Prva fabrika litijum-jonskih baterija počinje sa radom u Subotici

26.04.2023

Photo-illustration: Unsplash (Science in HD)

ElevenEs, industrijski projekat u okviru multinacionalne kompanije Al Pack Group, koja je specijalizovana u preradi aluminijuma, razvio je tehnologiju za proizvodnju litijum-gvožđe-fosfatnih baterija koje su održivije i efikasnije. Nešto sasvim novo ne samo u Srbiji, nego i u Evropi, otpočinje najavljenu proizvodnju, kao fabrika koja obezbeđuje rešenja za skladištenje energije. ElevenEs praviće baterije za elektrine automobile i za masovni transport u Subotici.

Kako smo i ranije pisali, ova vrsta baterije najpopularniji je izbor na kineskom tržištu, prema izjavi Nemanje Mikaća, osnivača i izvršnog direktora ElevenEs-a. Izvršni direktor je ranije objasnio kako LFP baterije traju dva puta duže od bilo koje alternativne i konkurentske tehnologije. Baterije su efikasnije jer se brže pune, ali i koštaju manje.

Pročitajte još:

Kako je najavljeno 2021. godine, pilot proizvodnja u kompleksu za proizvodnju i reciklažu baterija na 30 hektara u Subotici planirana je za 2023. godinu, dok se početak komercijalne proizvodnje, kako je ranije objavljeno, očekuje za 2024. godinu, a predviđene kapitalne investicije procenjene su na približno jednoj milijardi evra, piše eKapija.

Energetski portal

Podrška kineskih partnera velikim srpskim projektima

26.04.2023

Memorandum o razumevanju koji će biti osnova za kasnije definisanje kvote osiguranja za 2023. godinu za projekte kao što su “Beogradski metro”, “Nacionalni stadion” i “Čista Srbija”, potpisali su potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali i predsednik kineskog osiguravajućeg društva „Sinosure’’ Hetai Šeng.

Ministar Mali je tom prilikom istakao da su u Srbiji u poslednjoj deceniji pokrenuti veliki infrastrukturni projekti, povezali smo zemlju auto-putevima i započeli kapitalne projekte poput izgradnje beogradskog metroa.

Potpredsednik Vlade je naglasio da je Srbiji zato važan dobar partner u tom poslu, kao što je „Sinosure“, ocenivši da je ovaj memorandum značajan za Srbiju i NR Kinu, jer naše dve prijateljske zemlje sarađuju naročito u izgradnji infrastrukture.

U ovom trenutku veliki broj kineskih kompanija radi na gradilištima širom zemlje, istakao je ministar i naglasio da je zbog toga ovaj vid podrške još značajniji, navodi se na sajtu Vlade.

Pročitajte još:

Potpredsednik Vlade je iskazao zahvalnost na dosadašnjoj saradnji sa ovim osiguravajućem društvom i istakao da su veliki projekti, kakav je upravo izgradnja metroa u Beogradu, od kapitalnog značaja za nastavak razvoja Srbije.

Hetai Šeng je istakao da su NR Kina i Srbija kroz istoriju pokazale da su dobri prijatelji i partneri i dodao da dve zemlje sada vezuje i čelično prijateljstvo.

On je dodao da saradnja Srbije i NR Kine ima veliki potencijal posebno u oblasti infrastrukture, kao i da projekti koje podržava ova osiguravajuća kuća zadovoljavaju infrastrukturne potrebe Srbije i od značaja su za unapređenje ekonomske saradnje.

„China export & credit insurance corporation’’ (Sinosure) je osiguravajuće društvo koje je 2001. godine osnovala i podržala kineska država radi promovisanja spoljnoekonomskog i trgovinskog razvoja i saradnje NR Kine.

U Srbiji su do sada „Sinosure“ polisom osigurani projekat izgradnje toplodalekovoda, projekat izgradnje državnog puta Loznica–Valjevo–Lazarevac, deonica Iverak–Lajkovac, projekat „Čista Srbija“ za 11 opština, projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda i izgradnja novog čeličnog lučnog mosta na Savi.

Energetski portal

Prva deonica Moravskog koridora gotova do kraja aprila

26.04.2023

МГСИ 2_3 — Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Moravski koridor, čija će prva deonica od Pojata do Makrešana biti otvorena do kraja aprila je prva pametna saobraćajnica u našoj zemlji, izgrađena sa kompletnom optičkom infrastrukturom.

Prema rečima Gorana Vesić, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ukupna dužina Moravskog koridora je 110 kilometara i on povezuje dva auto-puta, i to auto-put Beograd–Niš, kod petlje Pojate, i auto-put „Miloš Veliki” kod petlje Preljina, navodi se na sajtu Vlade.

On je precizirao da je deonica od Pojata do Makrešana duga 16,9 kilometara, a njen završetak će omogućiti da se Kruševac skoro priključi na auto-put Beograd–Niš.

“Do kraja septembra ili oktobra završiće se dodatnih 10 kilometara do Koševa, tako da će Kruševac u potpunosti biti priključen na glavnu saobraćajnicu”, dodaje on.

Pročitajte još:

Vesić je najavio da će do sredine sledeće godine biti završen deo od Adrana do Preljine, što znači da će Kraljevo skoro potpuno biti priključeno na auto-put „Miloš Veliki”, dok ćemo do sredine 2025. godine spojiti Adrane i Koševo.

“U narednih desetak godina pametni putevi komuniciraće sa vozilima, što znači da će ona čitati saobraćajne znake i usporavati brzinu. Ukoliko se desi saobraćajna nesreća, sva vozila koja nailaze automatski će usporavati brzinu kako se ne bi stvarale gužve, čime ćemo smanjiti broj saobraćajnih nezgoda, omogućiti komforniju vožnju i bolje korišćenje puteva”, objasnio je ministar.

Energetski portal

Koja je brzina topljenja lednika i koje obale su ugrožene?

25.04.2023

Photo-illustration: Unsplash (James Eades)

Opšte je poznato da se led na Antarktiku i Grenlandu topi više nego ikada ranije, samo što se sad može pouzdanije meriti zbog naprednih tehnologija u svemiru. U februaru ove godine, pisali smo o naučnicima koji upozoravaju da je na Antarktiku zabeležen rekordno nizak nivo morskog leda u poslednjih četrdeset godina od kad je započelo satelitsko posmatranje.

Istraživanja su pokazivala da je početkom ove godine, samo 2,20 miliona kvadratnih kilometara Južnog okeana bilo prekriveno morskim ledom, što je rekordni minimum u odnosu na 2022. godinu.

Prema novijim istraživanjima sedam najgorih godina za topljenje polarnih ledenih ploča i gubitak leda dogodile su se zapravo tokom prethodne decenije, ali 2019. godina je bila najgora u istoriji. Iste godine zabeleženo je 612 milijardi tona izgubljenog leda.

PROČITAJTE JOŠ:

Povećavanje temperature topi velike, debele, ledene pokrivače i diže nivo mora, gde je sada četvrtina ukupnog porasta vode, poreklom od otopljenih lednika. To je petostruko povećanje u odnosu na devedesete godine prošlog veka, navode istraživači sa Nortambrija univerziteta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Filip Gielda)

Ovo je zabrinjavajuće iz razloga što mnoge obale, ostrva, pa i države kroz deceniju mogu biti potopljene. Obale Kine, Bangladeša, Indije, Egipta, Holandije, SAD-a, Brazila, Australije, Novog Zelanda i pacifička ostrva poput Fidžija su najugroženije tačke. To ima veze sa tim što u Egiptu oko 95 odsto stanovništva živi duž reke Nil, gde su neka područja ispod nivoa mora. Holandija ima polovinu populacije koja živi ispod nivoa mora. Grad Šangaj takođe može biti u opasnosti, ako temperatura nastavi da se povećava ovim tempom. Topljenje leda podiglo je globalni nivo mora za 21 milimetar od početka devedesetih, ali čak dve trećine potiče sa Grenlanda, a jedna trećina sa Antarktika.

Ovo su sve globalni izazovi, zbog kojih ljudi posežu za razičitim načinama da ih prevaziđu – zidovi i barijere protiv talasa na obalama u Danskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, zatim plutajuće kuće na Maldivima i u Južnoj Koreji, i drugi domišljati načini, kako opisuje Svetski ekonomski forum. Zadatak je težak i ozbijan, pa se tako pitanje iseljenja 42 sela našlo pred zvaničnicima Republike Fidži.

Energetski portal

ČILE ĆE NACIONALIZOVATI INDUSTRIJU LITIJUMA

25.04.2023

rudnik — Foto-ilustracija: Pixabay (hangela)

Predsednik Čilea Gabrijel Borić rekao je da će nacionalizovati industriju litijuma, drugog najvećeg svetskog proizvođača metala neophodnog za baterije za električna vozila. Cilj je unapređenje ekonomije i zaštita životne sredine.

Šokantan potez u zemlji sa najvećim svetskim rezervama litijuma bi vremenom preneo kontrolu nad ogromnim operacijama litijuma u Čileu sa industrijskih giganata SKM i Albemarle na posebnu državnu kompaniju.

To predstavlja novi izazov za proizvođače električnih vozila (EV) koji se bore da obezbede materijale za baterije, jer sve više zemalja pokušava da zaštiti svoje prirodne resurse. Meksiko je nacionalizovao svoja ležišta litijuma prošle godine, a Indonezija je zabranila izvoz rude nikla, ključnog materijala za baterije, 2020.

„Ovo je prilika za ekonomski rast koji će biti teško pobediti u kratkom roku“, rekao je Borić, levičar koji je pobedio na izborima u decembru 2021. sa planovima za reviziju čileanskog tržišno orijentisanog ekonomskog modela, u obraćanju na televiziji širom zemlje.

Pročitajte još:

Budući ugovori o litijumu bi se izdavali samo kao javno-privatna partnerstva sa državnom kontrolom.

„Ovo je najbolja šansa koju imamo za prelazak na održivu i razvijenu ekonomiju. Ne možemo sebi priuštiti da ga protraćimo”, rekao je on.

Vlada neće raskinuti postojeće ugovore, ali se nada da će kompanije biti otvorene za učešće države pre isteka, rekao je on, ne navodeći Albemarle i SKM, svetske prve odnosno druge proizvođača litijuma. Ugovor SKM-a ističe 2030. godine, a Albermarle-ovog 2043. godine. SKM, formalno nazvan Sociedad Kuimica I Minera de Chile, i Albemarle snabdevaju Teslu Inc, LG Energi Solution Ltd i druge proizvođače električnih vozila i baterija. Albemarle je rekao da to saopštenje neće imati „nikakav materijalni uticaj na naše poslovanje“ i rekao je da će nastaviti razgovore o ulaganju u dalji rast i korišćenju novih tehnologija u Čileu. SKM nije odmah bio dostupan za komentar.

Južnokorejski proizvođač baterija SK On, koji ima dugoročni ugovor o snabdevanju sa SKM-om, rekao je da će pratiti razvoj i odgovoriti dugoročno.

Najava Čilea nije izazvala preokret u cenama litijuma, koje su pale za više od 70 odsto od novembra zbog slabljenja potražnje EV u Kini, najvećem svetskom tržištu automobila.

Najtrgovanije fjučerse litijum karbonata na berzi nerđajućeg čelika Vuki u Kini pale su za 6,2 odsto od 03:13 GMT u petak.

„Kada ili ako proizvođači baterija obnove svoje ugovore sa litijumskim firmama u Čileu, uslovi ugovora bi verovatno postali teži od onoga što su videli u prošlosti kada nije bilo učešća države“, rekao je Čo Hjunrjul, analitičar kompanije Samsung Securities.

Codelco uloga

Foto-ilustracija: Unsplash (Nicolas J Leclercq)

Borić je rekao da će započeti dijalog sa zajednicama, kompanijama i zakonodavcima o stvaranju litijumske kompanije u potpunom vlasništvu države i da će tražiti odobrenje plana od Kongresa u drugoj polovini godine. Kongres je proveravao mnoge Borićeve ambicioznije predloge i početkom marta odložio predlog zakona o poreskoj reformi.

Državni Codelco, najveći svetski proizvođač bakra, imaće zadatak da pronađe najbolji način za učešće vlade u vađenju litijuma.

„Ako se stvori javno-privatna kompanija za eksploataciju litijuma u solanama Atakama, kontrolisaće je država preko Codelco-a“, rekao je Borić.

Codelco i državni rudar Enami će dobiti ugovore za istraživanje i eksploataciju u oblastima u kojima sada postoje privatni projekti pre nego što se formira nacionalna litijumska kompanija. Postojaće odeljenje posvećeno unapređenju tehnologije kako bi se minimizirali uticaji na životnu sredinu, uključujući favorizovanje direktne ekstrakcije litijuma preko bazena za isparavanje.

Privatna kompanija Summit Nanotech Corp, koja razvija tehnologiju direktne ekstrakcije litijuma, pozdravila je najavu.

Borić je rekao da će zemlja nastojati da zaštiti biodiverzitet i podeli prednosti rudarstva sa autohtonim i okolnim zajednicama.

„Danas predstavljamo nacionalnu litijumsku strategiju koja je tehnički solidna i ambiciozna“, rekao je predsednik, dodajući da će izgraditi „Čile koji raspoređuje bogatstvo koje svi generišemo na pravedniji način“.

Izvor: Euractiv

POČINJE IZGRADNJA PRVOG LNG BIOGASNOG POSTROJENJA U SRBIJI

25.04.2023

Sa svakog hektara poljoprivrednog polja, sa kog se u proseku može sakupiti četiri tone žetvenih ostataka (slame) koji ostaju na polju, Wabio tehnologija može da proizvede najmanje 1.200 m3 zelenog metana. Proizvodnjom gasa (metana) iz biomase Srbija može obezbedi nezavisnost od uvoznog gasa. Po Wabio tehnologiji u Srbiji je već izgrađeno jedno biogasno postrojenje u Vrbasu u šećerani Sunoko, koje se sada nalazi u procesu puštanja u rad i dokazivanju tehničkih parametara, a u Jarku kod Rume je u toku izgradnja još jednog postrojenja za klijenta a danas u Novoj Crnji, Wabio Investment Holding SR za svoje potrebe počinje izgradnju biogasnog-LNG postrojenja, koje će proizvoditi zelenu električnu energiju, tečni CO2 kao i tečni zeleni metan(LNG).

Wabio tehnologija je praktično jedino brzo rešenje problema nedostatka električne energije iz domaćih resursa u Srbiji. Proizvodnja električne energije od žetvenih ostataka (biomase) nije samo najjeftinija u odnosu na druge tehničke mogućnosti, već je i ekološki najpodobnija. Da bi se iskoristili ti potencijali, ne samo u energetskom, već i poljoprivrednom sektoru, bilo bi neophodno da ova energetska rešenja budu deo Strategije razvoja energetike Srbije, čija izrada je u toku.

Pročitajte još:

„Ukupna efikasnost Wabio tehnologije je vrlo visoka, i time je investicija u Wabio biogasna
postrojenja vrlo isplativa. Period isplativosti u Wabio biogasna postrojenja iznosi oko četiri
godine. Wabio Investment Holding SR je osnovan sa ciljem investiranja u biogasna postrojenja u Srbiji na platformi Wabio tehnologije. Dva projekta počinjemo da realizujemo u narednom periodu, a oko preuzimanje sledećih 10-tak projekata pregovori su u finalnoj fazi. Svako postrojenje proizvodiće oko 5.000.000 Nm3 zelenog metana. Visina investicije po svakom postrojenju iznosiće oko 20 miliona evra. U sledećih pet godina nameravamo da izgradimo 20-ak takvih postrojenja. Već sada imamo i investiture iz sveta, koji su zainteresovani da za njih izgradimo ovakva biogasna-LNG postrojenja u Srbiji”, poručio je Raphael Fitz, direktor nemačke kompanije WABIO Technologie GmbH.

„Razvoj neke zemlje zavisi od toga na koji način ona koristi svoje prirodne i ljudske resurse. Sa oko 2,5 miliona hektara Srpskih zlatnih polja može se sakupiti oko 10.000.00 tona biomase svake godine, iz koje se Wabio tehnologijom može proizvesti 3.000.000.000 Nm3 zelenog gasa (metana). Srbija sada troši oko tri milijarde m3 prirodnog gasa (metana), što znači da vlastitim resursima, uz agrarnu proizvodnju hrane, istovremeno možemo proizvesti i dovoljno (zelenog) metana. Dakle, proizvodnjom gasa iz biomase možemo obezbedi nezavisnost od uvoznog gasa. A vreme u kojem sada živimo, kada smo suočeni, ne samo sa enormnim poskupljenjem energenata nego i sa mogućim prekidom snabdevanja ovim energentom, pokazuje zašto je za jednu zemlju važno obezbediti gasnu nezavisnost, kaže Duško Bošković, direktor WABIO Investment Holdinga SR, kompanije koja je deo grupe Wabio.

Wabio u Srbiji

Do sada je kompanija otkupila dve SPV kompanije (Special Purpose Vehicle), jednu u Novoj Crnji i jednu u Selenči, a sada je počela izgradnja biogasnog-LNG postrojenja u Novoj Crnji, dok će u Selenči izgradnja početi za oko dva meseca.

„Ovo će biti verovatno najmodernije takvo postrojenje u Evropi. Naša postrojenja uključivaće odvajanje CO2 i prečišćavanje CO2, koji je deo proizvedenog biogasa, a koji ćemo dodatno prečistiti i utečniti i prodavati na tržištu. Preostali zeleni metan ćemo, takođe, utečniti i izvoziti u zemlje EU. Samo mali deo biogasa ćemo koristiti za proizvodnju zelene električne energije, koju ćemo prodavati EPS-u. Mi u Wabio kompaniji možemo potvrditi da Srbija, pored prirodnih resursa ima i sjajne inženjere, čija znanja već koristimo, znači da Srbija ima i ljudske resurse“, istakao je Duško Bošković.

Nemačka ambasadorka Anke Konrad, koja je prisustvovala svečanosti početka izgradnje postrojenje, poručila je: “Gledajući unapred, Srbiji je potrebna radikalna transformacija proizvodnje i potrošnje energije. Ovaj projekat doprinosi toj transformaciji i raznovrsnosti energetskog snabdevanja Srbije. To je odličan primer koje benefite nosi ekonomska saradnja Srbije i Nemačke.”

Ekološka energija

Wabio proizvodi energiju sa negativnim bilansom CO2 jer koristi isključivo otpadnu – obnovljivu biomasu, kao ulaznu sirovinu koja u procesu svog rasta u postupku fotosinteze koristi CO2 i proizvodi kiseonik.

Wabio tehnologija može da reši i velike ekološke probleme koje ima Srbija, jer kao sirovinu
može da koristi i organske delove komunalnog otpada, koji se danas odlaže na deponijama,
kao i otpade sa farmi, mulj nastao preradom otpadnih voda, industrijski organski otpad i svu drugu organsku biomasu.

Izvor: Wabio

Od 1. maja poskupljuju struja i gas

25.04.2023

calculator-račun-digitron — Foto-ilustracija: Pixabay

Električna energija u Srbiji od 1. maja poskupeće osam odsto, a gas 10 odsto, odobrio je Savet Agencije za energetiku (AERS). Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci), iznosiće bez poreza i taksi 9,50 dinara po kWh, odnosno 13,31 dinar po kWh sa porezima i taksama i veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za osam odsto.

Savet Agencije dao je saglasnost i na odluke organa upravljanja 31 javnog snabdevača gasom da taj energent poskupi i prosečna cena od 1. maja ove godine će biti veća 10 odsto.

Tako će gas koštati 4,13 dinara po kWh bez poreza i taksi, odnosno 4,55 dinara po kWh sa porezima i taksama.

Pročitajte još:

Agencija je navela da će i nakon poskupljenja cena električne energije za garantovano snabdevanje i prosečna cena prirodnog gasa za javno snabdevanje u Srbiji biti, bez taksi i poreza, jedna od najnižih u Evropi.

Energetski portal

Bajatović: Cena priključka za gas ostaje ista, ali menja se procedura i ukidaju takse

25.04.2023

gas, gasovod, Srbijagas, poyitivan trend, poslovanje gasom, — Foto: JP Srbijagas

Zbog velikog interesovanja domaćinstava da se priključe na gas, Vlada je 2021. prepolovila cenu priključka, a prošle nedelje usvojene su i izmene i dopune Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja prirodnim gasom koja još olakšava taj posao. Smanjuju se troškovi i procedura, što ubrzava priključenje novih potrošača. Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović rekao je u razgovoru za RTS da cena priključka ostaje ista, ali da potrošači više neće plaćati takse, a objasnio je i kako će sada procedura izgledati.

U saopštenju Vlade navodi se da nova Uredba smanjuje trošak i ubrzava priključenje, a to važi za potrošače stambenih zgrada kategorije A. Bajatović objašnjava da je reč o objektima koji su tehnički nezahtevni. Kao primer navodi kuće na sprat, ili zgrade koje imaju tri stana, do 400 kvadratnih metara.

Cena priključka ostaje ista – 780 evra sa PDV-om. Kako ističe, cena se neće menjati iako je došlo do rasta cena goriva, repromaterijala i radne snage.

„Cenu priključka nećemo menjati. Cilj je da se smanje obaveze potrošača. Do sada ste morali da odete u Opštinu, predate projekat gasifikacije, onda izlazi tehnička komisija, plaćate takse, pa dobijate upotrebnu dozvolu. Sada dajete projekat u Opštini i sve ostalo je na operateru, „Srbijagasu“ ili nekom drugom operateru na distribuciji, a u Srbiji ih ima 36, njima dajete projekat. Oni dođu da priključe, izlazi komisija koju formira operater, nju ne plaćate vi i nikoga više ne obaveštavate“, objašnjava Bajatović.

Ova uredba olakšava posao i potrošačima koji se ponekad ne snalaze, ali i opštinama koje, kaže Bajatović, često nemaju dovoljno kapaciteta, pa se dolazi u situaciju da se priključi na mrežu, ali da ne može da se pusti gas jer potrošač nema upotrebnu dozvolu.

„Jednom idete u Opštinu, sve ostalo rešavate sa operaterom, on vas priključuje, pušta gas, kaže da je instalacija u redu, pri tome se i ne vraćate više u Opštinu – jeftinija i skraćena procedura“, dodaje on.

Na pitanje u kom roku potrošač mora da bude priključen, Bajatović odgovara da je rok 90 dana od potpisivanja ugovora, ali da to obično bude i ranije.

Pročitajte još:

Zašto se gasifikacija ne sprovodi planiranom dinamikom

Od kada je država pojeftinila cenu priključka ogromno je interesovanje domaćinstava za uvođenje gasa, ali taj posao ne ide planiranom dinamikom. Direktor „Srbijagasa“ objašnjava da je problem u lancima snabdevanja setovima.

„Ovde, u „Petrohemiji“ imamo proizvodnju ostalog što nam treba, plastičnih cevi, možemo da kupimo i čelične, ali setove nismo mogli da kupimo, a imamo više od 45.000 zahteva“, rekao je Bajatović ističući da je to povećanje od 15 odsto samo u ovoj godini, budući da sad postoji 320.000 gasnih priključaka.

Očekuju, međutim, da im stigne narudžbina od 25.000 priključaka, tako da će veći deo tih zahteva biti ispunjen.

„Imamo dovoljno regionalnih ugovora, očekujem čim stigne da ćemo maksimalno ubrzati, nisu svi potpisali ugovore, govorimo o očekivanjima“, rekao je Bajatović.

Prvo će, kako je rekao, biti priključeni potrošači u Vojvodini, Beogradu, Požarevcu i Smederevu. Najavljena je i gasifikacija u Valjevu, Leskovcu, Vranju, Pirotu, na Ubu, a verovatno i u Vladičinom Hanu.

„Rade se eksproprijacije, planovi, izbor strateških partnera, mislim da će startovati ove godine, pomalo je vezano i za interkonekciju sa Bugarskom“, rekao je Bajatović.

Izvor: RTS

Đedović: Strateške pravce u energetici definišemo u skladu sa nacionalnim i ekonomskim interesima

25.04.2023

solar, obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay (mrganso)

Na otvaranju Poslovnog foruma u sektoru energetike Norveške i Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, rekla je da buduće strateške pravce u oblasti energetike definišemo vodeći računa, pre svega, o nacionalnim i ekonomskim interesima naše zemlje i očuvanju i unapređenju energetske bezbednosti.

Primer Norveške veoma je značajan za Srbiju, podsetila je ministarka i objasnila da on pokazuje da je moguće obezbediti da se najvrednijim nacionalnim energetskim resursima upravlja na održiv i efikasan način, da oni ostanu u vlasništvu države i da se stvori klima za povećanje ulaganja, a da se kroz unapređenje upravljanja maksimizuje korist za građane.

Pročitajte još:

,,Unapređenje upravljanja jedan je od ključnih koraka koji je potreban da bismo naše ciljeve sproveli u delo i zato smo prve odluke u reformi EPS-a doneli već u prvih šest meseci rada novog Ministarstva. Prvi korak smo napravili promenom pravne forme i donošenjem Statuta, a sledeći korak biće formiranje Nadzornog odbora koji će imati mnogo veće nadležnosti i odgovornost, sa smanjenim uplivom politike, jer je Vlada svesno smanjila svoja ovlašćenja, kako bi omogućila profesionalizaciju menadžmenta. To je veoma važno jer će 2023. i naredne godine biti godine borbe sa krizom, u kojoj će nam biti potrebni još veća odgovornost, stabilnost i dobri rezultati energetskih preduzeća”, poručila je ministarka Đedović.

Prema njenim rečima, 2023. je i godina u kojoj unapređujemo ključne zakone kako bismo povećali udeo zelene energije u energetskom sistemu.

„Cilj je da povećamo naše proizvodne kapacitete na način da naše energetske kompanije mogu da učestvuju zajedno sa privatnim kompanijama kao partneri u zelenoj tranziciji, uz veće učešće OIE. To je i cilj budućih aukcija. Država je spremna da napravi okvir koji će biti moderan i predvidljiv za investitore, u kojem će jasno znati svoja prava i obaveze, kako bi mogli da planiraju svoje projekte“, izjavila je ministarka.

Ambasador Kraljevine Norveške Jern Eugen Jelstad istakao je da u poslednjih godinu i po dana Norveška i Srbija imaju intenzivnu saradnju u oblasti energetike u kojoj su postignuti značajni rezultati, pre svega zahvaljujući političkoj posvećenosti državnog vrha obe zemlje. Cilj te saradnje je da Srbija dobije moderan i efikasan energetski sektor, poručio je Jelstad.

Energetski portal

Slovenački dan bez bacanja hrane

24.04.2023

shopping-g70a52d5af_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexas_Fotos)

Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Vlada Slovenije je ovog meseca na sednici zvanično donela Odluku o proglašenju Dana bez bačene hrane. To je treća godina da se obeležava ovaj dan. S obzirom na činjenicu da je vlada odlučila da jedan dan posveti ovoj temi, to znači da je tema dugoročno važna za sve.

Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Slovenije, ukupno bačena količina hrane porasla je od 2013. godine za 21 odsto. Čak 143 hiljade tona hrane bačeno je 2021. godine. Prateći statistiku zavoda, može se reći da je čak 40 odsto ove hrane bilo jestivo, i da je jedan građanin Slovenije u proseku bacio 68 kilograma hrane. Najviše hrane baca se baš u domaćinstvima, više od polovine, zatim blizu 30 odsto u ugostiteljstvu.

Pročitajte još:

Svrha današnjeg dana jeste podići svest o značaju hrane, i posledicama koje trenutno ponašanje donosi, i to se postiže različitim aktivnostima i edukacijom po školama i vrtićima, uličnim plakatima i drugim sredstvima.

Na globalnom nivou oko trećina proizvedene hrane za ljude završi kao otpad – što je oko 2,3 milijarde tona godišnje. U EU se godišnje baci 59 miliona tona otpada hrane sa procenjenom vrednošću od 132 milijarde evra, navodi Eurostat. Zabrinjavajuće je da istovremeno, oko 36 miliona ljudi ne može sebi priuštiti normalan obrok svaki drugi dan.

Situacija u Srbiji je jednaka, najviše domaćinstva i restorani bacaju hranu, i to velike količine jestivih namirnica. Svake godine u ugostiteljskim objektima u Srbiji nastaje 40.000 tona otpada od hrane, prema podacima iz 2021. godine. Najveći deo, suprotno zakonu, završava u kanti za smeće. Iz kante dalje ide na deponiju, a odatle, tokom razgradnje, emituje opasne gasove staklene bašte i zagađuje površinske i podzemne vode.

Rasipanje hrane nije samo etičko pitanje i ekonomsko pitanje, jer je to ujedno i bačen novac, već je i pitanje životne sredine. Otpad od hrane proizvodi oko sedam odsto ukupnih emisija gasova staklene bašte, a proizvodnja hrane ujedno crpi sve prirodne resurse.

Energetski portal

Rekordnih 12 odsto globalne električne energije dugujemo suncu i vetru

24.04.2023

sunce_vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Grahame Jenkins)

Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Veća potražnja za elektrifikacijom u svim sektorima, težnja ka smanjenju zagađenja, ograničenost resursa, kao i energetska kriza, podrazumevaju prelazak sa fosilnih goriva na druge načine proizvonje električne energije.

Upotrebom obnovljivih izvora energije emisije štetnih gasova biće sve niže iz godine u godinu. Zbog toga je 2022. godine zabeležen i najniži nivo ovih emisija, paralelno sa većom dekarbonizacijom energetskog sektora. Da je bio slučaj da se sva električna energija dobija iz fosilnih goriva, a ne delom i iz sunca i vetra, emisije gasova u energetskom sektoru bile bi 20 odsto veće danas.

Rekordnih 12 odsto svetske električne energije dobijeno je zahvaljujući suncu i vetru, što je u odnosu na 2021. godinu porast za dva odsto. Svi obnovljivi izvori energije zajedno dostigli su 39 odsto udela u proizvodnji električne energije, ali solarna energija beleži najveći porast, i najbrže rastuću energiju godinama unazad, navodi Ember.

Pročitajte još:

Oko 60 zemalja u ovom momentu proizvodi više od deset odsto svoje električne energije koju crpi iz vetra i sunca.

U čistu, održivu energiju spada i nuklearna energija, koja je po prvi put beležila pad, naročito zbog političkog diskursa zelenih partija – koje smatraju da su nuklearne elektrane pretnja koja može imati katastrofalne posledice po ljude.

Što se tiče gasa, proizvodnja električne energije iz ovog energenta je vrlo malo opala 2022. godine (- 0,2 odsto), a prelazak sa gasa na ugalj nije skočio, uprkos energetskoj krizi. Međutim, iste godine zabeležen je najniži broj zatvorenih elektrana na ugalj poslednjih godina, jer mnoge zemlje žele da imaju i plan B, da bi se osigurale.

Energetska kriza navela je mnoge da promisle o toplotnim pumpama, električnim vozilima, i na manje oslanjanje na fosilna goriva čija će cena verovatno rasti iz godine u godinu. Razne strategije, programi i subvencije navodiće mnoge poslodavce da se posvete čistoj energiji. Sunce i vetar da bi došlo do razvoja što čistije struje, i čistijeg vazduha, moraće nastavati ovim tempom pokazivati svoju moć. Međutim, koliko god treba težiti proizvodnji čiste energije, najviše solarne i energije vetra, treba težiti i ekonomičnijoj potrošnji struje, s obzirom da je rast potrošnje takođe zabeležen.

Što se tiče same Evrope, fosilna goriva čine oko 42 odsto proizvodnje električne energije. Energija iz uglja opala je, kaže statistika, za više od jedne trećine od 2015. godine, a mesto ustupila energiji sunca i vetra. U svakom slučaju, Evropa je smanjila udeo kojim učestvuje u globalnom zagađenju štetnim gasovima za 12 odsto u odnosu na prve dve decenije ovog veka.

Energetski portal

Svetski dan zaštite životinja od eksperimenata nad njima

24.04.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Artem Bryzgalov)

Danas se obeležava Svetski dan zaštite životinja od eksperimenata nad njima, a ustanovljen je 1979. godine.

Iako naučnici rade na pronalaženju inovativnih metoda, koji isključuju ovakve eskperimente, podaci o broju životinja nad kojima se i dalje sprovode, ne obećavaju.

U Sjedinjenim državama bezbednost lekova i kozmetike i dalje se testira na životinjama. Neki statistički podaci pokazuju da se godišnje ovakva testiranja sprovode na preko 800.000 životinja. Ipak, reč je o desetinama miliona životinja, jer su u izveštajima izostavljene ptice, miševi, pacovi i ribe. Štaviše, ove životinje nisu ni obuhvaćene američkim Zakonom o dobrobiti životinja.

Sprovođenje eksperimenata nad životinjama na prvom mestu trebalo bi da se zaustavi zbog njih samih, ali i zbog ljudi. Brojni su lekovi koji su nakon ovakvog testiranja izazvali negativna dejstva kod ljudi, a neki čak i smrt. Neminovno je da ljudski organizam nije isti, zbog čega se dejstvo leka kod životinja pokaže kao dobro, a kod ljudi izazove drugačije reakcije.

Pročitajte još:

Neki lekovi koju su testirani na miševima, pacovima, zečevima, psima i majmunima, a kojima je davana čak i veća doza – majmunima oko 70 puta jača, na ljude su imale izuzetno negativno dejstvo, čak i smrtne ishode. Upravo ovakvo dejstvo imao je lek namenjen lečenju akutne leukemije u detinjstvu, koji je prethodno testiran na preko 15.000 miševa. Nažalost ovakvi primeri su brojni.

Životinje se ne koriste samo za lekove, već i za kućnu hemiju, osveživače vazduha, ali i za kozmetiku. Neke od najpoznatijih kompanija za negu i lepotu, optuživani su za ovakve eksperimente. Zečevi se najviše koriste u kozmetičkoj industriji, zbog toga što njihova koža ima najsličije reakcije ljudskoj, a u duvanskoj industriji psi rase bigl zbog svoje izdržljivosti.

Na interenetu su dostupni video snimci u kojima su prikazani neki od eksperimenata nad životinjama. Materijal je prikupljan uglavnom tajno, infiltriranjem ljudi u laboratorije kako bi istražili ophođenje prema životinjama, a zatim to predočili javnosti. Na Ju Tjubu postavljen je i uznemirujući snimak nekada najveće evropske laboratorije za ispitivanje nad životinjama, Huntingdon Life Sciences (HLS), koja je godišnje vršila eksperimente i ispitivanja na oko 75.000 životinja.

Na ovaj dan, širom sveta aktivisti i zagovornici dobrobiti životinja iznose svoje apele industrijama i državnim institucijama za zaustavljanje ovakvog ophođenja prema životinjama.

Katarina Vuinac

Veliko interesovanje inovatora u Srbiji za zelenu tranziciju

24.04.2023

Info dan Javni poziv za zelenu tranziciju — Foto: UNDP

Više od 160 javnih i privatnih preduzeća, istraživačkih institucija, organizacija civilnog društva, udruženja i lokalnih samouprava prijavilo je svoja poslovna rešenja na Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen u februaru ove godine, u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovaj poziv, koji će biti otvoren do kraja 2026. godine, ima za cilj da podrži inovativna rešenja u svih pet ključnih oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

Predložena su inovativna poslovna rešenja u oblastima dekarbonizacije (smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije), cirkularne ekonomije (očuvanje i efikasnije korišćenje prirodnih resursa), smanjenja zagađenja životne sredine i vazduha, zaštite i očuvanja prirode i biološke raznovrsnosti i uspostavljanja održivih sistema za snabdevanje hranom i ruralni razvoj.

Pročitajte još:

Za sve kandidate koji su ispunili uslove konkursa i prošli prvi krug selekcije, organizovan je Info dan na kome su dobili više informacija o daljim koracima za konkurisanje za mentorsku i tehničku podršku u razradi predloženih projektnih ideja. Za rešenja koja budu pokazala najveći potencijal da donesu ekološke, ekonomske i društvene koristi, biće obezbeđeno i sufinansiranje za primenu u praksi. Očekuje se da će odabrani predlozi doprineti sprovođenju Zelene agende i olakšati ostvarenje obaveza i ciljeva u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Veliki odziv na ovaj poziv rezultat je zajedničkog rada domaćih i međunarodnih partnera na
podsticanju inovacija i ubrzanju zelene tranzicije srpske privrede i društva.

Izazov za inovativna rešenja objavljen je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koji, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Srbija zavrnula rukave

24.04.2023

garbage-smeće-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasmin Sessler)

Dan planete Zemlje obeležava se sa ciljem da se podigne svest o zaštiti životne sredine, biljnog i životinjskog sveta. Na 155 lokacija u Srbiji održana je deseta, do sada najveća, akcija „Zavrni rukave“.

Iz godine u godinu bacamo sve više otpada. U većini mesta ne postoji sistem sakupljanja i selekcije, pa otpad završava na divljim deponijama i u rekama.

„Godinama mi radimo jedno isto, skupljamo se krajem aprila i skupljamo sve što se može dohvatiti, uglavnom ovu plastiku na jezeru Perućac. Ovo smeće nije novijeg datuma, ono je staro 14 godina. Jednom prilikom je nagrnulo, bilo je kao plutajuće ostrvo, plivajuća deponija. Rešenje se čeka, a rešenje postoji – kao u saobraćaju ozbiljne kazne za bačen otpad u prirodu. Kazne rešavaju mentalitet, svest i svest, tu smo izgleda tanki“, kaže novinar RTS-a Jovan Memedović.

Iako naš Krivični zakonik sadrži poseban deo koji obuhvata 18 krivičnih dela protiv životne sredine, malo je izrečenih kazni. I u gradovima gde postoje kontejneri otpad se baca svuda.

Na inicijativu Eko straže, kojoj se pridružio veliki broj ekoloških organizacija i građana, hiljade ljudi, na Dan planete Zemlje, širom Srbije zavrnulo je rukave. U Beogradu su čistili na više od 60 lokacija.

Pročitajte još:

„Motiv je da pokažemo da Srbija možeda bude lepše i čistije mesto za život, da očuvamo okolinu“, istakao je Nemanja Marinković iz Eko straže.

Miša Premović kaže da za njega učešće u ovoj akciji predstavlja primer vrhunskog patriotizma: „Akcija podrazumeva da očistimo našu zemlju ne samo zbog toga da gosti koji dođu vide da je Srbija čista nego i zbog nas samih“.

„Ideja je da raširimo svest da ljudi ne bacaju na travu, u šume već u kante“, navodi Dejan Lazarević.

Kerol Jagić kaže da želi da deca imaju čist parkić i da će biti čisto ako svi radimo po malo.

Novosađani su čistili na Dunavcu, Sremskoj Kamenici, na Begečkom nasipu. Vranjanci izletište blizu grada. Učenici srednje škole iz Velikog Gradišta očistili su obalu Srebrnog jezera. U čačanskom kraju volonteri su čistili jezero Međuvršje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.

I kada se očiste divlje deponije vrlo brzo nastaju nove.

„Ono što je kod nas opasno, to su hiljade nelegalnih deponija na koje se bukvalno baca svašta od medicinskog otpada, od hemikalija, otpadne plastike, otpad iz domaćinstava plus otpad iz nekih bezbrojnih malih firmi“, navodi profesor Ratko Ristić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu.

Dan planete Zemlje obeležava se 22. aprila u 190 zemalja kako bi se podigla svest o važnosti zaštite životne sredine, biljnog i životinjskog sveta.

Izvor: RTS

U toku izrada tehničke dokumentacije za brzu saobraćajnicu Sombor-Kikinda, ovo su detalji trase

24.04.2023

auto-put — Foto-ilustracija: Unsplash (G R Mottez)

Foto-ilustracija: Unsplash (Florian Steciuk)

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine stavio je na javni uvid nacrt prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta IB reda granični prelaz sa Mađarskom (Bački Breg)-Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda-granični prelaz sa Rumunijom (Nakovo).

Kako je navedeno u nacrtu koji izradilo JP Zavod za urbanizam Vojvodine, u toku je izrada tehničke dokumentacije (projektnog i programskog zadatka) ove brze saobraćajnice od Sombora do Kikinde, koja je zbog položaja rute na mapi poznata i kao Osmeh Vojvodine.

Motoput Sombor – Kikinda je planiran kao državni put koji je namenjen isključivo za saobraćaj motornih vozila.

Saobraćajnica se projektuje za kretanje vozila brzinom od 100 kilometara na sat, u četiri vozne trake širine od po 3,5 metara.

Ukupna površina obuhvata prostornog plana je 11.273,42 ha, a za motoput se rezerviše prostor ukupne dužine od 164 km.

Pročitajte još:

Detaljna trasa

Planirani motoput podeljen je na dva sektora: Sektor 1-Sombor i Sektor 2– Kikinda i 8 deonica. Na koridoru motoputa je planirana izgradnja 11 petlji i 12 površinskih raskrsnica, kao i 152 mosta, propusta, natputnjaka i podvožnjaka.

1) Deonica Sombor 1 (Bački Breg – petlja „Sombor“)

Deonica 1 (km 0+000 – km 22+725), dužine od 22,7 km – počinje u zoni planirane kružne raskrsnice „Bački Breg“ na trasi postojećeg državnog puta br.15 i završava se posle planirane petlje „Sombor“. Tehničkom dokumentacijom se predviđa denivelisano ukrštanje tipa romb. Trasa puta u ovoj deonici planirana je sa prelaskom preko vodotoka Plazović.

2) Deonica Sombor 2 (petlja „Sombor“– granica opštine Kula )

Deonica 2 (km 22+725 – km 40+853), dužine od 18,1 km – počinje u zoni planirane planirane petlje „Sombor“ i završava se na granici grada Sombora sa opštinom Kula. Predviđa se denivelisano ukrštanje – petlja Kljajićevo tipa pola deteline i prelazak preko podsistema za navodnjavanje Telečka.

3) Deonica Kula (granica opštine Kula – granica opštine Vrbas)

Deonica 3 (km 40+853 – km 66+284), dužine od 25,4 km – počinje na granici grada Sombora/opštine Kula i završava se na granici opština Kula/Vrbas. Predviđaju se denivelisana ukrštanja – petlje Sivac, Crvenka tipa trube i Kula tipa pola deteline i prelazak preko podsistema za navodnjavanje Telečka.

4) Deonica Vrbas (granica opštine Vrbas – granica opštine Srbobran A1/E- 75 petlja „Vrbas“)

Deonica 4 (km 66+284 – km 81+211), dužine od 14,9 km – počinje na granici opština Kula/Vrbas i završava se na granici opštine Vrbas/Srbobran. Predviđaju se 4 denivelisana ukrštanja – petlje Vrbas zapad, Vrbas sever, Vrbas istok i Vrbas E-75 (deo u opštini Vrbas) , od čega su Vrbas istok i zapad tipa trube, dok su Vrbas sever i E-75 tipa pola deteline.

5) Deonica Srbobran (granica opštine Srbobran A1/E-75 petlja „Vrbas“ – granica opštine Bečej )

Deonica 5 (km 81+211 – km 94+186), dužine od 12,9 km – počinje na granici opština Vrbas/Srbobran i završava se na granici opština Srbobran/Bečej. Tehničkom dokumentacijom se predviđaju 3 denivelisana ukrštanja – Vrbas E-75 (deo u opštini Srbobran), Srbobran sever i Turija – sva tri tipa pola deteline, kao i jedno ukrštanje u nivou površinska – kružna raskrsnica Srbobran zapad. Trasa planiranog motoputa u ovoj deonici položena je sa prelaskom preko reke Krivaje (3 prelaza).

6) Deonica Bečej (granica opštine Bečej – granica opštine Novi Bečej reka Tisa)

Deonica 6 (km 94+186 – km 113+025), dužine od 18,8 km – počinje na granici opština Srbobran /Bečej i završava se na granici opština Bečej/Novi Bečej. Tehničkom dokumentacijom se predviđaju 2 ukrštanja u nivou površinske – kružne raskrsnice Bečej zapad i Bečej jug. Trasa planiranog motoputa Sombor – Kikinda u ovoj deonici prelazi preko Beljanske bare (most), kanala OKM HS DTD i mostom preko Tise.

7) Deonica Novi Bečej (granica opštine Novi Bečej reka Tisa – granica Grada Kikinde OKM HS DTD, Kikindski kanal)

Deonica 7 (km 113+025 – km 148+182), dužine od 35,1 km – počinje na granici opština Bečej/Novi Bečej i završava se na granici opština Novi Bečej/grada Kikinde. Predviđaju se 4 ukrštanja u nivou površinske – kružne raskrsnice, Novi Bečej jug, Novi Bečej zapad, Novo Miloševo jug i Novo Miloševo sever. Trasa motoputa Sombor – Kikinda u ovoj deonici planirana je sa prelaskom preko reke Tise (granica deonice sa deonicom Bečej), i prelaskom preko kanala OKM HS DTD, Kikindski kanal na granici deonice sa deonicom Kikinda.

8) Deonica Kikinda (granica Grada Kikinde OKM HS DTD, Kikindski kanal-Nakovo)

Deonica 8 (km 148+182 – km 164+392), dužine od 16,2 km – počinje na granici opštine Novi Bečej/grada Kikinde i završava se na površinskoj raskrsnici na DP br.15 na pravcu ka Nakovu. Tehničkom dokumentacijom se predviđaju 3 ukrštanja u nivou površinske – kružne raskrsnice, Kikinda jug, Kikinda istok, Kikinda sever. Trasa je planirana sa prelaskom preko kanala OKM HS DTD, Kikindski kanal na granici deonice sa deonicom Novi Bečej.

Kao specijalan slučaj saobraćajnog pristupa na trasi motoputa, planiran je i direktan saobraćajni priključak specifičnog sadržaja na trasu motoputa, na potezu Novi Bečej – Novo Miloševo u zoni SRP „Slano Kopovo“- priključak za Araču (km 133+582), kao arheološki, kulturološki i verski lokalitet od posebnog značaja.

Kako je istaknuto u planu, Osmeh Vojvodine značajan je za saobraćajno povezivanje Srbije, odnosno Vojvodine sa Mađarskom i Rumunijom, dok istovremeno omogućuje vezu Bačke i Banata sa centralnom i zapadnom Srbijom preko autoputa E-75 Beograd – Subotica.

U februaru je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović najavio da je planirano da izgradnja počne u prvoj polovini ove godine i da traje naredne dve do tri godine.

Prema ranijim najavama, izgradnja će koštati oko 430 mil EUR.

Javni uvid u PPPPN traje do 25. maja.

Izvor: eKapija

Grinpis prozvao gradove Zagreb i Rijeku zbog promovisanja fosilnog gasa

23.04.2023

Greenpeace_Branka Keser (Rijeka) — Foto: Greenpeace

Grinpis je početkom februara poslao pisma gradonačelnicima Rijeke i Zagreba i njihovim saradnicima u kojima ih poziva da što pre prestanu sa štetnom praksom prikazivanja fosilnog gasa u pozitivnom kontekstu. Naime, već dugi niz godina autobusi gradskog prevoza u Zagrebu i Rijeci nose natpise poput: ,,Čuvajmo životnu sredinu! Vozimo na prirodni gas!”, odnosno “Vozim na gas, prema prirodi sam pristojan i fin!”.

U svom apelu, Grinpis upozorava da je gas, poput uglja i nafte, fosilno gorivo i da kao takvo ima katastrofalan uticaj na klimu.

,,Svedoci smo sve češćeg i sve goreg uticaja klimatskih promena na naše krajeve, uključujući i u gradovima poput Zagreba i Rijeke, zbog čega je neprihvatljivo nastavljati dosadašnju praksu da se bilo koje od fosilnih goriva, glavnih krivaca za aktualnu klimatsku krizu, prikazuje u pozitivnom svetlu”, izjavila je Petra Andrić, programski menadžer Grinpisa u Hrvatskoj.

Pročitajte još:

,,Čekali smo odgovor više od dva meseca, ponavljali upite telefonom, pa nakon što nismo dobili odgovor, sada se gradovima Zagrebu i Rijeci obraćamo s istim zahtevom i putem medija”, dodala je ona.

U Grinpisu podsećaju da je metan, koji čini najveći deo fosilnog gasa, čak 84 puta snažniji gas staklene bašte od ugljen-dioksida, posmatrano u periodu od 20 godina.

,,Fosilni gas u EU moramo da izbacimo iz upotrebe najkasnije do 2035. godine, ako želimo da na odgovoran i pravedan način obuzdamo globalno zagrevanje i da ga zadržimo unutar porasta temperature od 1.5 stepeni. Važan korak na tom putu je i prestanak reklamiranja i lažnog prikazivanja tog štetnog proizvoda, slično kao što je davno urađeno sa cigaretama i pušenjem. Zbog toga pozivamo gradove Zagreb i Rijeku da i na ovaj način daju doprinos borbi protiv klimatskih promena, glavnog izazova našeg vremena, kako u Hrvatskoj i Evropi tako i u svetu”, zaključuje Andrić.

Izvor: Greenpeace

1...164165166...1.519 Page 165 of 1.519

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM