Konferencija ,,Zelena pravda: Implementacija horizontalnog ekološkog zakonodavstva“, održana je u organizaciji Regionalnog centra za ekološko pravo (RCEL) i uz podršku Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP). Događaj je organizovan u okviru Evropske zelene nedelje, a povodom obeležavanja Dana zaštite životne sredine. Okupio je stručnjake za ekološko pravo, profesore, advokate, predstavnike institucija i nevladinih organizacija koji su razmenili znanja, iskustva i najbolje prakse u Srbiji i regionu.

Cilj skupa bilo je unapređenje razumevanja i primene zakonodavnih okvira u oblasti zaštite životne sredine i jačanju kapaciteta relevantnih aktera u borbi protiv ekološkog kriminala. Kroz konkretnu analizu i raspravu o izazovima i prilikama događaj je organizovan da podigne svest i inspiriše donosioce odluka, stručnjake, aktiviste i građane na konkretne korake ka očuvanju prirodnih resursa i izgradnji pravednijeg društva.

Antoan Avinjon, programski menadžer Delegacije EU je na otvaranju istakao da moramo da pojačamo borbu protiv ekološkog kriminala, jer je to četvrti najorganizovaniji kriminal, sa visokom stopom rasta. Ta vrsta kriminala je vrlo unosna i teško ga je goniti i kažnjavati.

,,Treba da imamo policiju, inspektore i ostale u komandnom lancu. Trebaju nam i sudije da razumeju i pravilno donose presude koje će da odvrate kriminalce u izvršavanju dela. Ekološki kriminal je prioritet u EU u borbi protiv šireg kriminala i deo je Impact programa protiv teškog i organizovanog kriminala“, rekao je Avinjon.

U martu je usvojena Direktiva EU o ekološkom kriminalu u kojoj su pojačani svi aspekti prethodne Direktive, kao i odgovornost.

Žarko Petrović, rukovodilac sektora za vitalni razvoj UNDP je rekao da je namera da se podrži odgovornost i strah od kazne kao faktor zaštite životne sredine, ali i u sprečavanju posledica klimatskih promena. Počinioci koji istovaraju šut, seku šume, učestvuju u pomoru ribe i isušivanje staništa treba da imaju strah od kazne koja sledi za takva dela. Za to je potrebna podrška države – od detekcije, obezbeđivanja dokaza do procesuiranja prijave i suda. Pokrenuto je istraživanje koje će biti gotovo do jeseni koje će sadržati statistiku koliko se podnosi krivičnih dela iz apelacionih sudova. Važna je svest na putu do dobre uprave, ali i zaštite životne sredine koja dolazi i od građana.

Na panelu ,,Krivičnopravna zaštita životne sredine – pregled domaćeg zakonodavnog okvira i uporednog prava“ prof. dr Ivana Marković, docent krivičnog procesnog prava sa Pravnog fakulteta u Beogradu je rekla da je važno napraviti razliku između vode, zemljišta i vazduha koji predstavljaju eko medijum u kojem postoji 18 propisanih krivičnih dela i zaštite divljih životinja.

,,Problem je što ne zabranjujemo direktno krivično ponašanje nego tolerišemo zagađenje do određene mere, pa je neophodno da duboko uđete u propis da bi znali gde je granica zagađenja. Treba dobro identifikovati propis, naći konkretan slučaj i posedovati dobra znanja o tome do koje mere je nešto zagađeno“, rekla je Marković.

Pročitajte još:

• SARADNJA SA REPUBLIKOM SRPSKOM U CILJU UNAPREĐENJA STANJA ZAŠTIĆENIH PODRUČJA
• JAVNI POZIV ZA INOVATIVNA REŠENJA ZA ZAŠTITU, OČUVANJE I REVITALIZACIJU VLAŽNIH STANIŠTA
• ODRŽAN SASTANAK O PROGRAMU USAGLAŠAVANJA NACIONALNIH CILJEVA SA GLOBALNIM OKVIROM ZA BIODIVERZITET

Kada je reč o zaštiti životinja, prof dr Vanja Bajović, profesor krivičnog procesnog prava sa Pravnog fakulteta u Beogradu je rekla da postoji izuzetno mali broj osuda u praksi za krivično delo protiv ubijanja i ranjavanja životinja. Broj napuštenih životinja kod nas je nedopustivo veliki. Zakonski okvir nije tako loše postavljen, problem je njegovom sprovođenju u praksi.

,,Kod nas ne postoji dovoljno ekološke svesti i specijalizacije ekoloških organa za zaštitu životinja. U Srbiji oko 90 odsto isključive odgovornosti snose korporacije, a ne pojedinci i kod nas niko ne odgovara za zaštitu životne sredine“, rekla je Bajović.

Kao primer dobre prakse se uzima Belgija gde se u mnogo većoj meri bave ovom problematikom.

Kada se radi o odgovornosti pravnih lica kod ekoloških delikata veliki problem je korupcija. Srbija postaje ekološka deponija za bogatije države. Kod nas se pojedine prijave samo konstatuju službenom beleškom, a korupcija postoji i kod onih koji izdaju i sprovode ekološke dozvole. U našem zakonodavnom sistemu je diskutabilno kako će završiti krivične prijave, a svest građana je na jako niskom nivou.

,,Dobra rešenja bi bila posebna sudska veća za ekološke delikte, odnosno specijalizacija sudova, a to je predloženo i novom evropskom direktivom. Kod fizičkih lica nastaje problem dokazivanja, sakupljanja dokaza, izlaska na lice mesta. Reč je o nerazumevanju krivičnih dela“, rekla je Bajović.

Preporuke su da se povise kazne ili doda u zakon da je svako krivično delo kažnjivo. Potrebno je izdvojiti protiv-pravno eksploatisanje prirodnog blaga i kumulativno propisati krivične kazne. Neophodno je tačno odrediti šta je krivično delo, a šta prekršaj.

U diskusiji o suočavanju sa ekološkim kriminalom, Nena Miloradović Bjelica, javni tužilac, istakla je formiranje i značaj jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala 2022 godine, koja samostalno radi i pomaže u udruženom radu na predmetima i koordiniranju priprema na prikupljanju dokaza.

,,Imali smo slučaj da je za zakopavanje više tona otpada na jednoj beogradskoj opštini dobijena presuda od četiri ili pet godina zatvora. Na otkrivanju tog predmeta je bilo uključeno 10 institucija. Ne postoji kapacitet da na svakom slučaju bude uključen toliki broj institucija, pa predmeti ostaju neistraženi i zataškani“, rekla je Miloradović Bjelica. Prema njenom mišljenju neophodna je stalna edukacija i uvođenje termina ekocid, kako bi rad nadležnih organa bio olakšan.

Nina Nicović, advokat, rekla je da postoji manjak sudskih veštaka u većini sudskih slučajeva. Potrebna je bolja veza građana sa policijom i pomoć u pronalaženju dokaza. Građani i nevladine organizacije nisu dovoljno prepoznali činioce koji imaju aktivnu ulogu u postupku. Mora da postoji čvrsta veza građana, nevladinih organizacija, policije i tužilaštva da bi predmet imao težinu.

Kada je reč o divljim vrstama životinja, Pavle Jovanović, projektni analitičar iz UNDP je rekao da ekološki kriminal u Srbiji treba da se prepozna kao opasni kriminal, da kazne budu veće i da se ne rešavaju po skraćenom postupku. Važna je međunarodna saradnja i koordinacija sa propisima u EU.

O situaciji u Hrvatskoj i sličnostima i razlikama sa Srbijom govorio je Denis Perić, advokat specijalizovan za energetsko pravo. On je istakao da je najveća razlika između dve zemlje što u Hrvatskoj postoji kolektivna tužba, pa firme i ustanove u kolektivnim postupcima mogu pokrenuti postupak u zaštiti životne sredine. Nedostatak kod kolektivne tužbe je što je najčešća kazna novčana i taj deo bi trebalo promeniti, kao i da se donese zakon o kolektivnoj nadoknadi štete u kolektivnim tužbama.

Konferencija je doprinela unapređenju sudskih i upravnih procedura u zaštiti životne sredine i promovisanju saradnje svih nadležnih organa u sudskom postupku i kažnjavanju.

Mirjana Vujadinović Tomevski