Home Blog Page 35

Charge&GO pomera granice e-mobilnosti

Foto: Charge&GO
Foto: Charge&GO

Kompanija Charge&GO nastavlja da širi mrežu punjača ubrzavajući tempo kako se približava letnja sezona. Infrastruktura za punjenje je temelj na kom se gradi budućnost elektromobilnosti, zbog čega je unapređivanje mape punjača u Srbiji i regionu u potpunom skladu sa globalnim tendencijama.

Kompanija Charge&GO je nedavno uvrstila nove punjače za električna vozila u svoju mrežu i najavila CHARGE&GO POMERA GRANICE E-MOBILNOSTI zanimljive planove za ovu godinu, naročito za sve turiste koji će ovog leta ići električnim automobilom na more preko Severne Makedonije. Što se tiče novih punjača, neki od njih su već u funkciji i dostupni su korisnicima, dok će preostali uskoro biti na mapi Charge&GO.

Na OMV pumpi na obilaznici kod Surčina nedavno je instaliran punjač snage 120 kilovata, dok će sa druge strane autoputa, takođe na OMV pumpi, do kraja aprila biti pušten u rad punjač snage 150 kilovata. Pre izvesnog vremena, pušten je u rad i punjač snage 45 kilovata na OMV pumpi u Zaječaru. To nije sve, jer je ovog proleća u planu i instalacija još jednog punjača snage 60 kilovata na parkingu BIG šoping centra u Rakovici.

Da zaključimo, dva DC punjača, jedan u okolini Beograda, drugi u Zaječaru, već su na mreži, dok će druga dva biti u funkciji u najskorijem roku.

U FOKUSU:

Bezbedno putovanje celom Evropom

Prilikom razvoja infrastrukture, važna je standardizacija punjača zbog čega Evropska unija radi na rešavanju ovog pitanja kako bi se olakšalo međunarodno putovanje. Baš kada su u pitanju putovanja u druge države, jedan od noviteta kompanije jeste što je registrovanim korisnicima na raspolaganju roming platforma, najveća ovog tipa u Evropi.

Uz pomoć ove platforme, čiji je deo i Charge&GO, na jednom mestu povezuju se brojne kompanije koje pružaju usluge u oblasti elektromobilnosti širom kontinenta, dok se vozačima osigurava jednostavno korišćenje punjača ne samo u našoj zemlji i regionu, već i u inostranstvu. Autorizacija za punjenje se vrši putem RFID kartice koja je već omogućena za korisnike, što proces čini jednostavnim i efikasnim. Za ove usluge neophodno je potpisati ugovor, pri čemu postupak nije složen i lako je ostvariv ukoliko se pošalje zahtev na podrska@chargego.rs. Nakon ovoga, korisnik će odmah prilikom napuštanja naše zemlje imati dostupnu bogatu mapu, a reč je o stotinama hiljada punjača raznih kompanija, pri čemu će aplikacija omogućiti vozačima jednostavan prikaz dolaska do željenog mesta.

Foto: Charge&GO

Uz kontinuirano širenje mreže punjača, kompanija Charge&GO proširuje dostupnost svoje aplikacije i izvan granica naše zemlje.

– Do početka leta, mreža Charge&GO biće dostupna i u Severnoj Makedoniji, uz prilagođenu verziju naše aplikacije za makedonsko tržište – objašnjava Tamara Zjačić, zamenik direktora kompanije.

Kada aplikacija osvane na makedonskom tržištu, ona bi trebalo da prikaže mapu sa 10 DC punjača koji će biti dostupni vozačima već do polovine juna.

Charge&GO iz meseca u mesec raste i širi se. Do kraja godine broj punjača drastično će se uvećati kako na nivou kompanije, tako i u celoj zemlji, zbog čega bi broj električnih vozila mogao nadmašiti očekavanja. Prema određenim prognozama, u Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude oko 3.500 potpuno električnih vozila, iako je sada taj broj između 2.500 i 2.700 automobila. Tačan podatak o broju registrovanih električnih automobila nije javno dostupan, iako registar u MUP-u postoji. Podatak o broju registrovanih električnih vozila umnogome bi pomogao kompanijama kao što je Charge&GO, budući da bi bilo lakše i preciznije odrediti infrastrukturne potrebe ukoliko je poznat broj e-vozila i njihova popularnost među vozačima.

Za dalju popularizaciju električnih automobila, postojanje prateće infrastrukture je neminovnost. Pre svega, ključno je povećanje broja stanica za punjenje, kako duž auto-puteva, tako i u urbanim sredinama, na čemu kompanija Charge&GO neprestano radi.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Severna Makedonija dobija jednu od najvećih vetroelektrana na Zapadnom Balkanu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Pexels (Kindel Media)

U Severnoj Makedoniji najavljena je izgradnja jedne od najvećih vetroelektrana na Zapadnom Balkanu, snage 400 MW.

U vetroelektranu “Štip”, koja će se nalaziti 75 km južno od Skoplja, biće uloženo više od 500 miliona dolara čime ovaj projekat predstavlja najveću u sektoru obnovljivih izvora energije u zemlji.

Finansijsko zatvaranje očekuje se do poslednjeg kvartala 2025. godine, a izgradnja bi trebalo da počne početkom 2026. godine.

Kada bude u potpunosti operativna, ova vetroelektrana će skoro petostruko povećati instalirani kapacitet vetra Severne Makedonije. Procenjuje se da će projekat otvoriti više od 630 radnih mesta u građevinarstvu.

„Stojimo ispred najveće investicije u obnovljive izvore energije koju smo ikada imali. Ova investicija označava početak vladine politike stvaranja energetske nezavisnosti Makedonije. Višestrukim ulaganjima u oblasti energetike uspostavićemo da Makedonija proizvodi struju za potrebe svojih građana, a viškove, zbog dobre mrežne povezanosti, možemo prodati našim susedima. Vetropark u jugoistočnoj Makedoniji povećaće potencijal Makedonije u oblasti obnovljivih izvora energije za pet puta. Područje na kome će se graditi vetropark nalazi se između tri opštine, Karbinci, Radoviš i Štip, gde je potencijal za ovu vrstu ulaganja veliki”, poručio je premijer Severne Makedonije, Hristijan Mickoski.

Pročitajte još:

Kada bude počeo da radi, vetropark će proizvoditi dovoljno čiste energije za napajanje preko 100.000 domaćinstava godišnje, uz smanjenje emisija CO2 za preko 670.000 tona.

Projekat će takođe imati ključnu ulogu u unapređenju investicione platforme za pravednu tranziciju Severne Makedonije , najavljene na prošlogodišnjem samitu COP28.

Kompanija Alcazar Energy Partners, vodeći investitor u oblasti OIE na rastućim tržištima, najavila je investiciju od 500 miliona dolara za pokretanje najvećeg projekta vetroparka na kopnu u Severnoj Makedoniji.

Kompanija je saopštila da ovaj projekat predstavlja drugu prekretnicu u njenom nastojanju da izgradi najveću platformu za obnovljivu energiju na Zapadnom Balkanu, sa očekivanom ukupnom regionalnom investicijom od oko milijardu dolara.

„Oduševljeni smo što smo pokrenuli veliki projekat vetroparka na zapadnom Balkanu, koji će Severnoj Makedoniji obezbediti čistu, pristupačnu električnu energiju i otvoriti lokalna radna mesta. Alcazar Energy vidi Severnu Makedoniju kao obećavajuću lokaciju za ulaganja u obnovljive izvore energije. Radujemo se saradnji sa vladom i zainteresovanim stranama na izgradnji najveće vetroelektrane u zemlji, značajno povećavajući njen kapacitet vetra. Naša posvećenost ESG principima i razvoju obnovljivih izvora energije naglašava našu posvećenost održivoj infrastrukturi na tržištima u razvoju”, rekao je suosnivač Alcazar Energy, Danijel Kalderon.

Ova investicija neće koristiti samo energetskom miksu u Severnoj Makedoniji, već će takođe značajno doprineti energetskoj bezbednosti šireg regiona Zapadnog Balkana. Zbog mrežnih veza Severne Makedonije sa regionom, projekat će pomoći u smanjenju nestašice energije i podržati prelazak na obnovljivu energiju na Zapadnom Balkanu i Jugoistočnoj Evropi.

Energetski portal

RHMZ upozorava na vremenske nepogode

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (David Trinks)

Kako je saopštio Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), do petka će se zadržati nestabilno vreme, sa čestom pojavom grmljavinskih nepogoda sa intenzivnim pljuskovima, gradom i olujnim vetrom.

Narandžasto upozorenje izdato je za Banat, Bačku, Pomoravlje, Istočnu i Jugoistočnu Srbiju gde se očekuju opasne vremenske pojave.

U većem delu zemlje zadržaće se toplo i sparno vreme, a u popodnevnim satima moguće su nepogode praćene kišom i grmljavinom, koje lokalno mogu biti izraženije uz kratkotrajnu pojavu grada i jak olujni vetar. Najviša dnevna temperatura biće do 33 stepena.

Pročitajte još:

U Beogradu će do petka biti toplo, nestabilno i sparno, sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom koji u pojedinim delovima grada mogu biti intenzivniji uz grad i olujni vetar.

Narandžasti meteoalarm usled rizika od pojave nepogoda preliminarno je izdat za područje Beograda, a za konrektne lokacije biće izdata hitna upozorenja jedan do dva sata unapred.

Energetski portal

Na poljima oko Zrenjanina rodilo i do osam tona pšenice po hektaru, ratari traže veću otkupnu cenu

Foto-ilustracija: Unsplash (Darla Hueske)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Žetvu pšenice i ove godine prati nezadovoljstvo ratara zbog nepoznanica oko otkupne cene. Nudi se akontna koja je za trećinu niža od uloženih troškova. Proizvođačima se nudi 20 dinara za kilogram, što je manje skoro za trećinu od cene koštanja proizvodnje koju je izračunao Zadružni savez Vojvodine.

Na prijemnom mestu u selu Torak kod Zrenjanina na istovar traktora čeka se desetak minuta. Skladište se brzo popuni, pa se pšenica prevozi u veće silose.

Rukovodilac silosa Dejan Ćosić rekao da raspolažu skladišnim kapacitetom od 1.500 tona i podno skladište od dve hiljade tona.

,,Do sto traktora prođe, radimo od jutra do mraka“, rekao je Ćosić.

Zrno ima vlagu do trinaest i po odsto. Hektolitar je visok često iznad 80. Izvoznici pšenice očekuju da će berza reagovati odmah po završetku žetve.

Dejan Jovanović iz kompanije „Konzul“ već 30. juna očekuje da će biti kraj žetve kako bi se formirala konačna cena.

,,Prinosi su u ovom momentu negde oko šest tona po hektaru u proseku. Čak neki bolji proizvođači koji vode striktno računa o proizvodnji postizali su prinose i preko osam tona po hektaru“, kazao je Jovanović.

Pročitajte još:

Po računici Zadružnog saveza Vojvodine, ulaganja po jednom hektaru pšenice su bila oko 160.000 dinara.

Iz Zadružnog saveza Vojvodine navode da za prosečni prinos od pet i po tona cena troškova proizvodnje jeste 29,63 dinara po kilogram

Foto-ilustracija: Unsplash (Kai Pilger)

,,Što znači da bi u momentu prodaje proiozvođač sa prosečnim prinosom, ukoliko bi je prodao ispod ove cene, ostvario gubitak“, rekla je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jovana Nestorov.

Na manifestaciji „Žetveni dan“ koja je održana u Novom Miloševu, Zadružni savez Vojvodine, još jednom je predložio da država kao meru pomoći subvencioniše kamate na kredite kod poslovnih banaka. Zatraženo je i hitno donošenje uredbe za subvencije po osnovu deklarisanog semena.

Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Ivana Popović nije optimistično odgovorila.

,,Ali ono što je u ovom trenutku stav našeg ministarstva jeste da ne vidimo u budžetu na našem prostora za tako nešto“, rekla je Popovićeva.

Iz Ministarstva su u više navrata poručili da žele da pregovaraju i sa poljoprivrednim udruženjima dođu do najboljih rešenja kojima bi pomogli poljoprivrednicima.

Izvor: RTS

Evropska komisija pokrenula prvu solarnu akademiju

Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska komisija pokrenula je Evropsku solarnu akademiju, prvu u nizu akademija koje će se sprovoditi u skladu sa Zakonom o neto nultoj industriji (NZIA).

Ovaj zakon usvojen je u maju ove godine kako bi Evropska unija lakše ostvarila svoj cilj od 43 odsto udela obnovljive energije u energetskom miksu do 2030. godine, sa težnjom da dostigne 45 odsto.

Solarne elektrane trenutno prednjače u Evropi kada je reč o novim OIE  kapacitetima, a da bi dodatno podstakla razvoj ovog obnovljivog izvora energije, komisija je u maju 2022. godine usvojila strategiju EU za solarnu energiju kao deo REPowerEU plana. Cilj strategije je dodavanje preko 320 GW solarne energije do 2025. godine, odnosno blizu 600 GW do kraja decenije.

Stoga se procenjuje da će sektoru solara do kraja 2030. godine biti potrebno oko 66.000 kvalifikovanih radnika kako bi EU ispunila svoje ambiciozne ciljeve i osigurala industrijsku konkurentnost, saopštila je Evropska komisija.

Pročitajte još:

Solarna akademija ima za cilj da u naredne tri godine obuči 100.000 radnika i time prevaziđe trenutni jaz u radnoj snazi i veštinama neophodnim za razvoj solarne energije u Evropskoj uniji.

Pored toga što će dizajnirati sadržaje za učenje u saradnji sa industrijom i drugim relevantnim stranama, Solarna akademija će omogućiti i akreditaciju stečenih veština. U planu je da se sprovođenje programa vrši preko lokalnih partnera, a to mogu biti univerziteti, preduzeća i pružaoci stručne obuke i obrazovanja sa kojima će Akademija potpisati ugovore.

Nakon uspešne realizacije Evropske akademije za baterije iz 2022. godine, ova akademija predstavlja najnoviju inicijativu Evropske Komisije koja podržava ciljeve definisane u okviru Evropskog zelenog dogovora i REPowerEU plana.

Komisija je za pokretanje Evropske solarne akademije opredelila devet miliona evra iz Programa jedinstvenog tržišta.

Energetski portal

Dobra godina za modernizaciju mađarske elektroenergetske mreže

Foto-ilustracija: Unsplash (Ervin Lukacs)
Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Vlada Mađarske u 2024. godini podržava modernizaciju elektroenergetske mreže sa 160 milijardi forinti (preko 400 miliona evra). Ovim sredstvima obezbediće se gradnja novih trafostanica, ali i nastavak proširenja postojećih. Pored toga, novac će biti uložen u poboljšanje dalekovoda.

Kako se navodi na sajtu Vlade Mađarske, jedan od projekata koji se tiče proširenja trafostanice i rekonstrukcije dalekovoda, čija je vrednost 13 milijardi forinti, dobila je podršku od Evropske unije u iznosu od 2,5 milijardi forinti. Ovo je značajan korak napred u smislu sigurnosti snabdevanja Budimpešte i istočne Mađarske.

Iz Ministarstva energetike Mađarske objašnjavaju da je modernizacija ovog sektora opravdana rastućim stambenim i industrijskim potrebama, kao i porastom i proširenjem kapaciteta obnovljivih izvora energije koji zavise od vremenskih prilika.

Žofia Konc, državna sekretarka u Ministarstvu energetike, Mađarska je šampion u solarnoj energiji, zato što je 2023. godine, bila treća zemlja po korišćenju ove energije za proizvodnju električne energije.

Pročitajte još:

Pored toga, podsetila je da je Mađarska već postigla svoj cilj do 2030. godine od 6 gigavata kapaciteta solarnih panela, a da trenutno u Nacionalnom planu energetike i klima razmatra i cilj od 12 gigavata.

Prema njenim rečima, budućnost Mađarske je u zelenoj energiji, a obnovljivi izvori energije koji zavise od vremena, predstavljaju velike izazove za operatore mereže i upravljače sistema. U ovoj zemlji trenutno radi 267.000 malih solarnih elektrana kućnog tipa, od kojih je tri četvrtine instalirano na krovovima porodičnih kuća.

Kako se navodi, Vlada podržava energetsku sigurnost i nezavisnost i kroz konkretne investicije kao što su izgradnja kombinovanih ciklusnih elektrana, a trenutno se sprovodi i izvodljivost studije za izgradnju makar jedne pumpe za akumulaciju energije u Mađarskoj.

Energetski portal

Šta je uzrok gradonosnog nevremena u Srbiji i BiH?

Foto-ilustracija: Unsplash (David Trinks)
Foto-ilustracija: Pixabay (maraisea)

,,Padao grad veličine teniske loptice“, ,,U jednom satu dva puta tukao led“, ,,Građani u redu čekaju da prijave štetu na automobilima nakon nevremena“, samo je deo medijskih naslova, a rezultat stvarnosti proteklog vikenda u Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Nakon veoma visokih temperatura stiglo je jako nevreme, a samo u Republici Srpskoj u subotu je ispaljeno 260 protivgradnih raketa, od reke Une do Drine.  Dok je u delovima opštine Osečina, zbog gradonosnog nevremena koje je nanelo štetu usevima i ubijalo životinje, proglašeno vanredno stanje.

Zašto su gradonosne oluje postale ovako česte i nepredvidive, krije se u klimatskim promena, a ranije istraživanje Univerziteta u Novom južnom Velsu (UNSW), pokazalo je da će se jačina grada povećati u većini delova sveta, naročito Australiji i Evropi. Prema ovom istraživanju, očekuje se da će se učestalost oluja sa gradom smanjiti u Istočnoj Aziji i Severnoj Americi.

Muriz Spahić, iz Udruženja geografa u BiH, rekao je za Energetski portal da u novije vreme, kada se govori o klimatskim promenama (fluktuacijama), pripisuje im se svako nevreme koje se javlja. Međutim, klimatske fluktuacije ne proizvode nove vremenske nepogode, već utiču na njihovu učestalost.

Ističe da gradonosne pojave zahvataju manja prostranstva, najčešće se javljaju u tropskim geografskim zonama, mada je česta i u umerenim geografskim širinama, isključivo u toplijem periodu godine.

Pročitajte još:

„Grad nastaje pri olujnom vremenu iz kumulonimbusnih oblaka, ali uvek pri temperaturi prizemnog sloja vazduha višoj od 0oC. U kumulonimbusima, najsnažnija su uzlazna strujanja u njegovom središnjem delu. U jednom delu ovog oblačnog sistema stvaraju se uzlazna, a u njegovom drugom delu silazna strujanja. U njegovoj donjoj osnovici temperature se kreću oko 0oC i ovaj sloj oblaka se sastoji od vodenih kapljica. Ukoliko je kumulonimbus razvijen, onda se u njemu zbog silaznih strujanja u donjim horizontima mogu obrazovati prehlađene kapljice, pahuljice snega i ledeni kristali“, kaže profesor Spahić, pojašnjavajući nastanak grada.

Dodaje da zbog uzlaznih i silaznih zračnih strujanja u kumulonimbusima zrna grada, pre nego što započinje proces njihovog padanja, mogu se duže vreme zadržati u oblačnom sistemu. U procesu uzlaznih i silaznih strujanja ledeni kristali se sudaraju sa prehlađenim vodenim kapljicama zbog čega povećavaju svoju veličinu.

Led, odnosno grad, čine ledene kuglice ili loptice prečnika, najčešće od 5 do 50 milimetara, ali zabeleženi su i slučajevi mnogo većeg.

Iako su kugle leda širine 12 centimetara oborile rekorde u Španiji, istraživači su dokumentovali još veće primere na drugim delovima sveta. Što se tiče Evrope, u Italiji je 2023. godine zabeležena kugla leda prečnika 19 centimetara.

U Sjedinjenim Državama, rekord je kugla leda širine 20,32 centimetra, koja je pala u Južnoj Dakoti 2010. godine, a prema zabeleženim podacima u Kini je 1902. godine padao grad čija su zrna bila teška 4,5 kilograma i prečnika 21 centimetara.

Jasna Dragojević

Nove mere za povećanje stočnog fonda i razvoj govedarstva

Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Na sastanku sa predstavnicima udruženja proizvođača mleka i udruženja odgajivača goveda, rečeno je da će država nastaviti da radi na povećanju stočnog fonda i da ulaže u razvoj govedarstva, kao jednu od ključnih oblasti srpske poljoprivrede.

Tom prilikom su Aleksandru Martinoviću, ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predstavljeni ključni izazovi sa kojima se suočavaju mlekari i uzgajivači goveda širom Srbije.

Razmatrane su mere koje bi doprinele prevazilaženju tih izazova i stimulisanju mladih da ostaju na selima i bave se ovom granom poljoprivrede.

Ukazavši na to da su tokom prošle godine premije za mleko i subvencije za mlečno govedarstvo povećane, te da je Ministarstvo poljoprivrede uvelo niz mera koje su usmerene na unapređenje i povećanje stočnog fonda, ministar Martinović je naveo da će se sa tom politikom nastaviti, te da će povećanje stočnog fonda ostati jedan od apsolutnih prioriteta Vlade Srbije.

Sagovornici su se, takođe, saglasili da je potrebno nastaviti sa strogom kontrolom uvoza mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a u cilju zaštite domaće proizvodnje.

Ministar je sagovornicima iskazao zahvalnost na tome što su probleme, predloge i ideje izneli na jedan konstruktivan i civilizovan način, još jednom naglasivši da je dijalog i bliska saradnja države i poljoprivrednika jedini način da se srpska poljoprivreda unapredi.

Pročitajte još:

On je podsetio na to da Ministarstvo poljoprivrede na godišnjem nivou izdvaja 900 miliona evra za subvencije po najrazličitijim osnovama, a predstavnicima ovih udruženja predočio je da će Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine uskoro organizovati javno slušanje na temu rekonfiguracije podsticaja iz budžeta.

Takođe, on ih je pozvao da na tom skupu uzmu aktivno učešće, istakavši da će se zalagati za to da javna slušanja ovog tipa postanu praksa i da se održavaju dva puta godišnje.

Sastanku su, ispred Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga prisustvovali Goran Vasić i Miloš Galonić, ispred Udruženja odgajivača goveda rase Limuzin Srbije prisustvovao je Miroslav Kiš, dok je u ime Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije prisutan bio Milija Palamarević.

U razgovoru su, pored ministra Martinovića, učestvovali državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Livija Pavićević, pomoćnici ministra Nenad Katanić i Milica Neđić, direktori Uprave za veterinu i Uprave za agrarna plaćanja Živko Matijević i Slobodan Nikolovski, kao i Nenad Terzić iz Sektora za agrarnu politiku Ministarstva.

Energetski portal

U Bečeju uskoro počinje izgradnja nedostajuće kanalizacione mreže

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)
Foto-ilustracija: Unsplash (Timothy L. Brock)

Na osnovu ugovora koji je potpisan, uskoro će krenuti izgradnja 61 kilometra nedostajuće kanalizacione mreže u Bečeju, čime će se obezbediti uslovi da se priključe sva domaćinstva u opštini, ali i da postrojenje za preradu otpadnih voda radi u punom kapacitetu.

Ugovor je potpisala Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, a tom prilikom je istakla da je ovo još jedan u nizu projekata iz oblasti upravljanja otpadnim vodama, za koji su se stekli neophodni uslovi za početak radova na terenu.

Kako je podsetila, u martu je potpisan ugovor za rekonstrukciju i proširenje postrojenja za preradu otpadnih voda u Bečeju, koje će, kada bude izgrađena kanalizacija, moći da radi u punom kapacitetu.

Pročitajte još:

Ministarka je objasnila da će nakon tretmana u ovom postrojenju, voda biti tehnički ispravna, a na taj način će se sačuvati kanal koji povezuje reke Dunav i Tisu.

Prema informacijama opštine Bečej, trenutno je izgrađeno 55 kilometara kanalizacione mreže, a izgradnjom 61 kilometra kanalizacije, biće u potpunosti pokrivene potrebe stanovnika ove opštine. Kada je reč o postrojenju za preradu otpadnih voda, kapaciteta 29.000 ekvivalent stanovnika, očekuje se da ove godine počnu radovi.

Prisećanja radi, nedavno su potpisani ugovori za izgradnju kanalizacione mreže u Priboju, kao i ugovor za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Sečnju.

Energetski portal

Podrška Norveške u sprovođenju energetske tranzicije u Srbiji

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)
Foto-ilustracija: Unsplash (shane-rounce)

O saradnji u oblasti energetike, razgovarale su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Kristin Mels, ambasadorka Kraljevine Norveške u Republici Srbiji.

Tokom razgovora, ministarka se zahvalila na podršci koju Kraljevina Norveška pruža Srbiji kroz program „Znanje za reformsku akciju na Zapadnom Balkanu’’, koji sprovodi  Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), a koji je usmeren ka jačanju institucionalnog i zakonodavnog okvira, pre svega u kontekstu Zelene agende.

Ministarka i ambasadorka osvrnule su se i na nedavnu havariju na elektro-mreži koja je pogodila više zemalja regiona.

„Evropska mreža operatora prenosnih sistema električne energije (ENTSO-E) izvršiće detaljnu istragu incidenta, koji je bio bio jedan od najvećih prekida u napajanju u poslednje dve decenije u Evropi. Srbija se pripremala za ekstremne situacije na mreži i veću potrošnju, i nastavićemo da pratimo situaciju’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Ona je dodala da ako postoji pouka iz ovog slučaja, to je potreba za povećanjem energetske sigurnosti u regionu.

„Srbija je povezana interekonekcijama sa osam suseda, što predstavlja priliku za obezbeđivanje veće energetske sigurnosti kroz ulaganje u prenosnu mrežu. Izgradnjom Transbalkanskog koridora ojačali smo interkonekciju sa Rumunijom, a kroz isti projekat osnažićemo veze i sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Takođe, u planu je izgradnja novih interkonekcija ka Mađarskoj i Bugarskoj, što će dati veći potencijal za prenos energije’’, navela je ministarka.

Kako je naglasila, u ovoj godini Srbija će zaokružiti izradu strateškog okvira donošenjem Integrisanog plana za energetiku i klimu i nove Strategije razvoja energetike, nastaviti rad na unapređenju zakonodavnog okvira, kao i proces reformi EPS-a, kao najveće energetske kompanije u Srbiji.

Ambasadorka Melsom izrazila je spremnost za nastavkom podrške Kraljevine Norveške našoj zemlji u procesu reformisanja energetskog sektora u sprovođenju energetske tranzicije u Srbiji.

Energetski portal

Svet ide ka dva teravata solarne energije do kraja godine

Foto-ilustracija: Pixabay (_leoneil)
Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Protekla godina bila je u znaku solarne energije jer je globalno dodato 447 GW novih solarnih elektrana – gotovo duplo više nego 2022. godine kada je dodato 239 GW, saopštilo je udruženje SolarPower Europe.

Ukupan solarni kapacitet u svetu je 2023. godine dostigao 1,6 TW, a SolarPower Europe predviđa da će do kraja ove godine svet doći do dva teravata solarne energije.

Solari se najbrže razvijaju od svih obnovljivih izvora energije, čineći 78 odsto novih OIE kapaciteta u svetu 2023. godine. Nove solarne elektrane iz 2023. godine mogli bi da pokriju godišnju potrošnju električne energije u Švedskoj, Holandiji, Belgiji, Finskoj, Češkoj, Austriji, Portugalu i Grčkoj – zajedno.

Iz udruženja navode da je 2010. godine globalno solarno tržište iznosilo samo četiri odsto današnjeg, a do 2028. godine, svet bi mogao da dodaje po jedan teravat solarnih elektrana svake godine.

Ipak, problem predstavlja to što zemlje u razvoju nisu dovoljno uključene u izgradnju solarnih postrojenja.

Naime, 80 odsto novih instalacija koncentrisano je u svega 10 zemalja – Kini, SAD-u, Brazilu, Nemačkoj, Indiji, Španiji, Japanu, Italiji, Australiji i Holandiji. Iako je prošle godine porastao broj zemalja koje dodaju najmanje jedan gigavat solarnih postrojenja godišnje, među njima nema mnogo zemalja u razvoju.

Prema izveštaju Međunarodne agencije za energetiku, potrošnja čiste energije u privredama u nastajanju i zemljama u razvoju čini samo 15 odsto ukupnih investicija u čistu energiju širom sveta. Potrebno je izdvojiti 12 biliona dolara da bi se postigao cilj o utrostručenju obnovljivih izvora energije do 2030. godine, a solarna energija ima potencijal da ispuni polovinu ovog cilja.

Pročitajte još:

Kina – neprikosnoveni šampion solarne energije

Protekle godine, Kina je dodala 253 GW solarnih postrojenja, što je 57 odsto ukupnih solarnih kapaciteta instalisanih 2023. godine. Štaviše, Kina je za samo godinu dana dodala onoliko solarne energije koliko je svet dodao tokom 2022. godine.

“Kina nastavlja da određuje tempo globalne solarne tranzicije. Ali da bismo održali 1,5 stepeni Celzijusa u životu, važnije je nego ikada da ostanemo ujedinjeni kao industrija. Nijedna država ili kompanija ne može sama da postigne ovaj cilj. Moramo raditi zajedno na izgradnji novih tržišta sa neiskorišćenim potencijalom, stvaranju pravednih i otpornih lanaca snabdevanja i dodavanja ogromnih iznosa finansiranja kako bi solarna energija predvodila energetsku tranziciju”, rekla je Sonja Dunlop, izvršni direktor Globalnog solarnog saveta.

Milena Maglovski

Otkriveno zašto je pola Balkana bilo bez struje

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)
Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Prema prvim preliminarnim analizama i informacijama, koje su prezentovane na telekonferenciji održanoj 21. juna u 16.30 časova u organizaciji Evropske asocijacije operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E), raspad je krenuo u 12.20 časova u elektroprenosnoj mreži Albanije ispadom interkonektivnog dalekovoda 400 kV Zemlak (Albanija) – Kardia (Grčka).

Nezavisni operator sistema u BiH (NOS BiH) saopštio je da je u petak u 12.24 došlo do raspada elektroenergetskih sistema Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i dela Hrvatske.

,,Iako je ovom ispadu prethodio ispad dalekovoda 400 kV Podgorica 2 – Ribarevina u Crnoj Gori, prenosna mreža Crne Gore i susednih sistema je bila u pogonu sa normalnim pogonskim parametrima. Nakon ispada pomenutog dalekovoda Zemlak – Kardia, dolazi do kaskadnih ispada 400 kV, 220 kV i 110 kV dalekovoda u Albaniji nakon čega se incident trenutno preneo u elektroenergetski sistem Crne Gore, uzrokujući ispad 220 kV dalekovoda Mojkovac – Podgorica 1. Na ovaj način prenosni sistem Crne Gore je ostao vezan na elektroenergetski sistem Bosne i Hercegovine uz slanje snage od 400 MW istosmernim kablom iz Crne Gore ka Italiji“, naveli su iz NOS BiH.

Dodali su da je usled prekomernih tokova električne energije od severoistočnog dela BiH prema jugu, došlo do naponskog kolapsa i kaskadnog ispada svih interkonektivnih vodova između Bosne i Hercegovine i Crne Gore u 12.22 časova, što dalje uzrokuje potpuni raspad elektroenergetskog sistema Bosne i Hercegovine i dela Hrvatske (priobalni deo) koji se dogodio u narednih 60 – 90 sekundi.

Pročitajte još:

„S obzirom na to da je elektroenergetski sistem BiH sastavni deo jedinstvenog prenosnog sistema kontinentalne Evrope, ovakav epilog događanja u BiH i delu Hrvatske je bio neminovan i bez mogućnosti sprečavanja eskalacije imajući u vidu količinu energije koja se u tom trenutku prenosila preko BiH i brzinu kaskadnih ispada u regionu. U cilju boljeg razumevanja situacije, napomenućemo da prenosna moć 400 kV dalekovoda iznosi 1300 MW, a u trenutku raspada sistem za nadzor prenosne mreže BiH (SCADA/EMS) u dispečerskom centru NOSBiH-a beleži tokove snage i do 2250 MW po pojedinim 400 kV dalekovodima“, navode oni.

Foto-ilustracija: Unsplash (shane-rounce)

Napominju da se 20. juna 2024. godine, desila slična situacija sa znatno manjim tranzitnim tokovima električne energije preko BiH, gde je pravovremenom reakcijom operativnog osoblja DC NOSBiH-a, sprečen raspad elektroenergetskog sistema BiH.

„Adekvatnim dispečerskim akcijama koje se primenjuju pri podizanju sistema iz “black-out” stanja, operativno osoblje DC NOSBiH-a, u najkraćem vremenskom roku je stabilizovalo elektroenergetski sistem BiH. U skladu sa propisanim procedurama i pravilima upravljanja prenosnim sistemom napon je prioritetno prosleđen važnijim potrošačkim čvorištima, kao i proizvodnim jedinicama, sa ciljem ponovne sinhronizacije i obezbeđenja neophodne električne energije za pokrivanje potreba potrošnje. Resinhronizacija elektroenergetskog sistema BiH i normalizacija stanja, izuzev pokrivanja deficita u proizvodnji zbog ispada termoelektrana i nemogućnošću njihovog brzog povratka na mrežu zbog tehnologije rada, izvršena je u rekordnom roku od dva sata“, rekli su u NOS BiH.

Napominju da će detaljna analiza događaja u skladu sa ustaljenom praksom ENTSO-E biti vršena u narednim nedeljama, o čemu će javnost biti pravovremeno obaveštena, kao i da BiH preko potrebno investiranje u prenosnu mrežu, koja zbog svoje zastarelosti i promene ustaljenih obrazaca rada elektroenergetskih sistema (integracija obnovljivih izvora energije), ne može adekvatno da odgovori na sve izazove.

Energetski portal

Lokalizovan požar na deponiji u Smederevu

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)
Foto: Grad Smederevo

Požar, koji je juče izbio na smederevskoj deponiji u Godominskom polju, danas je lokalizivan, navodi se u saopštenju grada.

„Požar je primećen oko 16 časova i 50 minuta, a u 17 časova i 10 minuta na lokaciju su već pristigli vatrogasci sa četiri vozila, kao i ekipe našeg JKP ‘Zelenilo i groblja’ sa svoja dva vozila, kao i jedno vozilo iz Železare”, rekla je gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović tokom obilaska deponije.

Prema njenim rečima, dobro je što je požar površinski i što je efikasnom akcijom veoma brzo lokalizovan.

“Lokalna samouprava u Smederevu već odavno radi na projektu zatvaranja nesanitarne deponije u Godomisnkom polju i očekujemo da će se 18. jula završiti izgradnja Transfer stanice kojom rešavamo problem odlaganja smeća na ekološki bezbedan način“, rekla je gradonačelnica Smedereva.

Pročitajte još:

Prema podacima Agencije za životnu sredinu, na sve tri stanice u Smederevu koje mere kvlitet vazduha – Centar, Carina i Radinac, nema prekoračenja dozvoljenih graničnih vrednosti.

“Rezultati monitoring kvaliteta vazduha u Smederevu za 2023. godinu pokazuju da je uglavnom postignuta konformnost sa zakonskim graničnim vrednostima”, navode iz Agencije za životnu sredinu i dodaju da je grad uložio 350 miliona dinara u zelene projekte, uključujući i zamenu starog kotla u naselju Senjak.

Energetski portal

Stagnacija prodaje električnih vozila – do kada će trajati?

Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

I dok u Evropi preovladava mišljenje da je tražnja za električnim vozilima u opadanju, novi brifing objavljen od strane Transport & Environment, pokazuje da je ono pogrešno, a da je trenutna stagnacija zapravo očekivana već nekoliko godina.

Brifing pod nazivom Stagnacija i rast: evropsko tržište električnih vozila (eng Stagnation and growth: the European EV market), analizira na koji način regulativa Evropske unija i strategije proizvođača automobila utiču na tržište električnih automobila.

Kako se objašnjava, regulacija Evropske unije o emisijama CO2 za automobile, sprovodi se u petogodišnjim ciklusima, zbog čega proizvođači prave taktike, a što dalje dovodi do ciklusa ubrzanja i stagnacije tržišta.

Proizvođači automobila teže da prodaju vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i skuplje modele električnih, sve dok to mogu, odnosno do poslednjeg trenutka usklađivanja sa zakonskim zahtevima. Kako se navodi, proizvođači se fokusiraju na ostvarenje profita prodajom skupljih električnih vozila, a masovniju prodaju po pristupačnijim cenama odgađaju do poslednjeg momenta, zbog čega je došlo do visokih cena i usporenja širenja ovog tržišta.

Pročitajte još:

Očekuje se da će posle 2025. godine doći do porasta prodaje ovih vozila, kako bi proizvođači uspeli da ispune ciljeve u vezi sa emisijama CO2. Štaviše, u planu je da se u naredne dve godine lansira deset pristupačnih modela koji će biti proizvedeni u Evropi.

Ono što zabrinjava, jeste poziv da se ukine cilj da do 2035. godine svi novi automobili budu sa nultom emisijom u Evropskoj uniji. Ovo bi dovelo do zaustavljanja investicija, a smanjena bi bila i konkurentnost evropske automobilske industrije u odnosu na ostale globalne.

Ukoliko dođe do oslabljenja regulativne Evropske unije, ili da se odloži plaćanje kazni za usklađivanje za 2025. godinu, dovodi se u rizik i pitanje klimatskog programa i pravila Evropske unije.

Energetski portal

Kragujevac: šest škola koristiće električnu energiju koju same proizvedu

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)
Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Na šest osnovnih škola u Kragujevcu, biće postavljeni solarni paneli, a projekat se sprovodi u okviru inicijative „Sunčane škole na Zapadnom Balkanu“.

Prema rečima Dušana Aleksića, člana Gradskog veća za obrazovanje, u proces koji prethodni postavljanju solarnih panela na šest škola, ušli su na inicijativu Aleksandra Miloševića, člana Gradskog veća za investicije i upravljanje projektima.

Kako se navodi, u prvoj fazi će biti odrađeno ispitivanje na 12 škola, od kojih će biti izabrano šest koje su najpogodnije za ovu namenu.

,,Postavljanje solarnih panela pratiće edukacija đaka o značaju obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine, a materijalna korist biće uštede novca koji je trošen za plaćanje električne energije’’, rekao je Aleksić.

Prema njegovim rečima, šest škola postaće prozjumeri – proizvođači jer će koristiti električnu energiju koju sami proizvedu, a viškove će vraćati u elektrodistributivni sistem i koristiti ih kasnije kada budu imali veću potrebu za električnom energijom.

Pročitajte još:

Završni događaj regionalne inicijative održan je u Valjevu, u gradu gde su već postavljeni solarni paneli na šest škola.

Cilj ovog događaja bio je da razvije model angažovanja ključnih društvenih aktera (državne škole, lokalne samouprave i lokalne zajednice) u oblasti energetske tranzicije, i to razvijanjem njihovih kapaciteta da upravljaju proizvodnjom čiste/obnovljive.

Regionalnu inicijativu „Sunčane škole na Zapadnom Balkanu“ podržava i realizuje Fondacija za otvoreno društvo – Zapadni Balkan i Fondacija za otvoreno društvo – Srbija, a edukativnu komponentu će sprovoditi Beogradska otvorena škola.

Energetski portal

Kakvo je stanje pogona za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji?

Foto-ilustracija: Unsplash (patrick-federi)
Foto-ilustracija: Unsplash (marco-bicca)

Ministarstvo saobraćaja, građеvinarstva i infrastrukturе saopštilo je da je u pеriodu od avgusta do dеcеmbra 2023. godinе izvršilo tеrеnsku kontrolu rada 40 postrojеnja za prеradu otpadnih voda (PPOV).

Pregledom je utvrđeno da pеt PPOV nijе funkcionalno zbog kvarova ili nikada nisu ni puštana u rad jеr nijе izgrađеna kanalizaciona mrеža za njih. Za dеvеt PPOV jе potrеbna potpuna rеkonstrukcija ili rušеnjе i izgradnja novog, a za ostalih 26 PPOV su potrеbna vеća ili manja dodatna ulaganja u cilju punе funkcionalnosti, navode iz Ministarstva.

U kontrolu nijе uključеno 15 PPOV koja su dеvastirana do tе mеrе da su prеthodnih godina vеć smеštеna u nеki od programa potpunе rеkonstrukcijе ili rušеnja i izgradnjе novog postrojenja na istom mеstu.

Ministarstvo sе za obradu prikupljеnih podataka obratilo Prirodno-matеmatičkom fakultеtu u Novom Sadu (Dеpartman za hеmiju, biohеmiju i zaštitu životnе srеdinе, katеdra za hеmijsku tеhnologiju i zaštitu životnе srеdinе) koji jе izradio Studiju “Analiza stanja u sеktoru upravljanja otpadnim vodama i smеrnicе za dalji razvoj“.

Pročitajte još:

Tokom provеrе rada PPOV su ispitivani nеdostaci u tеhnološkom procеsu postrojеnja i funkcionisanju oprеmе, zatim nеdostaci u građеvinskom i administrativno/finansijskom dеlu, nеdostaci u ljudskim rеsursima, projеktovani kapacitеt postrojеnja u ES i rеalni kapacitеt koji sе koristi, uticaj infiltracijе i kvalitеta kanalizacionе mrеžе na rad postrojеnja, uticaj industrijskih otpadnih voda na rad postrojеnja, način i lokacija zbrinjavanja komunalnog mulja.

Iz Ministarstva dodaju da jе modеl sa osnivanjеm javno-privatnog partnеrstva najpovoljniji za Rеpubliku Srbiju, jеr obеzbеđujе visoko pouzdano ispunjеnjе zadatih kritеrijuma.

„Sadašnji dеcеntralizovani modеl upravljanja jе modеl u komе jе JLS odgovorna za finansiranjе i upravljanjе PPOV samim tim što jе nadlеžna za pružanjе komunalnе uslugе odvođеnja i prеčišćavanja otpadnih voda. On jе u rеalizaciji pokazao znatnе slabosti. Ova pojava sе nе možе smatrati nеočеkivanom imajući u vidu da jе trеnutno i planirano prеčišćavanjе komunalnih otpadnih voda rеlativno ‘nova dеlatnost’ u Rеpublici Srbiji“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Zbog svega navedenog Ministarstvo ćе u narеdnom pеriodu pristupiti izmеni zakonskе rеgulativе u cilju urеđivanja upravljanja postrojеnjima za prеradu otpadnih voda.

Energetski portal

1...343536...1.537Page 35 of 1.537

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs