Home Blog Page 27

Kako je Balkan ostao u mraku za 13 minuta?

Foto-ilustracija: Freepik (BiZkettE1)
Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

Do havarije na elektroenergetskom sistemu u jugoistočnom delu kontinentalne Evrope 21. juna, došlo je zbog iskakanja dva dalekovoda u roku od 13 minuta, prema rezultatima dosadašnje istrage Evropske mreže operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E).

Zbog toga su bez struje, na oko tri časa, ostali veći delovi Bosne i Hercegovine, skoro cela Albanija i Crna Gora, deo Hrvatske, dok ostatak kontinentalnog evropskog energetskog sistema nije bio značajno pogođen incidentom.

ENSTO-E je saopštio da je neposredno pre incidenta, pogođeno područje uvozilo oko 2.000 MW iz susednih zemalja i izvozilo 417 MW u Italiju putem HVDC podmorskog kabla između Crne Gore i Italije (Monita).

„U kratkom vremenskom periodu (u 12:09 i 12:22h), došlo je do dva neočekivana ispadanja nadzemnih vodova. Odmah nakon drugog ispada u 12:22, napon je počeo da pada u širokom području. Ovi padovi napona su se nastavili dok nisu dostigli tako niske nivoe da su izazvali visoke struje i dalje niske napone na mnogim linijama u regionu. To je aktiviralo zaštitne uređaje da isključe ove linije, što je rezultiralo odvajanjem pogođenog područja od kontinentalnog evropskog energetskog sistema. Pogođeno područje je nastavilo da beleži pad napona, kao i pad frekvencije. Na kraju, to je dovelo do nestanka struje u pogođenom području“, navode iz ENTSO-E i pri tome detaljno opisiju šta je istragom otkriveno.

Pročitajte još:

Redosled događaja

Sve je krenulo u 12:09h kada je 400 kV linija Ribarevine – Podgorica2 u Crnoj Gori ispala zbog kratkog spoja, što nije izazvalo veće probleme.

Potom je u 12:22h, 400 kV linija Zemblak – Kardia između Albanije i Grčke ispala takođe zbog kratkog spoja. Ova dva ispada su dovela do (N-2) incidenta sa nekoliko povreda sistema u pogledu opterećenja linija i napona.

U 12:24h, zbog nastavka pada napona u regionu, nekoliko linija se isključilo jedna za drugom, zbog zaštite od podnapona i prenapona, što je izazvalo razdvajanje sistema. Kaskadno ispadanje elektroenergetskih linija brzo je dovelo do kolapsa napona i prekida snabdevanja električnom energijom u pogođenom području. Napon je nastavio da opada do nule, dok se na drugoj strani linije razdvajanja vratio na normalan nivo.

O ovome se vodi istraga u skladu sa zakonskim okvirom prema Uredbi Komisije (EU) 2017/1485, gde su Nacionalne regulatorne agencije i ACER pozvani da se pridruže TSO-ima u Ekspertskom panelu.

U skladu sa odredbama pomenute Uredbe, ENTSO-E će predstaviti rezultate istrage Grupi za koordinaciju električne energije i naknadno ih objaviti nakon završetka analize.

Energetski portal

Nemačka: Do klimatske neutralnosti uz zeleni vodonik

Foto-ilustracija; Unsplash (Maheshkumar Painam)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nemačka se obavezala da će postići klimatsku neutralnost do 2045. godine, a u tom procesu značajnu ulogu imaće zeleni vodonik.

Nemačka Vlada i nekoliko pokrajinskih vlada opredelile su 4,6 milijardi evra za ukupno 23 projekta zelenog vodonika koji se tiču proizvodnje, implementacije inovativnih rešenja za skladištenje i poboljšanja transportne infrastrukture zelenog vodonika, navodi se u saopštenju Nemačkog federalnog ministarstva ekonomskih poslova i klimatske akcije.

U planu je izgradnja postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika kapaciteta 1,4 GW koja će se napajati iz obnovljivih izvora energije i transportovati 1.800 tona zelenog vodonika godišnje. Projekti uključuju i rešenja za njegovo skladištenje kapaciteta 370 GWh, kao i izgradnju 2.000 km neophodne infrastrukture.

Prema rečima ministra ekonomskih poslova i klimatske akcije, Roberta Hebeka, finansiranjem ovih projekata Nemačka pravi veliki korak ka klimatski neutralnoj i održivoj ekonomiji u Evropi i šire.

On je naglasio da će snažna infrastruktura za vodonik igrati ključnu ulogu u dekarbonizaciji nemačke industrije i energetskog sektora, a da će vodonični cevovodi postati arterije industrijskih centara, stvarajući preduslove za klimatski neutralan privredni rast.

Pored državnog finansiranja, Evropska unija će obezbediti deo sredstava, dok će kompanije uključene u projekte dodati još 3,3 milijarde evra. Očekuje se da će cela investicija do 2030. godine dostići ukupno 7,9 milijardi evra.

Pročitajte još:

U planu i intenziviranje uvoza zelenog vodonika

Federalno ministarstvo ekonomskih poslova i klimatske akcije saopštilo je da su dostupni rezultati prvog kruga nadmetanja za uvoz zelenog vodonika u okviru programa H2Global za period između 2027. i 2033. godine.

U Nemačku će biti uvezeno najmanje 259 hiljada tona zelenog amonijaka što je više od deset odsto nemačke godišnje proizvodnje amonijaka.

„Zaključivanje prvih ugovora o kupovini proizvoda od zelenog vodonika je važan korak ka transformaciji Nemačke kao industrijske baze, postizanju naših klimatskih ciljeva i očuvanju održivih radnih mesta u našoj zemlji”, rekao je Hebek.

On dodaje da su Nemačkoj industriji potrebne velike količine zelenog vodonika i njegovih derivata za dekarbonizaciju privrede, što zahteva uvoz iz Evrope i van nje, kao i domaću proizvodnju vodonika. Uspešna aukcija u okviru H2Global je prvi korak u ovom pravcu, a dalji koraci će uslediti uskoro, napominje ministar.

Milena Maglovski

Projekat ,,Jadar“ – slušaće se argumenti struke i mišljenje građana

Foto-ilustracija: Unsplash (Dion Beetson)
Foto-ilustracija: Unsplash (Paul-Alain Hunt)

Za slučaj projekta „Jadar’’, kao i drugih velikih projekata koji mogu da imaju značajan uticaj na dalji razvoj zemlje, Vlada Srbije biće spremna da sasluša argumente struke i mišljenje građana, rekla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, dodajući da će njihova dalja realizacija biti moguća isključivo uz apsolutno i beskompromisno poštovanje visokih standarda zaštite životne sredine.

Prema rečima ministarke, odlukom Ustavnog suda projekat „Jadar’’ je ponovo aktivan, ali Ministarstvu koje vodi još nije dostavljena Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Ukoliko kompanija dostavi studiju, dodaje ona, sva dokumenta biće pregledana od strane timova domaćih i međunarodnih stručnjaka.

„Država se ozbiljno i odgovorno bavi zaštitom životne sredine kada je reč o razvojnim projektima i ne ubeđujemo građane praznom pričom. Ukoliko dođe do implementacije ugovora sa kompanijom Rio Tinto, bićemo apsolutno beskompromisni kada je reč o zaštiti životne sredine i zahtevaćemo primenu svetskih standarda, na dobrobit svih građana Srbije’’, istakla je ministarka.

Pročitajte još:

Kako je objasnila, litijum je trenutno najtraženija sirovina u svetu, a u budućnosti bi mogao da bude važan činilac u visokotehnološkoj prerađivačkoj industriji i na teritoriji naše zemlje, koja bi Srbiji donela značajnu komparativnu prednost na svetskoj sceni.

Ministarka je istakla da je potrebno da „svi moramo da budemo odgovorni, da saslušamo struku, sagledamo argumente, a zatim je na građanima da odluče o potencijalnom ubrzanom ekonomskom razvoju’’.

Energetski portal

Ugljenične farme poljoprivredu čine održivijom

Foto: ljubaznošću Tare Lazarević
Foto: ljubaznošću Tare Lazarević

Emisije gasova staklene bašte ostavljaju brojne negativne posledice na planetu, kao što je zagađenje vazduha, povećanje kiselosti okeana i problem o kojem se možda i najviše govori – globalno zagrevanje. Istraživanja koja su rađena u gotovo svim krajevima sveta pokazala su da je značajnu odgovornost za emitovanje ovih emisija ponela poljoprivreda. Zbog toga svetski naučnici iznalaze načine kako da poljoprivredne prakse učine održivijim primenjujući, recimo, principe regenerativne poljoprivrede. Među održivim idejama koje se realizuju uglavnom u dalekim zemljama, jedna se rodila upravo u Srbiji. Ovo je priča Tare Lazarević, učenice Gimnazije u Zaječaru, koja je svoje vreme i znanje usmerila na praktična rešenja, koja našu prirodu mogu da učine zdravijom sredinom za život.

Detinjstvo ispunjeno vremenom provedenim u prirodi, kroz igru i pomaganje baki i deki oko poslova u njihovoj bašti, probudilo je u Tari još u osnovnoj školi ljubav prema prirodnim naukama, koja se kasnije spontano razvila u ljubav prema ekologiji. Desetak godina kasnije Tarina odgovornost prema prirodi dolazi do izražaja, posebno kroz učestvovanje na Svetskoj olimpijadi zaštite životne sredine i održivog razvoja. Razmišljajući o odabiru teme za takmičenje, Tara je tragala za rešenjima koja će biti inovativnija od onih za koje, uglavnom, svi znaju. Njen konačan izbor bilo je predstavljanje ideje projektovanja ugljeničnih farmi na teritoriji Srbije.

U FOKUSU:

Šta su ugljenične farme?

Objašnjavajući najšire značenje pojma, Tara je istakla da su ugljenične farme i farme za koje mi znamo zapravo veoma slične na prvi pogled, ali da su sitne promene one koje prave značajnu razliku i čine ugljenične farme održivijim. Kao što i samo ime ukazuje, reč je o farmama koje imaju veći kapacitet da zadrže ugljenik u zemljištu. Ovo se postiže na različite načine, kao što je primena kompostiranja, uzgajanje i pokrivanje određenih tipova useva i drugo.

− S obzirom na to da svaka porodica približno baci 30 odsto namirnica koje bi mogle da posluže za kompostiranje, u okolnim mestima bi postojali posebni kontejneri za odlaganje takvog otpada i oni bi se prevozili do farmi na svaka dva do tri dana − objašnjava Tara.

Ovakve farme prostirale bi se na znatno većim površinama od uobičajenih i ne bi bile namenjene za ličnu upotrebu. Postoji još jedan važan uslov koji se postavlja, a koji će ugljenične farme činiti drugačijim. Naime, prostor oko farmi zahteva pošumljavanje i isplaniranu ispašu, dok fabrikama neće biti mesto u bližoj okolini. Kako Tara navodi, fokus ugljeničnih farmi jeste na smanjenju viška ugljenika, ali uporedo bi se doprinosilo i rešavanju drugih problema. S obzirom na to da efekat staklene bašte pospešuje požare, suše i poplave, širom primenom ovakvih farmi, uticalo bi se na ublažavanje vremenskih nepogoda. Pored toga, obogaćeno zemljište donosilo bi više prinosa, koji bi bili donirani onima koji nemaju dovoljno hrane, čime se ublažava i problem gladi i siromaštva.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

U Sloveniji potvrđeno prisustvo japanske bube koja napada više od 300 vrsta biljaka

Foto-ilustracija: Wikipedia (Zech Smith)
Foto-ilustracija: Wikipedia (Bruce Marlin)

U okviru programa istraživanja, u Sloveniji je prvi put pronađena japanska buba (Popillia japonica), koja je svrstana na listu 20 najvažnijih karantinskih štetočina biljaka u Evropskoj uniji, saopštila je Uprava za bezbednu hranu, veterinu i zaštitu bilja Republike Slovenije.

Kako se navodi, ova buba napada više od 300 vrsta kultivisanih i divljih biljaka. One se hrane lišćem, cvećem, plodovima vinove loze, kukuruzom, trešnjama, jabukama, lešnikom i drugim biljkama.

Odrasle jedinke jedu biljke od vrha do dna, a kako je objašnjeno, one jedu lisno tkivo između lisnih žila, tako da listovi dobiju čipkasti izgled.

U Evropskoj uniji, odnosno državama članicama, svake godine se sprovodi program istraživanja kako bi se uvidelo njeno prisustvo, a svaka zemlja mora da ima pripremljen plan za vanredne situacije u slučaju izbijanja ovih štetočina.

Pročitajte još:

Njihovo prisustvo utvrđuje se pomoću feromonskih zamki, koje koriste feromone kao hemijske signale koje insekti koriste za komunikaciju međusobno. Ove zamke sadrže sintetičke verzije pomenutih feromena, što privlači insekte da uđu u zamku. Zamke se postavljaju uglavnom na odmaralištima duž autoputeva na kojima se zaustavljaju vozila iz oblasti u kojima su ovi insekti rasprostranjeni, kao i na aerodromima. Upravo je na jednom od ovakvih odmarališta, na auto-putu Lukovica, pronađena prva buba, što je potvrđeno u laboratoriji.

Uprava za bezbednu hranu, veterinu i zaštitu bilja, u 2023. godini već je pripremila plan hitnih mera za japansku bubu. U skladu sa postavljenim planom, stručnjaci su postavili dodatne feromonske zamke na odmaralištu Lukovica, kako bi se utvrdilo da li na ovoj lokaciji ima još jedinki. Takođe će biti pregledana i okolina u radijusu od jednog kilometra.

Ukoliko se ispostavi njihova prisutnost, uspostaviće se razgraničeno područje u kojem će se sprovoditi mere njihovog iskorenjivanja.

Energetski portal

Nova uredba o projektu „Jadar“ – „Rio Tinto“ pozdravlja, aktivisti negoduju

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (VecMes)

Pet dana od odluke Ustavnog suda kojom je kao neustavna proglašena Uredba Vlade Srbije o ukidanju prostornog plana za projekat „Jadar“, Vlada je donela novu. Poništava se ona doneta 2022. godine kojom je na projekat “Jadar“ stavljena tačka.

,,U cilju realizacije odluke Ustavnog suda, kako bi se obezbedila mogućnost dalje primene Uredbe i kako bi se započeti postupci okončali na ustavan i zakonit način, Vlada donošenjem Uredbe preduzima mere kojima bi se pravni poredak vratio u stanje koje je bilo pre donošenja uredbe koja je proglašena neustavnom“, saopšteno je iz Vlade.

Iz „Rio Tinta“ pozdravlju odluku, aktivisti je osuđuju.

,,Projekat ‘Jadar’ će morati da ispuni stroge standarde životne sredine u skladu sa propisima Srbije i Evropske unije, što uključuje i nastavak razvoja projekta u pravnom smislu, dalji rad na izradi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, javni uvid i dobijanje neophodnih dozvola i odobrenja i pre same realizacije projekta“, saopšteno je iz „Rio Tinta”.

Brzo je stigla i reakcija onih koji se zalažu za zabranu kopanja u dolini Jadra.

,,Umesto sopstvenog naroda, vlast je odabrala da služi stranoj kompaniji – ‘Rio Tintu’. Za bilo kakve nemire i sukobe u društvu biće odgovorna vlast“, kaže Savo Manojlović iz pokreta „Kreni-promeni“.

Uoči saopštenja Vlade, predsednica parlamenta odgovarala je na navode lidera Stranke slobode i pravde da je njena stranka dovela komaniju „Rio Tinto“ u zemlju.

Ana Brnabić podseća da je projekat „Jadar“ u Srbiju stigao u vreme vlasti Demokratske stranke i da je prva dozvola izdata 2004.

,,Ja ne radim za privatnu kompaniju. Ja radim za interes građana, potpuno transparentno. Što se tiče 2017. i potpisivanja sporazuma o saradnji sa ‘Rio Tintom’, nisam zaboravila, ja sam samo rekla da oni koji danas pričaju da nikakve veze nisu imali sa ‘Rio Tintom’, i koji su protiv ‘Rio Tinta’ i rudarstva i litijuma ti su ljudi koji su doveli ‘Rio Tinto’ u Srbiju, koji su im davali istražna prava“, rekla je Brnabićeva.

Pročitajte još:

Đedović Handanović: Nema nemogućeg projekta, ima samo loših rešenja

Da se glavna reč o projektu prepusti stručnjacima ponovo se čulo od Dubravke Đedović Handanović, resorne ministarke.

,,Treba da pričamo na argumentovanim osnovama, a sa druge strane koja je to odgovornost koju mi preuzimamo i sa projektom i bez projekta. Nema nemogućeg projekta. Ima samo loših rešenja. U tom smislu naši zahtevi treba da budu maksimalni i po pitanju ekoloških zahteva, ekonomskih zateva i mi od njih nećemo odustati“, rekla je ministarka.

Ležište minerala jadarita otkriveno je u lozničkom kraju 2004. Taj mineral smatra se jednim od ključnih za prozvodnju litijumskih baterija koje se koriste u električnim automobilima.

Izvor: RTS

Već danima gori gradska deponija u Mladenovcu

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)
Foto-ilustracija: Pixabay

Od petka uveče gori velika gradska deponija u Mladenovcu, a dim se najviše oseti u okolnim selima Dubona, Vlaška, Šepšin i Selo Mladenovac, piše Danas.

Veći požar na gradskoj mladenovačkoj deponiji izbio je u petak uveče, a do požara je najverovatnije došlo zbog samozapaljenja.

Odbornici najveće opozicione grupacije u novom sazivu skupštine Mladenovac „Dogovor za Mladenovac“ tvrde da je do požara došlo jer deponija nije na adekvatan način održavana poslednjih godina.

„Deponija se zapalila jer je loše održavana. Ovo je velika deponija i na ovakvim deponijama se obavezno radi nasipanje zemlje ili peska. Kada se odloži određena količina smeća, preko toga bi trebalo da se naspe sloj zemlje ili peska, pa da se onda nastavi sa odlaganjem otpada. To se nije radilo već se nekoliko godina u nazad samo nasipalo smeće. To je dovelo do nakupljanja metana i došlo je do samozapaljenja“, kaže Zoran Jocić, odbornik GG „Dogovor za Mladenovac“.

Redakcija Danas-a je pozvala novoizabranog predsednika opštine Bogdana Vuksanovića, koji dolazi iz redova SNS-a, kako bi ga pitali šta se dešava sa požarom na deponiji.

„Požar je ugašen, trenutno sam na nekom sastanku pa ću vas nazvati posle kako bih vam objasnio o čemu se radi“, rekao je Vuksanović, koji se kasnije nije javljao na telefon.

Pročitajte još:

Zoran Jocić kaže da to što predsednik opštine tvrdi nije istina, jer je došlo samo do privremenog gašenja u nedelju uveče.

„Deponija gori. Ja živim u selu Vlaška, gde su prve kuće do deponije udaljene na oko 500 metara. Jeste u nedelju došlo do privremenog gašenja, ali je u ponedeljak požar ponovo izbio i još uvek gori. Ja dok pričam sa vama vidim kako se puši, a i osećam smrad“, kaže Jocić.

On navodi i da je najveći problem što se građanima niko nije obratio, kao i to što opština, odnosno komunalno preduzeće nema kapacitete u mehanizaciji da sanira ovaj požar.

Požari na deponijama u Srbiji nisu retkost. Do njih najčešće dolazi jer se otpad neadekvatno odlaže, pa dolazi do nakupljanja metana koji dovede do samozapaljenja.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Danas

Kinu čeka najveći projekat rudarenja uranijuma po novim metodama

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija; Unsplash (brice-cooper)

Kina je krenula u veliki poduhvat kako bi ojačala nuklearni energetski sektor izgradnjom najvećeg projekta rudarenja i proizvodnje prirodnog uranijuma, koji se nalazi u Ordosu u Unutrašnjoj Mongoliji – oblast u NR Kini na granici sa Mongolijom, jedna od autonomnih regiona države i pustinjska oblast u kojoj se nalazi i pustinja Gobi. 

Projekat ima za cilj da postavi nove standarde u industriji proizvodnje prirodnog uranijuma, sa naglaskom na zaštiti životne sredine, modernizaciji celokupnog procesa i efikasnim poslovanjem.

Jedna od ključnih inovacija jeste nov metod koji se razlikuje od tradicionalnih rudarskih tehnika jer ne zahteva da se rude iznesu na površinu radi prerade. Umesto toga, uranijum se ekstrahuje kroz zatvorene sisteme koji cirkulišu rastvor za ispiranje ispod zemlje, čime se značajno smanjuje uticaj na životnu sredinu, objašnjeno je na sajtu World Nuclear News (WNN).

Pročitajte još:

Pored toga, projekat koristi najsavremenije tehnologije uključujući automatizaciju, daljinsku centralizovanu kontrolu i analizu velikih podataka. Ovaj projekat učiniće državu konkurentijom na međunarodnom tržištu. Uranijum je ključni element u proizvodnji nuklearne energije u nuklearnim elektranama. U nuklearnim reaktorima, uranijum se koristi kao gorivo kroz proces nuklearne fisije, nakon koje se oslobađaju velike količine energije.

Kao i u svim drugim delovima sveta, i Kini su potrebne velike količine električne energije, naročito ako uzmemo u obzir broj stanovnika i sve grane industrije i proizvodnje koje poseduje. Međutim, prateći globalne napore, i Kina teži smanjenju upotrebe fosilnih goriva, zbog čega se sada odlučila za veliki projekat kada je reč o nuklearnoj energiji, koja je prošle godine činila skoro pet odsto ukupne kineske nacionalne proizvodnje električne energije.

U državi postoji 56 nuklearnih reaktora koji su trenutno u funkciji ili još u fazi izgradnje i planiranja, a da bi podržala ovaj rast, plan je da se snabdevanje uranijuma razdeli na sledeči način: proizvodnja trećine u zemlji, kupovina druge trećine kroz međunarodna partnerstva i kupovinu preostale trećine sa globalnog tržišta, navodi se na WNN.

Energetski portal

Gugl i Majkrosoft troše više električne energije nego 100 zemalja

Foto-ilustracija: Freepik (DilokaStudio)
Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Prema podacima za prošlu godinu dve globalne kompanije potrošile su više električne energije od mnogih država. Gugl i Majkrosoft potrošili su 48 teravat sati (TWh) električne energije tokom 2023. godine, od kojih je svaka po 24, premašivši potrošnju u više od 100 zemalja, pokazalo je novo istraživanje.

Istovremeno oni su vodeće tehnološke kompanije koje zagovaraju obnovljivu energiju kao održiv izvor za svoje sofisticirane inovacije.

Analiza Majkla Tomasa, podeljena na mreži X, tvrdi da su i Gugl i Majkrosof trošili istu količinu energije kao Azerbejdžan, čiji se BDP procenjuje na 78,7 milijardi dolara. Guglov prihod u 2023. iznosio je 307,4 milijarde dolara, a od Majkrosofta 211,9 milijardi dolara.

Prema podacima tehnološki giganti troše više energije od Islanda, Gane, Dominikanske Republike i Tunisa, a svaka od ovih zemelja potroši po 19 TWh, dok je Jordan potrošio 20 TWh. Libija (25 TWh) i Slovačka (26 TWh) potrošile su nešto više električne energije.

Veliku potrošnju beleži i Srbija, koja je prošle godine potrošila 31 TWh.

Ove kompanije imaju data centre koji troše energiju kako bi njihovi cloud servisi funkcionisali, uključujući i njihove napore veštačke inteligencije (AI). Data centri koriste mnogo energije i vode za hlađenje. Potrošnja energije verovatno je porasla s obzirom na to da su obe kompanije potpuno prešle na AI, prenose svetski mediji.

Pročitajte još:

Kako se AI razvija i postaje sofisticiraniji, raste i potreba za više energije, koja još uvek u mnogim zemljama u velikom postotku dolazi iz sagorevanja fosilnih goriva. Veštačka inteligencija kako bi generisala odgovore, troši dosta više energije od uobičajenih pretraga na internetu.

Prema izveštaju globalne finansijske insitucije „Goldman Sachs“ sa sedištem u Njujorku, upit ChatGPT-u zahteva skoro deset puta više električne energije nego upit Gugl pretrage. Njihovi analitičari procenjuju da će potražnja za električnom energijom centara podataka porasti za 160 odsto do 2030. godine, dok centri podataka širom sveta trenutno troše jedan do dva odsto ukupne potrošnje električne energije.

„Goldman Sachs“ navodi kako Evropa treba preko jedan bilion dolara da pripremi svoju elektroenergetsku mrežu za veštačku inteligenciju.

„U proteklih 15 godina, evropska potražnja za električnom energijom teško je pogođena nizom šokova: globalna finansijska kriza, pandemija COVID-a i energetska kriza izazvana dešavanjima u Ukrajini. Ali takođe je trpela zbog sporijeg od očekivanog uzleta elektrifikacije i kontinuirane deindustrijalizacije evropske ekonomije. Kao rezultat toga, od vrhunca 2008. godine, potražnja za električnom energijom je kumulativno opala za gotovo 10 odsto“, navode oni.

Jasna Dragojević

Može li se Zapadni Balkan odreći gasa uz pomoć solarnih i vetroelektrana?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)

Zemlje Zapadnog Balkana uskoro bi mogle da se odreknu gasa i to zahvaljujući isključivo solarnim i vetroelektranama, pokazao je novi izveštaj Globalnog energetskog monitora (GEM).

Projekti solarnih i vetroelektrana koji su najavljeni ili su u fazama pre izgradnje ili izgradnje na Zapadnom Balkanu imaju ukupan kapacitet od 23 GW što je dovoljno da proizvedu četiri puta više električne energije nego elektrane na gas.

Takođe, energija sunca i vetra mogla bi da smanji emisije CO2 za 103 miliona tona tokom svog životnog veka i da uštedi preko devet milijardi evra u troškovima energije.

Prema izveštaju GEM-a, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija zajedno poseduju potencijal za izgradnju solarnih i vetroelektrana ukupne snage 23 GW što je 70 odsto više nego godinu dana ranije i uporedivo je sa potencijalnim kapacitetima u Nemačkoj.

Iako se Srbija trenutno može pohvaliti najvećim udelom operativnih elektrana (444 MW, odnosno 29 odsto), kao i sa najvećim potencijalom solarne i vetroenergije u regionu, (10,9 GW, ili 47 odsto), naša zemlja rizikuje da zaostane za Albanijom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom koje su je nadmašile u dodavanju novih kapaciteta u poslednjih nekoliko godina.

Pročitajte još:

Da li će Zapadni Balkan zaista iskoristiti svoj potencijal u pogledu energije sunca i vetra u navećoj meri zavisi od vlada i zakonodavnih okvira koji treba da olakšaju planiranje izgradne i izdavanje dozvola, poručuju iz GEM-a.

Operativni kapaciteti solarnih i vetroelektrana u regionu čine samo sedam odsto regionalnog energetskog miksa (1,5 GW), dok je svega šest odsto potencijalnih kapaciteta (1,3 GW) u izgradnji i velika je verovatnoća da će postati operativni.

Prema rečima koautorke izveštaja, Žanaim Kozibai, Zapadni Balkan je u jedinstvenoj poziciji jer region nije previše vezan za gasnu infrastrukturu, pa ulaganje u obnovljive izvore energije predstavlja održiviji potez koji ima ekonomski smisao.

„Ipak, potrebno je više političke volje u zemljama regiona, kao i veća podrška EU i SAD-a koje bi trebalo da se zalažu za potencijal čiste energije u regionu, a ne da podržavaju skupi gas koji zagađuje“, ocenila je Kozibai.

Iz GEM-a navode da bi zoniranje obnovljivih izvora energije trebalo da se vrši uz rigorozne mere zaštite životne sredine, kako bi se smanjio negativan uticaj na prirodu i biodiverzitet. Dodaju i da bi lokalne zajednice trebalo da budu aktivno uključene u projekte i da imaju koristi od njih.

Milena Maglovski

Koje su globalne promene ključne za ubrzavanje trostruke planetarne krize

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)
Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Trostruka planetarna kriza, koja obuhvata klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje, podstiče se brojnim čovekovim aktivnostima. Novi izveštaj pod nazivom Globalni izveštaj predviđanja o zdravlju planete i ljudskom blagostanju (eng A global foresight report on planetary health and human wellbeing), iznosi uvid u osam ključnih globalnih promena koje ubrzavaju trostruku planetarnu krizu. Izveštaj su zajednički izradili Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Međunarodni savet za nauku (eng International Science Council), pozivajući svet da obrati pažnju i da odgovori na nove izazove.

U prvu promenu svrstava se brz tehnološki razvoj, uz posebno isticanje veštačke inteligencije (AI) i digitalne transformacije. Iako AI nudi brojne mogućnosti za razvoj ekonomije i društva, ono na različite načine ima uticaj i na životnu sredinu, kako pozitivne, tako ipak i negativne. Kao primer se navodi upotreba AI u sistemima oružja i u razvoju sintetičke biologije, što zahteva pažljivu procenu iz ekološkog aspekta.

Drugo, takmičenje za prirodne resurse. U svetu energetske tranzicije, posebno treba istaći potražnju za kritičnim mineralima i metalima, a očekuje se da će se ona povećati za četiri puta do 2040. godine. Pored toga tu su i voda, šume, zemljište i drugi prirodni resursi.

Tu su i oružani sukobi koji se povećavaju, podstaknuti regionalnim tenzijama, raspadom vladavine prava i drugim. Ono što treba pomenuti jeste da do ovih sukoba sve više dolazi i usled oskudice resursa i klimatskih promena, a istovremeno sukobi degradiraju i zagađuju ekosisteme.

Naredna promena je masovno prisilno raseljavanje i migracije. Sve više ljudi prinuđeno je da napusti svoje domove kako zbog sukoba ili ekonomskih razloga, tako i usled prirodnih katastrofa i klimatskih promena. Upravo raseljavanje može da ima dodatne posledice, ne samo ekonomske i društvene, već i ekološke.

Pročitajte još:

U smislu kontinuiranog porasta nejednakosti, misli se i na bogate i siromašne, drugih razlika unutar zemlje, ali i među zemljama. To dovodi do tenzija, nesigurnosti i smanjene otpornosti društva. Primera radi, posledice klimatskih promena, koje prouzrokuju bogati na štetu siromašnih, a koji nemaju mogućnost da im pruže otpor.

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

U borbi protiv klimatskih promena, važno je i poverenje u institucija, društvene organizacije, medije i drugo. Ipak, dolazi do opadanja ovog poverenja, što slabi i institucije. Sedma promena mogla bi da se nadoveže na prethodnu – sve više dezinformacija i netačnih informacija. Ovo takođe utiče na slabljenje poverenja o kojem je bilo reči, a sve zajedno otežava efikasno upravljanje kriznim i globalnim izazovima.

Na kraju, navodi se povećana globalna multipolarnost. U tom smislu, reč je o povećanju broja globalnih aktera kao što su države, organizacija ili kompanije, koje imaju važan uticaj na međunarodne odnose i politike. Iako je ovo značajno za međunarodnu saradnju i pregovore, ujedno može i da oteža postizanje globalnog konsenzusa u vezi sa važnim pitanjima – klimatske promene, očuvanje biodiverziteta i druga.

Preporuke koje se iznose u Izveštaju, navode uspostavljanje novog društvenog ugovora koji će uključiti šire slojeve društva, kao što su autohtone zajednica i mladi, radi promovisanja zajedničkih vrednosti i održivog razvoja. Ističe se i potreba za agilnom i adaptivnom upravom sa kratkoročnim ciljevima kako bi se brže reagovalo na ekološke izazove. Integracija podataka i znanja, uz omogućavanje da budu dostupne onima kojima su potrebni, zato što će se kombinacijom različitih vrsta podataka i znanja, efikasnije upravljati i reagovati na izazove i promene. Tu je i takozvano usvajanje predviđanja, što podrazumeva aktivno praćenje i identifikovanje potencijalnih rizika i promena, kako bi se stvorile bolje strategije koje smanjuju negativne posledice, pre nego što do realizacije rizika i promena uopšte dođe.

Katarina Vuinac

„Pemci 1“ u Kladovu – prva toplana kupac-proizvođač u Srbiji

Foto: Emilija Jovanović
Foto: Emilija Jovanović

Toplana „Pemci 1“ u Kladovu istakla se kao prva u Srbiji koja je postala kupac-proizvođač električne energije zahvaljujući uspešnoj instalaciji solarne elektrane snage 50 kW, podržane od strane USAID programa „Bolja energija“.

Solarnu elektranu izgradila je kompanija MT-KOMEX, lider u oblasti solarnih tehnologija na domaćem tržištu, a i šire. 

Toplana je specifična jer kombinuje osim solarnih panela i upotrebu biomase, što doprinosi povećanju energetske efikasnosti i smanjenju emisija ugljen-dioksida. Zahvaljujući projektu, toplana će obezbediti čistu energiju za oko 2.500 domaćinstava naše zemlje.

Kako projekat potvrđuje opredeljenost ka obnovljivim izvorima energije, i predstavlja nastavak uspešne saradnje između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, toplanu su posetili i ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, i američki ambasador u Srbiji, Kristofer Hil. Pored njih, prisutni su bili i predsednik opštine Kladovo, Saša Nikolić, kao i izvršni direktor toplane, Zoran Petrović.

Pročitajte još:

Resorna ministarka je iznela podatke o značajnom povećanju kapaciteta proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u Srbiji, navodeći da se kapacitet prozjumera povećao sa 6 MW na preko 65 MW u poslednjih godinu i po dana. Plan je da se poveća kapacitet solarnih elektrana u Srbiji sa 20 MW na 150 MW do kraja 2024. godine. 

Takođe, postoje očekivanja od strane ministarke da bi USAID, kroz projekat „Bolja energija”, mogao da podrži i softversko rešenje za efikasno upravljanje potrošnjom energije u pomenutoj toplani kako bi se dodatno smanjivali troškovi.

Energetski portal

Četvrto uzastopno poništenje ekološke dozvole za termoelektranu Ugljevik III

Foto: Centar za životnu sredinu Banja Luka
Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)

Ekološku dozvolu za planiranu termoelektranu Ugljevik III, koju je izdalo Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske,  poništio je Okružni privredni sud u Banja Luci na osnovu tužbe Centra za životnu sredinu.

Sud je presudu doneo u upravnom sporu koji je Centar pokrenuo u oktobru 2023. godine, i to nakon što je Ministarstvo, uprkos tome što je zvanično prekinulo postupak odlučivanja o izdavanju ekološke dozvole , na zahtev investitora ponovo odlučilo da izda ovu dozvolu za planirani projekat.

Naime, kako smo već pisali, ovo Ministarstvo je 21. jula 2023. godine donelo procesnu odluku u formi zaključka kojim se prekida postupak za izdavanje ekološke dozvole za projekat planirane termoelektrane Ugljevik III. Postupak se, po toj odluci, prekida do odluke Vrhovnog suda Republike Srpske koji je, po zahtevu Ministarstva, pokrenut radi vanrednog preispitivanja sudske presude kojom je, po tužbi Centra, poništeno rješenje kojim je za isti projekat ranije odobrena Studija uticaja na životnu sredinu.

„Međutim, oportunom zahtjevu investitora za izdavanje nove ekološke dozvole, Ministarstvo je ipak udovoljilo — nezakonitim izdavanjem nove dozvole, čime je, prekršivši vlastiti zaključak, stvorilo novi presedan u produbljivanju pravne nesigurnosti u oblasti koncesija u Republici Srpskoj. Ovo nije u interesu niti investitora, niti lokalne zajednice niti vladavine prava”, izjavio je Redžib Skomorac, pravni savetnik u Centru za životnu sredinu.

Pročitajte još:

Pored očigledne povrede postupka, sud je obrazložio da je nedostatak ocene dokaza dodatni razlog poništenja dozvole, jer je Ministarstvo imalo dužnost da jasno predoči postupak odlučivanja.

Foto-ilustracija: Pixabay (ustalij_pony)

Ovo je četvrto po redu poništenje ekološke dozvole za planirani projekat, od kojih je prvo, po službenoj dužnosti, usledilo tokom 2018. godine nakon zaključivanja Sporazuma o poravnanju sa Energetskom zajednicom u Beču, dok su ostala tri poništenja rezultat sudskih postupaka koje je inicirao Centar.

Prisećanja radi, Ministarstvo je nakon poništenja Studije u decembru mesecu 2023. godine, ponovo, protivno pravnom shvatanju suda, izdalo rešenje kojim se odobrava ovaj dokument. Centar je u martu mesecu 2024. godine podneo tužbu protiv novoodobrene Studije. Sudski postupak još traje.

„U cilju izvršenja presude, od Ministarstva zahtevamo da postupi po obavezujućoj sudskoj instrukciji, tj. da zastane sa odlučivanjem po spornom zahtevu investitora, čime bi stalo sa nepotrebnim opterećenjem sudstva i postupilo u skladu sa načelima pravne sigurnosti”, zaključio je Skomorac.

Usled upornog odobravanja ovog privatnog projekta, nakon poslednjeg nezakonitog postupanja javne vlasti, Centar je podneo i žalbu kod Sekreterijata Energetske zajednice, radi povrede Ugovora o osnivanju ove zajednice, čiji je potpisnik BiH. Postupak je u toku.

Energetski portal

Održivost na delu: MPC Properties realizovao projekat urbanog povrtnjaka

Foto: MPC Properties
Foto: MPC Properties

U okviru Ušće biznis kompleksa, uz košnice i urbanu baštu, odnedavno je svoje mesto zauzeo i povrtnjak kompanije MPC Properties. Na taj način je MPC tim još jednom potvrdio svoju posvećenost održivosti i kontinuiranom radu na promociji zelenih ciljeva.

A zbog čega baš urbani povrtnjak u centru grada, pitali smo angažovane na projektu, Dušku Novaković, pejzažnog arhitektu i Sanju Rubešu, operativnu menadžerku.

Naše sagovornice ukazuju na to da uključivanjem urbanih bašta u svoje strategije održivog razvoja, kompanije mogu doprineti održivosti gradova, ali i pomoći (i podstaći) lokalnu zajednicu. Pored doprinosa životnoj sredini, urbani povrtnjak pruža priliku za edukativne programe o biodiverzitetu u gradovima, što je upravo jedan od ciljeva koje je za sebe postavio MPC Properties.

„Urbane bašte i povrtnjaci u urbanim sredinama omogućavaju stanovnicima grada da se povežu sa prirodom kroz edukaciju,“ objašnjava Sanja.

Pročitajte još:

Kako ističe, oni pružaju prostor za rekreaciju, relaksaciju  i druženje, čime se jača osećaj zajednice i socijalna kohezija. Osim toga, angažovanje u bašti može imati pozitivne efekte na mentalno zdravlje, smanjujući stres i druge negativne emocije, napominje ona.

Foto: MPC Properties

„Naš povrtnjak, zajedno sa urbanom baštom, doprinosi očuvanju biodiverziteta, pružajući stanište za različite vrste insekata, ptica i drugih životinja“, dodaje Duška. 

Projekat povrtne bašte je edukativnog karaktera i ima za cilj da predstavi sve vrste koje ljudi mogu da gaje u svojim baštama. Poslovno okruženje odabrano je sa ciljem da nakon napornog i stresnog posla korisnici naših prostora slobodno vreme mogu da provedu u prirodnom okruženju, koje na posetioce imaju opuštajuće dejstvo, objašnjava ona.

„Pored edukacije celokupne javnosti, u našem Ušće biznis kompleksu organizujemo radionice i predavanja za decu, na kojima uče o pčelarstvu i biodiverzitetu. Divno je gledati mališane dok se zabavljaju učeći o važnim temama, pa nam je svima to dodatna motivacija da ulažemo još više truda i resursa u slične projekte koji donose dobrobit i zajednici i okolini,“ zaključuju Sanja i Duška.

Izvor: MPC Properties

Olimpijski plamen u rukama pariskog sakupljača otpada

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Održivost i cirkularna ekonomija prožimaju svaki segment ovogodišnjih Olimpijskih igara, a koliko je zaštita životne sredine značajna za ovaj događaj svedoči činjenica da će olimpijski plamen poneti i jedan pariski sakupljač smeća.

Reč je Ludoviku Fransšeu, internet zvezdi koju na društvenim mrežama prati gotovo pola miliona ljudi, a koji je pažnju javnosti privukao svojim pasioniranim sakupljanjem smeća.

Olimpijski plamen, koji simpolizuje mir i prijateljstvo među narodima, prolazi ulicama Pariza tokom 14. i 15. jula pored svih glavnih lokacija i istorijskih somenika, a prate ga brojni kulturni i zabavni događaji.

Plamen će se danas naći i u rukama Ludovika koji kaže da je za njega ovo velika čast te da neće nositi plamen kao sakupljač smeća, već kao neko ko se zalaže za zaštitu životne sredine.

„Ja sam neko ko je veoma posvećen čistoći planete, to je izuzetno važno. Ne možete da zamislite u kojoj meri sam plakao od sreće kada su me zvali“, rekao je Ludovik, a prenose francuski mediji.

Ideja je da olimpijski plamen proputuje ostatak Francuske do 26. jula kada će se vratiti u Pariz za svečano otvaranje Olimpijskih igara.

Pročitajte još:

Čišćenjem smeća do internet stave

Ovaj četrdesetosmogodišnjak nije ni slutio da će preko noći steći veliku popularnost i to zahvaljujući društvenim mrežama. Kada je nastupila pandemija COVID-19, Ludovik je primetio da ljudi masovno naručuju hranu za poneti zbog čega je otpad počeo nekontrolisano da se gomila.

Njegov cilj nije bio samo da pokupi smeće, već i da edukuje ljude o njihovoj građanskoj dužnosti, pa je došao na ideju da snimi prve klipove za društvene mreže.

Simpatični influenser, koji pleše, skuplja smeće i poziva pratioce da mu se pridruže u borbi za čistiju planetu, uspeo je da kreira “viralne” snimke i dopre do preko pola miliona ljudi, piše Ekovjesnik.

Cirkularna ekonomija u fokusu Olimpijskih igara

Ludovikovo učešće dodatno naglašava ekološki aspekt Olimpijskih igara, a organizatori su se potrudili da uključe cirkularnu ekonomiju u svaki segment manifestacije.

Nakon što su izračunali “materijalni otisak” događaja, odnosno zbir svih resursa koje je neophodno mobilisati, organozatori su primenili strategiju odgovorne kupovine.

Foto-ilustracija: Pixabay (Diego Torres)

Prilikom nabavke svih neophodnih elemenata – od sedišta za gledaoce, šatora, kreveta, stolova, zastava, sportske opreme itd, organizatori su dali prednost dobavljačima koji zadovoljavaju niz ekoloških standarda.

U sektoru ugostiteljstva, Pariz 2024 se obavezao da će smanjiti plastiku za jednokratnu upotrebu za 50 odsto u poređenju sa Igrama u Londonu 2012. godine.

Tu su i ostale ekološke mere poput iznajmljivanja sportske opreme, maksimalna utilizacija mreže javnog prevoza, odgovorno upravljanje hranom radi smanjenja njenog bacanja i brojne druge.

Milena Maglovski

Kako je predlog proširenja nemačkog auto-puta izazvalo negativne klimatske reakcije

Foto-ilustracija: Unsplash (Aleksandr Popov)
Photo-illustration: Unsplash (Musa Haef)

U Nemačkoj je nedavno predloženo proširenje deonice auto-puta A5 izvan zapadnog grada Frankfurta, kako bi se omogućilo lakše kretanje, usled očekivanog porasta saobraćaja na jednoj od najprometnijih deonica u ovoj zemlji. Podaci pokazuju da bi do 2030. godine moglo na dnevnom nivou da ovim auto-putem prođe oko 200.000 vozila.

Iako se među razlozima zbog čega bi trebalo ostvariti predloženu ideju, nalazi i taj da će se smanjiti emisije štetnih gasova, razbijanjem gustine saobraćaja, ne slažu se svi sa takvim mišljenjem. Naime, brojni građani i stručnjaci ne dele stav da je proširenje ovog puta dobro.

Kako prenose nemački, ali i svetski mediji, ovakva odluka mogla bi negativno da doprinese postojećoj klimatskoj krizi, a takođe bi zahtevalo milijarde evra što bi uticalo i na poreske obveznike.

Realizacijom projekta, koji bi uključio proširenje na 10 traka, zahtevalo bi rušenje kuća koja se nalaze na tom području. Stvaranje otpadnog materijala, ispuštanje emisija, kao i gradnja novih kuća imalo bi uticaj na klimu.

Pročitajte još:

Proširenje, znači i povećanje saobraćaja što, kako se navodi, dovodi do većeg zagađenja vazduha. Iako postoje visoke barijere koje smanjuju buku, saobraćaj već prelazi dozvoljene nivoe u ovom smislu, a širenjem traka nivo bi se povećao dodatno.

Takođe, ovo bi ugrozilo i zaštićeno područje koje je posebno važno za očuvanje čiste vode za piće i njenog izvora.

Prema informacijama koje prenose nemački mediji, proširenje deonice bi moglo da ima negativan uticaj na rezervat za ptice, uzimajući u obzir i seču velikog broja stabala koja se nalaze uz auto-put.

Deo građana i stučnjaka, uputio je aplet vlasti da nisu saglasni sa donošenjem takve odluke.

Energetski portal

1...262728...1.536Page 27 of 1.536

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs