Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 okupilo je preko 250 učesnika iz svih oblasti energetskog sektora koji su u atmosferi međusobne tolerancije, uvažavanja i otvorene stručne rasprave kroz četiri radna panela i prezentacije 60 radova u osam sesija razmatrali gotovo sva pitanja od interesa za energetski sektor. Savetovanje je obeleženo kvalitetnim stručnim diskusijama na panelima, a poseban pečat je dala sesija svečanog zatvaranja Savetovanja na kojoj je govorila Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, nakon čega su uručene nagrade i diplome. Ministarka je u svom govoru sublimirala aktuelna pitanja energetskog sektora u našoj zemlji, uz naglasak da domaća stručna javnost mora da ima opredeljujuću ulogu kod donošenja važnih odluka.

Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 održano je u godini u kojoj bi trebalo da postaju vidljiviji pozitivni efekti dekarbonizacije energetike, transporta i industrije sa ciljem saniranja posledica sve ubrzanijih klimatskih promena i sve intenzivnijeg zagađenja životne sredine. Međutim, svakako se danas može konstatovati da dosadašnja politika EU prema Zapadnom Balkanu nije dovela do ubrzanije energetske tranzicije. Prema razmišljanju velike većine učesnika Savetovanja povećane ambicije Republike Srbije u tom pogledu, morale bi biti praćene transparetnom finansijskom i drugom podrškom EU.

Na Savetovanju je konstatovano da poseban stimulans energetskoj tranziciji predstavlja i regionalna saradnja, ili kako bi se najkraće reklo: „Energetika ne voli granice!“, ali ne kao do sada preko trgovine emisiono intenzivnih energenata i proizvoda, već u pružanju novih energetskih usluga i primeni kompatibilnih rešenja u korišćenju OIE, povezivanju u najširem smislu, a saradnja je sigurno potrebna i na regionalnom tržištu u cilju jačanja zdrave konkurencije.

Finansijski izazovi

Konstatovano je da finansijski i ekonomski aspekti energetske tranzicije predstavljaju dodatni izazov. Gde pronaći kapital za podsticanje široke primene obnovljivih izvora energije i onih subjekata koji dosledno i čvrsto sprovode programe energetske efikasnosti i zaštite životne sredine ostaje i dalje otvoreno pitanje. Kako obezbediti da domaća energetika ne izgubi korak sa okruženjem?

Republika Srbija je zemlja sa statusom kandidata za prijem u članstvo EU i potpisnica Ugovora o osnivanje Energetske zajednice. Ovo je otvorilo pitanja vezana za uvođenje cene emisije ugljen-dioksida i eventualnu primenu sistema EU ETS. Ideja o regionalnom ETS sistemu je izgleda definitivno napuštena, ali ostaje otvoreno koje su opcije za primenu cena emisije ugljenika u Srbiji i zemljama regiona? Na ovome pitanju se mora još pažljivo raditi i pronaći najmanje loše rešenje za našu zemlju i region.

Poseban panel, koji je okupio dekane tehničkih fakulteta u Srbiji, bio je posvećen dogovorima kako podići ugled struke i unaprediti naučni rad i obrazovanje inženjera za potrebe energetskog sektora u kome su pitanja dekarbonizacije i prelaska na obnovljive izvore energije od najvećeg značaja. Ovom panelu je dat najviši prioritet jer nema boljeg ulaganja u rešavanje klimatskih problema od ulaganja u obrazovanje. Analiza visokoškolske nastave u širokoj naučno – stručnoj oblasti energetike kao i razmena ideja na prvom panelu su potvrdile potrebu za ovakvim razgovorima, a visoki kvalitet diskusija sigurno će biti od pomoći u kreiranju novih nastavnih planova i programa u skladu sa potrebama. Novi programi trebalo bi da bolje profilišu mlade inženjere u buduće eksperte koji daju svoj vidljivi doprinos ne samo za teorijske nego i za realne praktične potrebe energetske tranzicije i dekarbonizacije.  Takođe, očekivano je da u najveće infrastrukturne projekte budu uključeni fakulteti i instituti jer se tako najbolje usaglašavaju interesi nauke i privrede.

Pročitajte još:

• ODRŽANO SAVETOVANJE ENERGETIKA 2024

Dobre prakse i nove tehnologije

Regionalni aspekti energetike su osvetljeni na drugom panelu sa analizom aktuelnih i planiranih većih energetskih projekata i sa ukazivanjem da se principi sigurne isporuke električne energije uz održivost i konkurentnost sektora svakako mogu uspešnije realizovati u praksi ako se energetika tretira u regionalnom kontekstu. Kroz zajedničke napore mogu se ostvariti brojne prednosti kao što su zajednički razvoj infrastrukture za proizvodnju, prenos i distribuciju energije, zatim jačanje energetske sigurnosti, dostizanje boljih ekonomskih pokazatelja i, ne manje važno, približavanje stavova, uvažavanje razlika iz kojih proizilazi politička stabilnost i ostvaruje se bolje regionalno povezivanje. Elektroprivrede regiona aktivno rade, ali dekarbonizacija se ne tiče samo elektroprivreda, pa je potrebno otvoriti više prostora za rešavanje inženjerskih, ekonomskih i pravnih izazova ostalih grana privrede.

O eventualnoj mirnodopskoj primeni nuklearnih tehnologija u našoj zemlji u energetskom sektoru bilo je govora na trećem panelu odakle se čula i jasna poruka da ako se struka u  javnoj raspravi usaglasi i građani to demokratski odluče, da takva primena treba da se oslanja na proverene konvencionalne nuklearne elektrane najnovije generacije i dobre prakse iz EU, a još uvek ne na male modularne reaktore za koje se ni u svetu nema dovoljno praktičnih iskustava. Otvoreno su analizirane pozitivne i negativne strane korišćenja nuklearnih elektrana uz ukazivanje na činjenicu da u slučaju izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji energetska zavisnost od isporučioca tehnologije i isporučioca nuklearnog goriva biva apsolutna i veoma delikatna u geopolitičkom i bezbednosnom smislu, a pritom ne treba zanemariti ni visoku cenu nuklearnih tehnologija, kao ni druge rizike, a pri tome sve vreme odmeravajući pozitivne strane kao što su kontinuitet isporuke bazne energije i druge.

Nove tehnologije u energetici su bile tema razgovora četvrtog panela. U doba globalnih klimatskih izazova i neophodnog prelaska na održive energetske izvore, ovaj panel je dao priliku da se predstave tehnologije koje su okosnica energetske tranzicije, njihove prednosti i ograničenja koja se javljaju na putu ka potpunoj održivosti. Govorilo se i o tehnologijama koje nude nova ili poboljšana rešenja u proizvodnji, prenosu, skladištenju i upotrebi energije. Panel se bavio i digitalizacijom energetike, posebno rešenjima u prenosnoj i distributivnoj mreži u pogledu praćenja i upravljanja mrežama (Phasor Measurment Unit, Grid forming & following Invertors, STATCOM), upravljanjem potrošnjom, novim materijalima, tehnologijama skladištenja u energetici, prenosu HVDC (High Voltage Direct Current) tehnologijama, superprovodnicima, mašinskom učenju, veštačkoj inteligenciji kao i ulogom zelenog vodonika u energetskoj tranziciji, dok je manji deo bio posvećen inovativnim zakonskim rešenjima poput agregatora i inovativnim tehnologijama poput zelenog čelika. 

Na Savetovanju je detaljno analiziran i delimični regionalni raspad koji se dogodio 21. juna 2024. godine i konstatovano je da planske remonte dalekovoda treba pažljivije regionalno usklađivati, ali i da se slabe tačke u mrežama, zbog dotrajale opreme, moraju efikasnije sanirati. Kontrolabilnost i prenosne i distributivne mreže mora se kontinualno unapređivati uz istovremeno povećanje distribuirane proizvodnje na distributivnim naponskim nivoima. Digitalizacija sektora postaje condition sine qua non u situacijama kad se ima veći udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu i kad se javlja potreba za upravljanjem potrošnjom.

Zaključna poruka ostaje da se sva važna pitanja energetike ne rešavaju preko noći, već najpre javnom, stručnom raspravom, po mogućstvu konsenzusom, a ako konsenzus nije moguć, onda demokratskim preglasavanjima.

 Izvor: Savez energetičara