MOL Serbia otvorio novu servisnu stanicu

16.04.2024

MOL Serbia servisna stanica Ruklada — Foto: MOL Serbia

Kompanija MOL Serbia otvorila je novu servisnu stanicu na auto putu Miloš Veliki u smeru Beograd – Čačak, kod Uba, i najavila proširenje maloprodajne mreže kao jedan od ključnih fokusa za 2024. godinu.

„Ponosni smo što smo otvorili još jednu novu, 73. servisnu stanicu po redu, a posebno smo zadovoljni jer se nalazi na auto putu Miloš Veliki, jer na ovaj način aktivno učestvujemo u širenju infrastrukture Srbije. Osim na auto-putevima, prisutni smo u svim većim gradovima i na svim važnim saobraćajnicama, ali nam je želja da dodatno pojačamo svoje prisustvo u gradovima Srbije kako bismo bili što bliži potrošačima, jer su upravo oni naš fokus.

Želim da napomenem da je pre par nedelja MOL Grupa, čiji smo mi deo, predstavila ažuriranu strategiju SHAPE TOMORROW koja ima za cilj da omogući stabilnu zelenu tranziciju, obezbedi kontinuiranu sigurnost snabdevanja energijom i istovremeno radeći na tome da evropsku industriju učinimo konkurentnom. U narednim godinama uložićemo više od četiri milijarde dolara u zelene investicije i cilj nam je da do 2050. postignemo neutralnost ugljenika.“, izjavio je Milenko Janković, generalni direktor MOL Serbia.

Na novoj stanici u ponudi su EVO i EVO Plus goriva, koja dolaze iz rafinerija MOL Grupe, a koja se, prema istraživanjima zadovoljstva korisnika, percipiraju kao visoko kvalitetna. Potrošači će dok toče gorivo moći da naprave predah uz kafu u Fresh Corneru ili probaju hotdog koji je jedan od najprodavanijih artikala u svim zemljama u kojima ovaj koncept postoji. Fresh Corner je predstavljen 2015. godine i pruža multikulturalno iskustvo sa lokalnim pristupom koji podrazumeva uvek svežu kafu, sendviče, kolače i peciva u toplom, prijateljskom ambijentu.

Pročitajte još:

„Prošle godine našim kupcima smo ponudili i novi premijum benzin EVO 100 Plus sa trostrukim efektom: duži vek motora, bolje performanse i niže emisije štetnih gasova. Navedeni trostruki efekat je sadržan i u EVO Diesel Plus premijum gorivu koji se nalazi u prodaji već izvesno vreme.

Osim toga, MOL Serbia u ponudi ima i gastro asortiman zahvaljujući kojem smo sada već prepoznatljivi po prijatnom mirisu sveže pripremljene hrane i kafe u okviru Fresh Corner dela. Danas imamo 46 Fresh Cornera širom Srbije na kojima je prodato više od pet miliona šoljica kafe i više od milion hotdogova.“ rekla je Biljana Mališić Jut, direktorka maloprodaje u kompaniji MOL Serbia i dodala „Početkom marta smo lansirali novi MOL MOVE program lojalnosti. U prvih mesec dana beležimo zaista veliko interesovanje i čujemo pozitivne reakcije kupaca. Dopada im se što prilikom svake kupovine sakupljaju poene pomoću kojih dolaze na različite nivoe lojalnosti i na tim nivoima mogu da ostanu čak 12 meseci i koriste benefite koje su na neki način zaradili. Smatramo da je suština programa lojalnosti da kupcima pružimo duži period uživanja u ostvarenim popustima. Osim toga, uz korišćenje MOL GOLD kartice – korporativne kartice za preduzeća njihovi zaposleni takođe prikupljaju bodove i ostvaruju popuste na svojim ličnim nalozima programa lojalnosti. A dok traje promotivni period, obezbedili smo 10 dinara popusta na sva naša premijum goriva.“

Kao i na svim ostalim MOL servisnim stanicama kupci će i na ovoj moći da koriste MOL MOVE program lojalnosti koji pruža različite popuste i nagrade korisnicima unutar svakog nivoa, u zavisnosti od toga koliko je korisnik aktivan u programu. Sakupljanjem poena uz svaku kupovinu korisnik dobija različite beneficije u zavisnosti u kom nivou se nalazi (Green, Silver, Gold, VIP). Pored standardnih benefita (popusti na gorivo i gastro asortiman), član lojalnosti dobija i poklon dobrodošlice, nagradu na sredini nivoa, dodatne poene za rođendan itd.

Izvor: MOL Serbia

Zagađivači će ubuduće morati da plate čišćenje zemljišta

16.04.2024

poljoprivreda — Foto-ilustracija: Unsplash (Dylan de Jonge)

Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

Bez zdravog zemljišta nema zdrave hrane, očuvanja biodiverziteta i postizanja klimateske neutralnosti i zbog toga je Evropska unija 5. jula prošle godine predložila uvođenje novog zakona za nadzor zemljišta.

Evropski parlament je prošle nedelje usvojio ovaj zakon koji predstavlja prvi deo zakonodavstva EU posvećen zemljištu, a koji će obavezati zemlje članice da prvo prate, a zatim procenjuju zdravlje svih tla na svojoj teritoriji.

Nacionalne vlasti mogu primeniti deskriptore zemljišta koji najbolje ilustruju njegove karakteristike, a Evropski parlament predlaže klasifikaciju na pet nivoa: visoko, dobro, umereno, degradirano i kritično degradirano zemljište. Zemljišta sa visokim ili dobrim ekološkim statusom smatraće se zdravim.

Zemlje EU će takođe morati da istraže, procene i očiste kontaminirane lokacije, a troškove čišćenja moraće da plate zagađivači u skladu sa principom „zagađivač plaća“.

Ovaj zakon deo je Strategije Evropske unije za zemljište za 2030. godinu koja nudi konkretne korake u cilju zaštite i obnove zemljišta. Novi zakon za nadzor zemljišta ima za cilj da osigura visok stepen zaštite zdravlja ljudi i životne sredine jer je procenjeno da je oko 60 do 70 odsto evropskog tla u nezdravom stanju.

Urbana ekspanzija, niske stope recikliranja zemljišta, intenziviranje poljoprivrede i klimatske promene najčešći su uzroci degradacije zemljišta koja Evropsku uniju košta najmanje 50 milijardi evra godišnje, saopštila je Evropska komisija.

Pročitajte još:

Priznanje za „Šampione Zemlje“

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) objavio je poziv za nominacije za godišnju nagradu Šampioni Zemlje – najveće ekološko priznanje UN namenjeno istaknutim liderima iz vlade, civilnog društva i privatnog sektora koji svojim radom u velikoj meri doprinose zaštiti životne sredine.

Ove godine, UNEP podstiče nominacije pojedinaca i organizacija koje razvijaju i sprovode održive politike i rešenja za obnovu zemljišta, poboljšanje otpornosti na sušu i borbu protiv dezertifikacije.

U fokusu ovogodišnjeg svetskog dana životne sredine, koji se obeležava 5. juna, biće obnova zemljišta, dezertifikacija i otpornost na sušu. Konvencija UN za borbu protiv dezertifikacije, koja ove godine obeležava svoju tridesetu godišnjicu, sazvaće svoju šesnaestu Konferenciju strana (COP) u decembru.

Milena Maglovski

Međunarodna konferencija ,,Dani OIE“

16.04.2024

solar , vetar — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nakon pet uspešnih konferencija „Dani dobroga vetra’’ i „Dani sunca’’, ove godine svi obnovljivi izvori objedinjeni su u jednu konferenciju ,,Dani obnovljivih izvora energije’’, koja će se održati u Puli od 12. do 14. juna 2024. u hotelu Park Plaza Histria.

Ovo će biti odlična prilika za dobijanje informacija, edukaciju i povezivanje svih relevantnih aktera zelene energije na jednom mestu.

Na konferenciji, koju pod pokroviteljstvom WindEurope i SolarPower Europe organiziraju Obnovljivi izvori energije Hrvatske, učestvovaće relevantni stručnjaci iz javnog i privatnog sektora, kao i visoki predstavnici nacionalnih i međunarodnih institucija. Svoj dolazak već su potvrdili Džajls Dikson, direktor WindEurope i Valburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe.

Cilj „Dana OIE’’ 2024. je da se kroz zajedničku raspravu, kao i razmenu znanja i iskustava, pronađu efikasniji načini korišćenja obnovljivih izvora energije i da se na taj način podstakne snažniji razvoj zelenih projekata. Konferencija će obuhvatiti sve važne teme iz područja zaštite životne sredine, distribucije i prenosa električne energije, skladištenja energije, elektromobilnosti, vodonika, obrađujući potencijal svih obnovljivih izvora u Hrvatskoj – sunca, vetra, geotermalne energije, biomase i biogasa.

Jedna od ključnih tema na konferenciji biće i uloga javnih politika za uspešnu energetsku tranziciju na evropskom, nacionalnom i regionalnom nivou.

Prirodni potencijal obnovljivih izvora u Hrvatskoj je izuzetno velik i predstavlja priliku za ravnomeran regionalni razvoj. Ova zemlja ima kapacitet da postane izvoznik i lider u proizvodnji zelene energije u regionu.

Prijavu za učestvovanje na Konferenciji možete podneti ovde, nakon čega ćete dobiti potvrdi mejl sa ponudom za uplatu kotizacije, kao i linkove za rezervaciju holetskog ili apartmanskog smeštaja po povlašćenim cenama i dodatni fakultativni sadržaj, kao i ostale važne informacije.

Više informacija o iznosu kotizacije i tome šta ona uključuj pogledajte ovde.

Izvor: OIE Hrvatska

Ističe rok za registraciju trotineta, kazne i do 120.000 dinara

16.04.2024

electric_scooter_električni_trotinet — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Ernest Ojeh)

Zakon je trotinete smestio na biciklističke staze i kolovoz, a polako ističe vreme da svi budu registrovani. Da li ste među onima koji ih voze ili od onih koje trotineti strašno nerviraju na trotoarima? Hoće li registracija dovesti red na trotoare?

Procenjuje se da u gradu ima više od 200.000 trotineta, što je otprilike jedna četvrtina od ukupnog broja automobila. Razlikuju su po težini, jačini motora i nosivosti.

Prema zakonu, od 15. juna samo određeni će smeti na ulicu.

,,Sa najvećom brzinom do 25 kilometara na čas, mase praznog trotineta do 35 kilograma, snage 0,6 kilovata, odnosno 600 vati“, objašnjava Milan Milojević, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

To se utvrđuje u tehničkoj dokumentaciji koju će vozači uz ličnu kartu, morati da dostave kako bi ih registrovali i dobili nalepnicu.

Cena registracije

Mnogi električni trotineti, međutim, uvezeni su ili preprodavani, pa te dokumentacije nema.

U tom slučaju vlasnici će morati da se obrate prodavcima ili da odu na tehnički pregled u ovlašćeni servis kako bi se utvrdila jačina motora.

I jedni i drugi plaćaju godišnju registraciju 2.100 dinara.

,,Zahtev se može podneti na preko 150 mesta u Srbiji, u 80 gradova i opština. Agencija je formirala i kol-centar za sve one koji imaju pitanja oko registracije ili prijavljivanja dokumentacije“, kaže Milojević.

Informacije o registraciji dostupne su na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja. Oni koji su pre donošenja zakona kupili veće i snažnije trotinete, sada imaju problem.

,,Šta biste radili da imate automobil koji ne može da se registruje i ne ispunjava uslove za registraciju, pa neće biti registrovan“, ističe prof. Milan Vujić sa Saobraćajnog fakulteta.

Pročitajte još:

Šta propisuje zakon

Aleksandar Mijailović iz Udruženja električnih trotineta Srbije navodi da smo u situaciji da vozači malih trotineta koji ne zadovoljavaju uslove – konstrukcijski, mogu da učestvuju u saobraćaju.

Foto-ilustracija: Unsplash (?? Claudio Schwarz | @purzlbaum)

,,Ljudi koji voze male trotinete, zapravo ih nikada nisu vozili po ulici, 90 odsto njih. Preporučena zakonska oprema nije dovoljna da bi učesnici bili bezbedni na putevima, a zabranjuje se većim trotinetima koji konstrukcijski zadovoljavaju osnovne uslove, da učestvovuju u saobraćaju“, ističe Mijailović

Iako Zakon o bezbednosti saobraćaja propisuje obavezno nošenje kacige i prsluka, malo je takvih vozača na ulici.

Zabranjeno je i kretanje po trotoaru, ali izgleda da nisu svi čuli za taj zakon. Nepoznavanje zakona nije olakšica.

,,Zamislite da pustite određenu grupaciju na ulicu i da se ne zna šta mogu i šta moraju da ispune od tehničkih uslova, ko sme da upravlja i u kojim uslovima. Ako ne bi bilo u zakonu trotineta, a udari nekoga, ko tu odgovara – da li je smeo da se kreće tuda i da ide tom brzinom“, navodi profesor Vujić.

Kakve su kazne

Iako veći trotineti izgledaju sigurnije, prema novom zakonu, ne mogu da se registruju, ali razmatra se mogućnost da zakon obuhvati električne trotinete svih karakteristika.

Do isteka roka za registraciju ostala su još dva meseca.

Oni koji to ne urade treba da znaju da je kazna za vožnju neregistrovanog vozila i do 120.000 dinara, čak i više nego što neki koštaju.

Kazna za vožnju bez zaštitne opreme i vožnju po trotoaru je 10.000 dinara.

Izvor: RTS

Uticaj suše i vetra na voće: Voda se gubi i iz zemljišta i iz biljaka

16.04.2024

poljoprivreda , voće , hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Rasa Kasparaviciene)

Nedostatak ili deficit vode ili suša, bez obzira u kojem se delu vegetacije javi, ometa pravilno odvijanje fizioloških i biohemijskih procesa kod voćaka. U prvom delu vegetacije, u uslovima deficita vlage, cvetanje kraće traje, a oplođenje cvetova i zametanje plodova je lošije. Jaki vetrovi, mada i slabiji povetarac, u uslovima povećanih temperatura, može biti štetan jer povećava evapotranspiraciju (isparavanje vode iz zemljišta i biljke).

U uslovima deficita vode porast mladara i listova je ometen, te se u kruni obrazuje manji broj sitnijih listova. Zbog smanjenja fotosintetske površine lišća, u toj godini je i prinos organske materije koje stvara voćka manji.

Lišće vuče vodu iz plodova

U drugom delu vegetacije, suša pospešuje prevremeno opadanje plodova. S obzirom na to da je osmotski napon ili pritisak lišća veći od osmotskog napona plodova, lišće u nedostatku vlage izvlači vodu iz plodova. Preostali plodovi ostaju sitni i prevremeno sazrevaju.

Ukupno gledano, nedostatak vode dovodi do sledećih pojava: slabo zametanje plodova, masovno prevremeno opadanje plodova i obrazovanje sitnijih i nekvalitetnijih plodova. Sve ovo predstavlja pogubni niz posledica po prinose. Istovremeno, zbog izrazitog manjka vode, diferenciranje cvetnih pupoljaka je ometeno, pa je prinos i u narednoj godini doveden u pitanje.

Prevremeno opadanje listova

U težim slučajevima, manjak vode dovodi do prevremenog žućenja i opadanja listova i to od osnove prema vrhu (listovi na vrhu su u najpovoljnijem položaju, jer crpe vodu iz donjih listova), kao i sušenja perifernih grančica. Tada dolazi do prekida rasta mladara (ako suša potraje duže, a osim toga ako u drugom delu vegetacije se jave padavine, može doći i do drugog talasa rasta, što je nepoželjno).

Deficit vode izaziva i posledice na korenu, jer dolazi do odumiranja korenovog rasta i usisavajućeg korenja, a u težim uslovima i provodnog korenja, prvo obrastajućeg, a zatim skeletnog.

Pročitajte još:

Različite potrebe za vodom

U proizvodnoj praksi problem manjka vlage u zemljištu, a delimično i u vazduhu, rešava se navodnjavanjem voćnjaka.

Voćke imaju nejednake zahteve za vodom. Tokom godišnjeg ciklusa rasta i razvića, potrebe za vodom jabučastih voćaka (dunje, jabuke, kruške) su više nego potrebe koštičavih (šljive, trešnje, višnje, breskve i kajsije). U okviru iste vrste, potrebe različitih sorti su, takođe, vrlo različite.

Po pravilu, sortama poznog vremena zrenja potrebna je veća količina vode od sorti ranog vremena zrenja. Ista voćka nema podjednake zahteve za vodom u različitim periodima godišnjeg ciklusa. U periodu mirovanja, zahteva daleko manje vode nego u periodu vegetacije. U vegetaciji, voda im je najpotrebnija u fazi intezivnog rasta organa i u fazi sazrevanja plodova.

Od ukupne količine vode koju usvoji preko korenovog sistema, stablo u svoje ćelije i tkiva ugradi svega 0,1 odsto, a preostalu količinu prvenstveno preko procesa transpiracije ili isparavanja oslobodi u vazduhu.

Kako utiče vetar?

Štetno dejstvo vetra posebno dolazi do izražaja u fazi cvetanja i u fazi sazrevanja plodova. Pojava vetra u fazi cvetanja ometa oprašivanje, sprečavajući izlet pčela iz košnica. Pored toga vetar isušuje žig tučka, onemogućavajući njegovu ulogu u prijemu i klijanju polena. Ovakav žig ne luči sekret koji treba da zalepi prispeli polen i spreči njegovo odnošenje. Ukoliko polen i ostane na žigu, bez sekretne tečnosti ne može da nabubri i pusti polenovu cevčicu kroz stubić tučka. Neklijanje polena smanjuje procenat oplođenih cvetova, a time i prinos plodova u istoj godini.

U fazi zrenja plodova, pogotovo kod koštičavih voćaka, zbog oslabljene veze između peteljke ploda i plodonosne grančice (kratka peteljka), vetar jačeg inteziteta (brzine veće od 10 metara u sekundi) masovno obara plodove na zemljište. Pri udaru o zemlju plodovi trpe mehanička oštećenja, koja ih čine tržišno neinteresantnim, odnosno neupotrebljivim. Jedino se mogu koristiti kao sirovina za dalju preradu.

Plodovi sorti jabuke sa dugim i tankim peteljkama opadaju u manjoj meri u fazi zrenja, jer elastičnost peteljke amortizuje mehanički pritisak vazdušne struje.

Olujni vetrovi, osim obaranja plodova, lome grane, krive i čupaju cela stabla i obaraju konstrukciju protivgradne mreže.

Vetrozaštitini pojasevi

Vazdušne struje potpomažu širenje štetočina voćaka i onemogućavaju izvođenje njihove zaštite. Posredno dejstvo vetra na voćke ispoljava se kroz povećanje štetnih efekata suše. Vazdušna strujanja intenziviraju gubitke vode iz zemljišta, ali i iz biljaka. Pri vetrovitom vremenu intezitet transpiracije (odavanje vode u vidu vodene pare iz žive biljke) veći je za dva do šest puta.

Zaštita voćaka od štetnog dejstva vetra izvodi se postavljanjem redova upravno na pravac najčešćih vazdušnih struja i podizanjem vetrozaštitnih pojaseva.

Izvor: Agroklub

Da li je EU na dobrom putu za ostvarenje ciljeva emisije CO2 iz saobraćaja?

15.04.2024

johannes-andersson-Dp7d8vPhiM0-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Andersson)

Podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuju da su automobili i laka komercijalna vozila, odgovorni za 16 odsto i tri odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida. U odnosu na navedeno, Evropska unija je još 2019. godine donela Uredbu kojom su postavljene mere i ciljevi za smanjenje emisija CO2, a koje se odnose na nova putnička i nova laka komercijalna vozila.

Prva faza sprovođenja Uredbe započeta je 1. januara 2020. godine i trajaće do 31. decembra 2024. godine. Uz dopune dodatnim merama, Uredba je na nivou Evropske unije, do danas doprinela smanjenju ovih emisija iz novih automobila za 28 odsto u poređenju sa 2019. godinom.

Kako se navodi u Uredbi, od 1. januara 2025. godine primenjivaće se novi ciljevi. Naime, za prosečne emisije novih putničkih automobila, kao i novih lakih komercijalnih vozila, biće potrebno smanjenje od 15 odsto u odnosu na postavljeni cilj za 2021. godinu. Dalje, od 1. januara 2030. godine, za automobile će cilj biti smanjenje od 55 odsto u odnosu na postavljeni cilj za 2021. godinu, a za laka komercijalna vozila 50 odsto. Na kraju, od 1. januara 2035. godine, postavlja se cilj od 100 odsto smanjenja u odnosu na 2021. godinu za obe kategorije vozila.

Osim što se postavlja za cilj smanjenje emisija CO2 iz vozila u odnosu na 2021. godinu, Uredba takođe nalaže da u periodu od 2025. do 2029. godine dođe do povećanja prodaje vozila sa niskim i nultim emisijama. Preciznije, udeo novih putničkih automobila u ukupnoj proizvodnji treba da bude 25 odsto, a kada je reč o novim lakim komercijalnim vozilima, udeo je 17 odsto.

Pročitajte još:

Evropska federacija za transport i životnu sredinu (eng Transport & Environment) analizirala je kolika je mogućnost da se ostvari postavljeni cilj za 2025. godinu, uzimajući u obzir postignute rezultate u 2023. godini. Kako se navodi, ukoliko bi proizvođači automobila ostvarili isti ili sličan nivo prodaje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem kao što je to bilo u 2023. godini, nova vozila sa električnim pogonom u 2025. godini bi morala da čine 24 odsto ukuone prodaje.

Još jedan način, osim novih potpuno električnih automobila, jeste da proizvođači prodaju više hibridnih vozila ili da smanje one modele koji najviše zagađuju. Sa ovakvom postavkom, za ostvarenje cilja za 2025. godinu, udeo popuno električnih vozila mogao bi da se smanji na 18 odsto.

Kao jedan od problema u vezi sa prodajom, navodi se to što se proizvođači fokusiraju na skuplja vozila, umesto da lansiraju pristupačne modele električnih vozila.

Evropska unija postavila je mere i za nova teška vozila. Nedavno je Parlament usvojio dodatne mere kako bi se ojačali postavljeni ciljevi za emanjenje emisija ugljen-dioksida iz ovih vozila. Naime, emisije CO2 će iz velikih kamiona i autobusa moraće da se smanje za 45 odsto u periodu od 2030. do 2034. godine, zatim za 65 odsto u periodu od 2035. do 2039. godine i na kraju za 90 odsto od 2040. godine. Kada je reč samo o gradskim autobusima, novi će morati da smanje emisije štetnih gasova za 90 odsto do 2030. godine, a do 2035. treba da postanu vozila sa nultom emisijom.

Neke blaže mere postavljene su za prikolice i poluprikolice, gde se zahteva smanjenje od 7,5 i 10 odsto, počevši od 2030. godine.

Katarina Vuinac

Daljinsko grejanje Beograda uskoro na otpad

15.04.2024

vinča postrojenje — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Centar za upravljanje čvrstim otpadom u Vinči će u narednih mesec dana, po završetku probnog rada, punim kapacitetom početi proizvodnju toplotne i električne energije, navodi se u saopštenju Grada Beograda.

Ovo postrojenje proizvodiće oko pet odsto električne i oko deset odsto toplotne energije iz otpada koji se odlaže na deponiji, rekao je tokom obilaska centra predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić i dodao da će se na taj način smanjiti zagađenje u glavnom gradu, a otpad će u znatnoj meri zameniti fosilna goriva.

U pitanju je postrojenje za termičku obradu komunalnog otpada koji će biti iskorišćen za daljinsko grejanje Beograda.

Pročitajte još:

Tokom obilaska postrojenja, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović istakla je da je kompleks u Vinči jedan od najmodernijih i da radi u skladu sa evropskim standardima.

„Pravo je zadovoljstvo videti kako funkcioniše probni rad postrojenja koje će obezbeđivati toplotnu energiju za više od 25.000 stanovnika i električnu energiju iz otpada za oko 35.000 Beograđana, u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Postrojenje je izgrađeno po najvišim standardima i spremno da ispuni sve uslove zaštite životne sredine prema najbolje dostupnim tehnologijama“, naglasila je ministarka Vujović.

Ona je navela da očekuje da će u sklopu centra u Vinči uskoro biti izgrađeno i postrojenje za sakupljanje i tretman deponijskog gasa, koji će biti sakupljen i iskorišćen za proizvodnju električne i toplotne energije.

Energetski portal

Globalna potražnja za naftom dostiže vrhunac do kraja decenije

15.04.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (John Cameron)

Globalna potražnja za naftom naglo je porasla kada su svetske ekonomije ušle u proces oporavka od pandemije Covid-19 i energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, ali se ove godine nazire pad potražnje za crnim zlatom, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

IEA je ovog meseca objavila izveštaj o tržištu nafte u kome navodi da se globalna potražnja za naftom smanjila na 1,2 miliona barela dnevno (mb/d) ove godine i predviđa da će se u 2025. godini potražnja smanjiti na 1,1 mb/d.

U periodu između 2020. i 2023. godine, globalno tržište nafte bilo je potreseno pandemijom i svetskom energetskom krizom, a kada su svetske ekonomije, saobraćaj i turizam počeli da se oporavljaju od 2022. do 2023. godine, globalna potrošnja nafte porasla je za više od dva miliona barela na dan.

Oporavak ekonomije Kine i vazdušnog saobraćaja u najvećoj meri doprineli su porastu potražnje za nafttom.

Međutim, potražnja za crnim zlatom naglo je usporena u drugoj polovini 2023. godine, a najnoviji podaci ukazuju na to da je taj trend nastavljen i početkom 2024. godine.

Potrošnja nafte iznosila je 1,6 mb/d na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2024. godine, što je pad sa 1,9 mb/d u poslednjem kvartalu 2023. godine i preko tri mb/d sredinom prošle godine.

Pročitajte još:

IEA predviđa da će potražnja za naftom dostići vrhunac do kraja decenije, a ovome će najviše doprineti kontinuirano povećanje broja električnih vozila, posebno u Kini, veće uštede goriva u vozilima i veći napori bliskoistočnih ekonomija, posebno Saudijske Arabije, da smanje količinu nafte koja se koristi u proizvodnji električne energije.

Ipak, ne dele svi stručnjaci ovo mišljenje. Istraživački tim kompanije Enverus (EIR), američke platforme za energetiku, objavio je izveštaj u kojem navode da ne očekuju da će globalna potražnja za naftom dostići vrhunac do kraja decenije.

Štaviše, EIR navodi da će globalna potražnja za naftom najverovatnije porasti do 2030. godine jer nisu ostvareni ciljevi za uštede goriva, dok ekspanzija električnih automobila usporava. Predviđanja koje je objavila IEA zahtevaju značajne promene u načinu na koji trošimo naftu tokom kratkog vremenskog perioda, tvrde iz EIR-a.

Energetski portal

Slovenija pojednostavljuje regulativu za solarne projekte

15.04.2024

solar panel — Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jeroen van de Water)

Uredba o obnovljivim izvorima energije, koju je pripremilo Ministarstvo prirodnih resursa i prostora Slovenije, a usvojila Vlada, predstavlja značajan korak prema pojednostavljivanju i unifikaciji pravila za postavljanje solarnih elektrana unutar naseljenih mesta cele zemlje, što je bitno olakšavajući korak.

Uredba omogućava da se solarni paneli postavljaju na zemljišta koja su već u opštinskim prostornim planovima označena kao građevinska, čime se izbegava potreba za izmenama tih planova kada je reč o postavljanju solarnih elektrana. To praktično znači da opštine više ne moraju da prilagođavaju svoje prostorne planove specifično za solarne projekte, već se stvaraju brži uslovi za početak radova.

Jože Novak, ministar prirodnih resursa i prostora, ističe kako Uredba ne menja postojeće procedure za dobijanje građevinskih dozvola, već samo pojednostavljuje procese unutar već uređenih građevinskih zona.

Pročitajte još:

S druge strane, Zakon o uvođenju uređaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, koji je izradio Ministarstvo zaštite okoline, klime i energetike Slovenije, već je raspravljalo i ustanovilo obavezno postavljanje fotonaponskih uređaja na krovove novogradnje i parkirališta veća od 1.000 m², što je takođe jednostavnije uz efikasnije procedure.

Uvođenjem jedinstvenih pravila i podsticaja na državnom nivou, olakšava se proces planiranja i realizacije projekata, čime se podupire brži razvoj infrastrukture za obnovljive izvore energije.

Energetski portal

Grad Zrenjanin subvencioniše nabavku bicikala

15.04.2024

bicikl — Foto-ilustracija: Pixabay (leonqueen1)

Foto-ilustracija: Pixabay (renategranade0)

Grad Zrenjenin sprovodi Konkurs za izbor privrednih subjekata u sprovođenju nabavke bicikala kao ekološki prihvatljivog transporta na teritoriji grada Zrenjanina, a po završetku tog konkursa biće raspisan i konkurs za zainteresovane građane.

Za sufinansiranje nabavke bicikala iz ovog Konkursa opredeljuju se sredstva Odlukom o budžetu grada Zrenjanina za 2024. godinu u iznosu do 1,5 miliona dinara, a sredstva za sufinansiranje nabavke bicikala dodeljuju se na osnovu Konkursa za građane u iznosu od deset hiljada dinara po jednom biciklu, navodi se na sajtu Grada.

Nabavka bicikala sprovodi se sa ciljem povećanja broja biciklista na ulicama grada, a u svrhu poboljšanja kvaliteta vazduha i smanjenja zagađenja životne sredine.

Građeni koji budu ostvarili pravo na sufinansiranje, bicikle mogu da nabave isključivo od privrednih subjekata izabranih putem ovog Konkursa.

Pročitajte još:

Pravo učešća na Konkurs za izbor privrednih subjekata za sprovođenje nabavke novih bicikala kao ekološki prihvatljivog transporta na teritoriji grada Zrenjanina imaju svi zainteresovani privredni subjekti koji ispunjavaju zakonom utvrđene uslove za obavljanje delatnosti i koji ispunjavaju uslove definisane Pravilnikom.

Rok za podnošenje prijava je 19. april 2024. godine.

Prema rečima gradonačelnika, ovakvi konkursi se sprovode od 2021. godine i do sada je na ovaj način subvencionisana kupovina dve stotine bicikala. U prvoj godini subvencija je iznosila po pet hiljada dinara za nabavku 40 bicikala, a kasnije, zbog velikog interesovanja povećana je na deset hiljada dinara.

Energetski portal

Energetska sanacija zgrada – put do pravednije naplate grejanja i čistijeg vazduha

15.04.2024

sijalica_svetlo_osvetljenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasia Zhenina)

Foto-ilustracija: Unsplash (nikola-stojanovic)

Blaga zima je još jednom potvrdila da treba ubrzati energetsku sanaciju zgrada, kako bi se prešlo na naplatu grejanja po potrošnji. Grejna sezona se zvanično završava danas – 15. aprila, ali zbog najavljenog zahlađenja, toplane ostaju u priprvnosti.

Aprilske letnje temperature obustavile su isporuku toplotne energije iz daljinskih sistema grejanja pre desetak dana. U slučaju potrebe, iz Toplana obećavaju – radijatori će biti topli.

,,U periodu od 15. aprila do 3. maja u obavezi smo da pratimo prognozu i kada srednje dnevne temperature padnu ispod 12 stepeni, ili tri dana, kažem u zavisnosti od grada do grada – u obavezi smo da isporučujemo toplotnu energiju“, kaže Ivana Kalanja iz ,,Udruženja toplana Srbije“.

Zbog klimatskih promena cilj je da toplane što pre pređu na pravedniju naplatu grejanja – po potrošnji. Uslov je sanacija starih zgrada.

Pročitajte još:

Počeće energetska sanacija zgrada

Foto-ilustracija: Unsplash (Milivoj Kuhar)

Uz državnu podršku i povoljne kredite u 15 gradova, ove godine počeće radovi na prvih 500 stabenih zgrada.

Ove sedmice pokrenuta je i energetska obnova 26 državnih institucija, koje su među najvećim potrošačima.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navodi da se kroz projekat vredan 40 miliona evra namerava sanacija oko 50 odsto republičkih zgrada.

,,Plan nam je da ih završimo do izložbe Ekspo 2027″, kaže ministarka.

Subvencije za mere energetske efikasnosti

Resorno ministrstvo raspisalo je novi poziv i za mere energetske efikasnosti u domaćinstvima.

Do 29. aprila za sredstva prvo konkurišu lokalne samouprave, koje će početkom leta pozvati građane da se prijave za subvencije za jednu ili više mera energetske efikasnosti.

,,To su mera zamene stolarije, zamene termičkog omotača ugradnjom termičkog omotača na zidovima. Imamo nabavku i ugradnju toplotnih pumpi, nabaku i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije i ugradnja solarnih kolektora za sanitarnu toplu vodu“, objašnjava energetski menadžer Pirota Bojan Ivković.

Prošle godine subvecije je iskoristilo oko 10.000 domaćinstava u 131 gradu.

To poboljšanje energetske efikasnosti donelo je uštede energije jednake godišnjoj proizvodnji gradske toplane u Nišu, i smanjenje emisije ugljen-dioksida koje proizvede 28.000 automobila.

Izvor: RTS

Schneider Electric: digitalizacija kao ključ energetske tranzicije

14.04.2024

Samit inovacija kompanije Schneider Electric i ove godine je bio stecište najnovijih rešenja iz oblasti automatizacije, elektrifikacije i digitalizacije. U Parizu su se sastali predstavnici brojnih kompanija kojima je Schneider Electric, lider u digitalnoj transformaciji upravljanja energijom i automatizaciji, predstavio nova rešenja osmišljena da im pomognu da definišu strategiju, digitalizuju i dekarbonizuju svoje poslovanje i ubrzaju ostvarivanje ciljeva održivosti.

Ovaj događaj bio je prilika da razgovaramo sa Elen Marsela Guan, zamenicom direktora Schneider Electric-a u Francuskoj koja nas je uputila u značaj digitalizacije i automatizacije u procesu energetske tranzicije i upoznala sa najnovijim ciljevima kompanije Schneider Electric.

