Rodna pripadnost više nije tema u oblasti projektovanja i konsaltinga

Foto: OIE Srbija

Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue koje Udruženje OIE SRBIJA realizuje u okviru projekta „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“ sa ciljem da podstakne mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Jasna Grujić je rukovodilac elektroenergetskog biroa u kompaniji Energoprojekt Entel u kojoj radi od 1996. godine. U svojoj bogatoj karijeri rukovodila je zahtevnim projektima, poput izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TE “Nikola Tesla A”, postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada TE-TO “Vinča”, kao i brojnim projektima u TE “Kolubara”, TE “Kostolac”, ali i projektima koji su izvedeni u zemljama Bliskog istoka.

Tema obnovljivih izvora energije oduvek ju je interesovala, pa je jedva dočekala gradnju prvih vetroparkova i solarnih elektrana u Srbiji. Prvi OIE projekti na kojima je radila su VE “Čibuk” i solarna elektrana na krovu poslovne zgrade Energoprojekta, i to su, ne krije, do danas, njene najveće ljubavi. A gotovo da nema vetroparka u čiju izgradnju barem na neki način nije bila uključena – bila je viši savetnik na projektu vetroparka “Kostolac”, konsultantkinja za vetropark “Bašaid”, kao i za vetroparkove u Banatu.

Radila je i kao konsultantkinja za studiju izvodljivosti solarne elektrane od 90 MW “Velika Kamenica”, projekt menadžerka za izgradnju solarne fotonaponske elektrane na krovu fudbalskog stadiona Rajko Mitić u Beogradu i na projektu ugradnje solarnih fotonaponskih panela na krovu zgrade Elektrodistribucije Kruševac. A to je samo delić njene bogate biografije.

Od 1997. do 2002. godine radila je na Bliskom Istoku, u Kataru i Omanu, gde su žene inženjeri bile retkost. Kakva je iskustva tamo stekla, koliko je bilo devojaka na Elektrotehničkom fakultetu koji je završila 1991. godine, koja je razlika između današnjih i nekadašnjih generacija, da li se u karijeri susretala sa predrasudama – samo su neke od tema o kojima Jasna Grujić govori.

Šta Vas je kao mladu devojku privuklo da studirate na Elektrotehničkom fakultetu?

Jasna Grujić: Davno je to bilo, ali generalno sam uvek bila naklonjena prirodnim naukama, fizika i matematika su mi bili omiljeni predmeti. Sve to u kombinaciji sa radoznalom prirodom je vodilo ka usmerenju na tehničke nauke. Elektrotehnika je bila izazov, jer je sama po sebi apstraktna, struja i potencijal nisu vidljive pojave, a opet, električna energija pokreće svet koji mi znamo.

ROČITAJTE JOŠ:

Koliko devojaka je želelo da postanu inženjeri elektrotehnike u Vašim studentskim danima?

Foto: OIE Srbija

Jasna Grujić: Ne bih mogla da kažem tačan procenat, ali smo zaista bile u manjini, možda 20 odsto od ukupnog broja upisanih studenata na prvoj godini. Opet, mislim da su sve koleginice završile studije. Fakultet sam upisala davne 1986. godine i to je bio period progresa, ne samo ekonomskog, nego je atmosfera bila pozitivna, neki uobičajeni stereotipi su bivali prevaziđeni i delovalo je da celo društvo, da ne kažem čovečanstvo, ide u nekom pozitivnom smeru. Naravno, to je bio period moje mladosti, i iz ove perspektive i svega što je usledilo nakon toga, verovatno izgleda lepše nego što je zaista bilo.

Da li mislite da je danas drugačija situacija i da li imate više koleginica u polju energetike sada u odnosu na početak karijere?

Jasna Grujić: Danas se situacija u velikoj meri promenila, mi danas u elektro birou imamo podjednak broj koleginica i kolega inženjera. Koliko god mi sada pričali o raznim metodama vaspitanja, razlikama u generacijama, stavu „nekad je bilo bolje“, mislim da je sada bolje. Mlade generacije su odlučne da se bave onim što ih ispunjava, čini srećnim i veoma jasno deklarišu svoja očekivanja. Ono što dodatno povećava moj optimizmom je da većina njih ima realne planove kako da se ostvari profesionalno. Tu sada rodna pripadnost više nije tema, bar u oblasti projektovanja i konsaltinga. Znam da je ovaj segment posvećen ženama, ali ja stvarno ne mogu da razdvajam koleginice i kolege, gledam ih kao osobe i stručnjake.

Na kojim projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije ste radili u Srbiji?

Jasna Grujić: Obnovljivi izvori energije su odavno bili tema koja me je interesovala, ali do neke 2010. godine u Srbiji jednostavno nije bilo mogućnosti da se bilo šta pokrene. Kolege su radile studije vetro i solarnih potencijala u Srbiji za Ministarstvo nauke, ali mislim da realizovanih projekata nije bilo. I onda je odjednom krenulo: vetroparkovi, solarne elektrane na krovovima, a ja sam htela da budem uključena u sve i želja mi se ostvarila. Počelo je sa VE “Čibuk” i solarnom elektranom na krovu poslovne zgrade Energoprojekta. Ta dva projekta su se odvijala u jednom periodu paralelno. To su moji prvenci i najveće ljubavi. Tada sam se “zarazila” OIE i ne prestajem da pratim ovu oblast. Posle toga mislim da nije bilo vetroparka, gde bar deo dokumentacije nismo radili, i naravno da sam u manjoj ili većoj meri nalazila način da budem uključena. Kada bih krenula da nabrajam, nešto bih izostavila, a ne želim. Ono što je lepo je da sada već imamo veoma kvalitetan tim mladih, motivisanih ljudi koji vode ove projekte, njihov entuzijazam i energija koju unose u projekte su neverovatni. Sada sam manje više podrška, a mogu reći da i učim od njih. Razvoj OIE je intenzivan i mora se pratiti svakodnevno.

Žene brojčano nisu dominantne u energetskom sektoru, pa ni u sektoru obnovljivih izvora energije. Da li ste se ikada osećali inferiorno u svom poslu zbog rodne pripadnosti?

Jasna Grujić: Zaista ne mogu da kažem da sam ikada zbog svog pola bila uskraćena za bilo kakvo profesionalno i stručno napredovanje. Međusobno poštovanje i podrška kolega je nešto što se po meni podrazumeva. Zašto je manje žena? Mislim da smo mi još uvek mala skupina ljudi koji se bave OIE, pa su onda svi već pomenuti procenti kadrova ovde izraženiji. Ali, dolaze mlade generacije i zaista verujem da ih treba ohrabrivati i davati podršku ne samo da učestvuju nego i da budu inicijatori projekata i omogućiti im da sprovedu svoju inicijativu.

Tokom uspešne karijere, radili ste i nekoliko godina u Omanu i Kataru. Kakvo je iskustvo biti inženjerka elektrotehnike krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih na Bliskom istoku?

Foto: OIE Srbija

Jasna Grujić: Za mene je to bila neverovatna prilika, pre svega profesionalno. Došla sam iz jedne male i poprilično osiromašene zemlje u region koji verovatno ima jedan od najvećih dohodaka po glavi stanovnika u svetu. Opredeljeni za primenu najnovijih tehnologija, imaju finansijski kapacitet koji omogućava kontinuitet u realizaciji projekata. Tok projekta, od ideje, preko projektnog rešenja, do izvođenja je gotovo idealan, što je za svakog mladog inženjera neopisiv benefit. Generalno, pogledajte samo za ovo fudbalsko prvenstvo šta su sve sagradili, ne samo stadione, nego i kompletnu infrastrukturu. Impozantno, zaista! To su države sa svojim zakonima, tradicijom i običajima, mi smo tamo gosti i svojim ponašanjem ukazujemo da poštujemo njihove običaje. Opet radimo svoj posao po svetskim standardima i pravilima struke i investitori to prepoznaju i priznaju. Inženjer žena je u tom delu sveta s početka milenijuma zaista bila retkost. Žene koje sam upoznala iz regiona Bliskog istoka su u tom periodu većinom bile učiteljice ili medicinski radnici do trenutka udaje, a potom su se posvećivale porodici. I meni i njima su takva poznanstva bila izuzetno zanimljiva. Njima zato što radim “muški posao”, a ja sam opet bila prijatno iznenađena njihovim iskrenim, neposrednim odnosom i komunikativnošću, daleko od neke moje predstave “misterioznih” žena pod velom. Sve u svemu, bilo je to jedno divno iskustvo i veliki doprinos u mom sazrevanju, ne samo kao inženjera, nego i kao osobe.

Kako biste ohrabrili mlade devojke da upišu neki od tehničkih fakulteta koji će ih voditi do inženjerskih zvanja i poslova u sektoru energetike?

Jasna Grujić: Mislim da tu ohrabrenja više ne treba. Neminovan je trend rasta potrebe za električnom energijom u narednim decenijama, tako da za rast i razvoj u ovoj oblasti ima više nego dovoljno prilike za generacije koje dolaze. Današnje generacije žena koje upisuju i završavaju tehničke fakultete znaju šta hoće, ambiciozne su, pametne i znaju kako da dođu do zadatog cilja. Iskreno, najviše napredujete kada izađete iz svoje zone komfora, ali u okruženju koje veruje u vas napredak je neminovan. OIE je upravo takva oblast, uvek je nešto novo i uvek ima nešto što se radi prvi put i to su izazovi koje treba prihvatiti.

Da li poslednjih godina vidite pojačano interesovanje mladih žena za sektor energetike i OIE ili smatrate da svi treba više da radimo na unapređenju principa rodne ravnopravnosti i učešću žena u sektoru energetike, a naročito OIE?

Jasna Grujić: Evidentno je veliko interesovanje mladih inženjera za OIE. Kada razgovarate sa tek svršenim studentima elektrotehnike i pitate šta ih interesuje, OIE su na ubedljivo prvom mestu. Što se učešća žena tiče, lično verujem u korektan i ravnopravan odnos i smatram da je tematika OIE, koja je po svojoj prirodi orijentisana ka budućnosti i napretku, ne samo tehnologije, nego i kvaliteta života, ono što će ohrabriti koleginice da se aktivnije uključe.

Izvor: OIE Srbija

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti