Beton koji upija kišnicu za održiviji urbanizam

20.04.2023

traffic-police-standing-raindddd — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Urbani razvoj odavno je počeo da nam donosi više problema nego koristi. Pored zagađenja, gužvi ili porasta temperature u gradovima, veliki problem predstavlja nedostatak zelenih površina. I dok je problem zelenih površina direktno povezan sa zagađenjem i toplotnim talasima, ovde bih želela da fokus stavim na poplave u gradovima.

Šumska područja, primera radi, imaju sposobnost da apsorbuju između 80 i 90 odsto kišnice, dok u urbanim područjima svega oko 10 odsto kišnice upije zemljište. Kako bi se nadoknadio nedostatak zelenih površina, u gradovima je uveden kanalizacioni sistem i sistem za odvodnjavanje. Iako je zamisao bila dobra, štaviše do pre nekog vremena i dobra u praksi, to više uglavnom nije.

Klimatske promene donose nam sve ekstremnije i intenzivnije padavine, a urbanizam sve manje zelenih površina, zbog čega ovakvi sistemi postaju nedovoljni.

Živim u Beogradu u kojem se u poslednjih nekoliko godina sve češće susrećem upravo sa situacijama kada se pri svakoj malo jačoj kiši ulice pretvore u potoke, a u gradu nastane kolaps. Nažalost, verujem da je tako i u velikom broju drugih gradova u Srbiji.

Kako bi se pronašlo novo rešenje za problem odvoda prekomerne količine vode, naučnici su osmislili nešto kako bi se zadovoljile obe strane, urbanizam i ekologija, a to je beton koji upija kišnicu. Iako ovaj beton nije novo otkriće, već je u primeni gotovo čitavu deceniju, njegova upotreba i dalje nije široko rasprostranjena.

Za razliku od uobičajenog betona koji je na bazi peska, zbog čega propušta vrlo malu količinu vode, ovaj beton pravi se od komadića zdrobljenog granita, koji omogućava i bolje propuštanje kišnice. Takođe, beton filtrira vodu od opasnih materija kao što je motorno ulje.

Pored betona, postoje i druga slična rešenja. Recimo blokovi za popločavanje, koji se na određenim površinima u gradovima postavljaju u širim razmacima, kako bi između njih mogla da otiče voda.

Iako ne mogu ni približno isto da budu zadovoljne obe strane – urbanizam i ekologija, ideju šire primene ovog betona ne treba odbaciti. Win Win bila bi odluka da se zelene površine u gradovima povećavaju, a da se ostatak uobičajeno izbetoniranih površina zamene novim materijalima, poput betona koji propušta vodu.

Katarina Vuinac

1,5 miliona evra za solarne panele u Beču

20.04.2023

solar-cell-ge28608e28_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Grad Beč je nedavno započeo akciju subvencionisanja izgradnje solarnih panela za preduzeća. U tu svrhu je izdvojeno 1,5 miliona evra.

Obezbeđena sredstva su namenjena privrednim društvima za postavljanje solarnih panela na nadstrešnicama iznad parkirališta, benzinskih stanica ili skladišta. Iznos finansiranja može biti do 30 odsto ukupnih prihvatljivih troškova i dodeljuje se u vidu jednokratne subvencije za ulaganje.

Zahtev se može podneti već od 1 kilovat-pika. Solarni sistemi snage do 100 kilovat-pika će se finansirati sa 750 evra po kilovat-pika, a sve preko toga sa 600 evra po jedinici mere. Maksimalan iznos za jedno postrojenje jeste 200.000 evra.

Pročitajte još:

„Grad se zalaže za razvoj obnovljivih izvora energije, kako bismo ostvarili naš ambiciozni klimatski plan do 2040. godine. Sa ovom akcijom želim da ohrabrimo što više preduzeća da iskoriste prednosti solarne energije, a istovremeno daju doprinos klimatskoj budućnosti grada“, izjavio je Jirgen Černohorski, član gradskog veća zadužen za klimu.

Rok za predaju zahteva je ograničen, pa grad apeluje na bečke kompanije da požure sa prijavama. Trenutno je na bečkim krovovima, fasadama i u javnom prostoru više od 5.000 fotonaponskih sistema u funkciji.

Izvor: EurocommPR

U Vranju u planu izgradnja kotlarnice na drvenu masu i komprimovani gas

20.04.2023

fire-grejanje-kotlarnica — Foto-ilustracija: Pixabay

U Vranju je u planu izgradnja kotlarnice na drvenu masu i komprimovani gas sa pratećim sadržajem kao deo buduće toplane u Vranju. Urbanistički projekat, čiji je investitor Grad nalazi se na javnoj prezentaciji do 25. aprila.

Kako se navodi u urbanističkom projektu, izgradnja objekta ima za cilj smanjenje potrošnje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije.

Predmetna parcela ima površinu od 2.138 m², a na parceli se nalaze objketi predviđeni za uklanjanje.

Objekat je namenjen za kombinovanu toplovodnu kotlarnicu na biomasu (drvenu sečku) i komprimovani prirodni gas (KPG ili CNG) sa ciljem proizvodnje toplotne energije koja bi se koristila za podmirivanje potreba za toplotnom energijom potrošača (osnovne škole, vrtića i zgrada snage bezbednosti, a kasnije i šireg okruženja), koja je neophodna u toku grejne sezone.

Kako se dalje navodi u urbanističkoj dokumentaciji, pored izgradnje kombinovane kotlarnice, predviđa se i postavljenje sistema distribucije toplotne energije (toplovoda) radi isporuke toplotne energije. Toplovod se obrađuje posebnim projektom.

Pročitajte još:

Predviđena je izgradnja kotlarnice koju čini prostorija kotla na biomasu sa pripadajućim skladištima za biomasu sa pokretnim podom i nepokretnim delom poda i inslacijama. Takođe, projektom je predviđena izgradnja prostorije gasne platforme sa bocama sa gasom, i kotlarnice u metalnom kontejneru. Objekat kotlarnice je spratnosti P, maksimalne dužine 29,12 m i maksismalne širine 12,65 m. Bruto površina objekta je 297 m².

U okviru kotlarnice su prostorija kotlarnice sa kotlom na drvnu sečku i pratećom opremom, skladište drvne sečke sa pripadajućom prostorijom hidraulike, prostorija sa kotlom na komprimovani gas i sanitarni čvor. Dnevno skladište sečke ima pokretan pod i odvojeno je od ostatka objekta AB zidom. Prostor skladišta je zatvorenog tipa. Do skladišta se pristupa preko manipulativnog platoa u zoni ispod nadstrešnice. U zidu je otvor kroz koji se sečka iz dnevnog skladišta prebacuje u sistem transporta sečke ka kotlovima.

Prostoriji hidraulike se pristupa sa spoljne strane i nije dozvoljen ulaz neovlašćenim licima. Pregrada između hidraulike i prostorije kotlarnice je od armiranog-betona i ima otvor kroz koji prolazi transporter. Prostorija kotlarnice sa kotlom na biomasu je posebna funkcionalna celina, a povezana je sa prostorijom kotlarnice na komprimovani gas.

Projektom je predviđena ugradnja kotla na gas nominalne toplotne snage 2000kW. Za potrebe kotlova planirana je izgradnja novoprojektovanog gasnog priključnog voda, predviđenog za podzemnu ugradnju do merno regulacione stanice i razvoda unutrašnje gasne instalacije od čeličnih bešavnih cevi. Predviđeno je da transportno vozilo sečku kipuje direktno u skladište.

Pristup lokaciji omogućen je iz ulice Proleterskih brigada koja je dvosmerna. Moguća je fazna izgradnja objekata u okviru kompleksa.

Izvor: eKapija

Raspisan Javni poziv za dodelu sredstava za unapređenje energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja

20.04.2023

glass-work-prozor-stolarija — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je Javni poziv za dodelu sredstava za unapređenje energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja u gradovima i opštinama, u okviru kojeg je obezbeđeno 400 miliona dinara za podršku projektima na lokalnom nivou.

Prema rečima ministarske rudarstva i energetike Dubravke Đedović, najjeftinija električna energija je ona koja se ne potroši, zbog čega mora da se unapređuje energetsko stanje javnih zgrada, odnosno škola, vrtića, domova zdravlja i drugih objekata na lokalu.

,,Ovo je prilika da opštine dobiju subvencije od države za svoje projekte, koje mogu ići i do 70 odsto vrednosti radova, a u najnerazvijenijim opštinama u Srbiji i u većem procentu. Novina u odnosu na prethodne javne pozive je da će se pri ocenjivanju predloga posebno vrednovati projekti u opštinama koje su prepoznate po visokoj zagađenosti vazduha. Pozivam sve gradove i opštine da se prijave i da zajedno učinimo da javni objekti budu primer kako se odgovorno koristi energija i da stvorimo zdraviju životnu sredinu za naše građane”, rekla ministarka.

Pročitajte još:

Na javni poziv mogu da se prijave sve jedinice lokalne samouprave i da predlože svoje projekte unapređenja energetske efikasnosti u školama, predškolskim ustanovama, domovima zdravlja, upravnim zgradama i drugim objektima koji se koriste u zdravstvu, školstvu, socijalnoj zaštiti, kulturi i sportu i komunalnim delatnostima. Za razliku od drugih lokalnih samouprava koje mogu da konkurišu sa jednim projektom, koji obuhvata jednu ili više mera energetske efikasnosti, opštine koje su prepoznate po visokoj zagađenosti vazduha imaju pravo da prijave dva projekta, od kojih jedan mora da obuhvati meru ugradnje kotla na biomasu ili prirodni gas ili ugradnju toplotne pumpe, navodi se na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

Maksimalan iznos sredstava koji dodeljuje Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, u sastavu Ministarstva, iznosi 30 miliona dinara po projektu, a maksimalno 70 odsto iznosa ukupne vrednosti projekta. Devastirane JLS, njih 19, imaju mogućnost da dobiju 100 odsto sredstava, a maksimalno 30 miliona dinara. Za meru modernizacije javnog osvetljenja, maksimalno učešće Uprave je 20 odsto, odnosno 4,5 miliona dinara.

Mere energetske sanacije koje će se finansirati kroz javni poziv obuhvataju, između ostalog, zamenu prozora i vrata, unapređenje izolacije zgrada, zamenu kotlova efikasnijim i ugradnju toplotnih pumpi, ugradnju solarnih kolektora za toplu vodu, modernizaciju javnog osvetljenja i ugradnju solarnih panela.

Javni poziv biće otvoren do 2. juna 2023, a rešenje o dodeli sredstava trebalo bi da bude doneto u prvoj polovini jula 2023. godine.

Očekuje se da će se realizacijom projekata u okviru Javnog poziva za dodelu sredstava radi finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja u jedinicama lokalne samouprave, kao i gradskim opštinama, ostvariti ušteda energije od 30 do 50 odsto godišnje u zavisnosti od mera koje se primenjuju, što će uticati na smanjenje troškova grejanja zimi i hlađenja leti, kao i na smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu.

Energetski portal

U naredne dve godine u planu navodnjavanje 103.000 hektara u Vojvodini

20.04.2023

U naredne dve godine plan je da se realizuje navodanjavanje 103.000 hektara u Vojvodini, najavila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.

O budućim investicijama u poljoprivredu u Vojvodini, ona je razgovarala sa Srđanom Kruževićem, direktorom JVP „Vode Vojvodine“.

„U narednom periodu ćemo se fokusirati na poljoprivrednike u Vojvodini i na sistem za navodnjavanje i elektrifikaciju polja na ovom području. To su vredne investicije koje će značiti našim poljoprivrednicima i upravo smo na održanom sastanku prošli kroz sve opštine i hektare koje ćemo uraditi, pa mogu da najavim da je plan da se u naredne dve godine realizuje navodanjavanje za 103.000 hektara“ rekla je ministarka Tanasković, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Direktor JVP „Vode Vojvodine“ Srđan Kružević izrazio je zadovoljstvo jer se razgovaralo o investicijama i ravnomernom razvijanju navodnjavanja kao i borbi protiv suše, a ne samo protiv visokog vodostaja i poplava.

Prema njegovim rečima, ove godine će se otvoriti i nova tranša Abu Dabi fonda, a u narednim godinama svedočićemo i prevlačenju voda preko Fruške gore prema Sremu što predstavlja jednu novu epohu u ovom preduzeću.

Energetski portal

DA LI EVROPA BRINE O ŠUMAMA?

19.04.2023

šuma - forest - zelenilo -green — Foto-illsutration: Unsplash (John-o-Nolan)

Poznato je da je šuma važna za ljude, ali svest o tome naročito je porasla poslednjih decenija. Njena najvažnija uloga leži u njenoj moći prečišćavanja vazduha i vode, ali je i dom za životinjske i biljne vrste, mesto za odmor i rekreaciju.

Klimatske promene su složeno i aktuelno pitanje, a poznato je da emisije gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen-dioksid, ali i metan i azot-dioksid, doprinose zagrevanju Zemlje. Šume u Evropi apsorbuju oko deset odsto godišnjih ukupnih emisija EU. Evropa, svesna značaja kvaliteta vazduha i vode, u okviru Evropskog zelenog dogovora, usvojila je Strategiju EU o biodiverzitetu za 2030. koja obavezuje na sadnju najmanje tri milijarde dodatnih stabala u EU do 2030. godine.

Pročitajte još:

Definicija šumskog zemljišta prema određenim parametrima kojih se drži EU, bila bi da su šume površine veće od 0,5 hektara sa pokrivenošću krošnje većom od deset odsto, gde drveće treba da dosegne visinu od najmanje pet metara. Ako Evropu uporedimo sa ostatkom sveta, svakako da se vidi blagi napredak, jer su se na njenom tlu površine šume širile. Prema podacima evropskih agencija, trenutna šumska pokrivenost tla je oko 39 odsto, i čini ga oko 159 miliona hektara šume. U odnosu na kraj devedesetih godina 20. veka, povećanje šuma broji oko deset odsto. Blizu jedne četvrtine postojećih šuma je zaštićena.

Naravno da rasprostranjenost i gustina šuma nije ravnomerno rasporođena na kontinentu, već se razlikuje od države do dražave. Najveće površine nalaze se na severu Evrope, u Skandinaviji.

Finska, Švedska, Estonija, Letonija i Slovenija, pripadaju skupu zemalja gde šume čine čak i preko 50 odsto teritorije. Kada je u pitanju Slovenija, to je najviše područje zapadnog dela zemlje.

Skandinavske zemlje u odnosu na veličinu teritorije nemaju veliki broj stanovnika, primera radi u Finskoj živi oko pet i po miliona stanovnika. Sever skandinavskih zemalja je naročito slabo naseljen, što je povezano sa klimom koja vlada ovim predelima. Međutim, baš na ovim prostorima nalaze se hektari i hektari šume, ujedno najveće šumske površine Evrope. Oblast Övre Norrland u Švedskoj ima 0,5 odsto populacije EU, ali zato ima 10 miliona hektara šumske zemlje. Nasuprot ovim zemljama, u manje pošumljene zemlje Evropske unije ubrajamo Holandiju, Irsku, Dansku i Kipar, posebno Maltu.

Što se tiče Srbije, Vojvodina je ravničarska oblast gde prema podacima Vojvidina šuma, samo sedam odsto je pošumljeno, i predstavlja region Srbije sa najmanje šumskog tla.

Energetski portal

Poništena građevinska dozvola za MHE „Besko“

19.04.2023

Barikada_Dadince_Rupska _eka_Slobodan_Knežević-min — Foto: Pravo na vodu

Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе poništilo je građevinsku dozvolu izdatu investitoru „Water Green Energy“, za izgradnju mini hidroelektrane „Besko“ na Rupskoj reci u selu Dadince kod Vlasotinca. Ova vest dolazi nakon više od šest meseci pravne i aktivističke borbe, kao i 130 dana i noći na barikadama koje su držali meštani Dadinaca kako bi sačuvali svoju reku.

Planirana mini hidroelektrana bi bila treća na Rupskoj reci. Njenom izgradnjom bi skoro čitav tok završio u cevi, čime bi se uništio živi svet i ugrozilo se vodosnabdevanje više od 15.000 ljudi. Iako su meštani Dadinaca, kao i inicijative Bitka za Vlasinu i Pravo na vodu ukazivali na brojna kršenja procedura u procesu izdavanja građevinske dozvole, to nije sprečilo investitora da pre njenog isteka pokuša da započne radove. Kada je izostala reakcija institucija, građani nisu imali drugu opciju nego da brane reku svojim telima. To se i desilo 14. decembra 2022. godine, kada su meštani sprečili mašine da započnu radove i otpočeli danonoćno dežuranje do poništenja dozvole.

Pročitajte još:

Iz inicijative Pravo na vodu podsećaju da su oni i organizacija za političku ekologiju Polekol 20. decembra 2022. godine, podneli niz zahteva nadležnim državnim institucijama, a na prvom mestu zahtev Ministarstvu građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе za poništenje građevinske dozvole za MHE „Besko“, kao i pokretanje inspekcijskog nadzora od strane upravne, građevinske i inspekcije zaštite životne sredine, kao i reakciju Zaštitnika građana.

„Ministarstvo je odlučilo kako je jedino i bilo moguće, jer ova građevinska dozvola nije ni pravno utemeljena, niti je izgradnja treće mini hidroelektrane na Rupskoj reci u javnom interesu“, kaže Žaklina Živković iz inicijative Pravo na vodu, piše u saopštenju.

Prema njenim rečima „ekološki pokret odneo je još jednu pobedu, zahvaljujući velikoj solidarnosti, istrajnosti i posvećenoj borbi za prirodna dobra, po čemu treba da bude inspiracija svima“.

U inicijativi Pravo na vodu kažu da će nastaviti da ukazuju na štetne posledice uništavanja reka i ugrožavanja voda, i da podržavaju lokalne ekološke inicijative širom Srbije, dok se politike i odluke koje se na osnovu njih donose ne promene u smeru očuvanja javnih i prirodnih dobara, kao i ostvarivanja ljudskog prava na vodu.

Energetski portal

BRZO I LAKO DO NAJBLIŽEG PUNJAČA U MREŽI

19.04.2023

StopShop Borča Tritium 75kW5 (1)-min — Foto: Charge&GO

Razvoj elektromobilnosti zavisi od brzine razvoja infrastrukture za punjenje automobila na električni pogon. I pored velikog broja dostupnih punjača, vozači automobila na struju često moraju da naprave detaljan plan vožnje jer jednostavno nemaju dovoljno informacija o mestima na kojima mogu da dopune baterije svojih vozila.

Zahvaljujući prvoj digitalnoj platformi i aplikaciji Charge&GO, vozači električnih automobila u Srbiji, uključujući i one koji su u tranzitu kroz našu zemlju, na jednostavan i brz način mogu da pronađu najbliži elektropunjač.

Instaliranjem punjača širom Srbije i informisanjem građana o prednostima vozila na električni pogon, Charge&GO već godinama daje veliki doprinos razvoju elektromobilnosti. Do sada su na putevima i autoputevima naše zemlje postavili punjače snage od 22 do 180 kW.

U FOKUSU:

Brzi punjači u maloprodajnim lancima

Tehnički tim Charge&GO kompanije već privodi kraju instalaciju brzih punjača na lokacijama maloprodajnog lanca Stop Shop širom Srbije. Tokom prošle godine vozači elektičnih automobila svoje četvorotočkaše mogli su da napune u Stop Shop-ovima u Sremskoj Mitrovici, Lazarevcu, Požarevcu i Vršcu. Sada na raspolaganju imaju i punjače snage u rasponu od 50 do 120 kW na lokacijama ovog maloprodajnog lanca u Borči, Nišu, Leskovcu, Zaječaru, Somboru i Subotici. Ispred Stop Shop-ovih objekata većinom su instalirani punjači koje proizvode Siemens, dok je punjač Tritium ugrađen na parkingu Stop Shop-a u Borči. Uskoro se očekuje da bude pušten u rad i punjač u Valjevu, a intenzivno se radi na tome da vrlo brzo i objekti u Čačku i Šapcu dobiju svoj prvi punjač koji je u mreži Charge&GO.

Nakon puštanja u rad pet punjača na OMV pumpama, na red je došao i šesti punjač. Punjač snage 130 kW proizvođača Kostad Siemens na raspolaganju je svim vozačima električnih vozila na OMV pumpi u Kruševcu. Ovaj punjač je proizveden u Austriji i radi na temperaturama u rasponu od -30 do +50 °C. Podržava CCS standard DC punjenja, a izlazna snaga, ukoliko su istovremeno u upotrebi oba CCS priključka, iznosi 2 × 65 kW.

Vlasnici električnih vozila imaju mogućnost da koriste i druge ultrabrze punjače koji se nalaze na OMV pumpama: u Doljevcu, na autoputu Niš-Vranje, gde je instaliran ultrabrzi punjač od 150 kW (drugi po snazi elektropunjač dostupan na benzinskim stanicama OMV-a), na Gradini, graničnom prelazu kod Dimitrovgrada (90 kW), kao i u Bačkoj Topoli gde se nalazi još jedan Unity 180 kW, kao i u Lapovu i Martincima gde se instalirani punjači od 120 kW.

Na mapi mreže Charge&GO nalaze se i brzi i ultrabrzi punjači na GAZPROM benzinskim stanicama, kao i na četiri naplatna punkta na autoputu, i to kod Vrčina, Horgoša i Trupala-Niš. U Novom Sadu i Kragujevcu, u tržnim centrima Promenada i Big Fashion, dostupni su AC punjači Schneider Electric. Punjači koji se nalaze ispred predstavništva British Motorsa, AK Kompresora i Hit Auta u Srbiji integrisani su u mrežu.

Šta omogućava Charge&GO?

Digitalna platforma i aplikacija omogućava vozačima elektičnih vozila da lako lociraju najbliže punjače i da ih brzo i jednostavno dopune. Platforma pruža vozačima efikasnu uslugu punjenja i plaćanja korišćenja mesta za punjenje, kao i mogućnost kompanijama da daljinski upravljaju svojom mrežom punjača. To obuhvata brojne usluge, kao što su kontrola punjenja, praćenje rada punjača, određivanje cena, ograničavanje upotrebe i pregled sesija punjenja.

Najlakši način za proveru lokacija i dostupnosti punjača u ovoj mreži predstavlja aplikacija. Iako svim punjačima može da se pristupi na više načina (pomoću QR koda ili broja punjača), ako preuzmete aplikaciju, automatski dobijate nižu cenu, usmeravanje putem GPS navigacije i pristup neverovatno razgranatoj mreži od 170.000 punjača u 30 zemalja širom Evrope.

Tekst priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

OTP banka održala četvrti Generator dobrih dela

19.04.2023

Odrzan cetvrti Generator dobrih dela_1 — Foto: OTP banka

OTP banka organizovala je četvrti Sajam socijalnog i održivog preduzetništva “Generator dobrih dela” u Tržnom centru UŠĆE, u okviru kog je šest domaćih malih biznisa zasnovanih na održivom i socijalnom poslovanju, izložilo svoje ekološke i reciklabilne proizvode i predstavilo koncepte rada i delovanja u društvu.

OTP banka dugi niz godina podržava razvoj preduzetništva u Srbiji, a jedno od ključnih strateških usmerenja je zelena tranzicija, odnosno posvećenost održivom poslovanju i ekološkim projektima. O tome zašto se OTP banka zalaže za vidljivost i jačanje domaćih socijalnih preduzeća i malih biznisa, govorila je Milena Mićanović, direktorka za komunikacije i odnose s javnošću OTP banke.

„Mi se trudimo da tokom cele godine iniciramo aktivnosti koje doprinose razvoju preduzetništva i zelene ekonomije, a svakim novim ciklusom Generatora dobrih dela želimo da skrenemo pažnju na preduzeća i male biznise koji kroz svoje modele poslovanja, edukaciju, proizvode podstiču i ulažu u ekološke projekte ili socijalno ugrožene grupe. Smatramo da je za kreiranje pozitivnih promena u savremenom dobu neophodna uključenost svih nas, i građana i preduzetnika ali i korporativnog sektora, – što ujedno predstavlja ključnu poruku koju želimo da prenesemo putem ovakvih inicijativa“, izjavila je Mićanović.

Pročitajte još:

Posetioci su mogli da se upoznaju sa proizvodima novog modnog brenda Friends of the Danube koje kreira majice, dukserice i torbe, i time promoviše zaštitu biodiverziteta Dunava tj. njegovog rečnog korita, stavljajući akcenat na edukaciju mladih. Cozy2wear je modni brend fokusiran na upotrebu prirodnih, biorazgradivih i organskih materijala u modnoj industriji. Socijalno preduzeće Naša kuća omogućava osobama sa invaliditetom da se osamostale i privređuju na jedinstven i inovativan način – reciklirajući paklice cigareta i stvarajući od njih najrazličitije proizvode od papira, dok Centar za integraciju mladih različitim inicijativama i prodajom kreativnih proizvoda podiže svest položaja dece sa ulice. All Nut je brend okrenut organskoj i prirodnoj kozmetici u najširem smislu, čije se poslovanje zasniva na zero waste principima. Credo casa toys je predstavio svoj koncept edukativnih, ekoloških, open-ended igračaka. Ove igračke pored funkcije koje imaju kod usmeravanja pažnje i razvoja fine motorike kod dece, daju mogućnost samostalnog intelektualnog i umetničkog razvoja.

Takođe, učesnici su tokom sajma imali priliku da razmene svoje dosadašnje iskustvo na Eko radionici sa Srđanom Stankovićem, predstavnikom ekološke organizacije Supernatural.

Od 2019. godine, kada je i nastala inicijativa Generator dobrih dela održana su tri sajma. Prvi je podržao šest socijalnih preduzeća, dok je drugi uprkos pandemiji, početkom 2021. godine organizovan u online okruženju i tada je svoje reciklabilne, inovativne i organske proizvode predstavilo pet malih biznisa. Prošle, 2022. godine, Sajam je prvi put održan u Novom Sadu na Trgu slobode gde je bilo sedam izlagača koji svojim delovanjem čuvaju sredinu, govore i zalažu se za društveno ranjive grupe.

Strateški usmerena ka održivom razvoju i zelenoj agendi, OTP banka će nastaviti da kroz ovakve i slične projekte, doprinosi osnaživanju biznisa koji sve svoje resurse koriste kao sredstvo za stvaranje ekoloških promena i rast inkluzije u našem društvu.

Izvor: OTP banka

Isplata subvencija po hektaru od 24. aprila

19.04.2023

tractor-traktor-poljoprivrednik-obrada-zemlje-suša — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (augusbosch12)

Izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi biće omogućeno da administracija bude brža kako bi podsticaji bili dostupniji poljoprivrednicima.

Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na javnom slušanju predloga ovog zakona u Skupštini Srbije, rekla da će se to dokazati već 24. aprila, kada počinje isplata subvencija po hektaru, za šta je Javni poziv raspisan 7. aprila, istakavši da se nikada do sada nije desilo da isplata krene tako brzo po raspisivanju Javnog poziva.

Ona je ukazala na to da su u pripremi izmena obavljene konsultacije i da nije bilo obaveze sprovođenja javne rasprave jer je rađeno manje od 50 odsto izmena pomenutog dokumenta, navodi se u saopštenju.

Prema njenim rečima, pored brzine administracije, ciljevi su i transparentnost i da Ministarstvo ima sve neophodne informacije na jednom mestu kako bi adekvatnije moglo da obavlja kontrolu, upravlja sredstvima i reaguje u skladu sa specifičnim potrebama svakog regiona.

Pročitajte još:

Ona je navela da je do sada za subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju bilo određeno fiksno 6.000 dinara, a da je izmenama predviđeno minimalno 6.000 dinara plus 3.000 dinara regresa.

“Subvencija za mleko je iznosila fiksno sedam dinara po litru, sada je predviđeno minimalno 10 dinara po litru, pri čemu će ove godine biti 15 dinara po litru”, rekla je Tanasković i dodala da je pronađeno i rešenje za problem koji su do sada imali administracija i poljoprivrednici u slučaju smrti nosioca gazdinstva.

To rešenje, kako je objasnila, podrazumeva da, ako u roku od 30 dana od smrti nosioca gazdinstva, član gazdinsva nastavi da radi na imanju, smatra se da je on preuzeo gazdinstvo.

Energetski portal

Cena hrane u martu porasla za 1,8 odsto, a električne energije za 0,1 odsto u odnosu na februar

19.04.2023

novac — Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u martu 2023. godine povećane su u proseku za 0,9 odsto u odnosu na februar 2023. godine. Potrošačke cene u martu 2023. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 16,2 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2022. godine u proseku povećane za 3,7 odsto, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Prema podeli po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u martu 2023. godine, u odnosu na prethodni mesec rast cena zabeležen je u sledećim grupama. U grupi hrane i bezalkoholnih pića zabeležen je porast od 1,8 odsto, u grupi transport 0,2 odsto, dok je u grupama stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva zabeleženo za po 0,1 odsto.

U ostalim kategorijama beleži se rast cena za zdravlje, restorane i hotele za po 1,2 odsto, komunikaciji, odeći i obući za po 0,5 odsto, opremi za stan i tekuće održavanje za 1,4 odsto, zatim kada se govori o alkoholnim pićima i duvanu za 0,4 odsto i obrazovanju za 0,1 odsto.

Pad cena zabeležen je u grupi rekreacija i kultura za 0,7 odsto.

Pročitajte još:

Republički zavod za statistiku objavio je i podatak da su cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u februaru 2023. godine, odnosu na isti mesec 2022. godine, povećane za 26 odsto.

Prema podeli po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, rezultati su sledeći. Najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama žita i to za 14,9 odsto, zatim stoka i živina za 27,8 odsto i stočni proizvodi za 61,2 odsto.

Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u februaru 2023. godine, u odnosu na januar 2023. godine, u proseku su smanjene za 1,9 odsto. Takođe, posmatrajući po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na prethodni mesec, najveći uticaj na pad cena zabeležen je u grupama žita za 4 odsto i industrijsko bilje za 1,8 odsto.

Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u periodu januar-februar 2023. godine, u proseku su povećane za 29,5 odsto, u odnosu na isti period 2022. godine.

U periodu januar-februar 2023. godine u odnosu na isti period 2022. godine, posmatrano prema podeli po glavnim grupama, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama žita za 18,5 odsto, stoka i živina za 27,0 odsto i stočni proizvodi za 66,9 odsto.

Energetski portal

Grejanje iz obnovljivih izvora – Zakon o energiji u zgradarstvu

18.04.2023

Nemačka_Reichstag — Foto-ilustracija: Unsplash (Mårten)

Savezna vlada Nemačke zalaže se za prelazak na obnovljive izvore energije, između ostalog i u grejanju, čime se okreće sve većoj energetskoj nezavisnosti, ali i zaštiti klime. Povodom ovoga, potrebno je revidirati Zakon o energiji u zgradarstvu.

Pomenutim zakonom bi se od 2024. godine uveo nov sistem grejanja oslonjen na obnovoljive izvore energije. Od prvog januara 2024. godine svaki novopostavljeni sistem grejanja trebalo bi da radi na 65 odsto obnovljive energije.

Nemačka se odlučuje da sada menja tokove u novoj gradnji, jer sistemi za grejanje kada se naprave, koriste se između 20-25 godina. Ovaj zakon se ne bi odnosio na već postojeće sisteme grejanja koje ljudi koriste, već isključivo na one koji će se tek graditi, od dana stupanja zakona na snagu.

Pročitajte još:

Smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva znatno utiče na nemački energetski suverenitet, jer to ujedno znači da bi Nemačka manje zavisila od uvoza energenata, samim tim bi bila otpornija i na skokove cena na svetskom tržištu energenata.

Iako je bilo polemike oko zakona, i da li je to za građane skuplja opcija, ideja je da je zapravo gasni sistem skuplji, i da će cena nafte i gasa kontinuirano rasti do 2027. godine zbog trgovanja EU, ali i kasnije zbog ograničenosti pomenutih resursa. Ako građanin pređe na toplotu iz obnovljivih izvora, on postaje nezavisan od ovih cena, i investicije se nadoknađuju nižim operativnim troškovima tokom veka trajanja i korišćenja.

Nemačka nije jedina koja radi na ovome. Francuska ima preko četiri miliona instaliranih toplotnih pumpi. U Norveškoj toplotne pumpe pokrivaju 60 odsto potreba, a u Švedskoj 40 odsto. U Danskoj će do 2030. godine trećina grejanja biti preko pumpi. Austrija, Češka i Poljska takođe podržavaju domaćinstva da pređu na održivije sisteme poput toplotnih pumpi.

Energetski portal

OBILAZAK IZGRADNJE GASNE INTERKONEKCIJE SRBIJA-BUGARSKA

18.04.2023

894A0037 — Foto: Emilija Jovanović - Ministarstvo rudarstva i energetike

Foto: Emilija Jovanović - Ministarstvo rudarstva i energetike — Foto: Emilija Jovanović – Ministarstvo rudarstva i energetike

Radove na izgradnji gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, danas je obišao šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Emanuel Žiofre sa ministarkom rudarstva i energetike Dubravke Đedović.

„Izgradnja gasne interekonekcije je od strateškog značaja za naš energetski sektor jer ćemo izgradnjom ovog gasovoda dobiti mogućnost da se snabdevamo gasom iz više izvora, kao što je Azerbejdžan i LNG terminal u Aleksandropolisu u Grčkoj. U prethodnom periodu smo rešili mnoge izazove na projektu, a danas su započeli i radovi na najtežoj deonici gasovoda, gde se gasna interkonekcija ukršta s auto-putem. Očekujemo da čitav projekat bude završen na jesen, a bićemo tu da ispratimo sve do poslednjeg dana, dok ne bude sve spremno da poteče gas”, rekla je ministarka Đedović, navodi se u saopštenju.

Na gradilište je dopremljeno 90 odsto potrebnih cevi, a ministarka je poručila i da je fizička realizacija nadmašila plan.

Pročitajte još:

„Izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska ima i regionalni značaj, zbog čega na ovom projektu imamo snažnu finansijsku podršku EU. Paralelno sa realizacijom ovog projekta, počeli smo izradu prostorne i tehničke dokumentacije za još jedan važan projekat za gasnu diversifikaciju Srbije, a to je izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Severne Makedonije”, rekla je ona.

Šef delegacije EU u Republici Srbiji Emanuele Žiofre, poručio je da mu je drago da vidi kako ovaj projekat napreduje, i da EU nastavlja da bude posvećena diversifikaciji snabdevanja gasom u Srbiji i povećanju otpornosti i konkurentnosti njenog energetskog sistema.

„Željno iščekujemo gas koji će poteći ovim gasovodom naredne grejne sezone. EU je takođe ponudila Srbiji da učestvuje u zajedničkoj nabavci gasa sa državama članicama EU”, rekao je ambasador Žiofre.

Dužina gasne interkonekcije na teritoriji Srbije je 109 km, a kapacitet je 1,8 milijardi kubnih metara u pravcu ka Srbiji. Radovi su započeti u februaru 2022. godine, a završetak je planiran u poslednjem kvartalu ove godine. Pored veće sigurnosti snabdevanja i diversifikacije gasnih ruta i snabdevača, novi gasovod će omogućiti i dalji razvoj distributivne i razvodne gasovodne mreže na jugu Srbije.

Energetski portal

Solarna elektrana na krovu STOP SHOP-a u Požarevcu smanjiće emisije CO2 koliko i šuma od 26 hektara

18.04.2023

STOP SHOP instalirao je u ritejl parku 2 u Požarevcu 2.414 fotonaponskih solarnih panela koji će proizvoditi zelenu energiju i na taj način doprineti manjim emisijama ugljen-diokisida, koji je jedan od glavnih uzroka klimatskih promena.

Očekivana godišnja proizvodnja ove solarne elektrane je 1.130,00 MWh „čiste“ energije, čime će se „uštedeti“ oko 920 tona CO2, koliko bi se emitovalo u proizvodnji struje iz fosilnih goriva kao što je ugalj. Poređenja radi, istu količinu CO2 eliminiše iz atmosfere šuma od 26 hektara.

Posmatrano dugoročno, ova krovna solarna elektrana na STOP SHOP-u u Požarevcu će za 25 godina ustedeti onoliko CO2 koliko proizvede svih 30.000 automobila u ovom gradu za pređenih 3.000 km.

„Želimo da naš STOP SHOP koristi struju bez ugljen-dioksida i na taj način promovišemo čistu i održivu budućnost. Samostalnom proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora želimo da doprinesemo održivijoj budućnosti i čistijoj životnoj sredini za građane Srbije“, kaže Maja Marić, menadžerka operacija i liderka beogradske kancelarije u okviru CPI Property Grupe.

Pročitajte još:

Kao jedna od vodećih kompanija za komercijalne nekretnine, CPI Property Grupa je godinama fokusirana na unapređenja na polju održivosti. U pet od 14 STOP SHOP ritejl parkova u Srbiji – Borči, Subotici, Smederevu, Požarevcu i Vršcu – postavljene su pametne solarne klupe sa punjačima za mobilne telefone, besplatnom Wi-Fi internet konekcijom i podacima o vremenu i kvalitetu vazduha u realnom vremenu. Uz to, STOP SHOP u Lazarevcu je opremljen vetrogeneratorom i fotonaponskim sistemom javne rasvete koji obezbeđuje čistiju energiju iz održivih izvora. Štaviše, u okviru STOP SHOP-a u Lazarevcu raste urbana šuma, dok je 430 biljaka zasađeno na prostoru od približno 100 kvadratnih metara.

STOP SHOP je jedan od vodećih brendova kompanije IMMOFINANZ, najvećeg operatera ritejl parkova u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Podsetimo, od 2022. godine IMMOFINANZ je deo korporacije CPI Property Group koja je takođe odgovorna za lokalno upravljanje parkovima STOP SHOP-ova na tržištu Srbije.

U Srbiji, IMMOFINANZ je član Saveta zelene gradnje Srbije, organizacije koja podstiče promene u načinu urbanog planiranja, projektovanja, izgradnje i renoviranja ka održivijoj budućnosti. Takođe pokriva BREEAM sistem sertifikacije u svom celokupnom srpskom STOP SHOP portfoliju, što je trenutno jedan od najvažnijih metoda za postavljanje standarda ekološke gradnje.

Izvor: STOP SHOP

1...166167168...1.519 Page 167 of 1.519

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM