Sajam zelenih ideja, inovacija i projekata 5. juna u Beogradu

09.05.2023

environment_životna_sredina — Foto: Green world photo created by jcomp - www.freepik.com

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo zaštite životne sredine organizuju Sajam zelenih ideja, inovacija i projekata 5. juna u Beogradu, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, sa početkom od 10 časova. Sajam se organizuje povodom Svetskog dana zaštite životne sredine.

Cilj događaja je da prikaže najbolje do sada realizovane inovativne ideje za zelenu transformaciju srpske privrede, kao i da okupi predstavnike i predstavnice poslovnog i bankarskog sektora, relevantnih institucija, međunarodnih donatora i Vlade Republike Srbije.

Kroz panel diskusije, poslovne sastanke između kompanija i banaka i druge sajamske programe, biće omogućena razmena iskustava relevantnih učesnika. Sajam je prilika za dalje jačanje saradnje između svih zainteresovanih aktera u cilju stvaranja novih ideja, projekata i investicija koje će doneti koristi srpskoj privredi, društvu i životnoj sredini, poručuju organizatori.

Izvor: eKapija

Nemačkoj potrebna jača ekspanzija solarne energije

08.05.2023

sunce_vetar_enegija — Foto-ilustracija: Pixabay

U Nemačkoj je održan drugi samit čiji je fokus sveobuhvatna fotonaponska strategija, koju je predstavio federalni ministar ekonomije i zaštite klime Robert Habek. Cilj samita jeste ubrzanje i povećanje solarne energije u Nemačkoj. U martu 2023. godine bio je održan i prvi fotonaponski samit.

Radi ostvarenja ciljeva ovih samita, potrebne su nove i dodatne mere o kojima se razgovaralo. Mere se prožimaju kroz jedanaest oblasti – od energetske politike do razvoja tehnologije. Neke od oblasti su poreski zakon, odnosno uklanjanje prepreka što se tiče trgovine fotonaponskih uređaja. Takođe, mere za povećanje kvalifikovanih radnika za proizvodnju i održavanje fotonaponskih sistema. Zatim pokrivanje domaće industrijske proizvodnje energijom iz obnovljivih izvora, pojačavanje učešća na primer opština u ovom procesu, u to je je uključena i finansijska pomoć, potom pojednostavljenje sertifikacije za veće krovne sisteme, i jedna od važnih mera – manji upliv birokratije.

Pročitajte još:

Ministar polaže velike nade u strateški i energetski potencijal ovog obnovljivog izvora energije, jer je sunčeva energija daleko najveća, stabilna, povoljnija od ostalih i neograničena.

Kako je u saopštenju Ministarstva za ekonomiju i zaštitu klime navedeno, savezni ministar se pozvao na plan da do 2030. godine učešće obnovljivih izvora energije bude 80 odsto, sa instaliranim kapacitetom od 215 gigavati, i da bi ovde upravo fotonaponski uređaji trebalo da budu ključni za ostvarenje plana. On smatra da se izgradnja ubrzava jer je prošle godine bilo preko sedam gigavati, a privremeni cilj za tekuću godinu je 9 gigavati. Bilo je više mera, tendera, regulacija da bi se promovisali OIE, ali svaki sledeći samit treba da služi u otklanjanju ostalih prepreka.

Energetski portal

Srbija ulaganjima u energetski sektor ide ka dekarbonizaciji

08.05.2023

solar_power_plant_solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Emilija Jovanović-Ministarstvo rudarstva i energetike

Srbija ima ambicije da postane punopravna članica EU, što znači da pratimo viziju članica EU da do 2050. izađemo iz uglja, odnosno da dekarbonizujemo naš energetski sektor.

Prema rečima Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike, nemamo „čarobni štapić“ da preko noći dve trećine električne energije koju dobijamo iz uglja zamenimo drugim izvorima, za to će biti potrebne godine i ogromna sredstva, i zbog toga je planiranje ključno za uspešnu energetsku tranziciju.

„U skladu sa tom vizijom planiraćemo razvoj našeg energetskog sektora, na čemu radimo kroz izradu nove Strategije razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. i Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu, za koji očekujemo da bude usvojen u toku ove godine. Naši ciljevi biće ambiciozni ali realni, kako bismo obezbedili da imamo sigurnost snabdevanja i da naš proces energetske tranzicije bude finansijski održiv i socijalno pravedan za rudarski sektor i sve zaposlene u tom sektoru“, rekla je Đedović na otvaranju „Beogradskog energetskog foruma“.

Ona je rekla da je udeo od 45 odsto OIE realan cilj kad je reč o učešću obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, dok bi kod finalne bruto potrošnje cilj trebalo da bude između 30 i 40 odsto, što zavisi od mnogo faktora i modela energetskog scenarija.

Pročitajte još:

„Očekujemo da vrlo brzo Vlada usvoji listu prioritetnih projekata koja obuhvata za ceo energetski sektor, a prve indikacije su da je potrebno u narednim godinama da uložimo više od 15 milijardi evra, od čega većinu u proizvodne kapacitete, a ostalo su ulaganja u prenosnu mrežu i distributivni sistem, sektor nafte i gasa. Ulagaćemo u više solarne energije iz proizvodnih kapaciteta u vlasništvu države, u izgradnju HE “Bistrica”, a razmotrićemo i da li ima tehničkih i ekonomskih uslova za gradnju HE “Đerdap 3” jer bi jedna takva elektrana omogućila više energetske nezavisnosti građanima Srbije i više energije OIE na mreži. Gradićemo i ulagaćemo i u solarnu elektranu “Morava”, vetroelektranu “Kostolac”, Vlasinske HE, kao i u revitalizaciju postojećih HE. Zato nam je potrebna jaka državna kompanija, povezivanje sa susedima, kao i udruživanje sa strateškim partnerima koji su najbolji u određenim oblastima i od kojih najviše možemo da naučimo“, rekla je Đedović, navodi se u saopštenju.

Ministarka je podsetila da, iako težimo istim ciljevima, ni u Evropi ni u regionu kao države nemamo svi iste startne pozicije.

„Srbija u ovom trenutku nema pristup fondovima kojima EU podržava svoje članice u energetskoj tranziciji. Međutim, imamo pristup određenim fondovima koju treba da koristimo još efikasnije, i imali smo značajnu podršku EU na ključnim projektima kao što su izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska i Transbalkanski koridor“, navela je Đedović.

Ona je istakla da su usvajanjem izmena zakona stvoreni uslovi za uvođenje novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, te da će investitori imati neophodnu sigurnost i predvidljivost da planiraju svoje projekte uz jasna pravila kad je reč o odgovornosti za balansiranje novih kapaciteta iz OIE, pre svega za komercijalne projekte.

Dodala je i da posebno ohrabruje velika zainteresovanost za programe subvencija za povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i za dobijanje statusa kupaca-proizvođača.

„Broj kupaca-proizvođača se u poslednjih šest meseci utrostučio i sada ih je više od 1.300, a ukupna snaga ovih elektrana iznosi oko 15,5 megavata“, navela je Đedović.

Energetski portal

Trgovina poljoprivrednih proizvoda u EU dostigla 424 milijarde evra

08.05.2023

obrada_zemlje_poljoprivreda — Foto-ilustracija: Unsplash (

Vrednost izvoza i uvoza EU prošle godine dostigla je 424 milijarde evra, što predstavlja ozbiljno povećanje u odnosu na 347 milijardi evra ostvarenih 2021. godine.

Od početka ovog veka sve do prošle godine, zemlje EU utrostručile su svoju trgovinu poljoprivrednih proizvoda, a u periodu od proteklih dvadeset godina izvoz je rastao brže od uvoza, govore podaci Eurostata.

Vrednost izvoza bila je 229 milijardi evra, a uvoza 195 milijardi evra, gde odnos izvoza i uvoza govori o ostvarenom suficitu EU za 2022. godinu, koji je bio u iznosu od preko 33 milijarde evra.

Pročitajte još:

Najveći partneri EU jesu Velika Britanija i Brazil. Velika Britanija je bila najveći izvozni partner, sa preko dvadeset odsto udela u izvozu poljoprivrednih proizvoda van EU, a nakom nje SAD, Kina, Švajcarska, Japan i Rusija sa oko tri odsto udela u trgovini poljoprivrednih proizvoda.

Uvoz iz država koje nisu članice EU, odnosno uvoz koji ne obuhvata razmene među državama članicama, najviše je poticao iz Brazila sa oko deset odsto udela – ekvivalentno više od 19 milijardi evra, zatim Velika Britanija sa osam odsto udela, Ukrajina sedam odsto, SAD i Kina sa oko šest odsto, i Norveška sa pet odsto.

Energetski portal

Đukanović: HE Komarnica donosi benefit severu; Iković: Projekat ekonomski neisplativ

08.05.2023

mhe-mala hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore Milutin Đukanović, rekao je da bi izgradnja hidroelektrane na Komarnici imala dosta benefita za sever Crne Gore, jer ukoliko bi imali gotovu hidroenergetsku strukturu, u tom okruženju priključivale bi se solarne elektrane i tako bi se dobio fantastičan energetski potencijal, a to bi puno značilo za razvoj Plužina, Šavnika i Žabljaka. Na drugoj strani, biolog Vuk Iković tvrdi da je projekat elektrane na Komarnici čisti energetski promašaj. Objašnjava da je problem što nema dovoljno vode, potom je ekonomski neisplativ, a sa ekološkog gledišta totalna katastrofa.

Predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore Milutin Đukanović, u emisiji Okvir na TVCG, rekao je da kada imamo izgrađenu Komarnicu, pa ispod nje imamo već Pivu, a posle toga Kruševo, pa takođe neke još male elektrane na Drini i ako bi to radilo u taktu smatralo bi se najboljim hidroenergrtskim potencijalom u Evropi.

To znači, kaže Đukanović, da bi se ostvarivale ekstremno visoke cene električne energije.

,,Tamo gde imamo gotovu hidroenergetsku strukturu, mi bi u tom okruženju priključivali solarne elektrane i tako dobili fantastičan energetski potencijal, a to bi puno značilo za razvoj Plužina, Šavnika i Žabljaka. Mislimo da bi to bio pravi preporod za sever Crne Gore. Povećale bi se cene zemljišta, a politika Elektroprivrede je takođe da se ne koristi plodno zemljište za izgradnju solarnih elektrana“, objasnio je Đukanović.

Pročitajte još:

Biolog Vuk Iković stava je da je projekat elektrane na Komarnici čisti energetski promašaj.

,,Prvo jer nema dovoljno vode, druga stvar ekonomski je neisplativ, a sa ekološkog gledišta totalna katastrofa. Kada bi taj novac uložili energiju vetra i sunca mi bi imali dva puta više energije i tako bi povrat investicije bio tri puta brži, a zapošljavao bi više ljudi. Pri tome, mi imamo već dve energetske baterije odnosno akumulacije Pivu i Perućicu, koje su dovoljne da balansiraju pokretanje proizvodnje i solara i vetra“, objašnjava Iković.

Istakao je da kada se napravi hidroelektrana ona trajno narušava prostor i trajno se gubi ono što je jako vredno.

Rekao je da je možda ovaj projekat prije 50 godina bio isplativ, ali da danas nije.

Iković je kazao da možemo imati održivu ekonomiju samo ukoliko se poštuju mere zaštite životne sredine.

,,Hidroelektrana Komarnica neće nadomestiti termoelektranu Pljevlja jer nama treba sedam Komarnica za termoelektranu Pljevlja“, poručio je Iković.

Jugoslav Jakić predsednik Opštine Šavnik istakao je da se više decenija pominje izgradnja hidroelektrane Komarnice i u svim strateškim i planskim dokumentima opštine Šavnik hidrocentrala Komarnica se vidi kao budući generator razvoja opštine Šavnik.

Rekao je da je stav lokalne uprave koji je iznet na javnim raspravama da su za izgradnju hidrocentrale Komarnice ali uz poštovanje najstrožijih ekoloških standarada i prinicipa.

,,Komarnica je svih građana Crne Gore, a ne samo građana Šavnika, i ja jesam za referendum ali na kojem će da učestvuju građani Šavnika“, poručio je Jakić.

Istakao je da je najveći problem što stalno se iznose drugačiji podaci i manipuliše se sa javnošću, od toga da će se potopiti kanjon Nevidio, zatim selo Komarnica, i da će to da izazove tektonske poremećaje u gradu i slično.

,,Mogu da razumem stav ekologa, ali nije mi jasno da se manipuliše i pokušava zamena teza kako bi ostvarili cilj“, kazao je Jakić.

Milan Gazdić, direktor Agencije za zaštitu životne sredine kazao je da smatra da će Komisija koju su oformirli dati najbolje preporuke.

,,Jedan od najvećih nedostataka je da nije adekvatno opisana lokacija a onda biodiverzitet. Korišćeni su podaci koji su strari preko 40 godina. Mi na osnovu svih podataka ne možemo da damo adekvatne preporuke kako da se ublaže uticaji na prirodu u tom delu“, istakao je Gazdić.

Nikola Vukotić, menadžer projekta hidorelektrane Komarnica, istakao je da ukoliko se uzme prosečna cena na berzi predviđena za ovu godinu, uz napomenu da se Komarnica ne prodaje kao prosečna nego kao najskuplja, imali bi 32 miliona godišnje, plus dva miliona evra samo na račun sistemskih usluga.

Izvor: RTCG

Nedelja svesti o kvalitetu vazduha

07.05.2023

fog-zagadjeni vazduh — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Kristen Morith)

Svima nam je poznato da emisija gasova i toksičnih hemikalija zagađuje vazduh i urušava kvalitet celokupne životne sredine, ali i zdravlje i život čoveka. Sagorevanjem fosilnih goriva – procesom kojim dobijamo većinu energije koja nam je potrebna za svakodnevni život, ove čestice dospevaju u atmosferu, koje potom udiše i čovek. Međutim one su štetne ne samo na ovom individualnom planu, već i globalnom – zagađuju Zemlju i izazivaju klimatske promene. U trenutku kada je čovek toga postao svestan, otpočele su različite nacionalne standardizacije, klimatski zakoni, akcioni planovi i subvencije, kako bi se ovo stanje promenilo. Primera radi, država Srbija subvencionisaće kupovinu električnih automobila, ukoliko se neki građani odluče za to.

Ovim povodom u SAD-u postoji čitava nedelja posvećena ovoj gorućoj temi – Nedelja svesti o kvalitetu vazduha, a danas je njen poslednji dan. Ova nedelja ima za cilj da podstakne ljude da preduzmu konkretne mere, kao i da steknu neophodno znanje, koje bi doprinelo poboljšanju kvaliteta vazduha u njihovom okruženju. Značaj svesti o kvalitetu vazduha leži u tome što smo svi jednako izloženi i pogođeni ovim zagađenjem, i treba se prisetiti da zajedno sa vodom, vazduh jeste najznačajnije sredstvo opstanka ljudske vrste.

Pročitajte još:

Postoji nekoliko glavnih zagađivača vazduha – ugljen monoksid, olovo, azot-dioksid, ozon, kao i sumpor-dioksid, poznat po tome što rastvoren u vazduhu izaziva kisele kiše koje uništavaju ne samo šume i biljke, već čak i metalne konstrukcije i građevine.

Ono što takođe predstavlja najčešće mereni zagađivač jesu suspendovane čestice, koje se sastoje od mešavine različitih materijala i kapljica nastalih od loženja na otvorenom, paljenje strnjike nakon žetvi, šumskih požara, prašine, peći na drva, izduvnih gasovi iz vozila, loše deponije i još mnogo toga.

Što se tiče pomenutog sumpor-dioksida, prema izveštaju naših agencija za 2021. godinu, njegovo prisustvo prekoračilo je granične dnevne i satne vrednosti više puta u Boru. Azot – dioksid je bio povišen na nekim mernim stanicama u Beogradu, međutim, suspendovane čestice koje su pomenute kao najprisutniji zagađivač koji lokalne zajednice mere, jesu bila najdominantnija zagađujuća materija u Srbiji.

Prema detaljnom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji, zaključak i ocena kvaliteta vazduha bila je takva da je u Vojvodini, ako se izuzmu Subotica, Sombor, Zrenjanin, Sremska Mitrovica i Novi Sad vazduh bio prve kategorije, odnosno čist, ili neznatno zagađen. Međutim, Novi Sad našao se u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha, zajendo sa gradovima Beograd, Pančevo, Smederevo, Valjevo, Novi Pazar, i pre svih Bor – zbog rudarske industrije, što znači da je neretka pojava da pre svega industrijski gradovi pripadaju trećoj kategoriji zagađenja, odnosno – prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene granične vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.

Najzagađenija zemlja sveta – Bangladeš, duplo je zagađenija od Kine, koja ima milijardu više stanovnika, dok su neke od najmanje zagađenih zemalja Australija, Estonija, i Finska.

Svest o izloženosti ovakvom vazduhu, može svima povoljno uticati na dužinu i kvalitet života, naročito u gradovima gde će prema procenama broj stanovnika biti sve veći.

Energetski portal

ZNAČAJ SUNCA – NEISCRPNOG IZVORA ČISTE ENERGIJE

07.05.2023

paneli , solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Jeste li znali da je u maju Svetski dan Sunca? Obeležava se širom sveta, a ideja potiče iz sedamdesetih godina 20. veka. Već je tada prepoznata velika potreba za razvojem obnovljivih izvora energije i tražili su se najbolji načini korišćenja Sunca kao neiscrpnog izvora čiste energije. Cilj se do danas nije promenio. Tehnologija je napredovala, ali još uvek postoje izazovi za koje se traže rešenja.

Korišćenje solarne energije jedna je od najvažnijih tema, pogotovo nakon prošlogodišnje krize sa energentima, izazvane ratom u Ukrajini. Postala je simbol za najbrži put ka uštedi i energetskoj samodovoljnosti. Na tome radi i privredno udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH) okupljajući kompanije proizvođače energije iz obnovljivih izvora, kao i ostalu OIE industriju, a 25. i 26. maja 2023. u Bolu na ostrvu Braču organizuju međunarodnu konferenciju DANI SUNCA.

Pokrovitelj konferencije je evropska organizacija SolarPower Europe. Skupu će prisustvovati i direktorka te organizacije Valburga Hemetsberger. Cilj konferencije DANI SUNCA je da se kroz zajedničke rasprave, prenošenje znanja i razmenu iskustava pronađu mogućnosti i načini efikasnijeg korišćenja sunčeve energije i intenzivnijeg razvoja projekata koji se temelje na toj energiji.

U FOKUSU:

Na ovom događaju aktivno će učestvovati predstavnici ministarstava, energetskih institucija, akademske zajednice, proizvođača opreme, bankarskog sektora, investitora, okruga i lokalnih zajednica i organizacija civilnog društva. Zajednički će analizirati prepreke i predložiti najbolje načine za njihovo rešavanje. Na konferenciji će razgovarati o ulozi javnih politika za snažniji razvoj solarnih projekata, važnosti prostornog planiranja područja za solarne elektrane, Go-to područjima koja bi trebalo da predstavljaju lokacije za brži razvoj projekata OIE, dobrobiti projekata solarne energije u poljoprivredi, hibridnim sistemima za skladištenje proizvedene energije, finansiranju novih projekata i važnoj ulozi lokalnih zajednica.

Ovom konferencijom OIEH želi da doprinese pokretanju pozitivnih promena i podstakne brže rešavanje prepreka i lakše realizovanje projekata solarnih elektrana. Zajedničkim raspravama želi da podstakne razvoj jasnijeg i boljeg pristupa u pripremi za bolje ostvarivanje velikog potencijala sunčeve energije.

Izvor: OIEH

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

Nabavka ogreva za narednu grejnu sezonu već počela – cene niže nego prošlogodišnje

06.05.2023

fireplace-grejanje-drva-vatra — Foto-ilustracija: Pixabay (Nowaja)

I dok pojedini građani još greju domove, mnogi su već počeli da nabavljaju ogrev za narednu grejnu sezonu, a kao glavni razlog za to navode strah od eventualnog nedostatka, ali i poskupljenja. Za jedan kubni metar drva u Pirotu je trenutno neophodno izdvojiti 6.000 dinara, u Prokuplju, Svrljigu i Vranju oko 6.500, u Leskovcu 7.500, dok cena u Nišu ide i do 8.500 dinara. Za razliku od sredine prošle godine, na tržištu ima dovoljno zaliha peleta, a jedna tona u proseku na jugu zemlje košta oko 38.000 dinara.

Nije bilo energenta koji nije poskupeo u prošloj godini, ali potražnja za njima nije opala u Leskovcu, gde se na sistem grejanja iz Toplane greje negde između 15 i 20 odsto građana pa su mnogi od njih već sada krenuli sa nabavkom drva za ogrev.

Cena se, kako kažu, nije mnogo menjala u odnosu na isti period prethodne godine, umanjena je za nekih 1.000 dinara pa su rešili da se već sada osiguraju.

,,Prošlog proleća smo bili uplašeni šta će se desiti i kolika će cena biti pa smo kupili drva na vreme. Ispostavilo se da cena nije mnogo porasla, ali bar tokom leta i na jesen, kada većina građana obezbeđuje drva, mi nismo morali o tome da razmišljamo. Zato smo odlučili i da se već sada obezbedimo za sledeću zimu, ali i da iskoristimo ovu cenu jer, kao što znate, uvek postoji šansa za poskupljenjem’’, kaže jedan Leskovčanin.

Pročitajte još:

Da cena ogreva može da varira potvrđuju i prodavci koji ističu da je ogreva, kao i radne snage koja sprema drva – sve manje pa, ukoliko dođe do poskupljenja, to građane ne treba da čudi.

,,Realna cena za metar drva je oko 7.500 dinara, naravno zavisi od vrste drveta. Tu imamo i ona šumska drva čija se cena kreće oko 5.000 dinara, bukove palete koje idu oko 13.000 dinara. To su trenutne cene, ali tokom leta, a pogotovo na jesen će to verovatno biti skuplje. Jednostavno za to nismo mi krivi i mi sami smo uslovljeni mnogim stvarima, a pogotovo manjkom radne snage, ali i nedostatka šuma’’, kaže prodavac.

Kubik drva se po nešto nižoj ceni može naći u Pirotu – 6.000 dinara, u Prokuplju cena je za 1.000 dinara niža nego u jeku grejne sezone pa je oko 6.500 dinara, a slične cene su i u Vranju i u Svrljigu.

Cene za kubik drva koja se prodaju za ogrev u Nišu idu do 8.500 dinara, a iz Šumskog gazdinstva ističu da oni još nisu počeli da vrše ni upis, ni prodaju drva.

,,Poslednjih dana nas često zovu pre svega penzioneri koji nam kažu da su na lokanim televizijama čuli da je krenuo upis, što nije tačno. Mi još nismo krenuli niti da vršimo upis, ali ni prodaju’’, kažu iz Šumskog gazdinstva.

Peleta trenutno ima na tržištu

Ono što one koji se greju na pelet može da raduje jeste to što ga trenutno ima u dovoljnim količinama, za razliku od avgusta prošle godine, a po rečima kupaca, ni cena se nije menjala.

,,Poučeni situacijom iz prošle godine, sada smo odmah krenuli sa nabavkom. Ima ga na tržištu trenutno i može da se nađe po ceni koja je realna, a to je po toni od 38.000 do 40.000 dinara. Ostalo je nam je neka tona i od prošle godine, tako da sada ne bi trebalo da bude problema’’, kažu Leskovčani.

Slična cena peleta je i u Nišu, gde su građani takođe već počeli nabavku, uz podsećanje da je cena tog ogreva pre dve godine bila duplo niža.

,,Kupio sam pelet za narednu grejnu sezonu po ceni od 300 evra. Prošle godine smo tonu plaćali po 330, dok su neki poznanici dobijali cenu od 350 do 360 evra. Cena od 300 evra se smatra sasvim pristojnom, a 2021. godine smo ga plaćali 170 evra’’, priča Nišlija.

Izvor: Južne vesti

DEPOZITNI SISTEM MOTIVISAO BI GRAĐANE NA RECIKLAŽU

06.05.2023

Pametno recikliraj, fotograf Branislav Nenin (2) — Foto: NALED

Svi projekti NALED-a usmereni su na pilotiranje savremenih rešenja i daju pouzdan uvid u to kako bi upravljanje tokovima otpada od hrane, ambalažnog i opasnog otpada izgledalo ukoliko bi se njihovo rešenje i sistemski usvojilo i primenilo u celoj zemlji Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), kroz saradnju sa Vladom Srbije i resornim institucijama, učestvuje u radu radnih grupa za izmenu propisa, naročito kad je reč o izmeni Zakona o ambalažnom otpadu. U saradnji sa privredom NALED se bavi izradom analiza opravdanosti uvođenja depozitnog sistema za povraćaj ambalaže. Podržali su i izradu Programa za razvoj cirkularne ekonomije i sprovođenje mera Akcionog plana.

Da bi sproveli istraživanje o tome kako treba nastaviti s prikupljanjem otpada u Srbiji, angažovali su renomiranu britansku kuću Eunomia. Izrađene su dve studije o rezultatima prikupljanja na osnovu dosadašnjeg principa da zagađivač plaća, kao i o ciljevima koje bi se ostvarili ukoliko bi se uveo i depozitni sistem, odnosno metod vraćanja ambalaže u prodavnice i dobijanja dela novca koji je plaćen prilikom kupovine proizvoda. Analize su rađene na neutralnim osnovama kako bi se došlo do rešenja koja su najbolja za zemlju, a ne pojedince. Sa Slobodanom Krstovićem, direktorom za održivi razvoj NALED-a, razgovarali smo o poboljšanju klime za dalji razvoj zelene ekonomije u Srbiji, evropskim regulativama, merama za pravilno odlaganje otpada i planovima za unapređenje zaštite životne sredine.

EP: Koji su ključni koraci za značajnije pomake ka zdravijoj životnoj sredini u našoj zemlji? Slobodan Krstović: Kad je reč o upravljanju otpadom, važno je da nastavimo sa razvojem primarne selekcije, izgradnjom regionalnih deponija na kojima bi se otpad pravilno tretirao, kao i sa uvođenjem novih tehnologija poput depozitnog sistema, koji bi motivisao građane da više brinu o reciklaži. Neophodno je nastaviti sa izgradnjom kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje, jer se već nekoliko godina u Srbiji tretira manje od 10 odsto otpadnih voda, dok najveći gradovi poput Beograda, Niša i Novog Sada nemaju nijedan izgrađen pogon. Komunalne i industrijske vode se direktno ispuštaju u reke. Za čistiji vazduh potrebno je zameniti ugalj drugim izvorima energije i ulagati u čistija tehnološka rešenja u industriji i domaćinstvima, koja predstavljaju osnov za zdraviju budućnost. Jedna od mera koju NALED zagovara je i uvođenje viših naknada za velike zagađivače, jer ih trenutni sistem obračuna ne motiviše da smanje nivo zagađujućih čestica koje ispuštaju.

U FOKUSU:

EP: Kakve su mogućnosti za uspostavljanje funkcionalnog Zelenog fonda u Srbiji, kao bitnog instrumenta finansiranja projekata životne sredine?

Slobodan Krstović: NALED prepoznaje važnost uspostavljanja Zelenog fonda kako bi se omogućili transparentnost i održivost finansiranja projekata u okviru zaštite životne sredine. U novom izdanju Sive knjige ponovo se nalazi preporuka za uspostavljanje operativnog Zelenog fonda, koji će biti u potpunosti funkcionalan i služiti za projekte orijentisane ka zaštiti životne sredine, sa jasno definisanim pravnim okvirom i budžetom. Teži se i jačanju kapaciteta javne uprave u oblasti životne sredine, na lokalnom i nacionalnom nivou, i reformisanju naknada za zagađenje.

EP: Šta treba uraditi da se poveća svest privrednika i građana o značaju pravilnog odlaganja otpada u Srbiji?

Slobodan Krstović: Privrednicima treba omogućiti da pravilno odlaganje otpada postane isplativije od odnošenja na deponije, kroz podizanje takse za ovu uslugu i uvođenje određenih podsticajnih mera, dok je građane potrebno uveriti da država i lokalne samouprave preduzimaju sve neophodne mere da brinu o okruženju, kako bi se i kod njih razvile bolje navike. Ako ljudi vide da se otpad pravilno prikuplja i tretira, biće motivisani da i sami razdvajaju otpad u domaćinstvima. Specijalni kontejneri moraju biti dostupniji i znatno brojniji kako bi bili u blizini svakog domaćinstva. Građani su u istraživanju sprovedenom u okviru projekta Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu naveli da bi ih na razvrstavanje otpada motivisalo i uvođenje podsticaja u vidu popusta pri narednoj kupovini ili za komunalne račune, kao i uvođenje sistema, odnosno povraćaja novca za ambalažu.

EP: Koje projekte je pokrenuo NALED sa partnerima u oblasti upravljanja otpadom u pokušaju da pronađe sistemska rešenja? Koje rezultate ste ostvarili?

Slobodan Krstović: Dosad su naši projekti bili usmereni na upravljanje otpadom od hrane, baterijama i sijalicama, staklenom ambalažom, a u toku je i pilotiranje sistema pametnog prikupljanja ambalažnog otpada u Zrenjaninu pomoću najsavremenijih tehnologija. Na ovaj način prikupili smo više od 1.300 tona otpada od hrane, postavili 1.400 reciklažnih zvona za staklenu ambalažu u Srbiji i regionu i prvi put u našoj zemlji pokrenuli prikupljanje opasnog otpada na javnim lokacijama u Kragujevcu i Beogradu. Ovo su mali koraci koje smo preduzeli kako bismo ukazali na neophodna sistemska rešenja u ovim oblastima, a koja moraju biti usvojena na institucionalnom nivou.

Reč je o povećanju taksa za odlaganje otpada, kako bi bilo isplativije poslati ambalažni otpad na reciklažu, nego na deponije. Neophodna su podsticajna sredstva za uspostavljanje sistema skupljanja i za izvoz baterija i sijalica, jer bi podizanje pogona za reciklažu u ovom trenutku bilo neisplativo. Za kilogram baterija potrebno je četiri evra da bi se pravilno skupile i tretirale. Rešenje koje smo predložili za uređenje posebnih tokova otpada je uvođenje obaveze za sve ugostitelje koji proizvode više od 50 obroka dnevno da pravilno razdvajaju otpad, a u okviru projekta „Pravilno upravljanje otpadom od hrane“. U saradnji sa kompanijom EsoTron i uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) napravili smo i Vodič sa preciznim instrukcijama, koji u toj praksi može pomoći.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

‘Digitalna revolucija omogućuje zelenu revoluciju’

06.05.2023

environmental-protection-priroda-planeta-zemlja — Foto-ilustracija: Pixabay

Suprotno uvreženom mišljenju kako je ulaganje u održivost i ekologiju skupo, a koje je decenijama dominiralo javnim prostorom, sve su glasniji argumenti suprotne strane. O održivoj budućnosti koja podrazumeva ulaganje u tehnologiju – i koja je usput profitabilna – na poslovnoj konferenciji Future Tense govoriće futurolog Gerd Leonhard, koji se decenijama bavi pitanjima napretka društva i tehnologije u čijem je centru briga za čoveka i planetu.

„Digitalna revolucija omogućava zelenu revoluciju. Uvek kažem da je zeleno novo digitalno, i ako to bude slučaj, radićemo ruku pod ruku s tehnologijom kako bismo pronašli rešenja. Ne samo za energiju, već i za zagađenje, što je vrlo važno kako bi stvari postale efikasnije i kako bi se uštedela energija“, tvrdi Gerd Leonhard.

O svojim vizijama i održivim ciljevima na Future Tenseu, koji se 10. i 11. maj održava u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, govoriće i predstavnici Microsofta i Hrvatske elektroprivrede.

„Mi u Microsoftu vidimo našu osnovnu delatnost kao pružanje platformi i alata — digitalnih faktora proizvodnje — koji drugima omogućuju rast i napredak. Verujemo da, kroz inovacije i tehnologiju, pokrećemo napredak prema održivijoj budućnosti, pritom osiguravajući da se naše poslovanje i poslovanje naših partnera i kupaca odvija na ekološki odgovoran način. Cilj nam je da značajno utičemo na smanjenje ugljenika iskorišćavanjem nauke o podacima, veštačke inteligencije i digitalne tehnologije kako bismo pomogli klijentima i partnerima širom sveta u smanjenju njihovog štetnog uticaja na životnu sredinu“, kaže Tatjana Skoko, voditeljka Sektora održivosti za jugoistočnu Evropu u Microsoftu.

„Zeleno, čisto, digitalno, reči su kojima u HEP-u opisujemo svoje poslovne strategije, definišemo ciljeve i planiramo razvoj. Budućnost kojoj težimo je energetska samodovoljnost svake građevine, obnovljiva energija, energetski rezervoari, blockchain tehnologija, ali je sve je to istovremeno energetski intezivna i zahtevna tehnologija. Mogu li poznati izvori obnovljive energije odgovoriti tim izazovima? Šta je sa odlaganjem otpada i razgradnjom novih izvora energije, nose li nam nove, do sada nepoznate izazove? Jesmo li kao vrsta spremni na svet digitalnih zapisa, veštačke inteligencije koja će biti nužna za upravljanje poslovnim procesima budućnosti kojoj težimo? Usuđujem se reći da hrabro koračamo prema novoj civilizaciji s verom u bolju budućnost, ali i snažnom odgovornošću na svakom od nas da promišljamo, preispitujemo i svakako osiguramo da zaista i bude takva“, smatra Vanja Varda, direktorka Sektora za tržišnu i marketinšku strategiju u Hrvatskoj elektroprivredi.

Osim Gerda Leonharda, u Zagreb na Future Tense konferenciju 10. i 11. maja u Muzej suvremene umjetnosti dolazi još šest svetski cenjenih futurologa. Anders Indset govoriće o budućnosti leadershipa, Erica Orange o budućnosti obrazovanja i rada, a Nikolas Badminton o uzbudljivoj budućnosti tehnologije. S kopenhaškog Instituta za studije budućnosti dolaze dva futurologa; Sofie Hvitved, koja će nam približiti kako izgleda budućnost metaversea, veštačke inteligencije i medija kao i Joe-Max Wakim, stručnjak za trendove u zdravlju i medicini. Alfons Karabuda govoriće o budućnosti industrije zabave i kulture.

Impresivan program Future Tense konferencije, koja je rasprodala sve ulaznice dve nedelje pre početka, pronađite na službenoj veb stranici. Ako ste propustili da kupite ulaznicu, još možete da se pridružite preko prenosa uživo. Ove ulaznice, kao i one za prestižnu radionicu Instituta za studije budućnosti iz Kopenhagena, „Megatrends Shaping Tomorrow“, pronađite OVDE.

Izvor: Komunikacijski laboratorij

Potrebno drastično smanjenje zagađenja u industrijama nafte i gasa

05.05.2023

nafta-bušotina — Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

Industrije nafte i gasa moraju još da porade na sredstvima protiv zagađenja, kako bi drastično smanjile emisije gasova nastale prilikom njihove prerade i korišćenja sirovina, i kako bi države na globalnom nivou uspele da se približe svojim zadatim klimatskim i energetskim ciljevima.

S obzirom na predstojeću Konferenciju o klimatskim promenama COP28 u Dubaiju u novembru, potrebno je prikupiti izveštaje o promenama i trenutnoj situaciji. Prema jednom takvom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), industrije nafte i gasa proizvode oko 15 odsto emisije gasova staklene bašte.

Pročitajte još:

Podaci za 2022. godinu nam govore da su proizvodnja, transport, prerada i ostale radnje u industrijama nafte i gasa emitovale preko pet milijardi tona CO2. Ukoliko se želi postići cilj neto nulte emisije do 2050. godine, neminovno je smanjiti operacije ovih industrija do kraja ove decenije, a za taj poduhvat biće potrebno oko 600 milijardi dolara.

Izveštaj Međunarodne agencije za energitiku naglašava pet ključnih tačaka za ovo smanjenje, a neke od njih su, borba protiv emisija metana i proširenje upotrebe vodonika u rafinerijama, ali borba protiv emisija metana je ključna, najisplativija, i najefikasnija mera kada su u pitanju industrije, naročito jer su u 2022. godini ove emisije još uvek bile visoke.

Energetski portal

Otvorena najveća solarna elektrana u Turskoj

05.05.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Osman Köycü)

Najveća solarna elektrana u Evropi, jenda od pet najvećih na svetu, nalazi se u Turskoj i puštena je u rad.

Ova solarna elektrana nalazi se u provinciji Konija (200 kilometara južno od Ankare), predsednik ove zemlje istakao je da želi energetski nezavisnu Tursku, te da je prilikom izgradnje ove elektrane otkrivena i vrlo kvalitetna nafta u predelu Anadolije.

Elektrana ima više od tri miliona solarnih panela koji bi prema proceni trebalo da proizvode tri miliona kilovat – sati električne energije godišnje, i da time opskrbi dva miliona građana sa strujom, što je ujedno velika količina novca ušteđena na fosilnim gorivima.

Pročitajte još:

Elektrana koju je razvio „Kalyon energy“ vredna je oko milijardu dolara, a kako prenose svetski mediji, kapacitet joj je 1350 megavata, i očekivano smanjenje emisije štetnih gasova iznosi jedan i po milion tona CO2.

Ukoliko bi Turska nastavila ovim tempom sa razvojem obnovljivih izvora energije, postala bi kandidat za jedno među deset najvećih tržišta u svetu, samim tim jedno od najvećih tržita OIE u Evropi.

Energetski portal

1...160161162...1.519 Page 161 of 1.519

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM