Veća potražnja za elektrifikacijom u svim sektorima, težnja ka smanjenju zagađenja, ograničenost resursa, kao i energetska kriza, podrazumevaju prelazak sa fosilnih goriva na druge načine proizvonje električne energije.
Upotrebom obnovljivih izvora energije emisije štetnih gasova biće sve niže iz godine u godinu. Zbog toga je 2022. godine zabeležen i najniži nivo ovih emisija, paralelno sa većom dekarbonizacijom energetskog sektora. Da je bio slučaj da se sva električna energija dobija iz fosilnih goriva, a ne delom i iz sunca i vetra, emisije gasova u energetskom sektoru bile bi 20 odsto veće danas.
Rekordnih 12 odsto svetske električne energije dobijeno je zahvaljujući suncu i vetru, što je u odnosu na 2021. godinu porast za dva odsto. Svi obnovljivi izvori energije zajedno dostigli su 39 odsto udela u proizvodnji električne energije, ali solarna energija beleži najveći porast, i najbrže rastuću energiju godinama unazad, navodi Ember.
Pročitajte još:
- BUDUĆNOST SOLARNE ENERGIJE U EVROPI
- EVROPSKI PARLAMENT USVOJIO NOVI CILJ ZA SMANJENJE EMISIJA STAKLENE BAŠTE
- EVROPSKI PARLAMENT NOVOM UREDBNOM SMANJENJE EMISIJA DO 2030. POVEĆAO SA 30 NA 40 ODSTO
Oko 60 zemalja u ovom momentu proizvodi više od deset odsto svoje električne energije koju crpi iz vetra i sunca.
U čistu, održivu energiju spada i nuklearna energija, koja je po prvi put beležila pad, naročito zbog političkog diskursa zelenih partija – koje smatraju da su nuklearne elektrane pretnja koja može imati katastrofalne posledice po ljude.
Što se tiče gasa, proizvodnja električne energije iz ovog energenta je vrlo malo opala 2022. godine (- 0,2 odsto), a prelazak sa gasa na ugalj nije skočio, uprkos energetskoj krizi. Međutim, iste godine zabeležen je najniži broj zatvorenih elektrana na ugalj poslednjih godina, jer mnoge zemlje žele da imaju i plan B, da bi se osigurale.
Energetska kriza navela je mnoge da promisle o toplotnim pumpama, električnim vozilima, i na manje oslanjanje na fosilna goriva čija će cena verovatno rasti iz godine u godinu. Razne strategije, programi i subvencije navodiće mnoge poslodavce da se posvete čistoj energiji. Sunce i vetar da bi došlo do razvoja što čistije struje, i čistijeg vazduha, moraće nastavati ovim tempom pokazivati svoju moć. Međutim, koliko god treba težiti proizvodnji čiste energije, najviše solarne i energije vetra, treba težiti i ekonomičnijoj potrošnji struje, s obzirom da je rast potrošnje takođe zabeležen.
Što se tiče same Evrope, fosilna goriva čine oko 42 odsto proizvodnje električne energije. Energija iz uglja opala je, kaže statistika, za više od jedne trećine od 2015. godine, a mesto ustupila energiji sunca i vetra. U svakom slučaju, Evropa je smanjila udeo kojim učestvuje u globalnom zagađenju štetnim gasovima za 12 odsto u odnosu na prve dve decenije ovog veka.
Energetski portal
