Za Rumuniju je biodiverzitet od posebnog značaja, jer oko 23 odsto površine zemlje zauzimaju zaštićena prirodna područja, koja su deo Natura 2000 mreže zaštićenih područja, u okviru granica Evropske unije. U ovoj zemlji ima preko 30.000 hektara pod zaštitom UNESCO-a, više od 70.000 hektara prašume, 20,81 odsto morskih voda, dok se najduži delovi Karpata i Dunava nalaze baš na rumunskoj nacionalnoj teritoriji.

Silvija Davidoju, ambasadorka Rumunije u Srbiji kaže da na nacionalnom nivou predviđaju jasne politike i strategije koje prepoznaju vezu između ublažavanja posledica klimatskih promena, zaustavljanja gubitka biodiverziteta, smanjenja zagađenja životne sredine i unapređenja upravljanja životnom sredinom.

– Rumunija je u potpunosti posvećena implementaciji Pariskog sporazuma i ciljeva Agende 2030 i usvojena je Dugoročna strategija za smanjenje emisije gasova staklene bašte, sa ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Pojačavamo borbu protiv zagađenja plastikom usvajanjem Nacionalne strategije i akcionog plana za prelazak na cirkularnu ekonomiju kako bi ubrzali prelazak na ovaj model i povećali efikasnost upravljanja otpadom. U novembru prošle godine pokrenut je nacionalni sistem povraćaja depozita, drugi po veličini u Evropi po broju obrađenih ambalažnih pakovanja, odmah nakon nemačkog. Imamo prioritete u sektoru šumarstva i zbog mnogih problema sa kojima smo se susreli u prošlosti, posebnu važnost pridajemo održivom upravljanju šumama − kaže Silvija Davidoju i dodaje da je implementiran integrisani Informacioni sistem za praćenje drva (SUMAL), koji prati transport drvne građe. Ovaj sistem je jedinstven na evropskom nivou, a trenutno se razvija nova verziju koja će uključivati najnovije tehnologije, kao što su satelitski snimci, inteligentne video kamere i LIDAR.

Sa kojim programima finansiranja EU podržava implementaciju politike zaštite životne sredine u Rumuniji i o kojim iznosima je reč?

– Imamo Nacionalni plan oporavka i otpornosti odnosno nacionalni program za pristup povratnim i nepovratnim spoljašnjim finansijskim sredstvima iz Evropskog mehanizma za oporavak i otpornost. Ministarstvo životne sredine, voda i šuma je koordinator reformi i investicija za komponente: vodoprivreda, zaštita šuma i biodiverziteta, upravljanje otpadom i ulaganja, digitalizacija u oblasti životne sredine i deo komponente digitalna transformacija. Resorno ministarstvo raspisalo je, ili će u bliskoj budućnosti raspisati niz poziva za projekte sa procenjenim ukupnim budžetom od 2.654.300.000 evra (povratna i bespovratna sredstva).

Postoje i drugi programi EU kojima se upravlja na nivou ovog ministarstva, a to su Projekti koji se realizuju kroz Operativni program velike infrastrukture (POIM 2014−2020), koji će se fazno odvijati kroz Operativni program održivog razvoja (2021−2027), uz finansiranje iz Evropskog fonda za održivi razvoj. Zatim Program Horizont Evropa – Poziv za akciju za implementaciju misije Obnoviti naše okeane i vode do 2030., kao i Program za životnu sredinu i klimu (LIFE).

Istovremeno Ministarstvo životne sredine implementira Program za životnu sredinu u Rumuniji, kao operater programa u partnerstvu sa Norveškom agencijom za životnu sredinu. Realizuje se i Program Životna sredina, prilagođavanje klimatskim promenama i ekosistemi (RO − Environment), koji finansira EEA 2014−2021. Imamo još dva važna projekta: Restore4Life − Obnova močvarnih kompleksa kao sistema za održavanje života u slivu Dunava, koji finansira Horizont Evropa, a Ministarstvo zaštite životne sredine je i deo konzorcijuma koji realizuje projekat Net4LIFE.

 U FOKUSU:

• INOVATIVNA TEHNOLOGIJA KLJUČNA U STVARANJU ODRŽIVE BUDUĆNOSTI
• SRPSKI NAUČNICI U BORBI ZA ČISTIJI VAZDUH I VEĆU ENERGETSKU EFIKASNOST
• EDUKACIJOM DO SIGURNIJEG UPRAVLJANJA ELEKTRIČNIM I ELEKTRONSKIM OTPADOM

Kakva je struktura energetskih izvora u Rumuniji? Koliki je udeo obnovljivih izvora energije (OIE), koliko se ulaže u ovu oblast i kakvi su planovi za naredni period?

− Struktura energetskih izvora u Rumuniji je raznolika, uključujući i tradicionalne izvore kao što su ugalj (18 odsto proizvodnog kapaciteta), nafta i prirodni gas (15 odsto), nuklearna energija (osam odsto), kao i obnovljivi izvori energije poput hidroelektrične energije (35 odsto), energije vetra (16 odsto), energije sunca (sedam) i biomase (jedan odsto).

U Rumuniji OIE imaju značajan udeo u energetskom miksu, pri čemu su najrazvijenije hidroelektrane, energija vetra i sunca, a planirano je i širenje kapaciteta. Rumunija je 2023. godine povećala kapacitete za proizvodnju električne energije za 624 MW (496 MW solarne, 72 MW vetra i 56 MW drugo), a kupci−proizvođači su proizveli 1.000 MW za nacionalnu mrežu.

Da bi povećala udeo energije proizvedene iz obnovljivih izvora, Rumunija proširuje postojeće kapacitete izgradnjom novih vetroelektrana, solarnih parkova i hidroelektrana. Takođe podstičemo privatna ulaganja u projekte OIE kroz programe finansijske podrške, povoljne tarife i poreske olakšice. Intenzivno se radi na unapređenju infrastrukture za povezivanje obnovljivih izvora u mrežu, kako bi se olakšala njihova efikasna integracija u nacionalni energetski sistem. Promovišemo istraživanja i razvoj inovativnih tehnologija u oblasti OIE, radi smanjenja troškova i poboljšanja efikasnosti ovih izvora.

Koje programe zaštite životne sredine sprovodite na Dunavu i koji su budući planovi za razvoj hidroelektrana?

− Što se tiče zaštite životne sredine na Dunavu, a posebno u vezi sa đerdapskim hidroelektranama važan je projekat WE PASS. Cilj ovog projekta je pronalaženje rešenja za migracije ribe uzvodno i nizvodno od brana Gvozdena vrata I i II. S druge strane, u Rumuniji su pripremljeni projekti za očuvanje i zaštitu jesetri, smanjenje zagađenja vode iz urbanih širih gradskih područja i smanjenje difuznog zagađenja iz poljoprivrednih izvora.

Projekat HE Đerdap je izvanredan primer prekogranične saradnje dve zemlje za efikasno i održivo upravljanje hidroenergetskim i plovidbenim kapacitetima na Dunavu, kao i zaštitu životne sredine na posebno atraktivnom delu reke. Naša saradnja u oblasti zaštite životne sredine ovog područja razvija se u skladu sa Konvencijom iz Espoa (1991.) i Bukureštanskim sporazumom (2008.)

Kakav je kvalitet vazduha u Rumuniji?

– Rumunija ima Nacionalnu mrežu za praćenje kvaliteta vazduha, koja se sastoji od više od 180 stanica za praćenje širom zemlje, pod upravom Ministarstva životne sredine, voda i šuma, koje sakupljaju informacije o kvalitetu ambijentalnog vazduha i informišu javnost o tome. Podaci praćenja kvaliteta vazduha u urbanim sredinama u realnom vremenu objavljeni su na platformi www.calitateaer.ro. Kao u mnogim drugim evropskim državama, važan problem sa kojim se suočavamo je visok nivo čestica, posebno u atmosferi nekih urbanih sredina, a glavni uzrok su saobraćaj, gradilišta i grejanje stanova. Prekoračenje graničnih vrednosti čestica zabeleženo je u velikim urbanim područjima: Bukurešt, Temišvar, Kluž-Napoka, Konstanca i druga.

Lokalne vlasti same izrađuju planove vezane za poboljšanje kvaliteta vazduha, kako bi ispravili situaciju u zonama i širim gradskim područjima u kojima je evidentirano prekoračenje graničnih vrednosti koncentracija zagađujućih materija. Kao jedna od nacionalnih mera za borbu protiv zagađenja atmosfere, razvijen je Nacionalni program kontrole zagađenja vazduha (NAPCP) i putem njega su uspostavljene mere za smanjenje antropogenih emisija atmosferskih zagađivača.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.