Home Blog Page 480

Potvrđeno: Bunski kanali su zaštićeno područje na kojem nije dozvoljena gradnja 

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Ekološko udruženje “Majski cvet” dobilo je odgovor od Ministarstva trgovine, turizma i zaštite okoline HNŽ na dostavljeni zahtev u kojem navode da Registar zaštićenih delova prirode nije uspostavljen ni na nivou Federacije, ni na nivou HNŽ-K zbog čega ne mogu postupiti po zahtevu.

Međutim, nadležno Ministarstvo u svom odgovoru potvrđuje da lokalitet Bunskih kanala – Tok reke Neretve, koji je Rešenjem još iz 1970.godine proglašen zaštićenim delom prirode u Zavodu za zaštitu Spomenika Prirode FBiH, po sili zakona nastavlja egzistirati kao zaštićeno područje, te kao takvo uživa zaštitu propisanu odredbama Zakona o zaštiti prirode HNŽ-K.

“Odgovor Ministarstva trgovine, turizma i zaštite okoline HNŽ-K na naš zahtev za upis Bunskih kanala u registar zaštićenih delova prirode Hercegovačko-neretvanske županije nam je dodatno potvrdio činjenicu da su Bunski kanali zaštićeni deo prirode te da nije dozvoljena gradnja MHE na tom lokalitetu. Mi smo i do sada dokazali da su u procesu izgradnje MHE na Bunskim kanalima napravljeni brojni propusti te je ovo samo još jedna potvrda da su naši zahtevi opravdani“, navodi Oliver Arapović, ispred ekološkog udruženja “Majski cvet”. 

Podsećamo, Odeljenje za urbanizam Grada Mostara je ponovo donelo rešenje kojim se odbija zahtev investitora za izdavanje urbanističke saglasnosti za izgradnju MHE “Buna 1” i “Buna 2”, a na osnovu toga što je ekološko udruženje “Majski cvet“ dostavilo neophodnu dokumentaciju i peticiju sa 5000 potpisa građana protiv izgradnje ove dve MHE. Iako je Kantonalni sud u Sarajevu je doneo presudu kojom se poništava ekološka dozvola koju je Federalno ministarstvo okoline i turizma izdalo za gradnju dve MHE na Bunskim kanalima, investitor je ponovno podneo zahtev prema Federalnom ministarstvu za izdavanje dozvole.

“Ipak, mi nastavljamo našu borbu i nadamo da će se Federalno Ministarstvo prilikom izdavanja dozvole voditi dosadašnjim činjenicama. Iskoristićemo sve pravne lekove u ostvarenju svog cilja – nećemo stati dok se ne zabrani izgradnja MHE na Bunskim kanalima, spomeniku prirode“, navode iz ekološkog udruženja ”Majski cvet”.

Izvor: Bljesak.info

EPS: Hidroelektrana „Zvornik“ obara rekorde u proizvodnji

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (T L PlbeyaME7Jk)

Hidroelektrana „Zvornik“ 11. januara proizvela je 2,84 miliona kilovat-sat i postavila je novi dnevni rekord kada je u pitanju proizvodnja električne energije i sve to zahvaljujući revitalizovanim agregatima. Novi rekord je za oko 5.000 kilovat-sati veći od prethodnog koji je zabeležen 3. januara.

Povećanje proizvodnje zelene energije i bolje iskorišćenje dotoka na Drini omogućila investicija EPS-a kojom su potpuno obnovljena sva četiri agregata uz povećanje snage i produženje radnog veka, navode iz ovog preduzeća.

Revitalizacija četiri agregata započeta je 2016. godine i zavšena je početkom 2020. Zahvaljujući modernizaciji snaga agregata povećana je za ukupno 30 megavata, a vrednost investicije iznosila je 70 miliona evra od čega je 65,5 miliona evra iz kredita Ka-Ef-Ve banke.

Nakon obnove, ukupna instalisana snaga agregata je 125,6 megavata, što je za 30 odsto više u odnosu na snagu pre revitalizacije.

Izvor: Elektroprivreda Srbije

“Dženeral motors“ predstavio futurističko leteće vozilo

Promo: Cadilac
Promo: Cadilac

Novi leteći “kadilak” kompanije “Dženeral motors“ je vozilo koji se kreće bez vozača, vertiklano poleće i spušta se i vozi putnike “vazdušnom linijom”.

Ovo futurističko vozilo, tehnički je dron, koji je predviđen za vožnju jednog putnika. Potpuno je autonoman, električan, može da putuje brzinom od oko 90 kilometara na sat. Sastavljen je od ultra laganog kućišta, sadrži bateriju i motor od 90 KW.

Viši izvršni direktor “Dženeral motorsa“ opisao je da je novi “kadilak“ kao “koncept budućnosti ličnog prevoza“, prenosi Rojters.

Pored letećeg “kadilaka” predstavljen je porodični električni “kadilak” šatl.

Autonomni šatl ima prednja i zadnja klizna vrata i panoramski stakleni krov i iz kompanije navode da “uskoro stiže”. Opremljen je biometrijskim senzorima, ima sistem glasovne poruke i prepoznavanje pokreta rukom, čelni ljudi odbili su da otkriju više detalja o novim automobilima. 

Potražnja za električnim automobilima iz godine u godinu je sve veća, jer ova vozila ne koriste fosilna goriva, pa samim tim nema emisije štetnih gasova. Tako je kompanija Tesla u 2020. godini napravila neverovatnih 500.000 električnih vozila.

Sigurno je da će u jednom trenutku prestati proizvodnja automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje i da će vazdušna vozila postati uobičajeni prizor u svetskim metropolama.

Milica Radičević

 

 

Nova pravila o upotrebi kesa na teritoriji Sremskih Karlovaca

Foto-ilustracija: Unsplash (Tobias Rehbein)
Foto-ilustracija: Pixabay

Kako bi se na deponijama sprečilo gomilanje plastičnih kesa, u cilju zaštite životne sredine, od 1. januara ove godine, na teritoriji Opštine Sremski Karlovci, počela je primena Odluke o uslovima korišćenja kesa za isporuku robe na mestu prodaje i usluga, koju je još 27. decembra 2019. usvojila Skupština Opštine.

Njene odredbe odnose se na: upotrebu kesa u prodajnim objektima, materijale od kojih su one proizvedene i obaveze koje trgovaci imaju u vezi s ovim pitanjem.

Lagane plastične kese (do 50 mikrona), nekada široko rasprostranjene u savremenom potrošačkom društvu, ovom Odlukom, na području Sremskih Karlovaca, ustupaju mesto drugim vrstama vreća za pakovanje kupljene robe.

Za kršenje ovih odrebi – kako stoji u Odluci – predviđene su kazne od 150 000 dinara za pravno lice, 25 000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i 75 000 dinara za preduzetnika.

Tako će ubuduće, u svim maloprodajnim i veleprodajnim objektima, kao i na pijaci, trgovci potrošačima morati da ponude isključivo papirne kese, torbe za višekratnu upotrebu ili, pak, biorazgradive plastične kese (preko 50 mikrona).

Odluka o uslovima korišćenja kesa objavljena je u karlovačkom Službenom listu br. 76/2019.

Zajedno s njom, u vidu priloga, nalazi se Program mera prevencije stvaranja otpada od plastičnih kesa, s planom za njegovo sprovođenje.

Ovaj broj Službenog lista, kao i ostale, moguće je pronaći, u elektronskoj formi, na zvaničnom sajtu Opštine Sremski Karlovci.

Izvor: Opština Sremski Karlovci

Srpski olimpijac u akciji čišćenja smeća na Divčibarama

Foto: Čaba Silađi (Instagram)
Foto: Čaba Silađi (Printscreen/Instagram)

Srpski olimpijac Čaba Silađi prve dane nove godine proveo je radno – ali, ne u bazenu.

Tokom boravka na Divčibarama, šetajući po planinskim predelima sa svojom devojkom, naišao je na ni malo lep prizor.

„Nas dvoje smo krenuli na vidikovac Paljba, na samo dva kilometra od centra Divčibara, sa namerom da uživamo u pogledu, a zatekli smo nekontrolisanu deponiju iznad koje se neometano fotografišu pogled i selfiji“, napisao je na svom Instagram profilu Silađi.

Njih dvoje su otišli na ručak i vratili se opremljeni sa po par rukavica, dve velike kese zapremine 150 litara i – „bacili se“ na posao!

Krenuli su polako od table i ograde niz strminu.

„Nismo očekivali da ćemo otići toliko daleko ispod vidikovca skupljajući pelene, plastične i staklene flaše, limenke, parfeme, motorna ulja, dečje igračke i odeću, pakle cigareta, papirne i vlažne maramice, čaše, petarde i  još mnogo toga“, nabraja Silađi.

Poznati sportista kaže da im je trebalo oko sat vremena da napune kese koje su poneli sa sobom, ali i da je mnogo toga ostalo za njima.

„Uradili smo sve što smo mogli sa dve kese koje smo poneli. Pomogla nam je samo jedna tročlana porodica koja se tu našla, ljudi su nas samo posmatrali dok su prolazili pored nas“, kaže sportista.

Foto: Čaba Silađi (Printscreen/Instagram)

Nije problem samo u smeću pored staze i puta, nekoliko desetina metara niz stazu Silađi je primetio velike količine otpada i ostatke plastične ambalaže. Kako je kaže najveći problem su vlažne maramice koje se najteže skupljaju i dugo razlažu u prirodi.

„Pozivam sve koji zateknu ovakve prizore da nešto preduzmu jer samo od nas zavisi. Moramo da vodimo računa o svojoj okolini i onome šta ostavljamo za sobom – đubre možda nije naše, ali zemlja i njena priroda jesu“, zaključio je Silađi.

On naglašava da nisu krivi samo turisti i prolaznici, u blizini ne postoji ni jedna kanta za smeće ili neki drugi vid adekvatnog mesta za odlaganje otpada.

Silađi i njegova devojka su objavili svoj apel na društvenim mrežama i dobili brojne pohvale na račun svog truda.

Ko je Čaba Silađi?

Čaba Silađi je srpski plivač mađarskog porekla. Osnovni stil mu je prsni, a plivanjem se bavi od 1997. godine. Ostvario je veliki broj zapaženih rezultata na svetskim i evropskim juniorskim prvenstvima. Na Svetskom juniorskom prvenstvu 2008. godine u Montereju osvojio je srebrnu medalju na 50 metara prsnim stilom, a bronzanu na 100 metara. Bio je član Srpskog olimpjiskog tima na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu, a na Evropskom prvenstvu u kratkim bazenima 2009. u Istanbulu osvojio je bronzanu medalju u trci na 50 metara prsnim stilom. To mu je i prva seniorska medalja. Iste godine je na Mediteranskim igrama u Peskari osvojio srebro (100 metara prsno) i bronzu (50 metara prsno), dok je na Univerzijadi u Beogradu takođe osvojio bronzu (50 metara prsno). Zastavu Srbije braniće i na Olimpijskim igrama, ovog leta, u Tokiju.

Jovana Canić

Gde je završio otpad iz Potpećkog jezera?

Foto: Grad Užice
Foto: Grad Užice

Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko“ kod Užica počeo je da preuzima otpad koji je izvađen iz Potpećkog jezera, radi daljeg tretmana u tamošnjem postrojenju, objavljeno je na portalu Grada Užica.

Kako se navodi, za sada se ne zna koliko otpada će biti sakupljeno, a preuzimanje je počelo na zahtev Ministarstva zaštite životne sredine.

„Krupniji otpad, drva, balvani, izdvaja se na samoj brani i ne dolazi na našu deponiju, već će se deponovati u Prijepolju i dalje se upotrebljavati kao sečka za ogrev„, rekao je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko, Momir Milovanović.

Prema njegovim rečima, u tom otpadu ima najviše pet plastične ambalaže, što njihovom preduzeću odgovara, s obzirom da ga baliraju i prodaju, pa će imati i neku finansijsku dobit.

Kako dodaje, tretiraće se i drvenasti otpad koji stiže sa plastikom.

„Ove godine ćemo od svega navedenog imati dobre prihode sa kojim ćemo moći još neke stvari da nabavimo. Najbitnije je napomenuti da sav otpad koji će doći iz Potpećkog jezera neće završiti na telu deponije“, objašnjava Milovanović.

Milovanović je najavio da bi do kraja marta trebalo da se počne sa radovima na proširenju tela deponije „Duboko“ kod Užica, ako to dozvole vremenski uslovi.

„U toku 2021. godine, krajem jula ili avgusta, počećemo prve količine otpada da deponujemo na novu ćeliju (deponije) koja će biti formirana“, naveo je Milovanović.

Foto-ilustracija: Pixabay

Dodao je i da će tokom godine najverovatnije početi realizacija novih projekata poput mehaničko-biološkog tretmana otpada, procesa u okviru koga će se iz njega iskorišćavati gas.

Gas će, kako je naveo Milovanović kasnije moći da se koristi i za proizvodnju struje.

Plutajući otpad do veštačkog Potpećkog jezera koje se nalazu na reci Lim dospeo je sa raznih nesanitarnih deponija koje se nalaze na obalama te reke koja protiče kroz Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju.

Otpad je napravio i velike probleme hidrocentralama.

Deponija „Duboko“ u Užicu radi kroz program prekogranične saradnje, koji je uspostavljen sa preduzećem za istu namenu i posluje u Tuzli.

Zahvaljujući projektu „Upravljanje kabastim otpadom“, Užice i Tuzla, uskoro bi trebalo da dobiju mašine za sitnjenje otpada, „šredere“ i po 20 kontejnera.

Izvor: Grad Užice

Zašto bi korisnici trebalo da potpišu ugovore sa EPS Distribucijom

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Mnogi građani su proteklih dana dobili obaveštenje od EPS Distribucije o preuzimanju mernih uređaja, priključnih vodova i instalacije i opreme u merno-razvodnim ormanima.

Uz obaveštenje dobili su i ugovor koji treba da potpišu i pošalju lokalnom ogranaku EPS Distribucije u svojim mestima. Iz tog preduzeća navode da bi svi korisnici trebalo da potpišu ugovore i navode da će to korisnicima obezbediti kvalitet distribucije električne energije.

Darko Nedović iz EPS Distribucije naveo je da bi svi krajnji korisnici trebalo da potpišu ugovor o preuzimanju mernih uređaja s tom kompanijom.

„Potpisivanjem ugovora EPS Distribucija preuzima priključne vodove, merne uređaje, merno-razvodne ormane, opremu i instalacije u merno-razvodnim ormanima“, rekao je Nedović tokom gostovanja u Jutarnjem programu.

Na taj način, kako je objasnio, EPS Distribucija preuzima obavezu održavanja merno-razvodnih ormana, priključnih vodova, instalacija, ormanima i uređajima u svoju nadležnost.

„Korisnici koji odbiju da potpišu ugovor, sami će snositi odgovornost za svoje priključke. Ukoliko neko nije kod kuće ili iz opravdanih razloga ne potpiše u roku od osam dana, moći će i naknadno da potpiše“, istakao je Nedović.

Naveo je da su uz obaveštenje koje je EPS Distribucija uputila upućeni ugovori kojima su tačno definisane obaveze EPS Distribucije i obaveze korisnika.

„Korisnik nema nikakvih finansijskih obaveza vezanih za taj ugovor i za priključke, kada ih preuzme EPS Distribucija i sve obaveze vezano za održavanje, zamenu mernih uređaja, potpisivanjem ovog ugovora preuzima EPS Distribucija“, kazao je Darko Nedović.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Istakao je da EPS Distribucija vrši otklanjanje kvarova koji su u njenoj nadležnosti.

„Održavanje instalacija podrazumeva zamenu, kontrolu i održavanje na način da se korisnicima obezbedi sigurno i bezbedno napajanje električnom energijom i ispravnost merenja“, rekao je Nedović.

Kako je dodao, troškove održavanja snosi EPS Distribucija i to neće uticati na cenu računa za struju.

Darko Nedović je dodao da u nadležnosti EPS Distribucije nisu unutrašnje instalacije korisnika i one su odgovornost korisnika.

Ocenio je da će preuzimanje mernih mesta u nadležnost EPS Distribucije doprineti u borbi protiv nelegalnih priključaka i krađe struje i naveo da je primarna ideja preuzimanja mernih mesta unapređenje kvaliteta distribucije električne energije.

Izvor: RTS

Luksemburg prvi u Evropi po procentu zaštićenih područja, Srbija na dnu liste

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Luksemburg je evropska zemlja sa najvećim procentom zaštićenih prirodnih područja, sa tri četvrtine površine pod zaštitom. Na dnu liste su Srbija sa osam odsto, Rumunija sa šest odsto i Bosna i Hercegovina sa četiri odsto teritorije koju čine zaštićena prirodna dobra.

Broj i površina zaštićenih kopnenih područja u Evropi stalno su u porastu i danas je 26 odsto teritorije Evropske unije zaštićeno nacionalnim zakonima.

Zaštićena prirodna područja u Luksemburgu čine 76 odsto njegove teritorije, zbog čega je ta zemlja na vrhu liste koju je sastavio vebsajt SaveOnEnergy na osnovu podataka Evropske agencije za zaštitu životne sredine.

Luskemburg je jedna od najmanjih zemalja u Evropi, sa površinom od 2.586 kvadratnih kilometara. Ima samo 134 zaštićena područja, ali njihova ukupna površina je 1.963 kvadratna kilometra.

Na drugom mestu je Slovenija, sa 1.891 zaštićenim područjem na 72 odsto teritorije zemlje.

U prvih pet evropskih zemalja su Malta (65 odsto), Kipar (56 odsto) i Lihtenštajn (45 odsto).

Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Ghisletti)

Iza njih slede Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Austrija, Poljska i Nemačka.

Na poslednjem mestu je Bosna i Hercegovina, gde zaštićena prirodna dobra predstavljaju samo 4 odsto državne teritorije. BiH, sa površinom većom od 192.000 kvadratnih kilometara, ima 40 zaštićenih područja koja se prostiru na 1.922 kvadratna kilometra.

Srbija je sa osam odsto teritorije pod zaštitom na 33. mestu, od 35 analiziranih zemalja.

Prema najnovijim podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, tokom 2020. godine ukupna površina pod zaštitom povećana je za oko 400 hektara. Zavod je početkom januara saopštio da je u Srbiji zaštićeno 471 prirodno dobro, a da je ukupna površina zaštićenih prirodnih dobara veća od 678.000 hektara, što predstavlja 7,66 odsto državne teritorije.

Među zemljama sa najmanjim procentom zaštićene teritorije su Rumunija (šest odsto), Belgija (osam odsto) i Portugal, Severna Makedonija i Mađarska (devet odsto).

Foto-ilustracija: Unsplash (Miguel Henriques)

Na Zapadnom Balkanu najveći procenat zaštićenog prirodnog područja ima Albanija – 17 odsto, zatim Crna Gora i Kosovo sa 13 odsto površine pod zaštitom. U Hrvatskoj takođe zaštićena prirodna dobra čine 13 odsto teritorije.

Nemačka, Švedska i Švajcarska imaju najveći broj zaštićenih područja, ali ona ne pokrivaju veliku površinu.

Nemačka ima 17.654 zaštićenih područja koja pokrivaju 31 odsto površine zemlje, Švedska 15.254, a Švajcarska 10.423.

Francuska, druga po veličini zemlja u Evropi, ima više od 153.000 kvadratnih kilometra zaštićenog prirodnog područja, ali to čini samo četvrtinu ukupne površine zemlje.

Najmanji broj zaštićenih područja, posle BiH, imaju Lihtenštajn (44), Crna Gora (54) i Kipar (57).

Portal SaveOnEnergy je analizirao gotovo 80.000 nacionalno zaštićenih kopnenih područja u Evropi i izračunao procenat zaštićene teritorije po zemlji, kako bi video ko ulaže najveće napore da sačuva svoja prirodna dobra.

Ananlizom nisu obuhvaćena morska zaštićena područja ni kulturna dobra, kao ni područja koja se prostiru na površini više zemalja.

Izvor: Euractiv/Beta

Unapređenje saradnje sa Mađarskom u sektoru rudarstva i energetike

Photo illustration: Pixabay
Foto: Vlada Republike Srbije

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa ambasadorom Mađarske u Srbiji Atilom Pinterom o saradnji dveju država u rudarskom i energetskom sektoru, dodavši da ima mnogo potencijala za to.

Mihajlović je naglasila da ne postoji nijedan razlog da ne bude više mađarskih kompanija koje posluju u Srbiji, posebno imajući u vidu to da dve zemlje nikada nisu imale ovako dobre odnose.

Ona je navela da Ministarstvo priprema izmenu nekoliko važnih zakona, napomenuvši da je u planu da se nastavi sa razvojem gasnog sektora, kao i da se sprovede diverzifikacija snabdevača i uvede procedura koja će njihovo poslovanje učiniti boljim i privući nove investicije.

Prema njenim rečima, za Srbiju je veoma korisna razmena iskustva i znanja sa Mađarskom, posebno kada je reč o korišćenju i razvijanju obnovljivih izvora energije, naročito geotermalnih voda i solarne energije.

Potpredsednica Vlade je ujedno svom sagovorniku izrazila zahvalnost na odličnoj saradnji koju su imali dok je vodila Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ambasador Pinter je čestitao Mihajlović postavljenje na novu dužnost, istakavši da ima mnogo novih mogućnosti za saradnju i da su mađarske firme zainteresovane da posluju u Srbiji i da je više njih već dobilo podršku mađarske vlade.

“Odnosi dveju zemalja su sve bolji, a prošle godine smo, uprkos pandemiji, ostvarili bolju bilateralnu razmenu nego 2019. godine”, rekao je on.

Sagovornici su ocenili da je brza pruga Beograd–Budimpešta jedan od najvažnijih projekata dveju država, te da nema razloga da se saradnja ne unapređuje i u drugim oblastima, navodi se u saopštenju Kabineta potpredsednice  Vlade i ministarke rudarstva i energetike.

Izvor: Vlada Republike Srbije

 

Usvojen program subvencija za projekte razvoja turizma

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Srbije usvojila je Program rasporeda i korišćenja subvencija, transfera i dotacija namenjenih za projekte razvoja turizma u 2021. godini.

Programom su predviđeni podsticaji za izgradnju infrastrukture i suprastrukture u turističkim destinacijama u iznosu od 600 miliona i 500 hiljada dinara, a za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu, u iznosu od 105 miliona dinara.

“Ulaganja u infrastrukturu, promociju i edukaciju ključni su ne samo za oporavak, već i za ubrzanu reformu turističkog sektora u susret globalnoj konkurentskoj trci za tržište u postpandemijskom periodu. Ciljevi su uspostavljanje regionalne ravnoteže turističkog prometa i sistema praćenja ostvarenih rezultata u turizmu, uspostavljanje sistema podsticaja za „green field” investicije, kao i uspostavljanje sistema za razvoj i održivost autentičnih turističkih destinacija putem integracije turizma u lokalnim zajednicama”, rekla je Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.

Prema njenim rečima, u fokusu su i razvoj infrastrukture, zaštita životne sredine i kulturno-istorijskog nasleđa u turističkim prostorima, odnosno lokalni i regionalni rast konkurentnosti i kvaliteta u turizmu.

“Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju destinacijske menadžment organizacije, privredna društva i druge organizacije i institucije čiji su osnivači Vlada, AP Vojvodina ili jedinica lokalne samouprave, a koja nisu indirektni korisnici budžeta” ukazala je ona.

Ministarka je objasnila da za projekte promocije, treninga i edukacije u turizmu, pored navedenih, pravo ostvaruju i nevladine organizacije i neprofitne institucije za razvoj turizma.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Pogledajte kako kamion prevozi elisu vetroturbine

Photo-illustration: Pixabay

Nema osobe koje nije oduševljena izgledom i veličinom vetroturbina. Svi smo fasciniarani kako graciozno stoje u ravnicama i na mestima koja su gotovo nepristupačna.

Na prvi pogled deluje kao da ih je neko samo spustio na mesto na kom se nalaze, ali verujte, nije tako. Sam proces postavljanja jedne vetroturbine je težak i komplikovan. 

Najteže u celom procesu je transportovati sve delove vetroturbine i  postavlja se logično pitanje kako uopšte jedan kamion može da preveze skoro 70 metara dugačku i 20 tona tešku elisu?

Prevoz elise za vetroturbine gotovo da prkosi svim zakonima fizike i zato ovaj prizor nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Vetroelektrane za proizvodnju električne energije koriste snagu vetra. Kako bi se jedna vetroelektrana napravila potrebni su vetrogeneratori čiji su osnovni delovi elise, prenosni mehanizam, elektrogenerator, noseći stub i strujni transformator neophodan za priključivanje na elektrodistributivnu mrežu. Prečnik rotora može biti do 120 metara, dok težina jedne elise dostiže i do 20 tona. Visina stuba sa vetrogeneratorom iznosi i do 130 metara, a kompletan vetrogenerator može da teži i do 200 tona.

Energetski portal

 

Prirodna dobra kao motivi poštanskih maraka

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Pošta Srbije

U okviru saradnje Zavoda i Pošte Srbije, vezano za objavljivanje serijala poštanskih maraka „Evropska zaštita prirode“, u protekloj godini objavljene su dve, na kojima se nalaze motivi Predela izuzetnih odlika „Kulturni predeo Tršić-Tronoša“ i područja predloženog za zaštitu Predeo izuzetnih odlika „Vardenik“.

Predeo izuzetnih odlika „Kulturni predeo Tršić-Tronoša“ prostire se na teritoriji od 1802,57 ha, na teritoriji grada Loznice.

Prirodne vrednosti područja čine očuvani kompleksi autohtonih sladunovo-cerovih i drugih šuma, dok je od ukupno 145 zaštićenih divljih vrsta biljaka i životinja, 83 su zaštićene, a 62 vrste pripadaju kategoriji strogo zaštićenih kao što je zelenika ili božikovina (Ilex aquifolium. L.). Priobalni pojas vodotokova je stanište vodozemaca i gmizavaca sa 11 zaštićenih vrsta. Od faune ptica izdavaja je prisustvo srednjeg detlića (Dendrocopos medius), rusog svračka (Lanius collurio) i vinogradarske strnadice (Emberiza hortulana), kao vrsta od međunarodnog značaja.

U fauni sisara zabeleženo je 52 vrste, a fauna slepih miševa predstavljena je sa 18 strogo zaštićenih vrsta. Na osnovu studije zaštite za područje „Kulturni predeo Tršić-Tronoša“, Zavoda za zaštitu prirode Srbije Vlada Republike Srbije donela je 2019. godine Uredbu o proglašenju Predela izuzetnih odlika „Kulturni predeo Tršić-Tronoša, kako bi se očuvala nepokretna kulturna dobra, prirodne vrednosti, specifična konfiguracija terena i regionalna različitost karaktera predela, a zbog jedinstvenog spoja prirodnih i stvorenih vrednosti.

Predeo izuzetnih odlika „Vardenik“ nalazi se u jugoistočnoj Srbiji u okviru područja Vlasine i Krajišta,i najvećim delom obuhvata planinu Vardenik. Reljef planine Vardenik nastao je u dugom vremenskom razdoblju pod uticajem složenih geoloških i geomorfoloških procesa.

Foto: Pošta Srbije

Floru područja odlikuje velika biološka raznovrsnost sa ukupno 414 biljnih vrsta. Ovaj mali prostor nastanjuje oko 12,3 odsto ukupne flore Srbije, pri čemu deset odsto čine endemični taksoni. Područje karakteriše prisustvo 54 drvenaste i žbunaste vrsta od kojih je osam u statusu „zaštićena vrsta“: mečja leska (Corylus colurna), breza (Betula pendula), kleka (Juniperus communis), divlja ruža (Rosa canina), sitnolisna lipa (Tilia cordata), beli glog (Crataegus monogyna), dren (Cornus mas) i klokočika (Staphylea pinnata). Ihtiofauna područja je zadržala visok nivo autohtonosti a značajno je i prisustvo potočne pastrmke.

PIO „Vardenik” je deo ekološki značajnog područja Srbije, međunarodno značajno područje za biljke (IPA), međunarodno značajno područje za ptice (IBA) i odabrano područje za dnevne leptire (PBA). Na osnovu studije zaštite Zavoda, dat je predlog opštini Surudulica za proglašenje Predela izuetnih odlika „Varednik“.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Podstaknute klimatskom politikom, kompanije se takmiče za čistija goriva

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Jedan od najvažnijih trendova u klimatskim promenama nije ništa što ste već čuli u raznim kampanjama, već nešto tako jednostavno kao osnovni podaci – i tehnološka eksploatacija istih.

Kompanije otkrivaju više podataka o sopstvenim emisijama štetnih gasova od potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma 2015. godine, a najnoviji trend podstiče konkurentne kompanije da sve više koriste zelenu energiju. Najviše nade, na globalnom nivou, svi polažu u novoizabranog predsednika Džo Bajdena.

Bajdenov agresivan i sveobuhvatan klimatski plan uključuje cilj da se zahteva od „javnih preduzeća da otkriju klimatske rizike i emisije štetnih gasova u svojim poslovanjima i lancima snabdevanja.

Kompanija „Ekspansiv“ je nakon odluke francuske vlade 2020. godine da blokira 7 milijardi dolara težak ugovor o uvozu američkog prirodnog gasa, od zbog zabrinutosti oko uloge tog goriva u izazivanju klimatskih promena, dobila veliki broj poziva raznih energetskih kompanija koje su se raspitivale za njene usluge.

Na osnovu podataka koliko su čisti, ova kompanija koristi podatke i tehnologiju kako bi omogućila kompanijama da kupuju i prodaju proizvode, uključujući prirodni gas.

„Odgovorni proizvođači prirodnog gasa pokušavaju da pronađu način da plate dobre stvari koje rade posao“, rekao je Džon Melbi, predsednik kompanije „Ekspansiv“.

Foto-ilustracija: Pixabay

Za smanjenje emisija, bilo kroz vladinu politiku ili napore privatnog sektora, najvažnija osnova je upotreba podataka.

„Ne možete upravljati onim što ne možete izmeriti, pa se postavlja logično pianje – ako ne znate kolike su vaše emisije, kako ih možete onda meriti?“, pita se Stiven Rotstin, stručnjak iz „Ceresa“, neprofitnoj organizaciji koja podstiče održivije investiranje.

Kina, Evropa, Amerika i ostale zemlje su se 2015. godine obavezale Pariskim klimatskim dogovorom da će smanjiti emisije štetnih gasova do 2050. godine. To je najsnažnija poruka da se nacije ozbiljnije posvećuju ovom problemu.

„Došlo je vreme kada se kompanije nadmeću oko toga kako mogu biti zelenije“, rekao je Brajan Staford, izvršni direktor kompanije „Dilidžent“, softverske firme koja se bavi pitanjima upravljanja, uključujući i oblasti zaštite životne sredine.

Jovana Canić

U više opština na jugu vanredna situacija zbog poplava, oko 10.000 domaćinstava bez struje

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Nazrin B Va)

Vanredna odbrana od poplava na snazi je u Vlasotincu, Leskovcu, Doljevcu, Bojniku, Vladičinom Hanu, Gadžinom Hanu, Nišu i Dimitrovgradu, a prema podacima nadležnih danas je situacija mirnija, jer nema padavina. Obilne kiše zamutile su izvorišta, meštani Vlasotinca su drugi dan bez vode, a bez struje je više od 10.000 domaćinstava.

Trenutno je najteža situacija u Crvenoj reci kod Bele Palanke, celo selo je pod vodom, a od jutros se evakuišu ljudi i životnje.

Kako prenose Južne vesti, zbog trenutne situacija na jugu Srbije, stanovništvo i životinje su evakuisani, voda se ispumpava iz kuća. 

Vojska pomaže ugroženima pored reke Jablanice, dok u Bogojevcu saniraju probleme koji su nastali usled izlivanja Tulovske reke, prenosi RTS.

Proglašena je vanredna odbrana od poplava kod mosta u selu Zlatokopu kod Vranja, zbog porasta vodostaja Južne Morave i probijanja dela bedema. 

Povlači se voda u reke koje su se juče izlile na teritoriji Bujanovca i Preševa, situacija se stabilizuje i u Vladičinom Hanu, dok je situacija u centralnom delu Kosova i Metohije i dalje kritična. Voda se ne povlači iz poplavljenih domaćinstava, u povratničkim selima između Kline i Istoka poplavljene su njive i oranice.

Vlada Plemić iz Sektora za vanredne situacije je u Dnevniku RTS-a rekao da se situacija sa poplavama na jugu Srbije normalizuje.

„Prestala je kiša da pada, što je najbitnije. Reke se polako povlače u svoje vodotoke. Mi smo najveći problem imali sa bujičnim potocima i to su potoci koji ni na karti nisu postojali i oni su se usled velikih padavina aktivirali i popunili sve depresije i mesta koja su odavno postojala kao opasnost“, objašnjava Plemić.

Kako je naveo oko 10.680 domaćinstava je bez struje i da Elektrodistribucija ulaže nadljudske napore da reši probleme.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da su pripadnici Sektora za vanredne situacije, zajedno sa specijalističkim timovima sa spasavanje i rad na vodi, evakuisali 67 osoba iz objekata koji su poplavljeni izlivanjem bujičnih potoka.

Evakuisane su 32 osobe iz Doljevca, deset iz Bele Palanke, osam iz Bujanovca, šest iz Bojnika, četiri iz mesta Zlatokop kod Vranja, tri iz Pirota, dve iz Leskovca, jedna iz Dimitrovgrada i jedna iz Donje Trnave kod Niša.

Energetski portal

Francuska pretvara Jelisejska polja u izvanrednu baštu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Francuska je predstavila plan transformacije Jelisejskih polja u Parizu kroz projekat vredan 250 miliona evra. Projekat bi trebalo da bude realizovan do 2024. godine kada će Pariz biti domaćin Olimpijskih igara.

Avenija Jelisejskih polja (Avenue des Champs-Élysées), najprestižnija i najšira avenija u Parizu, dugačka je dva kilometra i nalazi se u 8. arondismanu u severozapadnom Parizu. Prostire se od Trga Konkord na istoku do Trga Šarla de Gola na zapadu, gde se ujedno nalazi i Trijumfalna kapija.

Gradske vlasti najavile su da će na Jelisejskim poljima biti preuređen Trg Konkord uoči Olimpijade u Parizu 2024. godine, a da će zatim cela avenija biti pretvorena u „izvanrednu baštu„.

Prema projektu, prostor za automobile će biti prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9 kilometara.

Foto-ilustracija: Pixabay

Odbor Jelisejskih polja ocenio je da je odluka grada Pariza konkretizacija projekta koji je u leto 2018. godine pokrenulo to udruženje koje okuplja kulturne i ekonomske aktere čuvene pariske avenije.

Misiju o budućem izgledu avenije odbor je poverio agenciji PCA-Stream, a projekat je predstavila gradonačelnica An Idalgo u februaru 2019. godine.

U odlučivanje je bio uključen i veliki broj građana Pariza – skoro 100.000 stanovnika arondismana kojem pripadaju Jelisejska polja, uz podršku Make.org.

Projekat je aktuelan, budući da je epidemija koronavirusa stvorila veću potrebu za prirodom među urbanim stanovništvom, prenose francuski mediji koji su objavili obrazloženje projekta.

Izvor: Beta/EurActiv

Snežne padavine uzrokovale kvarove u distributivnom sistemu

Foto: EPS
Foto: EPS

Obilne snežne padavine praćene vetrom prouzrokovale su kvarove u delovima distributivnog sistema, a monterske ekipe „Elektroprivrede Srbije“ i „EPS Distribucije“ danonoćno, bez prekida u veoma teškim vremenskim uslovima rade na što bržem otklanjanju kvarova.

Najteže je u na području zapadne Srbije i na jugoistoku oko Vranja, Prokuplja, Zaječara, a posebne poteškoće prave neprohodni putevi i nepristupačni tereni.

U odnosu na ukupan broj korisnika u ponedeljak u 12 časova bez napajanja električne energije je bilo 3,57 odsto korisnika distributivnog sistema.

Na terenu su sve raspoložive ekipe, a u najteže pogođene ogranke „EPS Distribucije“ priskaču u pomoć zaposleni iz drugih ogranaka.

Veliki deo jučerašnjih kvarova otklonjen je tokom prepodneva, a očekuje se da se broj korisnika bez napajanja dodatno smanji tokom današnjeg dana.

Trenutna situacija na poplavljenom jugu Srbije se normalizuje, rekao je za RTS Vlada Plemić iz Sektora za vanredne situacije, ali ističe da je bez struje 10.680 domaćinstava.

Vanredna situacija je na snazi u Leskovcu, Doljevcu, Bojniku, Vlasotincu, Vladičinom Hanu, Gadžinom Hanu i Nišu, gde su obilne kiše zamutile sva izvorišta.

Izvor: EPS