije u biznise koji poštuju visoke principe održivosti i društvene odgovornosti takozvane ESG investicije privlače sve više kapitala.

„Fer poslovanje na zdravim osnovama zaista može promeniti imidž zapadnog Balkana. U regionu je privlačenje stranih investicija predstavljeno kao prioritet svih javnih politika i s tim u vezi firme u regionu imaju mnogo koristi od integrisanja ovih standarda u svoje poslovanje“, kaže izvršna direktorka „Sustineri Partners“ Biljana Brajtvajt.

Pooštravaju se kazne za zagađivače, a s druge strane, banke nude povoljnije kredite za poslove koji neće ugroziti prirodu i doprinose karbonskoj neutralnosti.

„Zelena ekonomija je budućnost. Veoma jednostavno, ako to razumemo, onda ćemo to i da finasiramo“, naglašava izvršni direktor Direkcije za zeleni program OTP banke u Mađarskoj Gergelji Pokoš.

„Pristup finansijama biće problematičan, regulativa, udariće na profitabilnost kompanija koje ne sprovode u delo održive prakse“, smatra predsednik „Prajm Blu“ instituta iz Ohrida Zoran Martinovski.

Pročitajte još:

„Mi finansiramo zelene investicije još od 2006.godine, u proseku 50 odsto naših investicija je u zelenu energiju. Na Zapadnom Balkanu aktivno promovišemo energiju vetra i uopšte obnovljive izvore energije. Investirali smo u prvi vetropark u Crnoj Gori“, navodi kaže šef Kancelarije EBRD u Crnoj Gori Remon Zakaria.

Do 2025. godine globalne investicije u zelenu ekonomiju trebalo bi da dostignu 50 hiljada milijardi dolara. Na te investicije može da računa i naš region.

„Suština svih ovih promena je da obezbedimo dok napredujemo u procesu energetske tranzicije povećamo i udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji energije i idemo ka dekarbonizaciji energetskog sektora“, ističe pomoćnica ministra energetike i rudarstva za međunarodnu saradnju Jovana Joksimović.

„U trenutku usvajanja nekih novih politika EU ka čemu se ide vi ćete imati jasnu obavezu za usklađivanjem i da se to onda vidi i kroz vazduh koji dišemo i kroz vode otpadne i sve ono što svako od nas primećuje što se direktno može vezati za one koji zagađuju znači zagađivač plaća, to su neki novi standardi“, objašnjava programski savetnik NALED Milan Antonijević.

„To je tehnološki izazov, promena biznis modela, promena tehnologija u našim fabrikama, to je takođe izazov pristupa finansijama u smislu da će banke sad pooštriti svoje kriterijume za dodljivanje kredita kompanijama koje će biti u skladu sa ESG standardima. Da li je naša privreda spremna za to, odgovor je da nije u dovoljnoj meri spremna, prvo moramo da povećamo svest“, kaže Radman Šelmić iz Privredne komore Srbije.

Kada je u pitanju zaštita životne sredine, Srbija je u velikoj meri uskladila zakonodavstvo sa EU, kao i ciljeve o dostizanju karbonske neutralnosti do 2050. godine. Za dostizanje ekoloških standarda EU potrebno je ulaganje od oko 15 milijardi evra.

Izvor: RTS

Rekordnih 256 prijava za inovacione grantove na trećem konkursu StarTech

11.05.2023

inovacija ideja biznis business — Foto-ilustracija: Unsplash ( kvalifik)

Novi konkurs za dodelu bespovratnih grantova u okviru StarTech programa privukao je više od 250 prijava startapova, preduzetnika i mikro, malih i srednjih preduzeća. To je najveće interesovanje tokom tri godine realizacije projekta i pokazuje rastući potencijal domaće privrede za razvoj inovacija i digitalnu transformaciju poslovanja.

Među 256 prijava najviše je onih za osmišljavanje inovativnih proizvoda i usluga u IT industriji, čak 92. Slede poljoprivreda i prehrambena industrija (22), veštačka inteligencija (19), zdravstvo (16), biotehnologija… Na konkurs se javilo 109 neformalnih startap timova i 147 preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, a imajući u vidu da će biti dodeljeno nešto više od 20 grantova, konkurencija je veoma velika.

Najveće interesovanje za grantove do sad pokazuje koliko su ovakvi programi i dobijanje bespovratnih sredstava važni za podršku domaćim inovatorima da realizuju svoje ideje. Posebno mi je drago što je oko 40% prijava od timova koji još nisu registrovali svoj biznis i koji u našem projektu vide šansu za početak razvoja svojih ideja – kaže Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u, i dodaje da su se inovatori iz oko 50 gradova i opština širom Srbije prijavili na ovaj konkurs.

Pročitajte još:

Kako navodi, ova činjenica veoma raduje jer je više od polovine prijava došlo van Beograda što je pokazatelj da o inovacijama razmišljaju i u manjim gradovima i opštinama u kojima novi biznisi i radna mesta mogu značajno da doprinesu boljem kvalitetu života. Prema regionima najviše zainteresovanih ima iz Beograda 109, a zatim slede Vojvodina sa 55, zapadna Srbija sa 54, južna i istočna Srbija sa 38.

Konkurs je bio otvoren od 3. marta do 3. maja, a inovatori su do 3. aprila mogli da se prijave za podršku u izradi biznis plana i tu pomoć je iskoristilo 155 prijavljenih. Dobitnici grantova će biti poznati na jesen, nakon provere aplikacija, terenskih poseta, kao i javnog predstavljanja finalnih projekata i odabira najboljih, a pri izboru će odlučivati i to da li njihova inovacija ima globalni ili lokalni potencijal, kao i da li može da doprinese otvaranju novih radnih mesta, rastu izvoza i digitalnoj transformaciji domaće privrede. Konačnu odluku doneće tim sastavljen od osam stručnjaka u oblasti inovacija, digitalne transformacije i preduzetništva.

Najveći broj grantova namenjen je startapovima i preduzećima ne starijim od dve godine za razvoj inovacije i oni će moći da dobiju do 25.000 dolara. Grantove do 50.000 dolara dobiće mala i srednja preduzeća kako bi svoju inovaciju uspešno plasirali na tržište ili sproveli digitalnu transformaciju dok su najveći grantovi, od 50.000 do 100.000 dolara, prvenstveno namenjeni za plasman inovacije na međunarodno tržište ili povećanje broja radnih mesta.

StarTech je projekat kompanije Philip Morris koji sprovodi NALED u saradnji sa Vladom Srbije. U cilju unapređenja konkurentnosti domaće privrede i čitavog inovacionog ekosistema, a tokom tri godine biće ukupno dodeljeno oko tri miliona dolara bespovratnih sredstava kao i 3.000 sati ekspertske podrške.

Izvor: NALED

Srbija se pridružila globalnoj inicijativi za održivi turizam

11.05.2023

Konferencija o održivom turizmu — Foto: UNDP

Uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, Republika Srbija je juče zvanično postala članica Globalnog saveta za održivi turizam (Global Sustainable Tourism Council). Pristup članstvu ovoj inicijativi je na godišnjoj globalnoj konferenciji tog saveta koja se održava u Antaliji, potpisala Dunja Đenić, pomoćnica ministra za turizam.

Potpisivanje ovog sporazuma o članstvu, omogućiće Srbiji da dobije podršku za prilagođavanje globalnim standardima održivosti u turizmu, u skladu sa potrebama naše zemlje, kao i da se promoviše kao zemlja održivog, domaćinskog turizma širom sveta.

Održivi, odnosno domaćinski turizam, podrazumeva razvoj turističkih destinacija na način koji doprinosi zaštiti životne sredine, ekonomskom napretku malih i srednjih preduzeća u turističkim destinacijama, kao i promovisanju njihove autentične kulture i tradicije.

Pročitajte još:

S obzirom na povećanje svesti globalne javnosti o važnosti očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa destinacija, održivi turizam poslednjih godina sve više dobija na značaju, posebno među turistima koji pripadaju mlađim generacijama. Prema najnovijim istraživanjima platforme booking.com, preko tri četvrtine turista želi iskustvo održivog turizma i u skladu sa tim planiraju svoja putovanja u narednih 12 meseci.

Na panelu o održivom turizmu na Zapadnom Balkanu na konferenciji u Turskoj, promovisano je opredeljenje Srbije da isprati najnovije globalne trendove u turizmu i promoviše se kao destinacija dobrih domaćina, domaćinskog privređivanja koje je u osnovi održivog turizma.

„Srbija ima brojne mere i subvencije za sektor turizma, kao i vaučere za stanovništvo koji promovišu lokalni turizam i kroz njega ravnomerni održivi razvoj zemlje. Naglasak se stavlja na komunikaciju sa privredom, koja će biti okosnica buduće Strategije za razvoj turizma Srbije“, izjavila je Dunja Đenić, pomoćnica ministra za turizam.

Srbija sada ima mogućnost da uspostavi nacionalne standarde održivog turizma, što bi pružaocima turističkih usluga u našoj zemlji omogućilo da ponesu zvaničnu oznaku održivosti i time odgovore na zahteve modernih posetilaca iz celog sveta.

Izvor: UNDP

Zagađenju ni nebo nije granica

11.05.2023

svemir — Foto-ilustracija: Freepik (vecstock)

Koje ste delove planete do sada sve videli zagađene? Koji deo vas je najviše zapanjio? Jasno nam je sad već da je otpad svuda. Nalazimo ga kao ukras na vrhovima drveća, zakopano blago ispod peska na plažama, pa čak i u našim telima u vidu mikroplastike. Čovekova sposobnost da zagadi izašla je izvan granica planete, naših oblaka i plavog neba, uspevši se čak do svemira.

Decenijama unazad, zahvaljujući čovekovim izumima, svemirske letelice kruže oko Zemlje, donoseći nam mnoga otkrića. Iz godine u godinu, broj raketa, satelita i drugih objekata u svemiru se povećava. Delovi lansiranih raketa i satelita ostaju zarobljeni u svemiru, mnogi objekti i neki neispravni sateliti se izgube, nakon čega postaju svemirski otpad. Još 2021. godine, NASA je objavila da 27.000 komada svemirskog otpada prate senzori globalne mreže za nadzor svemira, a da je njihov stvaran broj mnogo veći.

Kretanje svemirske letelice meri se u brzini od preko 10 hiljada milja na sat i upravo to dovodi do opasnosti. Velikom brzinom kreće se i svemirski otpad, zbog čega bi sudar njega i objekta u svemiru, bilo da je reč o satelitima ili još strašnije objektima u kojima ljudi borave u svemiru, bio koban.

Sateliti danas imaju važnu ulogu u mnogim sferama, od političkih i bezbednosnih, do meteoroloških, zbog čega naučnike širom sveta i svetsku svemirsku industriju porast količine svemirskog otpada veoma zabrinjava.

Govoreći o planeti, nije isključivo da ovakav otpad može da uđe u našu atmosferu i padne na tlo. Za primer uzmimo ostatke kineske rakete koji su se vratili u Zemljinu atmosferu. Na sreću, očekivalo se da će se vratiti, zbog čega je povratak bio pod kontrolom.

Iako i dalje, na sreću, ne postoji zabrinutost da bi svemirski otpad mogao da nanese veću štetu za živi svet na planeti, ne bih isključila jednu stvar. Kada su plastični predmeti počeli da se proizvode, čak i kada ih je bilo 27.000, koliko je najmanje sada svemirskog otpada, niko nije slutio do kolike opasnosti takav trend može da dovede u budućnosti. Da li je tada iko razmišljao da će milioni krupnog plastičnog otpada završiti u prirodi i da li je bio zamislivo da oni mogu da uzrokuju milijarde mikroplastike koja je na kraju pronađena u telu čoveka?

U nadi da smo kao čovečanstvo naučili lekciju, te da ćemo zaustaviti širenje ovog otpada i potencijalne opasnosti od njega, do sledećeg bloga,

Katarina Vuinac

1...158159160...1.519 Page 159 of 1.519

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM