Home Blog Page 30

Podrška EBRD za dekarbonizaciju srpske ekonomije i modernije toplane

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)
Foto-ilustracija: Unsplash (Towfiqu barbhuiya)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), potpisala je grant sa Ministarstvom rudarstva i energetike Srbije u iznosu od 2,35 miliona evra, sa ciljem pružanja tehničke pomoći Upravi za finansije i promociju energetske efikasnosti (EEA).

Na osnovu sporazuma o grantu, podržaće se prva faza šire inicijative za tehničku saradnju koja je osmišljena da poboljša sposobnost EEA da implementira većinu sredstava za energetsku efikasnost koju je obezbedila Vlada Srbije. Kako se navodi, glavni cilj projekta je izgradnja i jačanje kapaciteta EEA za razvoj, implementaciju i promovisanje mehanizma podrške za ulaganja u energetsku efikasnost u velikom obimu, sa posebnim fokusom na renoviranje zgrada.

Na ovaj način, EBRD želi da podrži dekarbonizaciju srpske ekonomije i da podstakne održiviju i ekološki prihvatljiviju budućnost Srbije.

Pored toga, EBRD daje Srbiji kredit od 30 miliona evra za finansiranje investicija u proizvodnju toplotne energije iz obnovljivih izvora. Preciznije, deset toplana uvešće obnovljive izvore energije.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, građani Bečeja, Bogatića, Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, Novog Pazara, Niša, Pančeva, Paraćina i Vršca dobiće čistiji i moderniji sistem daljinskog grejanja. Primera radi, u Bogatiću će kotlarnice na ugalj zameniti geotermalna energije, u Novom Pazaru i Kruševcu će toplotne pumpe koristiti otpadne vode, dok će neke toplane preći na grejanje solarnom energijom.

Pročitajte još:

Odil Reno-Baso, predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj, prisustvovala je danas i predstavljanju ukupno 32 nove elektronske usluge u Srbiji. Pored nje, prisustvovale su i Irena Vujović, ministarska zaštite životne sredine, Bojana Tošić, direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike (RSJP) i ministarka Đedović Handanović.

Tom prilikom, ministarka zaštite životne sredine rekla je da se usluge iz resora koje vodi, odnose na digitalizaciju administrativnih postupaka prilikom procene uticaja na životnu sredinu. Već sada sve te poslove investitori mogu da obave putem portala eUprava, kako bi brže i efikasnije došli do saglasnosti, a zatim i dozvola važnih za nova ulaganja u obnovljive izvore energije.

,,Time unapređujemo poslovno okruženje i gradimo čvršće mostove saradnje između privrede i javne uprave. Digitalizacijom procedura smanjujemo upotrebu papira i štitimo životnu sredinu i ujedno stimulišemo ulaganja u obnovljive izvore energije, što je u skladu sa ciljem da se poveća upotreba zelene energije. Ove investicije su važna karika u zelenoj transformaciji i održivom razvoju Srbije, o čemu ćemo brinuti i ubuduće“, rekla je ministarka Vujović.

Digitalizovane usluge iz oblasti zaštite životne sredine odnose se na postupke procene uticaja projekata na životnu sredinu i to: odlučivanja o potrebi procene uticaja, određivanja obima i sadržaja studije o proceni uticaja, saglasnosti na studiju o proceni uticaja, postupak zatečenog stanja i ažuriranje studije.

Ministarka se tom prilikom zahvalila i predsednici EBRD-a na njihovoj podršci u zelenoj transformaciji Srbije i kroz podršku projektima izgradnje regionalnih i reciklažnih centara širom zemlje.

Energetski portal

Dodela sredstava za seoski turizam – najviše korisnika u Zapadnoj Srbiji

Foto-ilustracija: Unsplash (Nerses Khachatryan)
Foto-ilustracija: Unsplash (clay-banks)

Radna grupa za odlučivanje o učešću u finansiranju projekata razvoja i unapređenja ruralnog turizma i ugostiteljstva donela je odluku o dodeli bespovratnih sredstava u ukupnom iznosu od 150 miliona dinara.

Sredstva su dodeljena za najbolje rangirana 82 registrovana seoska turistička domaćinstva, etno kuće i salaša čiji su projekti ispunili sve kriterijume propisane uredbom. Sredstva su namenjena za rekonstrukciju i dodatno opremanje postojećih ugostiteljskih objekata za smeštaj, saopšteno je na sajtu Vlade Republike Srbije.

U regionu Zapadne Srbije (28 korisnika), AP Vojvodine (20 korisnika) i Centralne Srbije i Šumadije (19 korisnika) nalazi se najveći broj korisnika koji su ostvarili pravo na subvencije.

Pročitajte još:

Ideja je motivisati domaćinstva da budu legalizovana, s obzirom da je to bio uslov za prijavljivanje. Njihov broj povećao se za trećinu u odnosu na period pre usvajanja uredbe. Sada ih ima ukupno 1.052 u centralizovanom sistemu eTurista, budući da je registracija bila uslov za učešće u programu podsticaja.

Kompletan spisak korisnika kojima su odobrena sredstva biće objavljen na sajtu Ministarstva turizma i omladine, a korisnici će biti naknadno obavešteni o terminu potpisivanja ugovora, navodi se u saopštenju.

Energetski portal

Luksuzni modeli električnih vozila na čekanju

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Proizvodnja luskuznih modela električnih vozila beleži značajan pad jer primat uzimaju jeftiniji modeli koji često dolaze sa kineskog tržišta. Na udaru loše prodaje našao se model Porše Tajkan, koji zbog slabih rezultata smanjuje proizvodnju.

Kako pišu nemački mediji, fabrika u Cufenhausenu, koja proizvodi ovaj premium model, zbog pada potražnje verovatno će preći na jednu smenu, umesto dosadašnje dve.

U prvoj godini proizvodnje Porše Tajkan prodan je u 41.296 primeraka, što je najveća godišnja prodaja do sada. U 2022. godini zabeležen je pad od 16 odsto sa 34.801 prodanih vozila, a pripisan „uskim grlima u lancu snabdevanja i ograničenoj dostupnosti komponenti“.

Prošle godine Porše se oporavio i prodao 40.629 primeraka ovog modela, tokom generalno jake godine za nemačku marku.

Inače, prodaja električnih vozila u Nemačkoj je pala za 16,4 odsto u prvih šest meseci 2024. godine, do čega je verovatno dovelo ukidanje držanih subvencija za EV krajem prošle godine.

Pročitajte još:

Prosek prodaje na nivou Evropske unije, zabeležen je minus od 17 odsto. Ipak, sagledavajući efekte prodaje tokom cele godine, proizvođači su ocenili da je to bio „snažan rast”, mada ne toliko intenzivan kao 2022. godine kada je prodaja u odnosu na godinu pre porasla skoro 50 odsto.

Osim toga, kinesko tržište presušuje za Tajkan zbog sve većeg broja jeftinijih električnih vozila proizvedenih u lokalnim kineskim fabrikama.

Tajkan je takođe bio popularan izbor od kada je stigao na australijsko tržište 2021. godine, sa prodatih 531 primerkom u prvoj godini, blago je pao na 430 u 2022. godini i ponovo se popeo na 535 prodaja u 2023. godini. Od januara do juna ove godine, 163 Tajkana su prodata u Australiji, što je pad od 33,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, tokom kojeg je prodato 246 primeraka.

U prvom kvartalu ove godine prema podacima Asocijacije proizvođača vozila Evrope (ACEA), u Evropi se beleži oporavak prodaje sa 332.999 električnih vozila.

Porše Tajkan je nedavno ažuriran za modelsku godinu 2025. i ovo bi trebalo da pomogne u ublažavanju pada potražnje, jer su neki kupci možda čekali da novi model stigne. Lansiranje Makana Elektrik takođe bi trebalo da pomogne proizvođaču automobila. On je jeftiniji od Tajkana i jedno od tržišta gde bi mogao biti jako tražen navodi se Kina.

Energetski portal

Koliko Mađarska ulaže u razvoj solarne energije u domaćinstvima

Foto-ilustracija: Pixabay (wooolff)
Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Mađarska ulaže napore u razvoj zelene energije i dostizanje vodeće uloge u proizvodnji i skladištenju energije u domaćinstvima, industriji i vozilima.

Podaci pokazuju da je udeo solarne energije u proizvodnji električne energije, tokom prošle godine bio treći najveći na svetu i drugi najveći u Evropi.

Prvobitni cilj postavljen Nacionalnim energetskim i klimatskim planom za 2030. godinu, bio je dostizanje 6,5 GW solarnog kapaciteta. Međutim, ova zemlja je na proleće ove godine premašila ranije postavljen cilj, zbog čega je revizijom ovog Nacionalnog plana, cilj povećan na 12 GW. Procene su da ostvarenje ovog cilja ima veliku verovatnost da uspe.

Podaci pokazuju da je 2023. godina obeležena najvećim rastom do sada, kada se govori o solarnim elektranama ispod 50 kW.

Pročitajte još:

Posebnu pažnju, Vlada Mađarske usmerila je na porodice, odnosno instalaciju modernih solarnih sistema u domaćinstvima. Ovo se ostvaruje putem konkursa, odnosno pružanja finansijske podrške. Prvobitni budžet iznosio je 75,8 milijardi forinti (oko 200 miliona evra), ali on je ubrzo potrošen s obzirom na to da su do sada dodeljeni resursi za više od 18.000 projekata.

Zbog uspešnog odziva, privremeno se obustavlja podnošenje zahteva, a Ministarstvo energetike Mađarske, obezbediće dodatno iznos od 30 milijardi forinti (oko 80 miliona evra) koji će biti usmeren na već pristigne zahteve. Na ovaj način, umesto prvobitno planiranih oko 15.000 projekata, pomoć bi moglo da dobije više od 25.000 porodica.

Kako se navodi na sajtu Vlade Mađarske, u ovom trenutku radi više od 270.000 solarnih elektrana u domaćinstvima, sa ukupnom snagom od skoro 2.500 MW.

Energetski portal

Beli krovovi najefikasniji u borbi protiv gradskih vrućina

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)
Foto-ilustracija: Unsplash (Benjamin Davies)

Leta iz godine u godinu postaju sve toplija, a ovaj problem posebno je izražen u urbanim sredinama gde puno betona i malo vegetacije čine da vrućine postaju nesnosne.

Dodatan problem predstavlja i prekomerna upotreba klima uređaja koji prenose toplotu iz unutrašnjosti zgrada ka spolja, a stručnjaci tvrde da u gustom centru grada mogu da povećaju temperaturu za oko jedan stepen Celzijusa.

U nastojanju da “obore” temperature za par podeoka, pojedini gradovi pribegavaju metodama kao što su ozelenjavanje krovova ili postavljanje solarnih panela. Ipak, istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža (UCL) tvrde da nijedno rešenje nije tako efikasno kao farbanje krovova u belo.

Iako nema sumnje da su zeleni krovovi bolji od običnih jer, između ostalog, apsorbuju padavine i poboljšavaju biodiverzitet, stručnjaci sa UCL-a tvrde da je njihov neto efekat hlađenja grada u proseku zanemarljiv.

Sa druge strane, farbanje krovova u belo ili pokrivanje reflektujućim premazom bilo bi efikasnije u hlađenju gradova kao što je London nego krovovi prekriveni vegetacijom, zelene površine na nivou ulica ili solarni paneli.

Istraživači su u studiji, objavljenoj u časopisu Geophysical Research Letters, koristili trodimenzionalni model klime Velikog Londona za testiranje efekata različitih pasivnih i aktivnih sistema upravljanja toplotom tokom dva najtoplija dana leta 2018. godine.

Pročitajte još:

Utvrđeno je da bi beli krovovi mogli da smanje temperature širom grada u proseku za oko 1,2 °C, a na nekim lokacijama i do dva stepena Celzijusa ako budu široko prihvaćeni širom Londona. Drugi sistemi, kao što su ekstenzivna vegetacija na nivou ulice ili solarni paneli, obezbedili bi manji neto efekat hlađenja, samo oko 0,3 °C u proseku, iako nude i druge prednosti za životnu sredinu.

„Sveobuhvatno smo testirali više metoda koje bi gradovi poput Londona mogli da koriste da se prilagode i ublaže temperature zagrejavanja, i otkrili da su hladni krovovi najbolji način za održavanje niskih temperatura tokom ekstremno vrućih letnjih dana. Druge metode su imale različite važne sporedne prednosti, ali nijedna nije bila u stanju da smanji spoljašnju urbanu toplotu na skoro isti nivo”, rekao je vodeći autor studije, dr Oskar Brus.

Milena Maglovski

U Bijelom Polju otvorena zajednička železnička stanica Srbije i Crne Gore

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Tom Grünbauer)

U Bijelom Polju otvorena je zajednička železnička stanica Srbije i Crne Gore, na kojoj će biti samo jedna zajednička policijska kontrola, uz jedan carinski postupak, što znači dvostruko brži prelazak granice.

Prema rečima Gorana Vesića, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji je rekonstruisan deo od Resnika do Valjeva a sada je, u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, naša država tražila finansiranje projekta rekonstrukcije dela pruge od Valjeva do Vrbnice, u dužini od skoro 210 kilometara.

,,Kada budemo rekonstruisali još tih 210 kilometara kroz Srbiju i Crna Gora bude uradila svoj deo, imaćemo potpuno rekonstruisanu prugu Beograd – Bar što će biti značajno za prevoz robe i ljudi’’, rekao je ministar.

Kako je naveo, u razgovoru sa crnogorskim kolegom konstatovano je da Evropska unija prioritet daje prugama, a postignut je i dogovor da u narednom periodu dve zemlje pokušaju da dobiju što više novca za izgradnju pruga, jer je to ekološki način prevoza, koji ima veći kapacitet od drumskog prevoza.

Govoreći o auto-putu, ministar je izjavio da će Srbija do kraja godine završiti auto-put do Požege, dok ostaje jedan tunel koji će biti gotov do maja, a zatim će se krenuti sa izgradnjom poslednjih 107 kilometara kroz Srbiju, prema Boljarima.

Kako je dodao, na tom auto-putu biće integrisan granični prelaz.

Ministar je izrazio zahvalnost „Monteputu“ i „Putevima Srbije“ koji su uspeli da naprave projekat integrisane putarine, što je olakšanje za putnike, ali i dokaz kako dve zemlje mogu zajednički da rade.

Pročitajte još:

Filip Radulović, ministar saobraćaja i pomorstva Crne Gore, istakao je da je zajednički cilj što efikasniji granični prelaz, kako bi se što manje vremene trošilo na granici, najavivši da će sledeće godine početi rekonstrukcija pruge od Bara do Golubovaca.

Ukazao je i na to da je sa ministrom Vesićem razgovarao pre svega o državnim putevima i o modalitetima kako se može nastaviti auto-put Bar-Boljare.

Kako je naveo, postignut je dogovor da se u bliskoj budućnosti održi više sastanaka u cilju unapređenja infrastrukture između ove dve države.

Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, rekao je da Transportna zajednica sa vladama Crne Gore i Srbije radi na unapređenju železničke infrastrukture i smanjenju vremena čekanja na granicama u regionu.

,,Svedoci smo da neadekvatne transportne mreže i nedostatak koordinacije ozbilno ograničavaju povezanost regiona, kao i sa Evropskom unijom. Zato rešenje ovih pitanja zahteva ulaganja u infrastrukturu i bolju saradnju suseda’’, naglasio je Zakonjšek, dodavši da je stanica u Bijelom Polju dobar primer za ceo region.

On je istakao da će nadležne službe sarađivati pod jednim krovom i voz neće morati da staje dva puta, dodavši da će modernizacija pruge od Jadranskog mora do Beograda doprineti boljoj povezanosti luke Bar sa regionom, povećanju bezbednosti i kvaliteta usluga u putničkom i teretnom saobraćaju i promovisanju železničkog saobraćaja kao modernog vida saobraćaja.

Energetski portal

Novi ciklus programa „Zajednici zajedno“

Foto: Promo
Foto-ilustracija: Pixabay

Kompanija NIS raspisala je konkurs u okviru svog programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ za finansiranje projekata u ključnim lokalnim samoupravama u kojima posluje. Fokus ovogodišnjeg ciklusa je ulaganje u oblast obnovljivih izvora energije, a NIS će u podršku projektima iz ove oblasti uložiti 144,5 miliona dinara.

Program se realizuje u 13 partnerskih gradova i opština širom Srbije u kojima kompanija obavlja značajan deo svojih poslovnih aktivnosti: Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Kikinda, Pančevo, Zrenjanin, Požarevac, Kanjiža, Srbobran, Novi Bečej, Žitište i Veliko Gradište  u kojima živi oko 2,8 miliona građana Srbije. Institucionalni partneri kompanije NIS u ovogodišnjem programskom ciklusu su Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.

Ovogodišnji ciklus sprovodi se pod sloganom „Zajedno za zelenu energiju“ i podržaće projekte usmerene na povećanje proizvodnje „zelene“ energije u cilju postizanja višeg standarda održivosti i odgovornog odnosa prema prirodnim resursima, racionalizaciju potrošnje energije i stvaranje ekološki odgovornog ambijenta. Na ovaj način NIS nastoji da, zajedno sa partnerskim lokalnim samoupravama i nadležnim ministarstvima, podstakne realizaciju ekoloških projekata koji će doprineti korišćenju solarne energije za sopstvenu proizvodnju električne energije postavljanjem solarnih panela na objekte ustanova od javnog značaja, kao što su obrazovne i zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite, ustanove kulture i sportske ustanove.

Pročitajte još:

Prijave na ovogodišnji konkurs počinju 8. jula i traju do 13. septembra 2024. godine do 16 časova, a uslovi i propozicije konkursa objavljeni su na sajtu kompanije NIS, na linku. O projektima koji će biti podržani odlučuje komisija, a rezultati će biti objavljeni tokom oktobra tekuće godine.

Program „Zajednici zajedno“ od 2009. godine kontinuirano podržava razvoj lokalnih zajednica i ulaže u unapređenje kvaliteta života građana u ključnim oblastima: nauke i obrazovanja, javnog zdravlja i socijalne zaštite, zaštite životne sredine, kulture i sporta, sa posebnim fokusom na mlade, što je u skladu sa sloganom kompanije – „Budućnost na delu“. Do sada je samo u okviru ovog programa realizovano 1136 različitih projekata, u koje je uloženo više od 1,7 milijardi dinara.

Izvor: NIS

Obezbediti predvidivost za domaće poljoprivrednike

Foto-ilustracija: Pixabay (TheDigitalArtist)
Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Poljoprivrednicima je dostupna mogućnost efikasnog osiguranja cena žitarica i uljarica korišćenjem fjučers tržišta, dok je proizvod još uvek na njivi u samoj fazi proizvodnje, rekao je Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine nakon sastanka sa menadžmentom Produktne berze Novi Sad.

Kako je istakao, zajedničkim aktivnostima sa tom produktnom berzom, obezbediće se predvidivost za domaće poljoprivrednike.

Ministar je ocenio da je sigurnost u pogledu cena poljoprivrednih proizvoda od velikog, ako ne i od presudnog značaja za srpski agrar, i dodao da je na sastanku konstatovano da se promene cena žitarica i uljarica na svetskom tržištu reflektuju i na Srbiju, kao i da se oscilacije cena mogu očekivati i u narednom periodu usled klimatskih promena koje imaju uticaj na obim proizvodnje.

On je objasnio da svaki poljoprivrednik koji bude želeo može preko Produktne berze osigurati cene za svoje proizvode kroz fjučers tržište i dodao da je ovo jako važno jer omogućava poljoprivrednicima da preduprede bilo kakvu nepredvidivost i osiguraju prihod za svoje proizvode.

Ministarstvo trgovine će nastaviti sa ulaganjima koja će, kako navodi ministar, dovesti do podizanja organizovanosti i bezbednosti našeg tržišta.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, centralna tema sastanka sa menadžmentom Produktne berze Novi Sad bila je vezana za mogućnosti srpskog agrara u obezbeđivanju cene žitarica i uljarica u budućem periodu na robnim berzama.

,,Mali broj poljoprivrednika koristi navedenu mogućnost usled nepoznavanja postupka osiguranja cena i Ministarstvo trgovine će, zajedno sa ljudima iz Produktne berze i ekspertima, u ovoj oblasti pokrenuti sistemsku, kontinuiranu edukacionu kampanju vezanu za načine osiguranja cene žitarica i uljarica na postojećim terminskim tržištima’’, istakao je Momirović.

Na sastanku su razmatrane i dogovorene aktivnosti koje će Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine sprovoditi sa Produktnom berzom Novi Sad u cilju unapređenja efikasnosti i sigurnosti robno-berzanskog trgovanja u Srbiji.

Energetski portal

Vatikan planira potpunu klimatsku neutralnost uz pomoć solara

Foto-ilustracija: Unsplash (arnold-straub)
Foto-ilustracija: Unsplash (Christopher Czermak)

Vatikan planira izgradnju solarnog parka kako bi postao energetski nezavisan i u potpunosti oslonjen na obnovljive izvore energije, sa ciljem postizanja 100 odsto proizvodnje električne energije iz čistih izvora.

Projekat solarnog parka biće izgrađen na vatikanskom zemljištu izvan Rima koje obuhvata preko 400 hektara, što u potpunosti osnažuje postojeći kapacitet unutar grada-države, kako prenose i svetski mediji. Gradnja će se odvijati na zemljištu Santa Maria di Galeria, koje se decenijama koristi za emitovanje Vatikanskog radija – medijska služba Svete Stolice koja prenosi poruke na više od 40 jezika.

Iako područje poznato i po pritužbama lokalnog stanovništva zbog zdravstvenih problema usled radiotalasa, prostor bi mogao postati izvor solarne energije kombinovane i sa potrebama poljoprivrednog zemljišta. Za vođenje ovog zadatka imenovani su posebni poverenici.  

Pročitajte još:

Ova ekološka inicijativa deo je šireg plana pod nazivom ,,Ekološka konverzija 2030″, što predstavlja sveobuhvatan plan kojim trenunti papa nastoji transformisati Vatikan u ekološki održivu i klimatski neutralnu zajednicu. Pogram uključuje projekte kao što je izgradnja pomenutog solarnog parka za pokrivanje svih energetskih potreba Vatikana o čemu je nedavno objavljeno pismo.

Takođe, planom je predviđena zamena tradicionalnih vozila električnim, čime bi se smanjilo zagađenje, ali i poslala poruka o značaju životne sredine, s obzirom da sam Vatikan nema gustu mrežu automobila i saobraćaja. Dodatne mere uključuju renoviranje i adaptaciju postojećih zgrada i infrastrukture i podrška održivoj poljoprivredi i integracija održivih praksi u upravljanju poljoprivrednim zemljištem.

Iako preko 40 zemalja proizvodi bar polovinu svojih kapaciteta iz čistih izvora, kako je nedavno objavila IEA, najmanja zemlja na svetu kada ostvari planirane projekte, priključiće se vrlo malom broju zemalja koje se približavaju skoro pa stoprocentnim čistim kapacitetima energije, poput Nepala. Vatikan bi svoju potpunu energetsku nezavisnost ostvario u potpunosti putem solarnih panela.

Energetski portal

Da li rastu cene životnih namirnica?

Foto-ilustracija: Pixabay (Alexas_Fotos)
Foto-ilustracija: Social work photo created by freepik – www.freepik.com

Svetske cene hrane u junu su stagnirale u odnosu na maj i to nakon tri uzastopna mesečna povećanja, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Indeks mesečnih cena namirnica u junu je iznosio 120,6 poena, rast cena mlečnih proizvoda, šećera i biljnih ulja je nadoknadio pad cena žitarica. Indeks cena mesa gotovo nepromenjen u odnosu na maj.

„Globalne izvozne cene svih glavnih žitarica su opale, usled sezonskog pritiska žetve na severnoj hemisferi, poboljšanih proizvodnih perspektiva u zemljama kao što su Kazahstan i Ukrajina, i privremene zabrane uvoza od strane Turske. Cene kukuruza su opale zbog napredovanja žetve u Argentini i Brazilu, zajedno sa većim nego očekivanim zasejanim površinama kukuruza u Sjedinjenim Državama“, navodi se u izvještaju FAO.

Indikator koji prati cene biljnih ulja je u junu bio na nivou od 131,8 poena, što predstavlja rast za 3,1 odsto u odnosu na maj, dostigavši tako najveći nivo od marta 2023. godine. Takođe, cene sojinog i suncokretovog ulja nastavile su da rastu.

Pročitajte još:

„Nakon dvomesečnog pada, međunarodne cene palminog ulja su se oporavile u junu, uglavnom podržane oživljavanjem globalne uvozne potražnje zbog povećane cenovne konkurentnosti. U međuvremenu, svetske cene sojinog i suncokretovog ulja nastavile su da rastu, podržane čvrstom potražnjom iz sektora biogoriva u Americi i smanjenjem dostupnosti za izvoz u regionu Crnog mora“, navodi se u izvještaju.

Cene mlečnih proizvoda ostale su iste kao u maju, ali su 6,6 odsto više nego pre godinu dana. Cena putera porasla je najviše u zadnje dve godine, a uzrokovana je povećanom globalnom potražnjom za isporukama u bliskoj budućnosti usled velike maloprodaje i sezonski opadajućih isporuka mleka u Zapadnoj Evropi.

Kada su u pitanju indikatori cena mesa, pad međunarodnih cijena živinskog mesa skoro je neutralizovan umerenim do blagim povećanjima cena ovčijeg, svinjskog i goveđeg mesa. Cene svinjskog mesa su blago porasle zbog stalnog tempa uvoza, dodatno podržane sezonski aktivnom unutrašnjom prodajom, posebno u Severnoj Americi.

Nakon tri meseca opadanja, cena šećera počela je da raste, ali je i dalje niža nego pre dve godine. Na junsko povećanje su uticali smanjeni prinosi žetve tokom maja u Brazilu.

Energetski portal

Unapređenje mreže za priključenje, prioritet za razvoj energije vetra – Kako to ostvariti?

Foto-ilustracija: Unsplash (Made From the Sky)
Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Države članice Evropske unije imaju dobar potencijal za povećanje kapaciteta energije vetra, pokazujući ambiciozne želje za uspehom. Evropska unija želi da današnji kapacitet od 220 GW, poveća na 425 GW do 2030. godine i 1.300 GW do 2050. godine.

Kako navodi WindEurope, u ovom trenutku ima više od 500 GW ukupnog kapaciteta vetroelektrana koji čeka procenu za povezivanje na mrežu. Preciznije, reč je o Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Poljskoj, Rumuniji, Irskoj, Hrvatskoj i Velikoj Britaniji. Italija i Velika Britanija imaju više od 100 GW projekata na čekanju.

Iako je Evropska unija u nedavno revidiranoj Direktivi o obnovljivoj energiji (Renewable Energy Directive), pokrenula važne reforme kako bi se ubrzao razvoj vetroelektrana, kroz poboljšane i pojednostavljene procedure za izdavanje dozvola, postoji još važnih tačaka koje moraju da budu promenjene.

Jedna od njih, možda i najvažnija, jeste upravo mreža, odnosno neefikasne procedure dobijanja dozvola za mrežu. Pored toga, tu je i sama zagušenje mreže, zbog koje i povezane vetroelektrane ne mogu da izvoze veliki deo proizvedene energije.

Problem sa zasićenjem mreže ogleda se i u nedostatku transparentnosti u Evropi u vezi sa informacijama o godišnjim količinama obnovljive energije i zagušenjima, dovodi do loše efikasnosti u upravljanju i optimizaciji mreže.

Pročitajte još:

Kako bi se bolje razumele različite prakse dobijanja dozvola za mrežu i ograničenja proizvodnje, WindEurope je pokrenuo istraživanje 2023. godine sa ciljem prikupljanja informacija od zainteresovanih strana na nacionalnom nivou.

Jedan od interesantnih zaključaka jeste da je potrebno da se odustane od takozvanog principa ko prvi dođe, prvi bude uslužen. Umesto njega potrebno je uvesti kriterijume za filtriranje. Uz postojeći princip koji se primenjuje u velikom broju država, dolazi do nagomilavanja projekata, a među njima su brojni oni koji nisu dovoljno dobri. S obzirom na to da svaki od pristiglih mora redom da bude procenjen, oni koji su dobri moraju dugo vremena da čekaju dok ne stignu na red. Kako se navodi, danas može da prođe i do devet godina dok se dobija dozvola za priključenje na mrežu.

Ukoliko bi se primenio kriterijum za filtriranje, postavili bi se stroži kriterijumi koji su potrebni kako bi se uopšte pristupilo listi čekanja na procenu. Države koje su primenile ovaj efikasniji princip jesu Francuska, Norveška, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Pored toga, Španija, Irska i Grčka eksperimentišu sa kriterijumom prioriteta. To znači da nakon što se odbace oni projekti koji nisu dovoljno razvijeni, prioritet se daje projektima koji imaju napredne mogućnosti podrške mreži ili kombinuju različite tehnike i metode za proizvodnju električne energije. Sve ovo ima za cilj doprinos efikasnijem korišćenju mreže.

Energetski portal

Evropskoj uniji potrebno više brzih punjača

Foto-ilustracija: Unsplash (Evnex Ltd)
Foto-ilustracija: Unsplash (Oxana Melis)

Sve više električnih automobila u Evropskoj uniji zahteva veća ulaganja u infrastrukturu za punjenje sa akcentom na brzim punjačima, poručili su iz Evropske asocijacije proizvođača automobila (ACEA).

Na putevima EU trenutno je oko tri miliona vozila na baterije i blizu 75.000 dostupnih brzih punjača. To znači da na jedan brzi punjač dođe oko 30 električnih vozila, a kada se računaju i plug-in hibridna vozila, koja se takođe oslanjaju na istu infrastrukturu za punjenje, ovaj odnos raste na oko 52 automobila po brzom punjaču.

Zbog toga dostupnost i strateško postavljanje brzih punjača duž autoputeva postaju sve važniji u Evropskoj uniji kako vozači električnih automobila više ne bi brinuli o dometu vozila i kako bi mogli nesmetano da putuju na velike udaljenosti.

Dok neke zemlje EU napreduju kada je reč o širenju infrastrukture za punjenje, većina zaostaje. Prema podacima ACEA-e, samo Holandija, Francuska i Nemačka imaju skoro dve trećine (61 odsto) svih punjača u Evropskoj uniji, dok je druga trećina (39 odsto) raspoređena u 24 države članice.

Brzi punjači (sa kapacitetom većim od 22kW) čine samo delić ukupnog broja u EU – svaki sedmi punjač (13,5 odsto) sposoban je za brzo punjenje. Ostali su „normalni“ punjači, kapaciteta od 22 kW ili manje.

„Potrebno nam je masovno usvajanje električnih automobila na tržištu u svim zemljama EU da bismo postigli ambiciozne evropske ciljeve smanjenja CO2. Ovo se neće dogoditi bez široke dostupnosti brze i praktične infrastrukture za javno punjenje širom regiona. Brzi punjači su sastavni deo prelaska na mobilnost sa nultom emisijom“, izjavila je generalna direktorka ACEA-e, Sigrid de Vris.

Pročitajte još:

Imamo li brze punjače u Srbiji?

Foto: Charge&GO

Značaj brzih punjača prepoznat je i u našoj zemlji, a domaća kompanija Charge&GO neumorno radi na širenju mreže punjača koji su njihovim korisnicima dostupni putem Charge&GO aplikacije.

Kompanija je nedavno u rad pustila punjač jačine 60 kilovata koji se nalazi na parkingu BIG šoping centra u Rakovici. U planu je i instalacija još nekoliko punjača koji će se nalaziti na parkinzima BIG šoping centara širom Srbije, a tu su i punjači na OMV pumpama.

Na obilaznici kod Surčina dostupan je punjač snage 120  kilovata, dok se na OMV pumpi sa druge strane autoputa  nalazi elektropunjač snage 150 kilovata. Očekuje se da će do kraja godine broj punjača biti značajno uvećan, a veliki doprinos tom napretku daće upravo kompanija Charge&GO.

Kada je reč o putovanjima u inostranstvo, korisnicima aplikacije Charge&GO dostupno je više od 400.000 punjača koji su deo Hubjecta – najveće evropske e-roming mreže.

Charge&GO je prva regionalna platforma i mobilna aplikacija sa mrežom punjača koja omogućava brzo i jednostavno punjenje električnih vozila. Platforma pruža vozačima električnih vozila efikasnu uslugu punjenja, dok se svaka sesija naplaćuje automatski sa formiranog naloga.

Milena Maglovski

Niš – počela izgradnja železničke obilaznice oko grada

Foto-ilustracija: Unsplash (Anton Darius)
Foto-ilustracija: Pixabay

U Nišu je počela izgradnja železničke obilaznice oko grada, koja je deo projekta modernizacije pruge Niš-Dimitrovgrad.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu grada Niša, radiće se 22,5 kilometara obilaznice, a ceo projekat modernizacije pruge vredan je 153 miliona evra. Evropska unija na poklon je dala 80 miliona evra za Niš Dimitrovgrad i 35 miliona evra za obilaznicu.

Emanuel Žiofre, šef delegacije EU u Srbiji, istakao je da je srećan što je deo početka izgradnje ovako važne obilaznice koja će doprineti razvoju cele jugoistočne Srbije.

Kako je dodao, izgradnja svih deonica će doneti mnoge praktične pogodnosti ne samo građanima, već i privredi.

Tom prilikom, obratila se i Dragana Sotirovski, gradonačelnica Niša, koja je rekla da će izgradnjom obilaznice konačno biti izmeštena pruga iz centra grada, obezbediće se veća bezbednost u saobraćaju, rešiti niški železnički čvor, a takođe i poboljšati železnički saobraćaj kroz Srbiju.

Pročitajte još:

Infrastruktura železnice Srbije potpisala je ugovor o izgradnji obilaznice sa firmom „Extra Auto Transport“, kao vodećim članom konzorcijuma, koji čini i kineska kompanija „China Road and Bridge Corporation“.

Početku izgradnje zelezničke obilaznice prisustvovao je i Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Jelena Tanasković, generalna direktorka Infrastrukture Železnice Srbije.

Energetski portal

Ozelenjavanje Leskovca – 350 sadnica drveća

Foto-ilustracija: Unsplash (evaldas-grizas)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Sadnice hrasta, lipe, javora, jasena, bresta, bora i smrče nabavlja Grad Leskovac u cilju ozelenjavanja devastiranih površina. Planiraju da kupe 350 sadnica i da ih plate najviše u iznosu od 1.854.000 dinara.

Projekat pošumljavanja rade zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine dok bi mlado drveće trebalo bi da bude posađeno u mestima Milanovo i Brejanovce pored Leskovca. Projektom koji su potpisali 30. aprila, predviđeno je za nabavku i transport bude izdvojeno do 1.039.400 dinara sa PDV-om iz Zelenog fonda Republike Srbije i do 1.000.000,00 dinara sa PDV-om iz Budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine grada Leskovca.

Nabavku su raspisali za 38 komada hrasta kitnjaka, 50 sitnolisnih lipa, 52 javora, 65 belog jasena, 50 gorkog presta, 45 crnog bora i 50 komada smrče.

,,To su sadnice dva do tri puta presađivane, odnosno iz druge ili treće škole. Stablo mora biti pravo bez mehaničkih ozleda, kruna simetrična i gusta, korenov sistem pravilno razvijen. Listovi, cvetovi i grane odgovarajući prema izrazitim osobinama kultivara“ – neki su od zahteva koji se navode u tehničkoj dokumentaciji.

Pročitajte još:

Naveli su i tačne veličine željenih sadnica i napominju da biljke moraju da budu dopremljene bez mehaničkih oštećenja, štetočina i bolesti i da koren bude očuvan i dobro razvijen.

,,Priznaju se samo vitalne, pravilno razvijene biljke; ukoliko su slabe, oštećene, polomljene i ne odgovaraju po veličini, zdravstvenom stanju, izgledu habitusa i korenovog sistema moraju se zameniti. Ukoliko se ustanovi prisustvo nekih fitopatoloških oboljenja, kojima su pristigle biljke zaražene, dobavljač je dužan da taj broj biljaka nadoknadi“ – stoji u dokumentaciji.

Rok za podnošenje ističe 16. jula, procenjena vrednost navake je 1.854.000 dinara, a rok za isporuku sadnica je najduže 14 dana od dana prijema zahteva za isporuku.

Izvor: Južne vesti

Razvijen cement otporniji na pukotine od običnog

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (schuetz-mediendesign)

Naučnici iz Nju Džersija (Princeton University) razvili su novu vrstu cementa, koji je znatno otporniji na pukotine od običnog. Tokom istraživanja koristili su prirodne materijale koji su lagani i jaki.

Tako su došli do saznanja da je unutrašnja strana školjki sjajna obloga je od sedefa i da ima dobra mehanička svojstava, kao što su čvrstoća i žilavost. Ove komponente iskoristili su za proizvodnu nove vrste cementa.

Sedef, prirodni materijal koji se nalazi u školjkama, poznat je po svojoj čvrstoći i otpornosti. Sastoji se od nekoliko slojeva heksagonalnih tableta aragonita, tvrdog minerala, koje su spojene mekanim, hiperelastičnim biopolimerom. Aragonitne tablete su vrlo krte, zahvaljujući biopolimeru koji omogućava njihovo pomeranje pri naprezanju sedefu daje izuzetnu otpornost na lomljenje.

Ovi kompoziti sedefa se oblikuju laserskom obradom cementne paste u pojedinačne tablete i urezane uzorke i laminiranjem sa ograničenim količinama odgovarajućih elastičnih međuslojeva. Testiranje mehaničke otpornosti ovog kompozita sprovedeno je pomoću savijanja grede sa uskom tačkom naprezanja. Dok su standardne cementne grede bile krte i lomile se pri dostizanju tačke loma, grede slične sedefu pokazale su 19 puta veću fleksibilnost i 17,1 puta veću otpornost na lomljenje, pri čemu su zadržale skoro istu snagu.

Pročitajte još:

U studiji koja je objavljena u časopisu Advanced Functional Materials, navodi se da bez dodatka vlakana i ojačanja, cementni materijali pate od niske lomne žilavosti i niske duktilnosti u poređenju sa drugim sintetičkim građevinskim materijalima kao što su staklo, drvo i čelik.

„Prirodni sedef, žilav, jak i duktilan materijal, je poseban primer otpornog materijala – on je 3.000 puta žilaviji od svog proteinskog matriksa i ima rastezanje do loma od jedan odsto što je znatno više od krhkih aragonitnih tableta“, navedeno je u studiji.

Rezulati koje su dobili su sami početak jer su postignuti u laboratoriji, u planu je testiranje ovog cementnog kompozita u realnim uslovima. Takođe, naučnici istražuju mogućnosti primene ovih mehaničkih svojstava za poboljšanje otpornosti na pukotine drugih materijala, kao što su beton i porcelan.

Energetski portal

Šetaj, recikliraj, zaradi tokene

Foto: City&Me
Foto: City&Me

Zamislite da šetate gradom ili vozite bicikl u prirodi, i time doprinosite da grad dobije stablo više, da neka životinja bude nahranjena ili jednostavno osvojite kartu za pozorište. Tokom novembra prethodne godine pokrenuta je City&Me aplikacija – inovativna platforma osmišljena da širenjem svesti o značaju održive budućnosti pokrene građane da menjaju svoje navike i životnu sredinu u okviru lokalne zajednice.

Platforma predstavlja plod saradnje između Aleksandra Stamenkovića i Branka Krsmanovića, koji su radili uz tim stručnjaka iz nevladinog, poslovnog i javnog sektora. Naš sagovornik, Aleksandar, odlučio je da nam bolje objasni koji to spektar mogućnosti pruža njihov izum, i kako može biti od pomoći u formiranju pametnih i održivih gradova.

Od svog lansiranja City&Me je uspeo da okupi više od 15.000 građana, obezbedi podršku kroz lokalne i nacionalne kompanije, gradove, međunarodne organizacije, brojne stručnjake i partnere. Iako je nastala u Nišu, uspeh je naveo osnivače da razmišljaju i o drugim gradovima, a sledeći bi mogao da bude Kragujevac, gde postoji izuzetna saradnja kroz City&Me chatbot.

City&Me chatbot dizajniran je da građanima olakša pristup lokalnim vestima, kao što su informacije o javnom prevozu, detalji o kulturnim događajima ili ankete. Chatbot se integriše u aplikaciju Viber i može se koristiti nezavisno od usluga same aplikacije. Zahvaljujući svojoj integraciji u Viber, City&Me chatbot uspeo je da dostigne veliki broj korisnika, preko 100.000 ljudi u Nišu i Kragujevcu. Planovi za širenje aplikacije postoje i kada je reč o regionu.

U FOKUSU:

„Sa sigurnošću možemo da potvrdimo da će najmanje jedan od gradova u regionu koristiti City&Me servise do kraja jula 2024. godine“, rekao nam je Aleksandar, ne otkrivajući koji grad je u pitanju.

Kada je reč o tokenizaciji, City&Me koristi sistem nagrađivanja, tako što meri zelene aktivnosti korisnika. Ukoliko u toku jednog meseca načinite 100.000 koraka ili pređete 100 kilometara biciklom, aplikacija vam automatski dodeljuje zlatni token koji vi možete da zamenite za sadnicu u gradskom parku, koja je označena u digitalnoj zelenoj oazi i nosi ime korisnika. Osim toga, u saradnji sa jednom od kompanija, korisnici tokene osvajaju i reciklažom električnog ili elektronskog otpada.

„Korišćenje tokena kao valute unutar aplikacije otvara širok spektar mogućnosti za korisnike. Tokeni se mogu zameniti za različite nagrade, usluge ili popuste kroz prodavnicu dostupnu unutar aplikacije. Nagrade variraju, od karata za pozorište, besplatnih obroka, popusta za prevoz, do sadnica posađenih u lokalnim parkovima ili šumama“, objašnjava Aleksandar.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

1...293031...1.536Page 30 of 1.536

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs