Upoznajte najmanju državu Skandinavije. U njoj gotovo svaki stanovnik, a ima ih 5,8 miliona, ne samo da poseduje bicikl već ga i svakodnevno vozi, a na raspolaganju im je 11.000  km biciklističkih staza. U njenoj prestonici leti možete videti kupače kako se rashlađuju u kristalno čistoj morskoj vodi u obližnjoj luci. Kao da nije dovoljno to mnoštvo ostrva kojima se ova zemlja ponosi, pa su odlučili da naprave nova, vrlo posebna, energetska ostrva. Tome su dodali i klimatske i ekološke parkove. Predstavljamo vam zelena dostignuća Kraljevine Danske kroz razgovor sa Suzan Šajn, ambasadorkom ove države u Srbiji.

EP: Kraljevina Danska zauzima prvo mesto na EPI listi (Indeks ekoloških performansi). Da li napredak u očuvanju okruženja i prirode utiče i na jačanje osećaja sreće, budući da Kraljevina Danska već godinama važi za jednu od najsrećnijih zemalja na svetu? 

Suzan Šajn: Čast nam je što smo na vrhu Indeksa ekoloških performansi. Za većinu Danaca zaštita životne sredine predstavlja prioritet, a „zeleni život“ je postao sastavni deo svakodnevnog života. Kao ambasadorka Danske, ponosna sam što vidim da moja zemlja u tome prednjači. 

Put do ove liderske pozicije nije bio lak, ali na tome se radilo kroz nekoliko generacija. Osim što imamo visoko razvijen obrazovni i istraživački eko-sistem, važan uslov za ovu titulu predstavlja i saradnja između najvažnijih i najistaknutijih privatnih i javnih aktera u oblasti održivog razvoja. Zahvaljujući ovoj bliskoj saradnji, usuđujemo se da postavimo ambiciozne ciljeve u pogledu klimatskih promena i zaštite životne sredine. To znači da se dobre ideje brzo prenose u politike i propise, da su podržane privatnim i državnim investicijama i da uživaju suštinsku podršku javnosti. 

Kada je reč o našoj sreći, mogli bismo samo da nagađamo o vezi između zelene tranzicije i sveukupne sreće jedne zemlje. Međutim, mi smo se proteklih decenija fokusirali na obnovu netaknute prirode, kao i na veću zastupljenost prirode u našim gradovima. Možda je to dalo rezultate? Možda više drveća i zelenih površina u gradovima može zaista učiniti ljude srećnijim.

U FOKUSU:

• ZAJEDNIČKIM SNAGAMA DO ZELENIJE SRBIJE
• PROIZVODNJA PAPIRA KROZ DRUŠTVENO I EKOLOŠKI ODGOVORNO POSLOVANJE
• ODGOVORNO PREMA TELU, ODGOVORNO PREMA PRIRODI

EP: Sa druge strane, prema podacima Footprintnetworka, tokom jedne godine potrošite četiri do pet godišnjih resursa planete. Na koji način pokušavate da promenite ovo? 

Suzan Šajn: Uprkos našem visokom rangiranju u različitim indeksima, shvatamo da je put pred nama dug i da imamo još mnogo izazova u očuvanju životne sredine koje treba prevazići. Potrošnja sve više postaje važno političko pitanje, a vlada, civilno društvo i javnost preduzimaju odlučnije korake u borbi protiv prekomerne potrošnje. Jedan od uspeha predstavlja naš sistem reciklaže za flaše i limenke koji godinama besprekorno funkcioniše. Još jedan pozitivan korak napravljen je sa novim sistemom sakupljanja koji će efikasnije odvajati kućni otpad i povećati reciklažu. S tim u vezi, pre nekoliko godina uveden je porez na korišćenje plastičnih kesa u svim radnjama. To je već smanjilo upotrebu plastičnih kesa i takođe je pomoglo u podizanju svesti o ekološkom otisku potrošača. 

Nova danska vlada najavila je ambicioznije ciljeve u oblasti klimatskih promena, predlažući da do 2045. godine dostigne neto nulu. Da bi u tome uspela, vlada planira i da uvede porez na emisije u sektoru poljoprivrede, kao i porez na avio-saobraćaj.

Iako je udeo Danske u globalnim emisijama gasova staklene bašte oko 0,1 odsto, odlučni smo da budemo primer. Želimo da pokažemo svetu da je moguće razviti rešenja za zaštitu planete koja se mogu dalje primenjivati i nadograđivati, uz održavanje prosperitetnog, socijalno kohezivnog i pravednog društva. Važan faktor predstavljaju i naša energetska partnerstva sa 19 zemalja čije emisije čine 60 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte, uključujući Kinu, Sjedinjene Američke Države i Indiju. 

EP: Kako biste odredili važnost projekata kao što su reciklažni centar Amager Bake i postrojenje za preradu otpadnih voda na ostrvu Zeland? 

Suzan Šajn: Ovo su dva zaista fantastična projekta. Resursni centar Amager (ARC) proizvodi toplotnu i električnu energiju za građane u regionu Kopenhagena. ARC na godišnjem nivou od skoro pola miliona tona otpada proizvede toplotnu i električnu energiju za oko 140.000 domaćinstava. Ovo pruža mogućnost da se uspostavi cirkularni ekonomski koncept, gde otpad postaje koristan resurs umesto da predstavlja teret. Takođe, ARC se nalazi u luci, u industrijskoj zoni Kopenhagena koja je pretrpela mnogo promena tokom proteklih godina. Ova lučka oblast pretvorena je u sportsku destinaciju za ljubitelje ekstremnih uzbuđenja sa različitim sportskim aktivnostima koji se odvijaju u napuštenim industrijskim objektima. Dakle, prilikom projektovanja ARC-a, mašine su postavljene tako da formiraju nagib koji sada služi kao teren za skijanje. Ovaj projekat se sprovodi na mestu starog postrojenja za spaljivanje otpada i deo je opštinske inicijative za postizanje ugljenične neutralnosti u Kopenhagenu do 2025. godine. ARC je projektovan kao postrojenje nove generacije za pretvaranje otpada u energiju koje je ekonomski, ekološki i socijalno održivo i gde se industrijske potrebe kombinuju sa urbanom slobodom kako bi građani postali deo procesa.

Klimatski i ekološki park Solrødgard je još jedan zanimljiv projekat. Ovaj park ima za cilj stvaranje zatvorenog cirkularnog sistema u kom očuvanje prirode postaje sastavni deo našeg života. Park od 50 hektara uključuje novo sedište komunalnog preduzeća Hilered, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i centar za reciklažu. Park je transformisao 50 hektara poljoprivrednog zemljišta u brdovit i javno dostupan predeo u kom se nalaze vijugavi potoci i vlažna područja gde se zadržava kišnica i gde su životinje, ribe i ptice našle svoja staništa. Posetioci mogu izbliza da nauče o različitim lancima snabdevanja i resursima, koji su deo našeg ekosistema i da u isto vreme vide slepe miševe, vivke i ptice grabljivice u njihovom prirodnom staništu. Klimatski i ekološki park je mesto gde se tehnologija i rekreacija mogu iskusiti u bliskoj i neobičnoj kohabitaciji. Park nudi jedinstvenu mogućnost za igru i učenje u prostoru gde se lanci snabdevanja vodom, energijom i sirovinama prikazuje kao atrakcija.

EP: Imate jasan plan za smanjenje emisije gasova staklene bašte. Šta on obuhvata? 

Suzan Šajn: Ova naša ambicija je jedan od najvažnijih političkih ciljeva za Dansku i radimo na svim nivoima da bismo to postigli. Na primer, Danska je uvela korporativni porez na ugljenik, što znači da će kompanije do 2025. godine plaćati oko 150 evra po toni emitovanog CO2. Cilj poreza je smanjenje ukupne emisije ugljenika za oko 4,3 miliona tona CO2 do 2030. godine. 

U poljoprivrednom i prehrambenom sektoru takođe imamo dobre rezultate u pogledu efikasnosti korišćenja resursa. Dok je proizvodnja porasla za skoro trećinu od 1990. godine, emisije gasova staklene bašte su se smanjile za oko 16 odsto u istom periodu. 

Postoji mnogo drugih primera, ali ovih nekoliko slučajeva pokazuje da ne samo da smo u stanju da razvijemo tehnologije svetske klase već smo takođe u stanju da održimo zelenu tranziciju obezbeđivanjem pravih politika i regulatornog okvira.

EP: Vi ste lideri u izgradnji vetroparkova na moru i na kopnu. Ipak, da li je vetar jedina uzdanica u ostvarenju cilja da do 2030. godine dobijete struju isključivo iz obnovljivih izvora? 

Suzan Šajn: Danska i EU su postavile značajne klimatske ciljeve. Nastojeći da postane klimatski neutralna do 2045. godine, Danska namerava da smanji emisiju gasova staklene bašte za 70 odsto do 2030. (u poređenju sa nivoima iz 1990. godine) i da ispuni sve svoje potrebe za električnom energijom iz obnovljivih izvora do istog datuma.

Naši razvojni planovi za priobalni vetar u kombinaciji sa agresivnim klimatskim ciljevima signaliziraju da će energija priobalnog vetra postati okosnica našeg energetskog sistema. Danska, koja je oduvek bila pionir u korišćenju energije priobalnog vetra, nakon što je 1991. godine izgradila prvi svetski park priobalnog vetra, trenutno je u procesu izgradnje tri nova parka priobalnog vetra koji će biti operativni do 2030. godine. 

Danas, više od 40 odsto energije potiče iz obnovljivih izvora, a cilj nam je da dostignemo 50 odsto do 2030. godine. Prošla godina je bila rekordna godina za proizvodnju zelene energije u Danskoj. 

Iako vetar ostaje sastavni deo naše proizvodnje električne energije, on nije jedini izvor. U 2022. godini 48 odsto naše električne energije dolazilo je od energije vetra, 16 odsto iz biomase i šest odsto iz solarne energije. 

U naročito vetrovitim danima vetroturbine mogu da proizvedu više od 100 odsto naših potreba za električnom energijom. U proteklih 15 godina upotreba uglja je opala za 83 odsto, a prirodnog gasa za 50 odsto. Važan, ali često i zanemaren aspekt je važnost infrastrukture koja okružuje vetroturbine i solarne panele. U Danskoj imamo jednu od najfleksibilnijih i najstabilnijih elektroenergetskih mreža na svetu koja obezbeđuje 99,99 odsto sigurnosti snabdevanja električnom energijom.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE