Home Blog Page 38

Konferencija „Saradnjom do održivog razvoja“

Foto: Energy Net
Foto: Energy Net

Konferencija „Saradnjom do održivog poslovanja“, održana je 13. juna u Privrednoj komori Vojvodine u organizaciji Advise Institute-a i u saradnji sa PKV, uz podršku kompanije Energy Net.

Konferenciju je otvorio dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, a dobrodošlicu poželeo Boško Vučurević, predsednik PKV.

Konferencija ima za cilj uspostavljanje dijaloga između ključnih institucija i kompanija koje su važni činioci održivog razvoja u Srbiji.

Razmenom iskustava, ukazivanjem na dobre primere ESG prakse i upoznavanjem ESG regulative, cilj je da se u saradnji sa predstavnicima velikih kompanija u Srbiji kao kao i predstavnikom Globalnog dogovora UN u Srbiji, mapiraju ključne tema i moguća rešenja za unapređenje održivog razvoja. Dugoročni cilj je uključivanje većeg broja malih i srednjih preduzeća u ESG praksu radi unapređenja njihove otpornosti na tržišne uticaje i opstanka na tržištu uopšte.

Pročitajte još:

Direktor Advise Institute, Goran Lalić, naglasio je da su paneli zamišljeni kao edukativni i transparentni razgovori na teme ESG, dekarbonizacije, energetski efikasnih rešenja i CBAM izveštavanja, kako bi njihov rezultat bio kvalitetna priprema svih ključnih zainteresovanih strana za ispunjavanje postavljenih ciljeva u sklopu njihove strategije održivog poslovanja.

Najvažnije teme istaknute na konferenciji su važnost legislative i regulative kao platforme za razvoj i implementaciju održivosti, važnost finansijskih institucija i banaka, održivost u poljoprivredi i holistički pristup održivosti.

Bilo je reči i o e-mobilnosti kao veoma značajannom segmentu održivosti, diskutovana je mapa puta dekarbonizacije, kao i obaveza ESG i CBAM izveštavanja.

Energetski portal

Pokrenuta Energetska strategija Rumunije 2025-2035, sa perspektivom 2050. godine

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)
Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Ministarstvo energetike Rumunije, pokrenulo je projekat Energetske strategije Rumunije 2025-2035, sa perspektivom 2050. godine.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva, reč je o programskom dokumentu kojim se definišu vizije i utvrđuju osnovni ciljevi razvoja nacionalnog energetskog sektora. Pored toga, njime se ukazuje na nacionalna, evropska i globalna merila koja utiču i određuju politike i odluke u oblasti energetike.

Energetska strategija uzima u obzir, između ostalog, ekonomske, tehnološke i geopolitičke transformacije na globalnom i regionalnom nivou, kao i glavne izazove izazvane potrebom za zelenom tranzicijom, fluktuacijama tržišta i drugo.

Rumunija ima dovoljno prirodnih, finansijskih i ljudskih resursa za modernizaciju energetskog sektora, usklađujući ga sa ciljevima zajednice za postizanje klimatske neutralnosti do 2050.

Cilj je da ovaj sektor bude spreman kako bi podržao ekonomski rast i transformaciju privrede u celini, čime se doprinosi poboljšanju kvaliteta života.

Pročitajte još:

,,Svi ciljevi reforme i modernizacije uzimaju u obzir pristupačnost, inkluzivnost i ekonomsku konkurentnost za građane i industrijske potrošače kojima energetski sektor služi’’, navodi se na sajtu Ministarstva.

Energetskom strategijom Rumunije, definisano je šest osnovnih ciljeva – energetska sigurnost, niska energija ugljenika, energetska efikasnost, fizički pristup energiji za sve potrošače i finansijska dostupnost i ekonomska konkurentnost energije, zatim efikasna tržišta energije, kao i  digitalizacija, razvoj pametne mreže i sajber bezbednost.

Pored toga, postoje i principi na kojima se zasniva Energetska strategija, a koji treba da budu ispunjeni istovremeno. Prvi princip jeste davanje prioriteta sigurnosti snabdevanja i kapaciteta za reagovanje na krizu, zatim razvoj energetskog sektora po principu ekonomske efikasnosti i racionalnosti, kao i ekonomska i socijalna jednakost za regione i ljude. Naredni pricnipi su postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine i stvaranje slobodnog, konkurentnog i preduzetničkog energetskog tržišta. Pored toga u principe se svrstavaju tehnološka neutralnost i eksploatacija svih energetskih resursa koji mogu da doprinesu smanjenju emisija i jačanju proizvodnog lanca, kao i razvoj sektora skladištenja toplotne i električne energije. Na kraju, treba pomenuti konsolidaciju lanca snabdevanja posvećenog energetskoj industriji i razvoj cirkularne ekonomije.

Energetski portal

Razvoj saradnje sa delegacijom EDF-a u mirnodopskoj primeni nuklearne energije

Foto-ilustracija: Unsplash (brice-cooper)
Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

O saradnji u energetskom sektoru, sa posebnim osvrtom na razvoj saradnje u mirnodopskoj primeni nuklearne energije, Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike razgovarala je sa delegacijom francuske državne energetske kompanije EDF.

Tom prilikom, ministarka je istakla da Vlada postavlja temelje za donošenje informisanih procena o potencijalu za implementaciju nuklearno-energetskog programa na osnovu specifičnih zahteva i mogućnosti zemlje.

Prisećanja radi, naša zemlja nedavno je potpisala sa EDF-om Memorandum o razumevanju za strateško partnerstvo i saradnju u postavljanju okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i nisko-karbonskih tehnologija.

,,Razmena znanja i iskustava u cilju jačanja domaćih stručnjaka je naredni korak i pravac u kojem planiramo da produbljujemo saradnju sa ovom kompanijom’’, rekla je ministarka.

Predstavnici EDF-a upoznali su ministarku sa strategijom poslovanja koja podrazumeva izgradnju flote nuklearnih postrojenja širom Evrope, u zaokruženom evropskom lancu vrednosti koji treba da podstakne jačanje konkurentnosti i otpornosti energetskih sistema širom kontinenta, i da vide Srbiju kao deo tog procesa. EDF je najveći evropski proizvođač električne energije, u kojem je 50.000 zaposlenih angažovano na aktivnostima u vezi sa razvojem civilnog programa nuklearne energije, među kojima je 7.000 inženjera.

Pročitajte još:

„Ministarstvo rudarstva i energetike će uskoro sprovesti javnu nabavku za izradu preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije i predstavnici EDF-a su izrazili zainteresovanost za učešćem, što smatram jako važnim s obzirom na iskustvo koje imaju u sličnim projektima u Holandiji, Finskoj, Švedskoj i širom Evrope’’, rekla je ona.

Integrisani nacionalni plan za energetiku i klimu, koji je u proceduri usvajanja na Vladi, kako je objasnila ministarka, razmatra potencijal za uvođenje nuklearne energije u nacionalni miks Srbije kao izvora bazne energije u jednom od svojih scenarija, kao i da će tokom leta biti održana javna rasprava o izmenama Zakona o energetici.

„Pitanje korišćenja nuklearne energije, pre svega treba utvrditi na zakonodavnom nivou kako bi Srbija imala mogućnost da započne razmatranje razvoja nuklearnog programa u skladu sa standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju’’, rekla je ministarka.

Kako je dodala, u budućnosti će nam biti potrebno mnogo više energije, pre svega zbog očekivanog privrednog rasta i ekonomskog razvoja, a nuklearna energija je bazna energija koja emituje višestruko manje ugljen-dioksida od fosilnih goriva, zbog čega je treba razmatrati kao jedno od potencijalnih rešenja na putu energetske tranzicije.

Energetski portal

Srbija u novom klimatskom periodu – mora da se menja i način na koji proizvodimo hranu

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Srbija je izašla iz kontinentalne klime kakvu smo poznavali do pre dvadesetak godina. U proseku, suša nam preti svake druge godine, a sve učestalije biće i superćelijske oluje.

Veličina zrna grada se povećava, baš kao i šteta u poljoprivredi. Rešenje za očuvanje proizvodnje hrane stručnjaci vide u sistemskom uvođenju zalivnih i protivgradnih sistema, novih sorti i hibrida, kao i u efikasnijem obaveštavanju građana o vremenskoj prognozi.

Dr Ana Vuković Vimić, klimatolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, kaže za RTS da smo nekada imali jednu sušu na svakih 10 godina, a sada čak pet, i da ih možemo očekivati još više.

Naredne decenije, smatra, imaćemo bar dve suše visokog intenziteta kakve pamtimo iz 2012, 2017. i 2022. godine. Velike probleme praviće i voda, a za veličinu grada kaže da je od zrna lešnika dogurala do teniske loptice. Zbog klimatskih promena biće učestalije i jake oluje.

,,Sve je veća klimatska varijabilnost odnosno smena sušnih perioda i perioda sa sve jačim padavinama. Smanjuju se dani sa malim i umerenim padavinama, a udeo količine kiše koja padne tokom ekstremnih padavina je već porastao preko 100 odsto. To je nešto što možemo očekivati da će se povećavati zasigurno do sredine 21. veka, a kasnije već zavisi od uspešnosti globalnih politika za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte„, kaže Vuković Vimićeva.

Klimatske promene pogodile su i vodne resurse, pa moramo praviti veštačke akumulacije kako bi zalivni sistemi bili održivi. Vremenska prognoza biće sve kratkoročnija, a moraćemo da menjamo i način na koji se obaveštavamo o vremenskim prilikama jer postaju sve opasnije, i po zdravlje ljudi, i po imovinu, i po poljoprivredu.

Pročitajte još:

Od sezonskih prognoza do kratkoročnih na nekoliko sati

,,Imamo čitav taj pristup prognoze od sezonskih prognoza do kratkoročnih na nekoliko sati, što to se zove now casting. To postoji u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, samo što nije toliko vidljivo. U okviru Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove od 2023. do 2030. godine očekujemo veliki napredak, odnosno ulaganja u osavremenjivanje Republičkog hidrometeorološkog zavoda i poboljšanje vidljivosti podataka široj javnosti“, rekla je profesorka.

Smatra da bi te podatke trebalo da poljoprivredne stručne službe prenosu na teren, poljoprivrednicima.

Profesorka klimatologije dodaje da Program prilagođavanja ukazuje na to da ćemo morati da menjamo način na koji proizvodimo hranu.

Akcenat na promeni načina proizvodnje

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

,,Što se tiče ratarstva, najpogođenija je proizvodnja kukuruza. Izgleda da naši uslovi više nisu pogodni za te visoke fao-grupe zbog sve sušnijeg leta i sve dužih tih perioda sa ekstremnim padavinama. Akcenat je na promeni načina proizvodnje, uključivanjem najnovijih saznanja, a ne toliko na promeni naše strukture proizvodnje, jer dosta zavisimo i od tržišta“, izjavila je Vuković Vimićeva.

Država još ne tretira sušu kao ekstremni klimatski događaj zbog kojeg se proglašava vanredna situacija, pa nemamo tačnih podataka o tome kolike su štete izazvane sušama, polavama i nevremenom.

Nezvanične procene kažu da smo od 2012. zbog klimatskih promena izgubili četiri i po milijarde dolara na poljoprivrednom izvozu. To bi trebalo da se promeni kada je poljoprivreda izgubila četiri i po milijarde dolara.

Izvor: RTS

Alge imaju veliki potencijal za proizvodnju energije

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Shane Stagner)

Ideja da alge mogu poslužiti za proizvodnju zelene energije nije nova, a brojni univerziteti predstavili su svoje koncepte postrojenja koja generišu struju uz pomoć ovih organizama.

Među njima su i istraživači sa kanadskog Univerziteta Konkordija koji su nedavno objavili svoj rad u naučnom časopisu Energies. U ovom radu, naučnici opisuju način na koji su uspeli da proizvedu električnu energiju iz procesa fotosinteze algi budući da fotosinteza proizvodi kiseonik i elektrone.

Ideja naučnika je da “uhvate” elektrone i tako generišu električnu energiju, a za tu namenu napravili su male energetske ćelije u koje su smestili alge rastvorene u specijalizovanoj suspenziji.

Ispravno konfigurisane, ove ćelije mogu da generišu dovoljno energije za napajanje uređaja male i ultra male snage kao što su senzori IoT uređaja.

Međutim, iako je količina struje dobijene iz algi trenutno mala, ova metoda daje nadu da bismo uskoro mogli da imamo velike generatore koji proizvode značajne količine električne energije iz algi.

Pored toga što su alge široko dostupne i praktično besplatne, ova metoda dobijanja struje nudi još jednu prednost u odnosu na ostale obnovljive izvore energije jer apsorbuje ugljen-dioksid.

„Ova tehnologija je više od tehnologije nulte emisije ugljenika – to je tehnologija negativne emisije jer apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere i daje vam struju. Njegov jedini nusproizvod je voda“, kaže jedan od autora studije, dr Kirankumar Kuruvinašeti.

Pročitajte još:

Proizvode struju čak i noću

Iako nižeg intenziteta, alge mogu proizvoditi struju čak i bez direktne sunčeve svetlosti, objašnjava koautor rada Dilipan Panersalvem.

„Baš kao i ljudi, i alge stalno dišu – unose ugljen-dioksid i oslobađaju kiseonik. Zbog svoje sposobnosti za fotosintezu, one takođe oslobađaju elektrone tokom disanja. Proizvodnja električne energije se ne zaustavlja, elektroni se neprekidno sakupljaju“, kaže Panersalvem.

On veruje da, sa dovoljno istraživanja i razvoja, uključujući tehnologije integracije potpomognute veštačkom inteligencijom, ova tehnologija ima potencijal da bude održiv, pristupačan i čist izvor energije u budućnosti.

Milena Maglovski

Rimac najavio predstavljanje robotaksija

Foto-ilustracija: Pixabay (derMolf)

Mate Rimac, osnivač Rimac Automobila i Project 3 Mobilityja (P3), najavio je juče da će za desetak dana biti predstavljen robotaksi. Video je objavio iz kampusa, dok šeta kroz postrojenje, a u pozadini se vide automobili.

Iako, kako kaže, ne radi ovakvu vrstu videa, to je učinio zbog dva velika događa koja su potpuno odvojena jedan od drugog.

,,Prvo, sledeće nedelje predstavićemo novi Bugatti. Svaki novi Bugatti je veliki događaj. Jako sam ponosan na stotine ljudi koji su radili na njemu četiri godine, verujem da će vam se svideti. A onda sedam dana nakon toga, predstavićemo robotaksi. Pokazaćemo vozilo, otkriti ime i pokazati mnoge druge stvari vezane za to“, kaže Rimac.

Pojasnio je kako svakih šest meseci imaju korporativne sastanke na kojima razgovaraju o ciljevima.

,,Uvek smo imali pet, šest velikih ciljeva koje je teško postići. Mnogo godina se radi o istim ciljevima. Mi ovo radimo već 15 godina, a ja imam osećaj da još puno toga treba da postignemo, da tek počinjemo; zato to i zovem-prvim poglavljem“, rekao je on.

Takođe je istakao velike uspehe poput automobila Nevera, saradnju sa automobilskim kompanijama kao što su Porsche ili BMW, gradnju ogromnog kampusa.

„Kada pogledam šta nas čeka u sledeće dve sedmice – novi Bugatti i robotaksi – shvatio sam bi ovo stvarno moglo biti naše prvo poglavlje. U 15 godina smo postigli nešto što je toliko ludo i nezamislivo. Imam sada i dosta sedih, ne samo ja, mnogi koji su mi pomogli i učestvovali na ovom putovanju. Želeo bih im puno zahvaliti. Ovo je dosta emocionalno za mene“, navodi Rimac.

Podsetimo, još u martu na Fejsbuku je objavio: Bešte, ljudi – ide robotaxi! Unveil 26.06.2024. Iz Rimčevog P3-ja već su ranije najavili da će sredinom ove godine službeno predstaviti radni prototip autonomnog električnog vozila.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mate Rimac (@materimac)


Energetski portal

Da li smo na dobrom putu da oporavimo ozonski omotač?

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Problem negativnog uticaja na ozonski omotač, doveo je 1987. godine do usvajanja Montrealskog protokola, koji je na snagu stupio 1989. godine. Kao međunarodni sporazum, imao je za glavni cilj da se zaustave upotreba i proizvodnja onih supstanci koje uništavaju ozon, a među njima je hlorofluorougljenik (CFC).

Iako je trebalo CFC zameniti manje štetnim supstancama kao što je hidrohlorofluorogljenik (HCFC), i ova alternativa je bila jak gas staklene bašte. Zbog toga su naknadno amandmanima na protokol, postavljene nove smernice za njihovo postepeno izbacivanje. Reč je o Kopenhagenskom amandmanu iz 1992. godine, kao i o Pekinškom amandmanu iz 1999. godine.

Nova studija, objavljena u časopisu Nature Climate Change, pokazala je da su atmosferski nivoi ovih gasova svoj vrhunac dostigli nekoliko godina pre datog roka. Preciznije, najviši nivoi su dostignuti 2021. godine i od tog trenutka su u opadanju. I ranije se pominjao uspeh koji je ostvaren Montrealskim protokolom, a ovom studijom je još jednom potvrđen.

Kako se navodi, trend opadanja posebno je vidljiv na severnoj hemisferi.

Pročitajte još:

Ipak, treba istaći da izazov i dalje stoji pred nama, zato što ove supstance nisu u potpunosti ukinute i pod kontrolom. One se i dalje koriste kao sirovina u nekim drugim hemijskim procesima.

Čovečanstvo se sa upozorenjem na značajno stanjivanje ozonskog omotača, suočilo prvi put 1985. godine. Najnovije procene pokazuju da se očekuje da će se ozonski omotač do 2040. godine vratiti na nivoe pre 1980. godine. Međutim, na području iznad Antarktika došlo je do većeg gubitka ozona, zbog čega se oporavak očekuje tek oko 2066. godine.

Klimatske promene ne idu u korist oporavku ozonskog omotača. Kako se ove supstance u najvećoj meri nalaze u rashladnim uređajima, a globalno zagrevanje zahteva i dodatnu upotrebu ovih uređaja za hlađenje prostora, ali i hrane, potrebno je što pre pronaći bezbedne i ekološki prihvatljive tehnologije.

Katarina Vuinac

Održan okrugli sto „Upravljanje potrošnjom električne energije-mogućnosti i izazovi“

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)
Foto: Energetski portal

Okrugli sto pod nazivom „Upravljanje potrošnjom električne energije-mogućnosti i izazovi“ održan je u organizaciji Udruženja za pravo energetike Srbije (UPES), Privredne komore Srbije (PKS) i CIRED Srbija.

Učesnici su se saglasili da je tema upravljanje potrošnjom električne energije višedimenzionalna i da dotiče sve segmente društva, države, privrede i svakog pojedinca.

Predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije, Dejan Popović, rekao je otvarajući okrugli sto da je u miksu električne energije sve veće učešće solara i vetra i da će se stoga smanjivati ukupne emisije štetnih gasova iz elektroenergetskog sektora.

Ljubinko Savić, predstavnik PKS, rekao je da su u Komori uradili istraživanje o potencijalima za grejanje u koje je uključeno 220 privrednih subjekata od kojih su 80 odsto bila mala i srednja preduzeća.

Ta preduzeća ostvaruju oko dve milijarde dinara prihoda. Rezultati istraživanja su pokazali da privreda može da uštedi od devet do 11 odsto energije u grejanju, zavisnosti o od perioda godine, privrednog subjekta i delatnosti. Neki privredni subjekti angažovali su lica za upravljanje električnom energijom i imali ugovore za specijalizovanim osobama za taj posao. Istraživanje je pokazalo da postoje mogućnosti za privatna partnerstva u segmentu ušteda energije i da je privreda prepoznala značaj ovog segmenta koji može da bude i nova oblast za zapošljavanje.

Naglašavajući važnost dijaloga o upravljanju potrošnjom električne energije predsednica UPES-a, dr Branislava Lepotić Kovačević, rekla je da će se UPES kontinuirano i sveobuhvatno baviti uštedama u električnoj energiji, potrebama za energijom i energetskom sigurnošću.

Pročitajte još:

Potpredsednik UPES-a, Miloš Kuzman, prikazao je Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i rekao da se ovim zakonom uređuju uslovi i način efikasnog korišćenja energije, politika efikasnog korišćenja energije, sistem energetskog menadžmenta, mere politike energetske efikasnosti, korišćenje energije u zgradama, finansiranje, podsticajne i druge mere u ovoj oblasti.

„Cilj ovog zakona je ostvarivanje ušteda energije, sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene i doprinos održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa. Zakon predviđa i Upravu za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti u okviru Ministarstva rudarstva i energetike. Uspostavljanje Uprave omogućiće i da se u cilju povećanja energetske efikasnosti privuku i bespovratna sredstva EU, kao i sredstva međunarodnih finansijskih institucija, a posebno je značajno to što će sredstva biti dostupna i građanima“, rekao je Kuzman.

Lepotić Kovačević je naglasila da u Zakonu o obligacionim odnosima mora da postoji mera dokle nešto treba urediti zakonom, a da ostalo bude prepušteno slobodi na tržištu. Zakon uređuje trgovinu robe i usluga, prodaju, prevoz i treba razmišljati o posrednom upravljanju potrošnjom i tarifnom sistemu.

„Moramo imati i nove učesnike na tržištu i pronaći balans između regulacije zakona, akata i slobode komercijalnog odnosa“, rekla je Lepotić Kovačević.

Govoreći o mogućnostima indirektnog upravljanja potrošnjom Dejan Popović je rekao da na distributivnom mreži imamo 375 priključaka na hidroelektrane sa ukupnom snagom 255 MW. Očekuje se dalji rast da bi se napravio ozbiljan tarifni sistem.

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)ikasnost

„Pre neki dan imali smo 8.900 MWh dnevnu potrošnju što je slično kao i u zimskim danima. Više nema velikih razlika u potrošnji leti i zimi. Povećava se i broj prozjumera. Imamo ih 3184 i oni će dodatno uticati na energetski sistem. Sve to treba ozbiljno sagledati, jer ozbiljna promena tarifnog sistema zahteva ozbiljnu analizu i sagledavanje situacije u svim kategorijama potrošača“, rekao je Popović.

Radoš Čabarkapa, glavni konsultant u sektoru za tržište električne energije u Elektroenergetskom koordinacionom centru (EKC) Beograd, rekao je da izmene u tarifnom sistemu moraju pratiti ozbiljne analize, koje pored dosadašnjih uticaja treba da uzmu u obzir: implementaciju naprednih mernih sistema, veliki broj obnovljivih izvora na prenosnom i distributivnom sistemu, snabdevače i cene na tržištu električne energije.

„Treba štedeti struju i trošiti više u noćnim tarifama. Domaćinstva značajno više troše struju u nižoj tarifi. Potrošnja u nižoj tarifi je važna, jer građani znatno reaguju na cenovne signale“, rekao je Čabarkapa.

Na okruglom stolu nakon interesovanja i pitanja učesnika, UPES je najavio da će organizovati slične događaje u budućnosti kako bi povezali sve zainteresovane aktere i činioce u oblasti energetike i upravljanja potrošnjom energije.

Mirjana Vujadinović Tomevski 

„Beogradska platforma“ – odgovor na izazove u zaštiti životne sredine

Foto-ilustracija: Unsplash (Mike Benna)
Foto-ilustracija: Unsplash (Supratik Deshmukh)

U narednom periodu pojačaće se napori na uspostavljanju „Beogradske platforme“ kao zajedničkog odgovora na savremene izazove u oblasti zaštite životne sredine između Srbije, Italije, Mađarske, Turske i Bosne i Hercegovine.

O ovome je obavestio Zoran Pašalić, zaštitnik građana, nakon predloga Marina Fardelija, italijanskog kolege. Tim povodom zaštitnik građana istakao je da je ova platforma potrebna kako bi se osvetlili mnogi aspekti zaštite životne sredine.

„Za zaštitu životne sredine ključna je edukacija građana, ali i aktivno zalaganje svih aktera koji u tom procesu učestvuju. Aktivno učešće svih nas u podizanju svesti o važnosti zaštite životne sredine i konkretno delovanje u određenoj situaciji osnovni su preduslov da budućim pokoljenjima ostavimo zdravo okruženje u kojem će živeti’’, rekao je Pašalić.

Pročitajte još:

U okviru međunarodne konferencije ,,Zajedničkim naporima ka zdravoj životnoj sredini: Uloga i značaj ombudsmana’’, koju je u Beogradu organizovao Zaštitnik građana Republike Srbije uz podršku Misije OEBS u Srbiji, svoje viđenje zaštite životne sredine izneli su i predstavnici privrednih subjekata, preduzetnika i medija. Prvog dana konferencije, svoje stavove su predstavili ombudsmani iz Turske, Mađarske, Bosne i Hercegovine i Italije, kao i predstavnici različitih grana vlasti, nezavisnih institucija, akademske zajednice, organizacija civilnog društva, privrednih subjekata i medija.

Marino Fardeli, predsednik Nacionalne koordinacije ombudsmana Italije i ombudsman regije Lacio, naveo je da životnu sredinu treba posmatrati kao dinamički sistem koji se menja i predložio uspostavljanje „Beogradske platforme“ koja bi bila zajednički odgovor na sve izazove u oblasti zaštite životne sredine.

Energetski portal

Afrička kuga svinja u valjevskim selima – potvrđena u 17 gazdinstava

Foto-ilustracija: Unsplash (Kenneth Schipper Vera)
Foto-ilustracija: Unsplash (Suzanne Tucker)

Prema spisku rešenja Uprave za veterinu, afrička kuga svinja zabeležena je od kraja maja u nekoliko sela kolubarskog okruga: Paštrić, Lukavac, Beomužević, Dupljaj, Kozličić, Brežje i Osladić.

Kako dalje otkriva portal patakonline, bolest je trenutno potvrđena kod domaćih svinja u 17 gazdinstava.

U Upravi za veterinu navode i da sumnja na pojavu AKS-a postoji i u selu Klanica kod Valjeva, te da je 11. juna uzet uzorak i poslat na analizu u Veterinarski institut u Šapcu. Na području Kolubarskog okruga bolest nije utvrđena kod divljih svinja.

Pročitajte još:

Na zaraženim područjima, odnosno na poljoprivrednim gazdinstvima gde je potvrđeno prisustvo zaraze, eutanazirane su sve svinje, dok se na zaraženim i ugroženim područjima zabranjeno premeštanje i prevoz svinja, sajmovi i izložbe životinja, prodaja hrane životinjskog porekla, kao i rad stočnih pijaca.

Iz Uprave za veterinu poručuju da se preduzimaju sve zakonom propisane mere kako bi se širenje bolesti sprečilo i bolest zaustavila. Naročitu pažnju skreću držaocima svinja da se moraju uspostaviti i održavati sve radnje koje predstavljaju biosigurnosne mere usmerene ka sprečavanju nastanka i širenja afričke kuge svinja.

Izvor: Agroklub

Do 2030. godine proizvodnja nafte će nadmašiti potražnju

Foto-ilustracija: Unsplash (John Cameron)
Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

Najnoviji godišnji izveštaj Međunarodne agencije za energetiku (IEA) o tržištu nafte „Nafta 2024“ nagoveštava da je pred nama transformativni period za globalno tržište nafte.

Na osnovu sadašnjih trendova, upotrebu nafte u narednim godinama trebalo bi da podstakne snažna potražnja iz brzorastućih ekonomija u Aziji, kao i iz sektora avijacije i petrohemije.

Sa druge strane, rast prodaje električnih automobila, poboljšanje efikasnosti goriva u konvencionalnim vozilima, smanjenje upotrebe nafte za proizvodnju električne energije na Bliskom istoku i strukturne ekonomske promene kompenzovaće porast potražnje za naftom u godinama koje su pred nama.

Kao rezultat toga, izveštaj predviđa da će globalna potražnja za naftom, koja je, uključujući biogoriva, u proseku iznosila nešto više od 102 miliona barela dnevno 2023. godine, dostići oko 106 miliona barela dnevno do 2030. godine.

Pročitajte još:

Istovremeno, očekuje se da će porast globalnog kapaciteta proizvodnje nafte, posebno u Sjedinjenim Državama, nadmašiti potražnju za crnim zlatom do 2030. godine.

Tako će ukupan kapacitet snabdevanja porasti na skoro 114 miliona barela dnevno do kraja decenije, odnosno zapanjujućih osam miliona barela dnevno iznad projektovane globalne potražnje, predviđa IEA.

To bi omogućilo rezerve nafte koje nikada ranije nisu viđene osim tokom vrhunca pandemije Covid-19.

„Kako se oporavak od pandemije privodi kraju, tranzicija čiste energije napreduje, a struktura kineske ekonomije se menja, rast globalne potražnje za naftom usporava i treba da dostigne svoj vrhunac do 2030. Ove godine očekujemo da će potražnja porasti za oko milion barela dnevno“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

Uprkos usporavanju rasta, predviđa se da će globalna potražnja za naftom i dalje biti 3,2 miliona barela dnevno veća u 2030. godini nego u 2023. godini osim ako se ne sprovedu intenzivnije mere. Očekuje se da će porast biti podstaknut azijskim ekonomijama u usponu – posebno većom upotrebom nafte za transport u Indiji – i većom upotrebom mlaznog goriva i sirovina iz petrohemijske industrije u Kini. Nasuprot tome, potražnja za naftom u razvijenim ekonomijama nastaviće svoj višedecenijski pad, sa oko 46 miliona barela dnevno u 2023. godini na manje od 43 miliona barela dnevno do 2030. godine.

Milena Maglovski

Zeleni kilovati za snabdevanje 10.000 domaćinstava

Foto: Dabilo Mijatović
Foto: MT-KOMEX

Kompanije B2 Nova Sun, B2 Sunspot i Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije potpisali su ugovore o otkupu električne energije i preuzimanju balansne odgovornosti za dve solarne elektrane.

B2 Nova Sun – Nova Crnja u Banatu i B2 Sunspot – Kikinda su prve solarne elektrane sa kojima EPS potpisuje ove ugovore na osnovu aukcija koje je sprovelo Ministarstvo rudarstva i energetike.

Ugovori o otkupu električne energije i preuzimanju balansne odgovornosti u probnom radu i trajnom radu potpisani su na 15 godina za obe solarne elektrane.

„Cena otkupa i balansiranja je određena na tržišnim principima, a ova energija daće dodatnu sigurnost za rad našeg elektroenergetskog sistema i snabdevanja građana i privrede i biće dovoljna za snabdevanje oko 10.000 domaćinstava“, rekao je David Žarković, izvršni direktor za poslove upravljanja elektroenergetskim portfeljem u EPS AD.

Takođe dodaje: „Elektroprivreda Srbije je siguran partner za sve kompanije koje su se opredelile da kroz aukcije za tržišne premije povećaju udeo energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu Srbije. Sa investitorima koji su učestovali na aukcijama i drugim nezavisnim proizvođačima u Srbiji već sada imamo više od jednog GW instalisanih kapaciteta iz obnovljivih izvora i to čini više od 10 odsto proizvodnih kapaciteta u Srbiji. Sa nešto više od 30 odsto proizvodnje EPS iz hidro sektora, već se ubrzano približavamo proizvodnji od 50 odsto iz obnovljivih izvora energije.

U FOKUSU:

Solarna elektrana B2 Sunspot nalazi se u vangrađevinskom području grada Kikinde, na lokaciji nekadašnje deponije. To ovaj projekat čini izuzetnim jer je ovo prva elektrana u regionu koja se gradi na rekultivisanoj staroj deponiji, koja ovom investicijom dobija novu primenu. Planirana snaga priključenja ove elektrane iznosiće 7 MW.

Solarna elektrana B2 Nova Sun, sa snagom priključenja od 9,9 MW, gradi se na parceli u industrijskom delu Nove Crnje, tik uz nekadašnju Fabriku za proizvodnju šećera, i ovom investicijom se upotpunjuje Opštinski plan o promociji obnovljivih izvora energije. Miloš Kostić, direktor kompanija B2 Nova Sun i B2 Sunspot kaže da su ugovori o otkupu električne energije sa Elektroprivredom Srbije nastavak prethodno potpisanih ugovora o tržišnoj premiji, takođe sklopljenih sa ovim Akcionarskim društvom. Za obe solarne elektrane je prihvaćena cena od 89,7 eura po MWh. I jedna i druga elektrana imaju dobijene građevinske dozvole i potpisane ugovore za izgradnju po principu „ključ u ruke“, sa kompanijom MT-KOMEX, a takođe, za obe elektrane je kupljena sva potrebna oprema i radovi na izgradnji su u toku.

„U Novoj Crnji radovi se polako privode kraju, a kada je reč o elektrani u Kikindi, procenjuje se da je 40 odsto radova dovršeno“, rekao je Kostić, i dodao da se za solarnu elektranu u Kikindi, postavljanje na mrežu očekuje početkom maja. Ukupna godišnja proizvodnja ove dve solarne elektrane biće 25.000 MWh. Elektrane su finansirane delom iz sredstava investitora, dok je drugi dio finansiran iz kredita dve banke. Kostić je istakao da je i pored velikog broja zahteva i interesovanja drugih investitora, dobijanje svih potrebnih dozvola išlo očekivanim tokom, naglašavajući da su sve procedure započete na vreme. Dodaje da na ovaj način nastavljaju investiciona ulaganja – prošle godine su pustili u rad solanu elektranu DeLasol u Lapovu, snage 9,9 MW. Ovo je prirodan sled kompanije – da kao domaći investitor poveća udeo obnovljivih izvora u energetskom sektoru Republike Srbije.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Kreće izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Sečnju

Foto-ilustracija: PIxabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

U Sečnju će uskoro krenuti izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda, na osnovu ugovora koji je potpisan.

Tim povodom je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine istakla da će izgradnjom postrojenja, Sečanj dobiti sistem za odvođenje i zbrinjavanje otpadnih voda, koji će omogućiti punu funkcionalnost ranije izgrađene kanalizacione mreže.

Prema njenim rečima, postrojenje za preradu otpadnih voda imaće kapacitet 2.500 ekvivalent stanovnika.

„Time rešavamo problem zbrinjavanja komunalnih voda za sva domaćinstva u Sečnju, uključujući i lokalnu industriju. Želim da zahvalim opštinskom rukovodstvu, kao i građanima što su kandidovali ovaj problem, jer je to bio preduslov da zajedničkim snagama dođemo do realizacije projekta’’, rekla je ministarka.

Kako je navela, očekuje da će u narednih 30 dana krenuti radovi na izgradnji postrojenja.

Pročitajte još:

Kako je dodala, kanalizaciona mreža je izgrađena, ali je to bio samo jedan segment kada se govori o unapređenju kvaliteta životne sredine zato što bez postrojenja nije moglo da se kaže da su kompletno rešeni problemi otpadnih voda.

Ministarka je naglasila da ovo nije jedino postrojenje koje će se graditi uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine.

U ovom trenutku u Srbiji se realizuje još sličnih projekata, rekla je ministarka i dodala da se očekuje da će ih u narednim mesecima biti više.

Energetski portal

Osetite, saznajte, čuvajte… izložba „Dodir prirode“ nam približava ugrožene životinje Srbije

Foto-ilustracija: Unsplash (Steve Harvey)
Foto-ilustracija: Unsplash (Jeremy Cai)

U Galeriji nauke i tehnike SANU otvorena je izložba Zavoda za zaštitu prirode Srbije „Dodir prirode“ o zaštićenim životinjskim vrstama Srbije.

Znanje o divljim životinjskim vrstama i njihovom značaju za ekosistem čiji smo i sami deo je neophodno da bi se one zaštitile i sačuvale.

„Izložba ima za cilj da edukuje publiku o zaštićenim životinjskim vrstama u Srbiji. Imamo interktivnu veb-aplikaciju i možete se upoznati koje vrste su u Srbiji zaštićene i proveriti svoje znanje o tim zaštićenim vrstama, tako da možete saznati neke zanimljivosti o određenoj vrsti“, rekla je Jelena Kovačević, koautorka izložbe Dodir prirode.

Na izložbi se mogu videti snimci istraživača čuvare prirode zabeleženi na terenu. U Srbiji je pod zaštitom i strogom zaštitom oko 2.600 biljnih i životinjskih vrsta.

„Mere zaštite prirode pre svega se odnose na zabranu aktivnosti u područjima gde žive retke i ugrožene vrste. Najjači režim zaštite jeste prvi režim gde su apsolutno zabranjene bilo kakve čovekove aktivnosti, i to su nama staništa najređih i najugroženijih vrsta. U svetu faune ima jako puno ugroženih vrsta iz reda ptica, možemo izdvojiti beloglavog supa, surog orla, tu su i sve vrste sokolova, sove su nam takođe ugrožene vrste„, izjavila je Nataša Panić iz Odseka za obrazovnu i izdavačku delatnost Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Ptice grabljivice su posebno ugrožene, a u njihovu zaštitu su, pored 60 stručnih saradnika Zavoda za zaštitu prirode, uključene i ekološke organizacije. Sokobanjsko ekološko društvo pomoglo je stručnjacima Zavoda da sapasu mladunče surog orla, tako što su postavili kamere i snimali gnezdo.

„Počele su da nam stižu prve fotografije i video-klipovi sa gnezda i to nam je omogućilo da se uverimo da je sve u redu, da uočimo i prepoznamo aktivnosti koje bi mogle ugroziti ptića. Već prve fotografije koje smo dobili pokazale su nam da mladunče Lola ima dobre roditelje koji brinu o njemu i hrane ga. Stvaranje  divnog albuma porodice orlova iskoristili smo kroz dostupnu literaturu i komunikaciju sa stručnjacima iz ZZPS, i da naučimo puno toga o ovoj dragocenoj vrsti. Suri orao je grabljivica na vrhu lanca ishrane koja održava ekološku ravnotežu“, ispričao je Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.

Pročitajte još:

„Praćenje ptica je veoma uzbudljiv posao, pomaže nam da razumemo dnevne noćne i sezonske aktivnosti ptica i naučimo mnogo toga o njima i njihovoj ekologiji. To nam je jedan od najvrednijih alata za prikupljanje podataka neophodnih za suštinsku zaštitu vrsta i razumevanje svih opasnosti po nju“, objašnjava Ivan Medenica, ornitolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Foto-ilustracija: Unsplash (goxy-bgd)

Srbija je 39. od 40 evropskih država po površini zaštićenih područja prirode. U Evropskoj uniji, prosek je 25 odsto, a u Srbiji je 8,62 odsto teritorije pod zaštitom, odnosno nešto više od 700 hiljada hektara.

Na otvaranju Izložbe, koju zainteresovani mogu posetiti do 29. juna, govorili su upravnik Galerije Zoran Lj. Petrović i dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet, ekološke mreže i održivi razvoj.

Terenske aktivnosti Zavoda u cilju naučnih istraživanja, monitorniga, dokumentovanja i izveštavanja, sprovode se, pre svega, za potrebe izrade Studija zaštite koje su osnov valorizacije prirodnih vrednosti područja i pokretanja postupka zaštite. Rezultati istraživanja dalje se primenjuju i objavljuju kroz naučne radove i obrazovno-izdavačku delatnost.

Cilj izložbene postavke u Galeriji SANU, je promovisanje znanja o divljim životinjskim vrstama naše zemlje i njihovom značaju za ekosistem čiji smo i sami deo. U Zavodu navode da veruju da prevazilaženjem predrasuda i straha od neukrotive divljine, koja je za čoveka urbane sredine ponekad daleka i preteća, mogu podstaći i probuditi potrebu za njenim očuvanjem.

„Ovom postavkom, takođe, želeli smo da prikažemo i istaknemo značaj i ulogu stručnih saradnika Zavoda koji su naši istraživači i čuvari prirode, i da im se zahvalimo na posvećenom radu na očuvanju životinjskih vrsta i njihovih staništa“, navode u Zavodu i poručuju: „Život buja i unapređuje svoje potencijale udruživanjem snaga. Priroda je pružila uslove našeg postojanja. Sada je prirodi neophodna naša podrška“.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: RTS

Razvoj zaštite životne sredine

Foto-ilustracija: Unsplash (Kalen Emsley)
Foto-ilustracija: Unsplash (Kanenori)

Promišljanje čoveka o njegovom negativnom uticaju na prirodu ostavlja pisani trag i kroz nekoliko vekova unazad, ipak u to vreme nije postojalo dovoljno saznanja o tome do kojih razmera može da dovede takav odnos prema životnoj sredini. Ozbiljniji razvoj ekološke svesti i zaštite životne sredine zahtevao je da čovečanstvo osvesti još jedan bitan momenat – nije sam na planeti. To je trenutak u kojem je čovekova svest prožeta brigom o drugim bićima, napuštajući isključivu strepnju za opstanak svoje vrste. Ni danas ne može da se kaže da je taj momenat u potpunosti proživljen, ali šezdesete godine prošlog veka bile su početak napretka čovečanstva od antropocentrizma prema ekocentrizmu. Nebrojeno je uspona i padova u ljudskom odnosu prema prirodi koji su od tog vremena do danas zabeleženi, a u nastavku će biti predstavljeni neki od trenutaka koji su bili značajni za razvoj zaštite životne sredine i svih živih bića.

Osnivanje WWF-a i revolucionarno Tiho proleće

Početak šezdesetih godina prošlog veka doneo je osnivanje Svetskog fonda za prirodu (WWF), kao međunarodnu nevladinu organizaciju koja je pred sebe postavila cilj obezbeđenja finansijskih sredstava kako bi se pomogla zaštita prirodne sredine i biodiverziteta koji je bio ugrožen čovekovim razvojem i delovanjem. Posebno mesto u tihom rađanju ekološke revolucije zauzima, prema mišljenju mnogih, Rejčel Karson, američki zoolog i biolog, koja ljubav prema prirodi ispoljava kroz pisanje. Iako su i knjige iz decenije ranije bile zapažene, ona koja je izvršila najsnažniji uticaj bila je Tiho proleće iz 1962. godine. Hrabrost za temu izvan svog vremena autorka je pokazala kroz ispisane redove ukazujući na opasnost koju izaziva korišćenje DDT-a (vrsta insekticida) na živi svet.

Njeno delo dovelo je kasnije do zabrane korišćenja ovog insekticida u poljoprivredne svrhe u Sjedinjenim Državama, ali ono što je još značajnije, podstaklo je osvešćivanje i hrabrost za očuvanje prirode od zagađivača. Još jedan bitan trenutak u ovoj deceniji, kada je reč o očuvanju živog sveta, jeste 1964. godina kada je osnovana Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN), poznata po Crvenoj listi ugroženih vrsta koju objavljuje, a koja sadrži najsveobuhvatnije informacije o statusu i riziku od izumiranja vrsta.

U FOKUSU:

Stokholmska deklaracija i Dan planete Zemlje

Prvo obeležavanje Dana planete Zemlje 22. aprila 1970. godine, otvorilo je vrata za važne događaje koji će uslediti u narednoj deceniji. Na taj dan, u Sjedinjenim Državama je oko 20 miliona ljudi učestvovalo na događajima koji su se odvijali na nekoliko desetina hiljada lokacija širom zemlje. Dvadeset godina kasnije, Dan planete Zemlje postaje zvanično globalni dan, kada je 22. aprila 1990. godine u ovom danu učestvovalo oko 200 miliona učesnika u više od 140 zemalja širom sveta. Dve godine kasnije, u Stokholmu je održana prva svetska konferencija koja je pitanje životne sredine postavila kao glavnu temu – Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovom okruženju. U okviru događaja doneto je nekoliko vrlo važnih odluka – usvojena je poznata Stokholmska deklaracija, kao i Akcioni plan za životnu sredinu. Deklaracijom je postavljeno 26 principa za očuvanje i unapređenje životne sredine, usmeravajući fokus na potrebu međunarodne saradnje po ovom pitanju. Kao rezultat Stokholmske konferencije nastao je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koji je kroz dugogodišnji rad sa vladama, civilnim društvom, privatnim sektorom i ostalim entitetima Ujedinjenih nacija posvećen ekološkim problemima, koji zahtevaju najhitnije rešavanje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Raden Eliasar)

Iako je Rimski klub kao međunarodna organizacija, koju čine stručnjaci iz različitih oblasti, nastala još 1968. godine sa ciljem izučavanja i promovisanja održive politike razvoja, hronološki se navodi u ovom delu teksta. Naime, 1972. godine objavljen je izveštaj Rimskog kluba sa najvećim doprinosom. Reč je o izveštaju pod nazivom Granice rasta, koji je kroz analizu tadašnjih trendova i projekcija u vezi sa rastom populacije, izneo zabrinjavajuće informacije koje su ukazale na to da planeta Zemlja sa svojim organičenim kapacitetom resursa, neće moći da isprati takav rast ljudske populacije i potrebe za korišćenjem resursa. Izveštaj bi mogao da se opiše kao pokretač razvoja svesti o potrebi primene principa održivog razvoja.

Još dva bitna događaja koji su obeležili sedamdesete godine jesu Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES) iz 1973. godine i Konvencija o prekograničnom zagađenju vazduha (CLRTAP) iz 1979. godine. Konvenciju CITES su potpisale 184 zemlje, a doneta je sa ciljem da se osigura da međunarodna trgovina biljkama i životinjama neće ugroziti njihov opstanak u divljini. Razlog za potpisivanje Konvencije CLRTAP bio je sve veće nezadovoljstvo ljudi usled štetnih uticaja kiselih kiša na području Evrope. Kao prva regionalna konvencija koja se odnosi na zaštitu životne sredine, na snagu je stupila 1983. godine kako bi se smanjili najveći zagađivači u Evropi i Severnoj Americi. Od njenog donošenja, proširena je sa nekoliko Protokola koji su se posebno usmerili na zagađivače kao što su azotni oksid, amonijak, toksični teški metali, sumpor i drugi. Kroz godine, zabeležen je značajan uspeh Konvencije u smanjenju nivoa zagađivača. Zvanični podaci Ekonomske komisije OUN za Evropu (UNECE) pokazuju da su već između 1990. i 2006. godine nivoi ugljen-dioksida opali za 70 odsto u Evropskoj uniji, a za 36 odsto u Sjedinjenim Državama, dok su u istom periodu, kao još jedan primer, nivoi PM 10 čestica smanjeni za 28 odsto na nivou Evropske unije.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Danas se obeležava Svetski dan vetra

Foto-ilustracija: Unsplash (Raychel Sanner)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Svetski dan vetra, obeležava sve svake godine 15. juna od 2007. godine, kada je proglašen. Ovaj dan nastao je prvenstveno sa ciljem podizanja svesti o značaju koji vetar ima za energetsku tranziciju planete.

Kroz istoriju, ljudi su koristili snagu vetra u različite svrhe, a danas, njega najčešće vezujemo za proizvodnju čiste i obnovljive energije.

Prema saopštenju OIE Srbija, u 2023. godini vetar je ostvario najbolji uspeh, zato što je kumulativna snaga vetroparkova premašila brojku od 1 TW.

Kako se navodi, u Srbiji je u ovom trenutku ukupna snaga vetroparkova više od 500 MW. Prisećanja radi, nedavno je u Istočnoj Srbiji otvoren vetropark Krivača, kao jedan od najvećih u regionu. Na godišnjem nivou očekivana proizvodnja zelene energije iznosi 310 GW. Takođe, početkom naredne godine u rad će biti pušten i vetropark Kostolac, koji će proizvoditi električnu energiju za 30.000 domaćinstava.

Pročitajte još:

Na nivou Evrope, udeo vetra u evropskom miksu električne energije iznosi 19 odsto, a najveći udeo energije vetra u svom energetskom miksu imaju Danska sa 56 odsto i Irska sa 36 odsto. Danska je 2021. godine otvorila najveći vetropark u Skandinaviji u Baltičkom moru. Pored toga, ova zemlja je otvorila tender za vetroelektrane na moru, što bi moglo da omogući uspostavljanje najmanje novih 6 GW do 2030. godine.

Takođe, i Nemačka je pred sebe postavila ambiciozne ciljeve, a prema podacima WindEurope reč je o planu sprovođenja aukcije za izgradnju vetroelektrana na kopnu ukupnom kapaciteta 15 GW.

Prema procenama Međunarodne agencije za energetiku (IEA), Evropa će u periodu od 2024. do 2028. godine instalisati godišnje 23 GW nove energije vetra. Ipak, za dostizanje cilja koji je postavljen za 2030. godinu, potrebni su dodatni napori.

Gledajući na svetskom nivou, Kina je postavila novi lični rekord sa 75 GW vetroelektrana u 2023. godini i ostvarila je udeo od 65 odsto u globalnim instalacijama vetra, navodi se u saopštenju OIE Srbija. Za ovom zemljom sleduju Sjedinjene Države, Brazil, Nemačka i Indija.

Energetski portal