Prema njenim rečima, digitalizacija je najbolji način da ostvarimo energetsku efikasnost. Mnogi smatraju da je dovoljno da samo smanjimo potrošnju električne energije kako bismo ublažili posledice klimatskih promena, ali Guan napominje da je, pored smanjene potrošnje, veoma važno i to na koji način trošimo električnu energiju. Odgovor je, kaže, u automatizaciji i digitalizaciji potrošnje.

„Moramo da ostvarimo budućnost koja odgovara svima. Možemo da imamo manju potrošnju i bolju potrošnju, a nama je u Schneider Electric-u fokus na oba. Inovacije nam omogućavaju da smanjimo potrošnju u zgradama uz pomoć automatizacije, pasivne infrastrukture, postavnjanjem obnovljivih izvora energije na krovove i digitalizacijom potrošnje električne energije“, rekla je Elen Marsela Guan.

Pročitajte još:

Cirkularna ekonomija u fokusu Schneider Electric-a

Naša sagovornica govorila je i o data centrima čija je održivost u fokusu kompanije. Data centri se neprestano uvećavaju kako bi odgovorili na potrebe digitalnog načina života i inteligentnijih zgrada i industrije, a cilj Schneider Electric-a je da data centre spoji sa cirkularnom ekonomijom.

„Kada govorimo o cirkularnosti, u Schneider Electric-u postižemo isti kvalitet i otpornost naših proizvoda uz smanjeni uticaj na životnu sredinu i niže emisije ugljen-dioksida. Možemo biti veoma efikasni u operativnom smislu, ali i dalje ostaje pitanje izgradnje data centara koja takođe mora da zadovolji kriterijume održivosti. Ovo je složeniji problem i zato smo rešenje potražili u cirkularnoj ekonomiji. UPS uređaji, proizvedeni na ovaj način, imaju isti kvalitet, otpornost i garanciju kao i svi naši proizvodi, s tim što je njihov ugljenični otisak manji“, rekla je Guan.

Na ovaj način kompanija redukuje svoj elektronski otpad i smanjuje emisije gasova staklene bašte, a ambicija Schneider Electric-a je da napravi mapa puta koja će omogućiti širu primenu cirkularne ekonomije na svim lokacijama u Evropi.

Pokrenut 2016. godine, Samit inovacija Schneider Electrica predstavlja najnovije inovacije, rešenja i partnerstva kompanije koji pokreću budućnost automatizacije, elektrifikacije i digitalizacije.

Bojan Stević

Društvene mreže iz drugačijeg, eko ugla

14.04.2024

instagram shashava kelerabaf — Foto: ljubaznošću Milice Adamović

Nebrojano novina obasipa se ne tako dobrim mišljenjem. Efektan primer jesu društvene mreže na kojima se nižu neprikladne i reči mržnje, praćene neprijatnim vizuelnim pokrivalicama, što nas zabrinjavajuće dovodi do pitanja – da li je ovo zaista odraz našeg društva u ogledalu? Devojka koja je, predstavljajući svoju biografiju, u prvoj rečenici napisala „Milica Adamović: Živi, radi i pokušava da diše u Beogradu“, inspiracija je mnogima u zamisli da svet oko sebe opažamo drugačije i da iz svog okruženja u svoje ruke prikupimo loše stvari kako bismo ih preoblikovali i pružili im lepšu vrednost.

Završene osnovne i master studije na Biološkom fakultetu u oblasti ekologije i zaštite životne sredine Milici su pružile znanje koje bi, zahvaljujući ljubavi prema ovoj sferi, mogla dalje da razvija i pokloni nauci. Ipak, kako kaže, shvatila je da njeno polje interesovanja nije nauka, bez obzira na to koliko je voli. Ovo ju je povelo drugačijim putem, na čijem se početku upustila u istraživanje polja ekološke komunikacije, a nakon završenog kursa shvatila da je to sfera u kojoj može da primeni svoju ljubav prema nauci i znanje, a u svrhu informisanja šire javnosti.

– Problemi životne sredine su se komunicirali na, za mene, vrlo agresivan način, iz čega se rodila želja da to sve prikažem kroz neku drugačiju prizmu. Želela sam da ljudima pojednostavim nauku i predstavim probleme, ali i rešenja za iste na način koji meni više prija i za koji verujem da će određenoj ciljnoj grupi takođe odgovarati – objašnjava Milica.

I dok društvene mreže ispunjava sadržaj koji ne usmerava uvek mlade generacije, pa i celo društvo, na dobar put, Milica je na mrežama unela osveženje. Kako je objasnila, one nude mogućnost zbližavanja sa ljudima sa kojima ne bi postojala prilika da se sretnete.

U FOKUSU:

– One ljudima omogućavaju da se osećaju kao da nisu sami. Na primer, ja sam doskora bila jedina veganka u svom okruženju. Zahvaljujući društvenim mrežama, sada poznajem još najmanje 30 vegana i osećam se kao deo te zajednice, što je ljudima, na kraju dana i najbitnije, da imaju osećaj gde da pripadaju – kaže ona.

Sadržaj koji pravi posvećen je ekološkim temama, koje uključuju i kapitalizam, održivu modu, energetsku efikasnost, veganstvo, ekološku pravdu, pravednu zelenu tranziciju, eko-manipulaciju i eko-anksioznost, te važnost očuvanja mentalnog zdravlja u doba klimatske krize, a takođe sa svojim pratiocima voli da deli najnovije lepe vesti iz Srbije, regiona i sveta. Trudi se da pronađe problem koji ciljna grupa ima, a zatim da na interesantan način kroz praktične savete ili šaljiv sadržaj ponudi rešenja. Iako svaka tema izazove zainteresovanost, Miličino iskustvo pokazalo je da ljudi najbolje reaguju na teme eko-manipulacije (eng. greenwashing) i njegovo prepoznavanje kod određenih kompanija.

– Takođe, jedna od gorućih tema je reciklaža, ali ja se na nju ne fokusiram toliko, zato što je meni bitnija prevencija, odnosno da ne dođe do tog koraka, da nešto moramo da recikliramo ili bacimo. Reciklaža je neki najlakši korak (ukoliko to može da se kaže), a sve iznad toga su znatno više stepenice koje treba preći. Moj cilj je da ljudima taj prelazak preko viših stepenica bude što lakši – kaže Milica.

Većinu njene publike čine žene (82,4 odsto), koje su u njenoj starosnoj grupi (25–34 godine). Kako je objasnila, uglavnom su ekološki osvešćene, bez obzira na to u kom sektoru privrede rade, od zubara do menadžerskog sektora u bankama.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Eco Forum Zlatibor 2024

14.04.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Prepoznajući značajne napore koje kompanije ulažu u oblasti primene ESG principa i standarda, kompanija Vozim Na Struju odlučila je da organizuje Eco Forum koji za cilj ima otvaranje diskusije o najčešćim greškama prilikom implementacije ESG strategija, ali i isticanje najboljih praksi iz ovih oblasti.

Na događaju će učestvovati i Miloš Kostić, direktor i vlasnik kompanije MT-KOMEX, koji će podeliti svoje iskustvo u vezi sa obnovljivim izvorima energije i pozabaviti se temama kao što su dobrobiti obnovljivih izvora energije i izazovi u regionu i zemljama EU.

MT-KOMEX je jedan od lidera u izgradnji višenamenskih solarnih elektrana, kako u zemlji tako i u ovom delu Evrope.

Pročitajte još:

Forum će trajati od 20. do 22. maja, a tokom ova tri dana pažnja će biti posvećena cirkularnoj ekonomiji, reciklaži, otpadu, e-mobilnosti, obnovljivim izvorima energije i svim aspektima koji se tiču rastućeg pitanja održivosti kompanija koje posluju u Srbiji.

Organizaciju foruma podržale su opština Čajetina, Turistička organizacije Zlatibor i kompanija Gold Gondol.

Energetski portal

Maratonski ploging izazov

14.04.2024

running_trčanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Pozivamo ekološki orijentisane kompanije, institucije i organizacije da učestvuju u Maratonskom Ploging izazovu u okviru 37. Comtrade Beogradskog maratona, koji će biti održan u nedelju 28. aprila 2024. godine. Ploging predstavlja kombinaciju trčanja sa sakuplјanjem otpada. Ova inicijativa pokrenuta u Švedskoj 2016. postala je globalni trend usled povećanog zagađenja plastičnim otpadom.

Kompanija/institucija/organizacija treba da okupi „Eko družinu“ sastavljenu od najmanje 5 entuzijasta, spremnih da upotrebe sva raspoloživa sredstva kako bi tokom sedmočasovnog izazova sakupili što veći broj džakova ambalažnog otpada, koji će biti generisan tokom Beogradskog maratona.

Organizator će obezbediti mapu otpada i uputstvo za učešće u izazovu, džakove, majice, osveženje i zahvalnice za sve učesnike izazova, kao i uzbudljivu nagradu za pobedničku Eko družinu.

Prijavu Eko družine sastavljenu od motivacione izjave i preliminarnog spiska članova popuniti ovde najkasnije do petka, 19. aprila u ponoć. Kontakt osoba za dodatne informacije je Ivana Putnik, viši savetnik za cirkularnu ekonomiju M: 0668751158, E: ivana.putnik@pks.rs.

Pravila Ploging izazova:

• Izazov traje od 8 do 15h časova nakon čega sledi sumiranje poena i proglašavanje pobednika

• Otpad se sakuplja po obodu trasa svih maratonskih disciplina: 42,2km, 21,1km, 10km, Štafetni polumaraton, Trka zadovoljstva, kao i okolo svih pratećih sadržaja: zone starta i cilja, Eko ostrva, okrepnih i muzičkih stanica

• Dozvoljena je: upotreba rolera, bicikala i trotineta isključivo trotoarima pored maratonskih trasa

• Zabranjena je: upotreba putničkih, transportnih i vozila javnog prevoza!

• Učestvuju sve vrste reciklabilnog ambalažnog otpada: papir, karton, plastične flašice, limenke, plastični čepovi, čak i folija i gajbice!

• U džaku može biti samo jedna vrsta ambalažnog otpada

• Džak mora biti pun i zatvoren prilikom odlaganja u Eko štab

• Vođa Eko štaba evidentira džakove, vrstu otpada i broj poena a Eko družina dobija po jedan token za svaki džak

• Vrednost otpada:

– džak papira i kartona / 5 poena

– džak streč folije / 5 poena

– džak PET flašica / 10 poena

– džak limenki / 15 poena

– džak čepova / 20 poena

– gajbica / 2 poena (komad)

• Dodatni poeni dobijaju se za svaki pređeni kilometar trase maratona uz objavu fotografije članova Eko družine na datoj lokaciji

• Eko volonteri raspoređeni duž trasa maratona sakupljaju otpad u džakove koje prodaju za tokene Eko družini ili Eko štabu. Nakon završetka izazova prijavljuju broj prikupljenih tokena vođi Eko štaba, za koje će naknadno dobiti odgovarajuću novčanu nagradu

• Publika maratona učestvuje:

– Obaveštavanjem Eko družina i eko volontera o lokacijama maratona sa nagomilanim otpadom

– Razotkrivanjem kršenja pravila zabrane upotrebe putničkih, transportnih i vozila javnog prevoza

Učestvujte u Ploging izazovu i učinite dobro za svoje zdravlje i za našu planetu!

Izvor: PKS

1...596061...1.537 Page 60 of 1.537

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM