Novo partnerstvo „Folksvagena“ za snabdevanje zelenim čelikom

28.06.2024

industrija-čelik — Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Foto-ilustracija: Unsplash (laurel-and-michael-evans)

Nemačka kompanija Folksvagen potpisala je novi memorandum o razumevanju za partnerstvo za niskougljenični čelik sa kompanijom Vulkan Grin Stil.

Iz Folksvagena navode da je dekarbonizacija lanaca snabdevanja odlučujući faktor za Folksvagen Grupu na putu ka ugljeničnoj neutralnosti.

„Želimo da postignemo ugljeničnu neutralnost najkasnije do 2050. godine, a korišćenje niskougljeničnog čelika je važan korak u tom pravcu. Zeleni čelik će nam pomoći da u budućnosti učinimo lance snabdevanja u Folksvagenu još ekološki prihvatljivijim“, navode iz ove kompanije.

Pročitajte još:

Memorandum predviđa da će Folksvagen koristiti zeleni čelik kompanije Vulkan Grin Stil u svojoj proizvodnji, a koja treba da počne od 2027. godine u Omanu. U početku će koristiti prirodni gas iz grada Dukm, a kasnije će preći na zelenu energiju. Postrojenje se trenutno nalazi u fazi izgradnje i planirano je da počne sa radom 2026. godine.

Navodi se da visoke brzine vetra i jaka, kontinuirana solarna radijacija u Omanu stvaraju idealne uslove za generisanje zelene energije iz vetra i solarne energije – što je esencijalna osnova za proizvodnju niskougljeničnog čelika korišćenjem zelenog vodonika.

Očekuje se da će niskougljenični čelik kompanije Vulkan Grin Stil smanjiti emisije ugljenika u proizvodnji čelika za 70 odsto u budućnosti.

Energetski portal

Plastika u službi pasivnog grejanja i hlađenja zgrada

28.06.2024

zgrade — Foto-ilustracija: Unsplash (Sean Pollock)

Grejanje i hlađenje zgrada u urbanim sredinama troši ogromne količine energije, i u tom pogledu predstavlja pravi izazov u trenutku kada se svet suočava sa klimatskim promenama.

Idealno rešenje predstavljaju mehanizmi za pasivno hlađenje i grejanje koje čovečanstvo primenjuje već vekovima, a jedan od primera je grčko ostrvo Santorini, poznato po zgradama ofarbanim u belo koje na taj način reflektuju sunčevu toplotu.

Kako zgrade u urbanim sredinama uglavnom ne možemo ofarbati u belo, potrebno je da primenimo druge efikasne sisteme pasivne termoregulacije. Istraživači sa Univerziteta Prinston i UCLA u SAD-u tvrde da materijali koji su u svakodnevnoj upotrebi, poput plastike, mogu poslužiti kao termoizolator omogućavajući potpuno pasivno grejanje i hlađenje zgrada.

Naime, toplotno zračenje se kreće od zgrada do neba u uskom delu infracrvenog spektra poznatom kao atmosferski prozor, što istraživači nazivaju uskopojasnim zračenjem. Na nivou tla, zračenje toplote se kreće kroz ceo infracrveni spektar, poznato i kao širokopojasno zračenje.

U svom članku, objavljenom u časopisu Cell Reports Physical Science, naučnici navode da premazi, napravljeni od uobičajenih materijala, mogu da ograniče tokove toplotog zračenja između zgrada i njihovog okruženja na određene talasne dužine.

Pročitajte još:

„Prevlačenjem zidova i prozora materijalima koji zrače ili apsorbuju toplotu samo u atmosferskom prozoru, možemo smanjiti širokopojasnu toplotnu dobit od tla tokom leta, i gubitak zimi, uz zadržavanje efekta hlađenja neba. Verujemo da je ova ideja bez presedana i izvan onoga što tradicionalni krovni i zidni premazi mogu postići“, rekao je istraživač Džiotirmoj Mandal.

Istraživanje otkriva da mnogi jeftini materijali, kao oni dobijeni od plastike za domaćinstvo, zrače toplotu u uskopojasnoj mreži i blokiraju toplotu širokog opsega.

Naučnici su uočili da je sezonska ušteda energije sa njihovim mehanizmom uporediva sa prednostima farbanja tamnih krovova u belo. Ovo bi moglo biti značajno posebno za siromašnije urbane sredine jer rastu troškovi grejanja i hrađenja, dok je smrtnost usled ekstremnih vrućina sve izraženija.

Milena Maglovski

Zašto je negativno nadmetanje u aukcijama loše za razvoj energije vetra na moru

28.06.2024

vetar — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Aukcije koje sprovode države, veoma su značajne za razvoj obnovljive energije. Međutim, postoje različite vrste aukcija, koje nisu uvek nužno dobre. WindEurope, na primeru aukcija za vetroelektrane na moru od strane Nemačke i Holandije, objasnio je koje vrste su bolje, a koje ipak mogu naškoditi razvoju.

Kako se navodi, Nemačka i Holandija nedavno su objavile rezultate svojih najnovijih aukcija za vetroelektrane na moru, a ukupno su dodelile kapacitet od 6,5 GW. Iako je to važno za energetsku tranziciju Evrope, dizajn aukcije uključivao je negativno nadmetanje.

Šta je negativno nadmetanje?

Negativno nadmetanje u aukcijama za vetroelektrane na moru, znači da oni koji sprovode razvojne projekte, nude novčani iznos koji su spremni da plate kako bi stekli pravo na izgradnju vetroelektrane. U tom smislu, što veći iznos bude ponuđen, to su i veće šanse za dobijanje dozvole za projekat. Kako se objašnjava, umesto da država ponudi finansijsku podršku, oni koji sprovode razvojne projekte plaćaju državi.

Na ovaj način dolazi do povećanja troškova za razvoj vetroelektrana, što može da utiče na ekonomsku održivost samog projekta. Pored toga, ovakvi projekti, odnosno njihovi prihodi, zavise od tržišne cene električne energije.

U ovom slučaju, razvojni projekti povećane troškove prenose ili na lanac snabdevanja energijom iz vetra, koji se i dalje oporavlja od poremećaja u snabdevanju i rasta cena, ili na potrošače električne energije, kroz porast cena na računima.

Pročitajte još:

Zbog čega je bolji Ugovor o razlici?

Ugovor o razlici (CfD) predstavlja dizajn aukcije gde razvojni projekti ponude iznos prihoda koji im je potreban kako bi projekat bio ekonomski održiv, odnosno cenu po kojoj su spremni da prodaju električnu energiju. U ovakvim aukcijama pobeđuje najniža ponuda. Na ovaj način stvara se stabilna situacija, zato što postoji fiksan iznos prihoda, odnosno onaj koji je ponuđen u aukciji.

Ukoliko je tržišna cena električne energije niža od dogovorene Ugovorom, razlika se plaća razvojnom projektu od strane vlade. Ipak, ako je tržišna cena više od dogovorene, onda razvojni projekat plaća razliku vladi. Za razliku od negativnog nadmetanja, CfD doprinosi stabilizaciji cena električne energije na duže staze.

Primer Nemačke

Kako je navedeno prethodno, Nemačka je u aukcijama koristila negativno nadmetanje. S obzirom na to da pobeđuje onaj ko ponudi najviše novca, tako prikupljen novac ova država usmerava u dve svrhe. Od ukupnog iznosa koji je prikupljen, 90 odsto će biti usmereno na smanjenje naknada za prenos električne energije, dok će se 10 odsto koristiti za podršku morskom biodiverzitetu i održivim praksama ribolova.

Iako će se sredstva usmeriti u dobre svrhe, ističe se da je potrebno deo usmeravati za jačanje lanca snabdevanja energijom iz vetra, kao i za proširenje kapaciteta luka u Nemačkoj.

Energetski portal

Lidl i WWF započinju ambiciozno međunarodno partnerstvo

28.06.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Lidl i WWF, najavili su početak novog strateškog petogodišnjeg partnerstva na međunarodnom nivou, u 31 zemlji.

Saradnja jednog od najvećih trgovaca na malo sa jednim od najvećih nezavisnih organizacija za zaštitu prirode, fokusiraće se na aktivnosti duž Lidlovog lanca vrednosti i tako doprineti globalnim ekološkim izazovima našeg vremena i osigurati da više domaćinstava ima pristup održivijim ponudama. Partneri usko sarađuju zalažući se za poslovanje u skladu sa prirodom i u okviru planetarnih granica.

Ovo partnerstvo je još jedan korak posvećenosti, u sklopu koje Lidl unapređuje održivost u okviru svoje internacionalne strategije održivosti. Zajednički cilj ovog partnerstva je da za potrošače stvori još održivije mogućnosti.

“Udruživanje snaga”

„Kao jedan od najvećih trgovaca hranom, svesni smo naše odgovornosti i našeg uticaja. Preuzimamo odgovornost sa ciljem da poslujemo unutar planetarnih granica. Za Lidl, održivo upravljanje nije samo pitanje stava, već i osnova za buduću održivost našeg poslovnog modela. Uz podršku i stručnost WWF-a, našu posvećenost održivosti ćemo podići na viši nivo. Samo zajedničkim radom možemo prevazići velike globalne izazove kao što su klimatske promene i gubitak biodiverziteta. Zato se mi u Lidlu oslanjamo na ovo jako partnerstvo, kako bismo zajedno našim kupcima svakoga dana pružili održivije mogućnosti”, rekao je Dragan Čigoja, generalni direktor, Lidl Srbija.

Kirsten Švijt, Generalni direktor WWF INT, dodaje da je način na koji konzumiramo hranu i energiju jedan od vodećih uzroka izumiranja vrsta i klimatskih promena.

,,Kako bismo zaustavili i preokrenuli trenutno najveću krizu sa kojom se čovečanstvo susreće, neophodni su hrabri koraci ka promeni energetskog i prehrambenog sistema, u čemu sektor maloprodaje hrane ima ključnu ulogu. Kao najveći maloprodajni prehrambeni lanac u Evropi, Lidl ima ogromnu međunarodnu polugu da gura neophodne promene u industriji hrane. WWF je ponosan što će se pridružiti Lidlu na tom putu, na kojem ćemo kompaniji ujedno biti i podrška i izazivač’’, rekao je Švijt.

Pročitajte još:

Zajedno do promena u 31 državi

Postojeće nacionalne saradnje između Lidla i WWF-a, na primer u Švajcarskoj i Austriji, će se intenzivirati i proširiti međunarodno – jer održivi angažman ne poznaje granice. Lidl je postavio cilj da svojim potrošačima održivu kupovinu u buduće učini još lakšom i sarađuje sa WWF-om na stvaranju održivijeg asortimana, kako bi aktivno podržali održivu transformaciju. Partnerstvo će se fokusirati na sledeće ključne oblasti:

Zaštita i promocija biodiverziteta
Odgovorno upravljanje vodom
Zaštita klime bazirana na naučno zasnovanim ciljevima
Izgradnja i proširenje transparentnih lanca snabdevanja bez deforestacije i prenamene zemljišta
Odgovorna nabavka ključnih sirovina poput palminog ulja, soje, kakaoa, čaja, kafe, drveta i proizvoda od papira
Odgovorna nabavka ribe i morskih plodova kao i zalaganje za zaštitu kritičnih ribarskih područja i ribljih fondova
Zalaganje za osvešćeniju i održiviju ishranu i održiviju kupovinu
Smanjenje bacanja hrane

Osim Lidlovog zalaganja duž svog lanca vrednosti, kompanija će podržati različite projekte WWF-a sa ciljem zaštite prirode u regionima koji čine lanac snabdevanja.

Izvor: Lidl Srbija

Održana konferencija „Podseti me šta to beše čist vazduh“

28.06.2024

kuće-naselje-dim-vazduh-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je tokom nedelje u Boru i Smederevu organizvao javne događaje i konferencije pod nazivom “Podseti me šta to beše čist vazduh” povodom predstavnjanja Analize Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu.

RERI je, u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Društvom mladih istraživača Bor (DMI), izradio Izveštaj koji se bavi analizom podataka prikupljenih iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu, uz detaljno razmatranje važećeg zakonodavnog i regulatornog okvira namenjenog zaštiti vazduha.

Prema ovom Izveštaju, u 2022. godini na listi prekomerno zagađenih mesta našlo se svih osam aglomeracija i 13 gradova, u kojima živi preko četiri miliona ljudi.

U samo 12 od 29 gradova, sa preko 50.000 stanovnika, postojao je monitoring koncentracije PM čestica u realnom vremenu, dok približno 80 opština ni na koji način nije bilo obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha. To znači da blizu 1.500.000 stanovnika ni na koji način nisu bili obavešteni o kvalitetu vazduha u sredinama u kojima žive.

U Izveštaju RERI navodi i da su samo tri od 21 grada iz III kategorije kvaliteta vazduha (prekomerno zagađen vazduh) imala usvojen Plan kvaliteta vazduha.

Zagađen vazduh izaziva jedan u 10 smrtnih slučajeva u Republici Srbiji, napominju iz RERI-ja.

Pročitajte još:

Sagorevanje fosilnih goriva vodeći je izvor PM2.5 na otvorenom i najveći pojedinačni doprinos prevremenoj smrtnosti povezanoj sa zagađenjem vazduha u Republici Srbiji, sa 36 odsto ukupnog broja prevremenih smrti povezanih sa zagađenjem česticama PM2.5. Ugalj je odgovoran za 26 odsto svih prevremenih smrti izazvanih česticama PM2.5.

„U Srbiji su energetski sektor, individualna ložišta i saobraćaj prepoznati kao najveći zagađivači koji narušavaju kvalitet vazduha. S druge strane, u manjim sredinama dominira industrijsko zagađenje. Dodatni problem predstavlja nedostatak monitoringa svih zagađujućih materija širom Srbije, dok u nekim mestima ne postoji ni nadzor nad emisijama hemijskih, metalurških i prerađivačkih postrojenja i sektora proizvodnje građevinskih materijala. Svi ovi zagađivači negativano utiču na zdravlje i kvalitet života lokalnog stanovništva i dovode do degradacije životne sredine’’, rekao je Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bor.

Glavna poruka sa konferencije je da Republika Srbija treba hitno da usvoji novi Zakon o zaštiti vazduha, koji integriše najbolje prakse iz direktiva EU i preporuke iz Globalnog vodiča za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije.

Više o konferenciji pročitajte ovde.

Energetski portal

EU: Obnovljivi izvori energije prestigli fosilna goriva u 2023. godini

27.06.2024

solarni-paneli-radnik — Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Evropska unija dosledno sprovodi energetsku tranziciju o čemu svedoči podatak da je 2023. godine proizvedeno više električne energije iz obnovljivih izvora (OIE) nego iz fosilnih goriva.

Prema najnovijim podacima, objavljenim na Eurostatu, lani su obnovljivi izvori bili vodeći izvor električne energije, čineći 44,7 odsto godišnje proizvodnje u Evropskoj uniji. OIE su zaslužni za 1,21 miliona gigavat-sati, što je povećanje od 12,4 odsto u poređenju sa 2022. godinom.

Najveća ulaganja zabeležena su u solarnu energiju i energiju vetra, a kombinovani kapacitet ova dva obnovljiva izvora porastao je za 73 GW 2023. godine. Solarna energija je protekle godine doživela pravu ekspanziju jer je njen kapacitet u Evropskoj uniji povećan za 56 GW, u poređenju sa 41 GW koliko je dodato 2022. godine, saopštilo je udruženje SolarPower Europe.

Sa druge strane, električna energija proizvedena iz fosilnih goriva smanjena je za 19,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a proizvodnja je iznosila 0,88 miliona gigavat-sati, odnosno 32,5 odsto ukupne proizvodnje.

A kada je reč o nuklearnoj energiji, Savet država članica EU i Evropski parlament složili su se početkom februara ove godine da nuklearnu energiju proglase za stratešku tehnologiju za dekarbonizaciju EU.

Nuklearne elektrane su prethodne godine proizvele 0,62 miliona gigavat-sati čineći 22,8 odsto godišnje proizvodnje energije u EU. Francuska je, sa svojih 56 operativnih reaktora, vodeća zemlja u Evropskoj uniji po proizvodnji nuklearne energije.

Pročitajte još:

Smanjena potražnja za fosilnim gorivima

Veće investicije u obnovljive izvore znače manju zavisnost Evropske unije od fosilnih goriva. Tako je 2023. godine, prema preliminarnim podacima, snabdevanje EU prirodnim gasom smanjeno na 12,8 miliona teradžula, što je pad od 7,4 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Time je ostvarena najniža potražnja za prirodnim gasom od 1995. godine.

Još oštriji pad zabeležen je kod uglja: snabdevanje mrkim ugljem smanjeno je za 24,2 odsto, a snabdevanje kamenim ugljem za 20,4 odsto. Obe brojke su najniže zabeležene od u istoriji beleženja podataka, objavio je Eurostat.

Kada je reč o nafti i naftnim derivatima, isporuka je iznosila 526.862 hiljade tona, što je pad od 1,5 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Milena Maglovski

GEOS-U satelit pratiće opasnosti po životnu sredinu

27.06.2024

svemir, planeta — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

GOES-U satelit, lansiran je u orbitu rakete SpaceX Falcon Heavy 25. juna sa NASA Centra za svemirske letove Kennedy u Floridi. Kako prenosi Svetska meteorološka organizacija (WMO), očekuje se da će za oko dve nedelje dostići geostacioniranu orbitu koja se nalazi na visini od 22.236 milja iznad zemlje.

Ovaj satelit poneće ime GEOS-19, a deo je GEOS-R serije satelita za geostacionarno operativno posmatranje životne sredine, kao najnaprednijeg sistema za praćene vremena i životne sredine u zapadnoj hemisferi. Preciznije, kako se navodi na sajtu Nacionalne administracije za okeane i atmosferu (NOAA), pozicioniran je tako da prati opasnosti po životnu sredinu koje utiču na veći deo Severne Amerike, uključujući kontinentalne Sjedinjene Države i Meksiko, kao i Centralnu i Južnu Ameriku, Karibe i Atlantski okena do zapadne obale Afrike.

Satelit će pružati podatke koji su važni za zaštitu zapadne hemisfere od ekoloških pretnji.

Kako je objasnio Ken Graham, direktor NOAA Nacionalne meteorološke službe, GEOS je jedan od najvrednijih alata koje njihovi meteorolozi i hidrolozi imaju u svom opservacionom alatu.

Pročitajte još:

Satelit će obezbediti važne podatke za identifikaciju i praćenje opasnosti po životnu sredinu, locirajući žarišta požara, detektujući promene u ponašanju požara, ali i procenjujući njegovo kretanje i intenzitet. Takođe, nadgledaće izlaz dima i efekte koje ima na kvalitet vazduha. Pored toga, satelit može da identifikuje udare groma koji mogu da dovedu do nastanka požara…

Koristi postoje i kada je reč o ranom upozorenju na tropske oluje i uragane, pružajući i podatke o olujnim karakteristikama uragana. Otkrivaće i obilne padavine i pružiti upozorenje na rizik od bujičnih popala.

Takođe, treba pomenuti i informacije o svemirskom vremenu, koje je uzrokovano solarnim aktivnostima, kao što su solarne oluje. Ove oluje mogu da imaju uticaj na Zemlju putem magnetnih polja i solarnih čestica, što može da dovede do poremećaja rada elektroenergetske mreže, kao i komunikacijskih i navigacionih sistema. Satelit će upravo detektovati opasno svemirsko vreme.

GEOS-U predstavlja četvrti i poslednji NOAA-ov satelit u GEOS-R seriji. On će raditi, kako navode, u sinhronizaciji sa GEOS-18, te će zajedno pokrivati više od polovine planete Zemlje – od Novog Zelanda do zapadne obale Afrike i blizu arktičkog kruga do antarktičkog kruga.

Energetski portal

Postoji li globalna solidarnost o pitanju klimatskih promena – šta kaže anketa?

27.06.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Foto-ilustracija: Freepik (katemangostar)

Tenzije i sukobi koji se dešavaju u ovom trenutku, ali i poslednjih godina, navode na mišljenje da je podeljenost i netrpeljivost na globalnom nivou veoma izražena. I dok postoje verske, nacionalne, rasne i druge podele, ali i dok istovremeno takve podele spaja ljubav prema istoj muzici, sportu ili serijama, ističe se jedna koja bi trebalo najviše i najjače da nas poveže – ekologija.

Neretko se zapitam da li vredi što sam odlučila da se u profesionalnom smislu opredelim za borbu za očuvanje naše planete. Da li moj trud ima ikakvog smisla i uticaja? Mnogi ne oklevaju da zagade park ispred sopstvene zgrade, pa zbog čega bi uložili napor da zdravijim mestom učine planinu, reku ili daleki okean?

Postavlja se pitanje da li postoji solidarnost među ljudima i razumevanje o važnosti očuvanja prirode?

Ipak postoji nešto što bi moglo da mi ukaže na to da grešim. Naime, najveće ikad samostalno istraživanje javnog mnjenja o klimatskim promenama – Peoples’ Climate Vote 2024, objavljeno na sajtu Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), pokazalo je pozitivne rezultate. U istraživanju se navodi da 80 odsto ljudi na globalnom nivou želi da njihove vlade preduzmu snažnije mere u borbi protiv klimatskih promena.

Još više ohrabrujuć podatak jeste da 86 odsto želi da njihove zemlje ostave po strani geopolitičke razlike i da udruženi rade na zaustavljanju ovog problema.

U istraživanju je učestvovalo 73.000 ljudi, koji govore 87 različitih jezika u 77 zemalja, a njima je postavljeno 15 pitanja o klimatskim promenama. Ova pitanja su u vezi sa stavovima kako žele da svetski lideri reaguju, ali i kako oni doživljavaju uticaje klimatskih promena.

U čak 20 zemalja koje su najveći svetski emiteri gasova staklene bašte, pokazana je podrška snažnijoj klimatskoj akciji. Takođe, na sveukupno gledajući, više od 72 odsto pokazalo je podršku brzom prelasku sa fosilnih goriva.

Oko 78 ljudi širom sveta želi da se pruži bolja zaštita za one ljude koji su u opasnosti od ekstremnih vremenskih prilika, a njih 79 odsto želi da bogatije zemlje pomognu siromašnijim da se prilagode na ovakve posledice.

Svi izneti podaci svakako predstavljaju nešto pozitivno, međutim, potrebno je ovakve ljude ohrabriti i podržati da njihov glas ima jači uticaj. Nažalost, nije dovoljno samo želeti, već je potrebno pružiti i mogućnost za sticanje znanja o tome na koji način svako od nas može da da svoj doprinos, ali i da vlade odobre i podrže, umesto da sputavaju takve želje i potencijalne akcije.

Katarina Vuinac

Završava se najveći projekat solarne elektrane u sistemu Elektroprivrede BiH

27.06.2024

MT‑KOMEX zajedno sa kompanijom MT-KOMEX BH privodi kraju izgradnju Fotonaponske elektrane (FNE) Rešetnica, u istoimenom mestu u gradu Goraždu.

Ova solarna elektrana u Bosansko-podrinjskom kantonu je ujedno i najveća solarna elektrana u sistemu JP Elektroprivreda BiH d.d Sarajevo, koja je investitor postrojenja.

Rešetnica se nalazi na lokaciji od 900 metara nadmorske visine i platou površine 10.000 metara kvadratnih, a sam projekat je od početka imao razne izazove koji su uspešno rešavani.

Izgradnja solarne elektrane urađena je po sistemu „ključ u ruke“, tako da je kompanija MT-KOMEX preuzela planiranje i izradu modela elektrane, dopremanje materijala, odabir tehnologije, instaliranje panela i konstrukcije, postavljanje invertora i ostale potrebne opreme i infrastrukture.

Predviđa se da će solarna elektrana proizvoditi procenjenu godišnju energiju od 1.411 MWh, što je dovoljno da se podmire potrebe za električnom energijom oko 350 domaćinstava.

Za FNE Rešetnica, postavljeno je 2.340 fotonaponskih panela proizvođača „Aiko“ pojedinačne snage 450 W, dok su za konvertovanje struje i priključivanje na elektroenergetsku mrežu zaduženi invertori proizvođača „Huawei“.

Pročitajte još:

Ovaj projekat je zahtevao da se uradi specijalna konstrukcija koja odgovara tamošnjim meteorološkim uslovima.

„Konstrukcija je specifična po tome što je morala biti konsturisana posebno za ovaj projekat jer se radi o terenu koji zbog snežnih padavina zahteva dodatno ojačanje“, rekli su iz kompanije MT-KOMEX BH.

MT‑KOMEX zajedno sa kompanijom MT-KOMEX BH uspešno je savladala montažu konstrukcije i panela na terenu koji je pod velikim nagibom, a koji ide i do 15 stepeni sa orjentacijom prema jugu, dok su obično mesta za solarne elektrane sa manjim nagibom.

Može se reći da FNE Rešetnica zbog svog terena, spada u mesto prilično zahtevno i nepristupačno za izgradnju, zbog čega završetak ovog projekta i puštanje u rad solarne elektrane, prestavlja uspeh za izvođača ali i investitora.

Energetski portal

Erste Banka i Erste Leasing finansijski podržali izgradnju nove solarne elektrane „Saraorci“

27.06.2024

Primena novih tehnologija obnovljivih izvora energije, smanjenje emisije štetnih gasova i poboljšanje efikasnosti energetskih sistema postaju imperativ u savremenom svetu suočenom sa klimatskim promenama i sve većom tražnjom za energijom. Ulaganje u obnovljive izvore energije ne samo da doprinosi zaštiti životne sredine, već i jača energetsku sigurnost i ekonomski razvoj zemalja, a solarne elektrane, kao jedan od najefikasnijih oblika korišćenja obnovljivih izvora energije, igraju ključnu ulogu u ovoj tranziciji.

Zbog toga su kompanije Erste Banka i Erste Leasing odlučile da pruže finansijsku podršku izgradnji nove solarne elektrane „Saraorci“, projekta koji je realizovan u partnerstvu sa investitorom AVR Solar Park d.o.o, članom nemačke AVR Grupe, i kineskom kompanijom PowerChina. Otvaranje ove solarne elektrane u selu Saraorci, na 20 km južno od Smedereva i na 75 km od Beograda, predstavlja važan korak na putu transformacije ka održivoj budućnosti Srbije.

Projekat solarne elektrane „Saraorci“ predstavlja izuzetan primer integracije inovativnih tehnologija i održivog poslovanja. Sa izlaznom snagom od 9,86 MW i instaliranom snagom od 11,8 MW, ova fotonaponska elektrana će godišnje proizvoditi oko 15.100 MWh električne energije, dovoljno da zadovolji potrebe 2.400 domaćinstava. Opremljeni sa preko 18 hiljada fotonaponskih panela koji koriste monokristalni silicijum, 28 invertora i 3 transformatorske stanice kontejnerskog tipa, „Saraorci“ predstavljaju jednu od najvećih solarnih elektrana u Srbiji.

Pročitajte još:

Jedna od ključnih prednosti ovog projekta jeste smanjenje emisije ugljen-dioksida za 17.500 tona godišnje, čime se značajno doprinosi zaštiti životne sredine i održivosti energetskog sektora. Energija koju ova elektrana proizvodi direktno se integriše u elektrodistributivnu mrežu, doprinoseći redukciji energetskih izvora i stabilnosti elektroenergetskog sistema u Srbiji.

Partnerstvo između Erste Banke i Erste Leasing-a, kao kompanija koje koje duboko veruju u ESG principe, predstavlja još jedan pokazatelj njihovog snažnog opredeljenja održivom finansiranju, na zajedničkom putu ka unapređenju energetske efikasnosti.

Zahvaljujući posvećenosti i viziji svih partnera uključenih u ovaj projekat, Srbija je ostvarila veliki napredak ka postizanju energetske nezavisnosti i unapređenju ekološke održivosti, a Erste Banka i Erste Leasing su svojim fokusom na zelene investicije i održivi razvoj još jednom potvrdili da pozitivnim promenama svaka kompanija može mnogo učiniti u poglednu očuvanja naše planete za generacije koje dolaze.

Izvor: Erste Banka

Potpisan ugovor za izgradnju kolektora u Zrenjaninu

27.06.2024

Potpisan je Ugovor na osnovu kojeg će se u Zrenjaninu krenuti sa izgradnjom glavnog gradskog kolektora.

Kako je navela Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, izgradnja ovog kolektora, neophodna je za efikasno funkcionisanje sistema za upravljanje otpadnim vodama u ovom gradu.

Pored toga, ministarka je istakla da je projekat izgradnje glavnog kolektora dužine 1,75 kilometara, važan preduslov za rad postrojenja za preradu otpadnih voda, čija izgradnja je deo drugog projekta.

Planirano je da radovi na izgradnji kolektora počnu krajem jula, dok je rok za završetak radova planiran krajem jula 2026. godine.

Pročitajte još:

,,Izgradnja kolektora u Zrenjaninu je važna za efikasan rad budućeg postrojenja za preradu otpadnih voda, nakon čega će biti obezbeđena potpuna zaštita recipijenata od mogućih nekontrolisanih izlivanja otpadnih voda, jer će se ispuštati tehnički ispravna voda’’, rekla je ministarka.

Ovi projekti su važni za Zrenjanin, rekla je ona, objašnjavajući da će se njihovom realizacijom omogućiti zaštita Aleksandrovačkog kanala, vodotoka reke Begej i očuvanje biodiverziteta.

Energetski portal

Značajan potencijal za zajednička ulaganja i trgovinu sa Brazilom

27.06.2024

organsko_voće_jagode — Foto-ilustracija: Unsplash (Farsai Chaikulngamdee)

Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

Mogućnosti za povećanje trgovinske razmene Srbije sa Brazilom nalaze se u sektoru poljoprivredno-prehrambrenih proizvoda, posebno u izvozu domaćih konditorskih proizvoda, voća i povrća zbog sezonske komplementarnosti, ali i veštačkog đubriva, rečeno je na sastanku Tatjane Ercegović Petrić, pomoćnika direktora Sektora udruženja privrede PKS sa delegacijom Ministarstva poljoprivrede i stočarstva Brazila.

Delegaciju Brazila predvodio je Žulio Sezar Forte Ramos, pomoćnik sekretara poljoprivrede za trgovinu i međunarodne odnose, a u sastavu delegacije bili su Marsel Moreira Pinto, direktor Odeljenja za promociju trgovine i ulaganja, Luis Rua, direktor tržišta brazilskog Udruženja životinjskih proteina, kao i predstavnici Ambasade Brazila u Beogradu.

Na sastanku su razmatrane mogućnosti saradnje u industriji mesa i mesnih prerađevina kroz zajednička ulaganja koristeći pogodnosti koje Srbija poseduje kao atraktivna investiciona destinacija. Poseban naglasak stavljen je na mogućnosti izvoza iz Srbije poljoprivrednih mašina za male i srednje farme, budući da Brazil deo potreba za poljoprivrednim mašinama zadovoljava iz uvoza.

Pročitajte još:

Kao konkretizacija međuinstitucionalnog dijaloga, učesnici sastanka su se saglasili da se na jesen putem video konferencije organizuju bilateralni sastanci srpskih i brazilskih kompanija.

Brazil sa preko 215 miliona stanovnika tradicionalno predstavlja najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije u Latinskoj Americi sa kojim je razmena od preko 200 miliona dolara veća od zbira razmene Srbije sa svim ostalim zemljama latinoameričkog kontinenta.

Međutim, potencijal za dalje unapređenje trgovinskih odnosa sa Brazilom i dalje je značajan, zaključeno je na sastanku predstavnika udruženja PKS i brazilske delegacije.

Izvor: PKS

Finansiranje energetskog sektora – odnos duga i kapitala

26.06.2024

novac — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na pitanje ko ima najveći udeo u investicijama, odgovor je – korporacije. Međutim, domaćinstva i vlade imaju ključnu ulogu u ovom smislu. Naime, domaćinstva su značajno povećala svoje učešće od 2015. godine, naročito kroz primenu solarnih panela, mera energetske efikasnosti, toplotnih pumpi, električnih vozila i drugo. Sa druge strane, vlade su te koje podržavaju ovakve investicije kroz, recimo, poreske olakšice.

Uopšteno gledano, od 2015. godine, struktura kapitala investiranja u globalnom energetskom sektoru ostala je stabilna, navodi se u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA). Izveštaj se bavi odnosom duga i kapitala, kada je reč o finansiranju ovog sektora.

Trenutno, dug čini oko 46 odsto ukupnih troškova, a kapital oko 54 odsto. Pojašnjenja radi, dug predstavlja onaj deo novca koji je pozajmljen, recimo od banki. Na drugoj strani, kapital, kako i sama reč govori, predstavlja sopstveni kapital onoga ko ulaže.

Pročitajte još:

Međutim, dug nije isti za sve energente. Primera radi, nacionalne naftne kompanije se u manjoj meri oslanjaju na zaduživanje, u odnosu na svoje konkurente, pa je procenat duga oko 35 odsto ukupnih investicija.

Kako se navodi u izveštaju, visoke cene energije nakon pandemije COVID-19 i dešavanja u Ukrajini, omogućile su kompanijama za fosilna goriva da tokom poslednjih godina smanje nivo duga.

Za razliku od njih, čista energija, kao što je energija vetra ili solarna, zahteva više početne troškove, zbog čega finansiranje dugom iznosi oko 50 odsto.

Kao još jedan interesantan primer, mogu da se navedu nove tehnologije poput onih za skladištenje baterija ili snabdevanje vodonikom. Njihov udeo duga je značajno niži i čini oko 20 odsto. Razlog za to nalazi se u činjenici da su ove tehnologije povezane sa većim rizicima. S obzirom na to, razvojni timovi se ređe oslanjaju na zaduživanje, već nastoje da finansije obezbede putem takozvanog Venture capital, odnosno rizičnog kapitala. Pojašnjena radi, reč je investitorima koji su specijalizovani za rizične investicije. Oni nastoje da ulažu u nove tehnologije za koje postoji rizik, ali otvaraju i mogućnost da učestvuju u njihovom potencijalnom uspehu.

Energetski portal

EU nije spremna za novu energetsku krizu bez ruskog gasa

26.06.2024

naftovod nafta — Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

Evropska unija nije dovoljno spremna da se suoči s predstojećom gasnom krizom uprkos tome što je uvela niz mera za prestanak zavisnosti od ruskih energenata, saopštio je Evropski revizorski sud (ECA).

U izveštaju se navodi da je Evropa uspela da izbegne veliku nestašicu gasa tokom krize, ali i da je nejasno koliko se toga može pripisati odlukama Evropske unije u odnosu na druge faktore, kao što su blaga zima i visoke cene zbog kojih industrija koristi manje gasa.

Snabdevanje Evrope energentima postalo je problematično 2022. godine kada je dotadašnji najveći snabdevač gasom, Rusija, započela rat u Ukrajini i smanjila isporuke goriva, što je navelo Evropsku uniju da hitno uvede zajedničku politiku kada je reč o punjenju skladišta gasa, kao i o smanjivanju upotrebe i zajedničkoj kupovini tog energenta.

„Zbog brzog ukidanja uvoza gasa iz Rusije, koji je 2021. činio 45 odsto ukupnog uvoza plina u EU, došlo je do krize u snabdevanju koja je izazvala krizu u pogledu cenovne pristupačnosti. U avgustu 2022. veleprodajne cene gasa dostigle su vrhunac od 339 eura po megavat satu (u odnosu na 51 euro u avgustu 2021. godini). Države članice EU počele su subvencionisati cene plina i električne energije (u iznosu od oko 390 milijardi eura samo za 2022. godinu) kako bi smanjile uticaj na domaćinstva i preduzeća. Do kraja 2023. godine, EU je uspešno restrukturirala snabdevanje kako ne bi zavisila od ruskog gasa, a cene su se u međuvremenu stabilizovale i početkom 2024. dostigle nivo pre krize“, navedeno je između ostalog u izveštaju.

Pročitajte još:

Koordinacija Brisela i članica EU pomogla je u stvaranju novih ruta snabdevanja gasom kako bi bile izbegnute nestašice, a obaveza zemalja bloka da popune 90 odsto skladišta gasa pre zime stvorila je stabilnost tržišta, navodi se u izveštaju revizora.

Međutim, ove aktivnosti nisu u dovoljnoj meri rešile pitanje dostupnosti gasa, čija je ciena porasla na više od 300 eura po megavat satu u avgustu 2022, sa oko 50 eura po megavat satu godinu dana ranije.

„Komisija je još 2014. godine znala da će prestanak dopremanja ruskog gasa imati ogroman uticaj na cene, ali nikada nije rešila uticaj njegovih efekata na potrošače ili industriju“, rekao je Žoao Leao, jedan od revizora.

Revizori su naveli i druge nedostatke u evropskim pripremama za krizu snabdevanja, napominjući da je šest zemalja EU zadržalo opciju da u hitnim slučajevima prekinu isporuku gasa svojim susedima.

Oni su odbili da komentarišu kako bi planirani ovogodišnji završetak sporazuma o tranzitu ruskog gasa u Evropu preko Ukrajine uticao na energetsku bezbednost Evrope, ali su primetili da je sveukupno oslanjanje EU na Rusiju palo sa 45 odsto ukupnih isporuka gasa u 2021. na oko 15 odsto prošle godine.

Revizori su poručili da Evropska unija daleko zaostaje kada je reč o planovima da izgradi infrastrukturu za umanjenje štetnih emisija koje nastaju kontinuiranim sagorevanjem gasa. S obzirom na klimatske ciljeve EU-a (posebno nultu neto stopu emisija do 2050.), potreba za smanjenjem emisija ugljenika iz potrošnje plina biće sve važnija u području sigurnosti snabdevanja u EU.

Energetski portal

1...333435...1.537 Page 34 of 1.537

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM