ZAJEDNIČKIM SNAGAMA DO ZELENIJE SRBIJE

02.05.2023

tara-mountain-srbija — Foto-ilustracija: Pixabay

Pojedinac promenom navika i te kako može da utiče na očuvanje životne sredine, ali za borbu protiv velikih ekoloških problema, poput zagađenih voda i vazduha, otpada kojim se neadekvatno upravlja, prirodnih resursa koji se iscrpljuju, potrebna je dobra strategija, ali i organizacije koje imaju dovoljno sredstava i znanja kako bi mogle da utiču na promene u ovim izuzetno važnim oblastima.

Nažalost u Srbiji veoma mali broj organizacija je dovoljno razvijen da može da utiče na kreiranje politika koje bi na bolje menjale trenutnu ekološku situaciju. Uvidevši izazove sa kojima se susreću ekološka udruženja, organizacije civilnog društva drugi, Svetska organizacija za zaštitu životne sredine WWF Adria, započela je realizaciju projekta „Akcije Srbije za bezbednu životnu sredinu, prirodu i klimu – Bezbedna priroda i klima„. Projekat je podržala Evropska komisija kroz Program podrške civilnom društvu i on predstavlja direktan odgovor na zajedničke izazove Srbije za globalne napore za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.

U FOKUSU:

„Želimo da formiramo mrežu organizacija civilnog društva u Srbiji koja će nesmetano moći da sprovodi i realizuje svoje ideje za održivu zaštitu životne sredine. Cilj je da ojačamo njihove kapacitete i usmerimo delovanje tih organizacija da postanu relevantni učesnici u donošenju političkih odluka iz oblasti ekologije”, navode iz ove svetske organizacije.

WWF Adria Srbija će tokom naredne tri godine u tri ciklusa odabranim organizacijama civilnog društva dodeliti grantove u rasponu od 18.000 do 40.000 evra za projekte i aktivnosti koje su usmerene na očuvanje, zaštitu i sprečavanje ugrožavanja životne sredine. Na Prvi konkurs, koji je bio raspisan prošle godine, stiglo je 95 prijava organizacija iz Srbije. Ukupno 20 predloga projekata koji se dotiču pitanja zaštite životne sredine u najširem smislu, ušlo je u uži izbor, a na kraju je odabrano 10.

„Veoma smo zadovoljni odazivom organizacija koje su se prijavile za Prvi Strateški grant, u okviru projekta Bezbedna priroda i klima iz dva razloga. Prvi je što smo uvideli da organizacije civilnog društva širom Srbije uviđaju probleme životne sredine i klimatskih promena i nastoje da probleme sistemski rešavaju. Kandidati su kroz svoje projektne ideje nastojali da adresiraju širok dijapazon ideja iz navedene oblasti od upravljanja otpadom, preko cirkularne ekonomije, očuvanja biodiverziteta, održivog korišćenja energije i vodnih resursa do smanjenja zagađenja vazduha. Drugi razlog je što smo kroz sam poziv uspeli da identifikujemo i unutrašnje potrebe organizacija i definišemo u kom smeru je neophodno osnažiti njihove programske, finansijske i operacione kapacitete u budućnosti”, objašnjava Marina Papović, programski saradnik WWF Adria Srbija.

Celokupan proces odabira projekata za finansiranje je trajao oko tri meseca, a ceo WWF Adria Srbija tim je dao svoj doprinos, ujedno radeći na daljem planiranju ovog značajnog projekta.

Tekst priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

PROIZVODNJA PAPIRA KROZ DRUŠTVENO I EKOLOŠKI ODGOVORNO POSLOVANJE

02.05.2023

Foto: Naša kuća

Kada se snage roditeljske ljubavi udruže, ne postoji prepreka za snove dece. Jednu takvu priču počelo je da piše udruženje roditelja, kada je 2007. godine osnovalo Našu kuću, sa ciljem da se deci sa poteškoćama u razvoju pruže podrška i uslovi za sigurniji i lepši život. Ako u ovu priču upišemo i poglavlje o ekologiji, ona bez razmišljanja postaje bestseler. Kroz razgovor sa predsednicom udruženja Anicom Spasov, zavirili smo u ispisane stranice ovog bestselera.

Na prvoj stranici, od koje počinje poglavlje o ekologiji, piše ,,Papir od recikliranih paklica cigareta – početak’’. Prvi reciklirani papir proizveden je 2019. godine, ali je priča o proizvodnji započeta nekoliko godina ranije saradnjom sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju JICA. Naime, senior volonteri JICA-e boravili su dve godine u Srbiji, kako bi naše ljude podučili tradicionalnom japanskom ručnom pravljenju papira. Iako u Japanu postoje i drugi izvori celuloze, u Srbiji se najkvalitetniji papir nalazi u paklicama cigareta, zato što imaju najveći procenat celuloze.

U FOKUSU:

Proces proizvodnje razlikuje se u zavisnosti od toga da li se pravi beli ili papir u boji. Za proizvodnju belog papira proces je složeniji i tada se odvajaju spoljašnji i unutrašnji deo papira paklice od srednjeg sloja, koji je potreban za proizvodnju. Proces je jednostavniji ukoliko se proizvodi papir u boji, zato što se tada samo celofan odbacuje. Kada prođu ovu obradu, delovi paklica cigareta prolaze kroz mašinu za mrvljenje, nakon čega se takav papir stavlja u vodu u kojoj se meša oko pet sati kako bi se razdvojila fina vlakna celuloze. Ovako dobijena smesa ponovo se stavlja u vodu, iz koje se putem ramova sa specijalnim sitom smesa izvlači i formira tanak sloj papira. Na kraju, velikim industrijskim usisivačem se voda izvlači iz papira, rolerima se papir šmirgla i potom suši najmanje 24 sata. U ovakav papir mogu da se dodaju pigmenti, kao i različite semenke povrća i voća, što omogućava da iz papira koji završi u prirodi mogu da niknu nove biljke.

Na našim prostorima, Naša kuća je jedina koja se bavi ovakvom tehnikom proizvodnje, a njihov papir može i nekoliko puta da uđe u proces reciklaže, a da ne promeni svoja svojstva. Zbog složenosti procesa proizvodnje koji se bazira na manuelnom radu, umesto velikih kompanija, udruženje se opredelilo za tržište art papira, koji naručuju slikari i umetnici. Sarađuju i sa različitim nevladinim organizacijama kojima uslužno štampaju promotivni materijal za sve događaje, a pre svega ekološke. Posebno su ponosni na saradnju sa Katarinom Majić autorkom Ekološke čitanke, za čiju promociju je štampano 50 primeraka knjige na njihovom papiru.

Svoje centre otvorili su i u Zaječaru i Kragujevcu, a u planu je ukoliko sredstva budu obezbeđena, da se otvore i u Aranđelovcu, Leskovcu, Novom Sadu i drugim lokacijama.

Tekst priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

ODGOVORNO PREMA TELU, ODGOVORNO PREMA PRIRODI

01.05.2023

Kada pokupimo plastičnu flašu na ulici, ponesemo torbu u kupovinu ili vozimo bicikl do posla umesto automobila, dajemo mali doprinos očuvanju životne sredine kao i primer drugima o poželjnom ponašanju. Ponekada nismo ni svesni koliko promene u našem svakodnevnom životu mogu imati pozitivan uticaj na naše okruženje. Upotrebom prirodnih preparata, osim što činimo uslugu svom telu, pomažemo i našoj okolini. Marija Simeon, osnivačica brenda „GREENmara cosmetics”, pravi prirodnu kozmetiku koja nam pomaže da zaista živimo u skladu sa prirodom.

„Mi od prirode uzimamo najbolje, a naša zahvalnost ogleda se u odgovornoj proizvodnji koja ne ugrožava životno okruženje. Bitno nam je da sve što se uključuje u naše proizvode zadovoljava kako ekološke, tako i etičke norme. Pažljivom kombinacijom etarskih ulja, minerala, biljnih ekstrakta, prirodnih ulja i putera nastaju proizvodi koji čiste, balansiraju, regenerišu, toniraju, hidriraju i leče”, objašnjava Marija.

Prve proizvode ja napravila iz potrebe da sebi pruži najbolju moguću negu, sačuva zdravlje i sve to uradi na ispravan način. Višegodišnje iskustvo u korporativnom svetu pomoglo joj da svoje snove kao preduzetnik i ostvari.

U FOKUSU:

„Odabrala sam da u nazivu bude reč green, što znači zeleno, zato što su svi moji sapuni i ostali proizvodi „zeleni”, ekološki, zdravi i prirodni”, kaže Marija dodajući da je samo osmišljavanje, formulacija i kombinovanje mirisa i boja u pravljenju sapuna je zapravo zabavan proces.

„Izazov je bio da moji sapuni dobiju i adekvatnu upotrebnu vrednost. Cilj je bio da napravim formulacije sapuna koji čiste kožu taman koliko je potrebno, koji je hrane, hidriraju, neguju i ostavljaju mogućnost da nesmetano obavlja svoje prirodne funkcije. Zatim je usledio dug period učenja, usavršavanja i stvaranje savršenih linija proizvoda”, objašnjava ona ističući da je sjajan osećaj napraviti dobar i zdrav proizvod koji donosi isključivo dobro svakom ko ga koristi.

Prirodna bogatstva Srbije

Za svoje sapune koristi isključivo sirovine koje nemaju štetna dejstva, a trudi se da ih nabavlja iz okoline Užica i Ivanjice.

„Srbija je neverovatno bogata. Kod nas raste obilje autohtonih vrsta biljaka koje su neverovatno zdrave i cenjene u svetu kozmetike. Međutim, ova grana industrije je kod nas još uvek u procesu rasta, razvoja i uvođenja u procese koji zadovoljavaju željene standarde”, kaže Marija.

Veliku pomoć, kako kaže, dobila je od porodice i prijatelja, i do sada je imala samo dobre povratne informacije koje su joj dale vetar u leđa.

„Svaka faza razvoja brenda nosi svoje izazove. Ne postoji teži ili lakši period. Put od ideje do uspešnog plasiranja gotovih proizvoda na tržište zahteva veliku pažnju, rad i upornost. Veliku ulogu u razvoju imaju i sami korisnici, a sve veći broj ljudi bira proizvode koji im zaista pomažu da vode računa o sebi na ispravan i zdrav način”, potvrđuje naša sagovornica.

Tekst priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Plastične kese su zabranjene, a biorazgradive su još štetnije – ko je onda ekološki neosvešćen

30.04.2023

shopping-kese — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Roberta Errani)

Iako su plastične kese pre tri godine u Beogradu zabranjene, još nije jasno ko i kako kažnjava one koji ih i dalje koriste. U isto vreme, kese za koje piše da su biorazgradive i koje se plaćaju, štetnije su od onih starih, tvrde stručnjaci. Ko je onda ekološki neosvešćen – kupci, prodavci ili oni koji su doneli odluku, ali ne i mehanizam da je sprovedu.

Kese koje se od pre dve godine u radnjama plaćaju između 12 i 30 dinara, trebalo bi da su pogodne za reciklažu i da nateraju ljude da razmišljaju o zaštiti životne sredine, pa da kese zamene cegerom. Ali, nije tako. Kupuju se i štetnije su od onih starih, tvrde stručnjaci Instituta za molekularnu genetiku.

„Najštetnije su ove za koje piše da su biorazgradive i ljudi ih veoma lako koriste i voljni su da ih kupe i potroše novac, po ne baš simboličnoj ceni, a ustvari ta kesa nije biorazgradiva. Taj termin nije ispravan za jedan ovakav materijal“, objašnjava Jelena Lazić iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Iako su plastične kese pre tri godine Odlukom grada Beograda zabranjene, još nije jasno ko i kako kažnjava one koji ih i dalje koriste.

Dragan Stevanović iz Privredne komore Srbije kaže da nema pravnog osnova i onda ne može da se kažnjava.

„Komunalna policija, koja bi bila zadužena za to, ne može da kontroliše, jer ne zna na osnovu čega, šta je dozvoljeno“, dodaje Stavanović.

Pročitajte još:

Ne zna se da li je neko nekada kažnjen zbog plastičnih kesa

Opštinske komunalne inspekcije zadužene su za kontrolu u prodavnicama. Na teren izlaze po prijavi, a kazna za one koji daju zabranjene plastične kese je do 150 hiljada dinara.

Međutim, ni sada, kao ni pre dve godine kada se RTS bavio istom temom, niko ne zna da li je neko nekada za to kažnjen.

Milica Popović iz kompanije „Delez“ Srbija kaže da proizvođač mora da garantuje specifikaciju kese, tojest usklađenost sa regulativom, da bi kesa bila deo njihovog sistema.

„On to proverava na Tehnološkom fakultetu, a i nakon toga kad kesa dođe kod nas, mi radimo kontrole tako što se uzorkuju kese i šalju na analizu. A kako bismo dodatno smanjili količinu plastike, mi smo te lagane plastične kese, skinuli smo ručke prošle godine, tako da su još manje“, dodaje Popovićeva.

Kese tanje nego što je propisano, nepogodne su za reciklažu

Pre dve godine, Tehnološki fakultet u Novom Sadu uradio je analizu kesa iz supermarketa.

Ustanovljeno je da je 85 odsto njih tanje nego što je propisano. Da bi mogle da se recikliraju, moraju da budu deblje od 50 mikrona, a najčešće nisu, tvrde stručnjaci. Iako ih plaćamo, često nisu ni dovoljno izdržljive.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Romero)

Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača „Efektiva“ napominje da ne mora da znači da tamo gde ih plaćamo skuplje, da su kvalitetnije.

„Postoje žalbe potrošača. Kažu, ja platim tu kesu 10, 15 dinara, a ne mogu kući da odnesem sve, ona pukne“, dodaje Gavrilović.

„Ove klasične kese, ja mislim da je to nešto što svaka kuća ima kod nas, onu kesu gde se nalaze ostale kese u njoj i to bi bio neki najbolji izbor koju kesu da ponesemo u prodavnicu“, smatra Lazićeva.

Privredna komora Srbije je Ministarstvu za zaštitu životne sredine predložila Pravilnik kojim bi se ova oblast uredila i očekuju da bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.

Inače, biorazgradive kese koje mi koristimo, već nekoliko godina zabranjene su u Evropskoj uniji, jer zapravo zagađuju prirodu. Pored svih tih saznanja, postavlja se pitanje – zašto ih i dalje koristimo.

Izvor: RTS

RACIONALNOM POTROŠNJOM ENERGIJE DO SIGURNOG SNABDEVANJA

30.04.2023

sijalica , energija , električna energija , struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Uvreženo mišljenje da se u našoj zemlji energija koristi neracionalno samo je delimično tačno. Ovo mišljenje zasniva se na dva energetska indikatora koja se najčešće iznose u javnosti, a koja ne odražavaju u pravom smislu odnos naših građana prema energiji.

Prvi je energetski intenzitet, koji se lako izračunava i zato je veoma popularan, a opisuje koliko primarne energije neka zemlja potroši za ostvarenje svog bruto nacionalnog prihoda. Za Srbiju on je u 2019. godini iznosio 5,04 MWh/ EUR, dok je za Nemačku bio 2,76, Austriju 3,29, a za Hrvatsku 3,07 MWh/EUR. Glavni uzrok visoke vrednosti ovog indikatora nije neefikasno korišćenje energije, nego struktura naše privrede u kojoj preovlađuju energetski intenzivne industrijske grane. Primera radi, energetski intenzitet Islanda je čak 12,3 MWh/EUR, a ova država predstavlja primer racionalnog odnosa prema energiji.

Drugi indikator je prosečna mesečna potrošnja električne energije u domaćinstvima. U 2019. godini ova potrošnja iznosila je 303 kWh u EU, a kod nas je bila 462 kWh. Međutim, treba imati u vidu da su vrste energenata koje se koriste u domaćinstvima različite za svaku zemlju i da se u zemljama EU električna energija retko gde direktno koristi za grejanje. Takođe, u velikom broju zemalja EU postoje veoma rasprostranjeni gradski sistemi daljinskog grejanja, te otuda skupu električnu energiju stanovnici zemalja EU koriste uglavnom za potrebe rada kućnih aparata i hlađenja prostora. U Srbiji samo 11,7 odsto ukupnog broja domaćinstava ima pristup gasnoj mreži, a u većim gradovima uglavnom ne postoji mogućnost njegovog individualnog korišćenja. Istovremeno, cena električne energije je niska, u odnosu na neke evropske zemlje i višestruko niža. Zbog toga, ponašajući se ekonomski racionalno i birajući najpristupačnija rešenja, čak 14,6 odsto domaćinstava u Srbiji koristi električnu energiju kao jedini energent za grejanje, a gotovo sva je koriste kao dopunski energent. Skoro u potpunosti, za ove potrebe koriste se neefikasni grejni uređaji sa elektro-otpornim grejačima, a zanemarljivo malo se koriste tri do pet puta energetski efikasnije toplotne pumpe. Razlog tome ponovo je ekonomski, jer su cene toplotnih pumpi relativno visoke, pa je uz nisku cenu električne energije period otplate investiranja u ove uređaje veoma dug.

U FOKUSU:

Kada je reč o korišćenju električne energije za kućne aparate, odnos građana Srbije je nešto opušteniji nego kod stanovnika EU. Uzrok je manjim delom loša edukacija, a većim ponovo niska cena električne energije, preciznije, 71 u finansijskom smislu male uštede koje se mogu ostvariti, čak i ako se veoma ozbiljno povede računa o načinu korišćenja ovih uređaja. Drugi razlog povećane potrošnje električne energije, leži u činjenici da su električni uređaji u našim domaćinstvima u najvećem broju značajno stariji i neefikasni, za razliku od onih koji se koriste u zemljama EU.

Evropska industrija, iako ne tako energetski intenzivna kao naša, troši 10 odsto više električne energije, a za razliku od toga, domaćinstva u Srbiji troše 22 odsto više ove energije. Zbog toga bi prevashodno građani trebalo da prestanu da koriste električnu energiju za direktno grejanje, da počnu da koriste toplotne pumpe i da, gde je moguće, pređu na korišćenje prirodnog gasa, daljinskog grejanja ili drvne biomase. Najveći potencijal za uštedu energije nalazi se upravo u sektoru domaćinstva.

Kada je reč o štednji električne energije, ali i drugih energenata, tu prednjači privatni sektor. Tržišno orijentisan i motivisan, jer u ceni svakog njegovog proizvoda ili usluge učestvuje i trošak za energiju, ovaj sektor primoran je da vodi računa o potrošnji energije kako bi ostao konkurentan. S druge strane, javni sektor, a pre svega javna preduzeća, budući da se nalaze u povlašćenom, monopolskom položaju, nemaju ovaj motiv i zato se u većini slučajeva ne odnose racionalno prema energiji.

Nesporno je da su ove jeseni građani trošili znatno manje električne energije i još manje toplotne energije iz gradskih toplana. Prema saopštenju JP EPS-a, oko 45 odsto domaćinstava u Srbiji u oktobru smanjilo je potrošnju za više od pet odsto. Međutim, prosečna temperatura vazduha u oktobru prošle godine bila je 15,4 °C, dok je u istom mesecu pretprošle godine bila 11,6 °C, a takođe, u oktobru u Beogradu zabeleženo je čak 22 dana sa najvišom dnevnom temperaturom od preko 20 °C. Slična situacija ponovila se i u naredna dva meseca.

Bez obzira na to, procenjuje se da su uštedama doprinele preporuke i do sad najjača medijska kampanja o potrebi štednje energije, kao i veoma stimulativne EPS-ove mere za umanjenje računa za slučaj smanjene potrošnje energije. Međutim, proizilazi da su se EPS-ove mere pokazale neodmerene, jer su najveća umanjenja računa dobila domaćinstva koja se inače greju na električnu energiju i to ne zbog štednje, nego zato što nije bilo potrebe za grejanjem. Umesto ovih mera, trebalo je usvojiti nov tarifni sistem koji će cenama trajno, još više destimulisati velike potrošače, a nagraditi one koji malo troše. Fokus mera za racionalnu potrošnju energije treba da bude usmeren na sektore domaćinstva, industrije i transporta.

Miloš Banjac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST.

MAPA GDE RECIKLIRATI REŠAVA NEDOUMICE GRAĐANA I FIRMI O RECIKLAŽI

30.04.2023

Srda - otpad u prirodidd — Ilustracija: ljubaznošću Suzane Obradović

Verovatno vam je poznata blaga nelagoda koja se rađa u trenutku kada morate da bacite limenke, plastične flaše ili staklene tegle u istu kantu u svom domu, jer znate gde će i kako završiti. Kao kad vam je jasno da može nešto bolje da se uradi ali jednostavno ne znate kako. Možda ste, puni entuzijazma, da pokažete ukućanima dobar primer, čak prikupili i razvrstali otpad koji može da se reciklira tek da biste shvatili da ne znate kuda biste ga i odneli. Zahvaljujući interaktivnoj reciklažnoj mapi Srbije pod nazivom Gde reciklirati (www. gdereciklirati.rs), informacije sada možete naći lako, jednim klikom na portalu.

Iz želje da nešto promeni u sistemu, Suzana Obradović je kreirala platformu na kojoj građani mogu da pronađu raznovrsne informacije o životnoj sredini. Važan deo toga je uputstvo o mestima gde možete ostaviti razvrstani otpad koji ste prikupili.

„Imala sam želju da uradim nešto konkretno što će koristiti građanima, firmama, institucijama i udruženjima. Verujem da prava informacija vodi ka angažovanosti. Iz te ideje je nastao portal Srda i reciklažna mapa Srbije Gde reciklirati. Reč je o jedinstvenoj interaktivnoj mapi reciklaže, čiji je koncept osmislio naš tim koji stoji iza dizajna i IT rešenja“, kaže Suzana napominjući da je dosta vremena i energije uloženo u izradu ove mape.

U FOKUSU:

„Uradili smo istraživački posao na terenu. Razgovarali smo sa lokalnim samoupravama i javnim komunalnim preduzećima, kao i sa sakupljačkim i reciklažnim firmama. Beograd smo mapirali šetajući gradom i popisujući lokacije reciklažnih kontejnera.“

Ukoliko do sada niste čuli za ovu mapu, možemo vam potvrditi da je laka za korišćenje i dostupna na svim uređajima.

„Plavim ikonicama su označeni reciklažni kontejneri na ulicama, reciklažne kante u prodavnicama i javnim objektima, kao i reciklomati i prese. Žutim ikonicama su označene sakupljačke firme, a zelenim reciklažni centri. Klikom na ikonicu imate informaciju o adresi, kao i šta se sakuplja na toj lokaciji, a ukoliko je firma u pitanju tu je i link ka podacima firme. U pretrazi u padajućem meniju možete izabrati vrstu otpada i lokalnu samoupravu. U ponudi su lokacije za 24 vrste otpada kao što su baterije, limenke, papir, staklo, PET boce, elektronski i električni otpad, tekstil, akumulatori, vozila“, objašnjava Suzana.

Mapa se konstantno ažurira, pa su korisnicima uvek dostupni podaci o novim mestima za recikliranje ili informacije o promeni neke lokacije, kao i o novootvorenoj firmi za reciklažu.

Tekst priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Srbija u narednih 12 meseci dobija 500.000 pametnih brojila

30.04.2023

Elektrodistribucija Srbije raspisala je tender za nabavku gotovo pola miliona pametnih brojila. Ovaj projekat je nastavak razvoja energetske infrastrukture i modernizacije sistema čime se postiže smanjenje gubitaka i mogućnost daljinskog upravljanja potrošnjom električne energije.

Naše tržište jedinstveno je po tome što se čak tri domaće kompanije bave proizvodnjom savremenih mernih uređaja. Udružene, ove tri kompanije mogu da nastave saradnju sa Elektrodistribucijom Srbije i u narednih godinu dana proizvedu gotovo pola miliona pametnih brojila. Vrednost ovog velikog i važnog projekta je sto miliona evra.

Igor Vujičić, predstavnik domaće industrije pametnih brojila objasnio je da projekat podrazumeva proizvodnju, isporuku i ugradnju gotovo 500.000 pametnih brojila po principu „ključ u ruke“.

“Sredstva su obezbeđena preko Vlade Republike Srbije, odnosno ministarstava energetike i finansija. Ono što je značajno je da je projekat veoma kompleksan. Predviđeno je da se s projektom započne na leto i da bude završen u narednih 12 meseci. Poređenja radi, tako veliki i sveobuhvatni projekti obično se sprovode u periodu od tri do pet godina. Tako je bilo u Holandiji, Češkoj, Hrvatskoj… U Srbiji je do sada kroz ovakve projekte godišnje ugrađivano od 100.000 do 120.000 brojila. Crna Gora koja ima približno 500.000 mernih mesta uradila je ovakav projekat za devet godina, a Oman koji ima 1.200.000 brojila, za realizaciju je predvideo period od deset godina”, objasnio je Vujičić.

Udruženi domaći proizvođači

Vujičić je objasnio da je zbog kompleksnosti projekta neophodna mobilizacija kompletnog proizvođačkog i izvođačkog kapaciteta u Srbiji.

“Tri domaća proizvođača samo udruženim snagama mogu sprovesti ovaj projekat. Prethodni projekti zahtevali su obim proizvodnje od 100.000 brojila godišnje. Veliki je izazov pred nama i jedna firma sama to ne može da uradi, kao ni samo jedna firma za ugradnju i elektromontažne radove, te je ovde potreban konzorcijum domaćih privrednika da bi se posao završio”, dodaje on.

Ovaj projekat, kako kaže Igor Vujičić, za našu privredu znači zapošljavanje ljudi, podizanje prozvodnih kapaciteta i jačanje izvoznog potencijala.

“Naše, domaće firme izvoze svoje proizvode, nismo orijentisani samo na domaće tržište. Konkretno, izvozimo u deset zemalja, od Južne Amerike, Evropske unije do Bliskog istoka… U kontinuiranom smo pogonu i proizvodnja radi svakodnevno i udruženo možemo ispratiti ovaj projekat gde je najveći izazov najpre proizvodnja, a potom i ugradnja”, kazao je predstavnik domaće industrije pametnih brojila za Tanjug.

Pročitajte još:

Koja je razlika između starih i novih, pametnih brojila?

Prema rečima Igora Vujičića, stara tradicionalna brojila mere samo potrošnju električne energije i to samo u dve tarife – jeftinijoj i skupoj.

“Savremena regulativa i trendovi su kao i u telekomunikacijama gde smo nekada imali samo potrošnju impulsa, a danas imamo razne pakete za korisnike… Savremena brojila, jednostavno rečeno ne mere samo električnu energiju već daljinski komuniciraju. Moguće je daljinski upravljati potrošnjom i meriti profile potrošnje, što će omogućiti fleksibilnije tarifiranje gde će pametna brojila praviti infrastrukturu za razvoj tarifne politike u budućnosti. Potrošnja će biti povoljnija za kupce i optimalnija, što je značajno sa stanovišta sve veće potrebe za optimalnim i održivim korišćenjem električne energije zbog njenog nedostatka na globalnom nivou”, istakao je Vujičić.

Nema straha od hakerskih napada

Svaka računarska mreža može da se hakuje ako ne postoje mehanizmi zaštite i bezbednosti.

“U implementaciji pametnih brojila i uopšte u smart metering-u postoji security sertifikacija i sajber security. Mi naše proizvode sertifikujemo u Češkoj za EU i u švajcarskom Institutu za metrologiju i imamo security sertifikate za zaštitu podataka i njihovog prenosa preko niskonaponske mreže ili telekomunikacionih operatera. Podaci o potrošnji se kriptuju i postoje ključevi koji se razmenjuju između centra upravljanja i brojila tako da je komunikacija potpuno bezbedna”, objasnio je Igor Vujičić.

Svi imaju korist od pametnih brojila

Predstavnik domaće industrije pametnih brojila objasnio je danas da će od zamene starih brojila svi imati koristi – i Elektrodistribucija Srbije, i tržište i sami potrošači.

“Potrošači će na dnevnom nivou sa savremenim brojilima imati uvid u dnevnu potrošnju. Postoje različiti interfejsi koji mogu komunicirati sa korisnicima, oni mogu skinuti aplikaciju na telefon i pratiti svoju potrošnju ili proizvodnju električne energije ako imaju solarne panele ili druge vrste obnovljivih izvora u sklopu svog domaćinstva ili privrednog društva. Moći će i da porede potrošnju sa prosečnom potrošnjom ili potrošnju u svom komšiluku i biće motivisani da optimalno koriste svoju eneregiju. Imaće mogućnost i da sa distribucijom ugovaraju različite tarifne pakete koji će biti povoljniji”, istakao je Vujičić.

Smart metering ubrzava razvoj energetskog sektora

Igor Vujičić istakao je da je Srbija uvek imala jaku energetiku i da je ona zamajac razvoja jedne zemlje kao što su i telekomunikaciona i putna infrastruktura.

“Sve ostale delatnosti oslanjaju se na ova tri stuba. Srbija ima jako razvijenu domaću industriju u sektoru eneregetike, posebno u sektoru prenosa i distribucije električne energije koja se održala i koja po mojim saznanjima ima jak izvozni potencijal. Implementacija ovakvih projekata ubrzava razvoj energetskog sektora i svakako je za pohvalu. Srbija ima oko tri miliona potrošača i po mojoj proceni za šest do devet godina mislim da će cela Srbija biti pokrivena pametnim brojilima”, istakao je predstavnik domaće industrije pametnih brojila.

Izvor: Domaća industrija pametnih brojila

Usvojene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije

29.04.2023

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije kojim se omogućava uvođenje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem, na način koji neće ugroziti sigurnost njegovog rada.

Naime, usvojene izmene i dopune zakona rešavaju pitanje velikog broja zahteva za priključenje novih solarnih i vetroelektrana, čiji je zahtevani kapacitet za priključenje povećan sa 4,8 GW na 20 GW u poslednje dve godine, što je dva i po puta više od ukupnog kapaciteta svih elektrana u Srbiji.

Takav kapacitet prevazilazi mogućnosti za balansiranje elektroenergetskog sistema, što je izazvalo zabrinutost operatora sistema (Elektromreža Srbije) u vezi sa radom elektroenergetskog sistema, pa je izmenama zakona problem rešen tako što će operator sistema moći da odloži priključenje elektrana na sistem ukoliko se pokaže, u transparentnom postupku izrade plana razvoja prenosnog sistema, da nema dovoljno rezerve za balansiranje, ali je istovremeno ostavljena mogućnost investitorima da izbegnu odlaganje priključenja, ako sami ili preko drugog učesnika na tržištu obezbede dodatni kapacitet za balansiranje.

Izmene su zaštitile garantovanog snabdevača (Elektroprivreda Srbije) od finansijskog rizika preuzimanja balansne odgovornosti za sve proizvođače iz obnovljivih izvora energije. Zakon je ovu obavezu garantovanog snabdevača zadržao samo za povlašćene proizvođače koji su ušli u sistem podsticaja i to u ograničenom vremenskom periodu, dok će komercijalni projekti na komercijalnoj osnovi rešavati pitanje balansne odgovornosti.

Sistem tržišne premije je dodatno unapređen u interesu građana, jer će omogućiti da se na aukcijama za dobijanje podsticaja investitori između sebe takmiče ko će ponuditi više kapaciteta za potrebe garantovanog snabdevanja građana i/ili direktne ugovore krajnjim kupcima, što će omogućiti da zelena energija ostane i potroši se u Srbiji, umesto da se izvozi.

Izvor: Vlada Republike Srbije

PLANTAŽE – VINA SA UKUSOM ZAVIČAJA

29.04.2023

Među retkim kompanijama u regionu koje imaju istoriju za ponos ističe se kompanija 13. Jul Plantaže, čije prvo poglavlje počinje šezdesetih godina prošlog veka kada se skoro pa golim rukama iz kamena stvarala zemlja, a iz zemlje nicala loza. Danas, u vlasništvu ove kompanije nalazi se najveći vinograd u jednom kompleksu u Evropi koji zauzima površinu od čak 2.310 hektara.

Tokom tih 60 godina vina su sticala slavu, proglašavana Dekanterovim pobednicima, ovenčavana „zlatom vinskih olimpijada”, ali su uvek ostajala „na ti” sa svim zaljubljenicima u ovo piće. Veličanstvenost i veličina ljudi je u pristupačnoj skromnosti, a takvu veličinu nose i Plantažina vina, vina za sve koji vole vino, bez izuzetka.

Vinograd Plantaža leži na platou čija nadmorska visina varira između svega 45 i 70 metara, na tridesetak kilometara od crnogorskog dela obale Jadranskog mora koje se peni baš kao Plantažino penušavo vino Val i koje vinogradu šalje vazdušaste slane pozdrave, pored Skadarskog jezera na čiju bujnost se naslanja, i tik pored hladne Cijevne iznad čijeg kanjona su Prokletije što šalju dah planine. Sve to grožđe kupi u sebe, taj vazduh „udiše”, zato vina Plantaža dišu mirisom i ukusom Crne Gore u svoj njenoj lepoti sljubljenoj i pretočenoj u vino.

U FOKUSU:

Sunce mnogo voli Podgoricu, pa u njoj često i dugo obitava. Zato glavni grad Crne Gore ima 135 letnjih dana u godini sa temperaturom od preko 25 stepeni. Kamen, zemlja, sunce i čovek stvorili su vinograd, a vinova loza neće svuda da živi. Trebalo je puno ljubavi da od sebe najbolje dâ, a najbolje je ovde dala naša autohtona sorta Vranac koja zauzima i 70 odsto zasada Plantaža. Malo je toga sa ovdašnjih prostora postalo referentna tačka i van geostrateškog okvira svog nastajanja, kao što je to Vranac crnogorskih Plantaža. Vino koje je legendarno utkano u vinsku kulturu čitave regije i sinonim za izuzetan kvalitet. Vina Plantaža nesumnjivo potvrđuju činjenicu da dobre stvari nikada nisu poznavale i priznavale granice, jer su od samog osnivanja kompanije brzo i lako stekla poverenje potrošača širom sveta. Njihovu današnju snagu potvrđuje i činjenica da u vinima Plantaža uživaju milioni potrošača na gotovo svim kontinentima.

Bogata je vinska vitrina Plantaža. Na njoj su posložene decenije rada i znanja svetski priznate vinarije, a svoje mesto su tu našle i vibrantna Malvazija, distinktivna i sočna Luča, Chardonnay, Sauvignon Blanc i prefinjena Pro Anima, genijalni Vladika, moćni i veliki Vranci, Crnogorski Cabernet, Crnogorski Merlot i premium linije vina Stari Podrum, Premijer i Reserve. Vrlo posebno mesto zauzima Vranac pro corde – vino za srce, brend na kome Plantaže vredno rade već punih 30 godina, vino koje je moguće naći u svakoj od preko 40 zemalja sveta u koje Plantaže danas izvoze.

Izvor: Plantaže

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Grad Zrenjanin i preduzeće „Čistoća i zelenilo“ raspisali Nagradni konkurs „Najlepše dvorište i terasa na teritoriji grada Zrenjanina“

29.04.2023

balkon_cveće — Foto-ilustracija: Unsplash (Simone Baldo)

Grad Zrenjanin i JKP „Čistoća i zelenilo“ Zrenjanin raspisuju Nagradsni konkurs „Najlepše dvorište i terasa na teritoriji grada Zrenjanina“, a prijave će trajati ceo maj mesec.

Obrazac za prijavu se može preuzeti na sajtu JKP “Čistoća i zelenilo” Zrenjanin, i na sajtu grada. Uz prijavu, osim ličnih podataka, potrebno je poslati i 5 fotografija dvorišta / terase uslikane u proteklih mesec dana. Takmičenje se održava u dve kategorije – najlepše uređena terasa, i najlepše uređeno privatno dvorište.

Na konkurs se mogu prijaviti sva privatna domaćinstva i stambene zajendice sa teritorije grada Zrenjanina, u obzir dolaze i gradska i seoska naselja. Do prvog juna ove godine sve pristigle prijave razmotriće Komisija zadužena za izbor dvorišta ili bašte koja je odnela pobedu. Pobednici će dobijati i nagrade

Pročitajte još:

Photo-illustration: Unsplash (Bernard Hermant)

Prva nagrada za najlepše dvorište iznosi 25 hiljada dinara za sadni materijal u Rasadniku JKP „Čistoća i zelenilo“ Zrenjanin, druga nagrada 15 hiljada dinara za kupovinu u Rasadniku JKP „Čistoća i zelenilo“ Zrenjanin, a treće mesto osvaja vaučer u iznosu od deset hiljada dinara u „Uradi sam“.

Prva nagrada za najlepšu terasu jeste iznos od 25 hiljada dinara za kupovinu sobnih biljaka u cvećari „Jasmin“, drugo mesto 15 hiljada dinara za kupovinu sobnih biljaka u cvećari „Jasmin“, a treće mesto takođe dobija vaučer od deset hiljada dinara za kupovinu u „Uradi sam“.

Svi zainteresovani popunjene prijavne obrasce sa fotografijama u zatvorenoj koverti, sa naznakom „Za konkurs – ne otvarati“, mogu predati na više načina – poštom, lično, i e – mailom, za sve dodatne informacije pogledajte ovde.

Energetski portal

Potpisani ugovori za zamenu kotlova u javnim ustanovama i individualnim ložištima

28.04.2023

fire-grejanje-kotlarnica — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Sa predstavnicima 27 jedinica lokalne samouprave za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama i sa 19 jedinica lokalne samouprave za zamenu individualnih ložišta, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je potpisala ugovore, kojima se dodeljuju sredstva u skladu sa ovogodišnjim konkursom Ministarstva.

Prema rečima ministarke, ove godine će Ministarstvo sprovesti značajne projekte u mnogim gradovima i opštinama širom Srbije u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha.

„Posebno bih skrenula pažnju da ćemo velike projekte raditi u gradovima koji beleže prekoračenje propisane granične vrednosti zagađujućih materija u vazduhu. Tako, na primer, u Valjevu subvencionišemo zamenu i rekonstrukciju kotlarnice u kasarni „Vojvoda Živojin Mišić’’, u Nišu konverziju energenta u kotlarnici Univerziteta, u Užicu izgradnju gasne kontejnerske kotlarnice u Narodnom pozorištu. Meni je posebno drago što kotlarnice menjamo i u velikom broju škola, vrtića, domova zdravlja širom naše zemlje, što će najmlađim i najstarijim sugrađanima doneti i bolje grejanje i čistiji vazduh“, rekla je ministarka Vujović.

Ove godine, ministarstvo je za poboljšanje kvaliteta vazduha opredelilo 220 miliona dinara za sufinansiranje zamene kotlova u javnim ustanovama i 170 miliona dinara za sufinansiranje zamene individualnih ložišta.

Pročitajte još:

Značajan projekat biće sproveden u Valjevu, gde će Ministarstvo subvencionisati projekat zamene i rekonstrukcije kotlarnice u kasarni „Vojvoda Živojin Mišić’’, navodi se na sajtu Ministarstva.

Gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković, kaže da je ovaj projekat izuzetno značajan za grad Valjevo, jer se kasarna nalazi u samom centru grada i sada će preći na daljinski sistem grejanja.

,,Zahvalni smo Ministarstvu i ministarki, što nam pomažu da već treću godinu zaredom sprovodimo mnogo važnih projekata koji se odnose na smanjenje zagađenja vazduha u našem gradu. Više od 200 miliona dinara smo uložili u poslednje dve godine, od rekonstrukcije kotla u Gradskoj toplani, prelaska sa mazuta na komprimovani gas, preko proširenja toplovodne mreže i priključenja javnih ustanova, Zavoda za javno zdravlje, Nacionalne službe za zapošljavanje i Istorijskog arhiva, do konkursa koji se odnose na zamenu kotlova u individualnim ložištima. Nama je značajno da ugasimo sve kotlarnice koje koriste fosilna goriva i da pređemo na ekološki prihvatljive energente“, rekao je gradonačelnik Gojković.

Značajni projekti sprovešće se i u Nišu, gde će biti zamenjena kotlarnica u zgradi Univerziteta.

„Zamena kotlarnice u Rektoratu je jako važna jer je u ovom trenutku ona najveći zagađivač vazduha u Nišu. Zajedno sa sugrađanima, zamenićemo i njihova individualna ložišta. Prošle godine je zamenjeno 178 individualnih ložišta i to je Nišu jako značilo jer je smanjena emisija štetnih gasova. Ove godine ćemo nastaviti ovaj trend i verujemo da ćemo kroz koju godinu imati potpuno čistu životnu sredinu u gradu Nišu. Najvažnije nam je svima da su građani zadovoljni“, navela je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.

U opštini Kula biće zamenjeni kotlovi na ugalj kotlovima na gas u Domu zdravlja i u centru naseljenog mesta što su, kako je rekao predsednik opštine Kula Damjan Miljanović, za ovu opštinu i stanovnike značajni projekti.

„Zajednički delujemo sa Ministarstvom na projektu zelene Srbije. Ove godine 50 domaćinstava će zameniti kotlove, što znači da ćemo, računajući i prethodnu godinu, u saradnji sa Ministarstvom zameniti ukupno 300 kotlova u individualnim ložištima i 15 kotlarnica u javnom sektoru. Za zaštitu životne sredine to znači 1200 tona CO2 manje u vazduhu i ako uzmemo da jedno drvo kompenzuje 12 kilograma CO2 to znači 100 hiljada stabala za jednu malu opštinu kao što je Kula. Cilj je da sve javne ustanove, a ostale su samo još tri na našoj teritoriji, pređu na gas kao ekološki prihvatljiv energent“, rekao je predsednik opštine Kula Damjan Miljanović.

Zamenik predsednika opštine Titel Bogoljub Marković zahvalio je Ministarstvu za subvencionisanje projekta zamene kotla na gas u predškolskoj ustanovi „Plavi čuperak“.

„Ovo je iz više razloga bitno za našu opštinu. Postoji taj finansijski razlog, jer se mi nalazimo u trećoj kategoriji razvijenosti i velika sredstva koja dolaze sa višeg nivoa vlasti nam jako znače. Naravno, tu je i najvažniji razlog zbog kojeg i jesmo ovde, a to je očuvanje životne sredine i bolji kvalitet vazduha u našoj opštini“, rekao je Marković.

Ministarstvo će subvencionisati i unapređenje sistema grejanja u Osnovnoj školi „Nadežda Petrović“ u Velikoj Plani.

„Ovo je značajan projekat za meštane Donje Livadice gde se nalazi škola i stanovnike Velike Plane, a već smo zamenili u nekoliko škola kotlove sa čvrstim gorivom ekološki prihvatljivijim kotlovima. Ova saradnja nam znači koliko finansijski toliko i za zaštitu životne sredine“, rekao je predsednik opštine Velika Plana Igor Matković.

Energetski portal

1...162163164...1.519 Page 163 of 1.519

U FOKUSU:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM