Home Blog Page 24

Najavljeni letovi na tečni vodonik koji emituju 90 odsto manje štetnih gasova od kerozina

Foto: Top One
Foto-ilustracija: Unsplash (Ross Parmly)

Holandska avio-kompanija KLM Royal Dutch Airlines i ZeroAvia, kompanija za proizvodnju avio-motora sa nultom emisijom štetnih gasova, sklopile su juče partnerstvo i najavile letove na tečni vodonik.

Prvi demonstracioni let u realnim uslovima planiran je za 2026. godinu, a avion će biti opremljen ZeroAvia motorom ZA2000 nulte emisije, koji se napaja tečnim vodonikom kao gorivom. Vodonični motori koriste vodonik u gorivim ćelijama za proizvodnju električne energije, koja se zatim koristi za napajanje električnih motora koji okreću propelere aviona. Jedina emisija koja se pri tome stvara jeste vodena para niske temperature i relevantne studije procenjuju da ovakav vodonični pogon ima 90 odsto manji klimatski uticaj u odnosu na letove koji koriste kerozin.

Takođe, kompanije do najavljenog leta će uložiti dodatni napor da odaberu optimalne aerodrome za testiranje, pribave dozvole regulatornih vlasti, obezbede dovoljne količine tečnog vodonika i razviju prateću vodoničnu infrastrukturu.

Partnerstvo ima za cilj da ubrza ekološku tranziciju KLM-a i obezbedi održivije napredne vazduhoplovne tehnologije unutar mreže letova ove avio-kompanije, kao i da podstakne evropsku avio-industriju na korišćenje tečnog vodonika i vodoničnih motora.

Pročitajte još:

„Komercijalna avijacija se sve više okreće ka vodonično-električnim motorima kao potencijalnom rešenju za čistiju budućnost avijacije. Zadovoljstvo nam je što ćemo sarađivati sa avio-kompanijom KLM, koja ima tako bogatu istoriju”, izjavio je Sergej Kiseljev, glavni poslovni direktor ZeroAvia.

„KLM je sebi postavio zadatak da bude lider na putu ka održivijoj budućnosti avijacije i zato aktivno podržavamo i podstičemo različite inovacije i tehnologije u industriji. Zajedno sa našim partnerima sprovodimo istraživanja o letovima na električni, vodonični i hibridni pogon i istražujemo načine da ubrzamo ovaj napredak”, izjavio je Marten Kopmans, generalni direktor KLM Citihopper.

KLM i ZeroAvia će za prvi let testirati modifikovani avion ATR 72 ili Dash 8 400 opremljen ZA2000 motorima.

Izvor: Top One

Kako NASA već pola veka doprinosi očuvanju životinja i njihovih staništa

Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)
Foto-ilustracija: Freepik (vladimircech)

Porast ljudske populacije doveo je do širenja urbanizacije i zauzimanja prirodnih staništa netaknute prirode. Možda ni sam rast broj ljudi na planeti ne predstavlja toliko velik problem za očuvanje prirodnih staništa, koliko uticaj ima čovekova pohlepa da uzme i više nego što mu je potrebno. Toliko je živog sveta na Zemlji i zajedno obitavaju, a čini se da je jedino čoveku tesno i da mora da se širi iz dana u dan sve više. Niz je razloga zbog čega je biodiverzitet ugrožen, a gubitak staništa svrstava se u ovom trenutku u najveći pretnju.

Koliko smo kao vrsta doprineli ugrožavanju ostalih, može se prikazati kroz primer tigrova. Podaci pokazuju da su bengalski tigrovi nekada bili rasprostranjeni širom Azije, ali da je u poslednjih 150 godina izgubljeno preko 90 odsto njihovog staništa.

Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija (NASA) još 1972. godine, pokrenula je program Landsat koji se fokusira na snimanje površine naše planete, sa ciljem da se proučavaju promene u staništima, klimatskim uslovima, upravljanju prirodnim resursima… Nakon više od pet decenija posmatranja, ovaj program je stvorio arhivu podataka koji su doprineli znatno boljem razumevanju naše planete, njenih prirodnih resursa i dinamičnih procesa. Program se sastoji od serije satelitskih misija, a kako se navodi na zvaničnom sajtu NASA, Landsat Next je naredna misija za koji se očekuje da će biti lansirana krajem 2030. godine. Unapređena tehnologija omogućiće poboljšano praćene i upravljanje promenljivim pejzažima.

Ipak, dok to čekamo, želela bih da se osvrnemo na značaj dosadašnjih misija. Do sada se sprovedeno devet misija, prva je lansirana 1972. godine, druga 1975. godine, treća 1978. godine, četvrta 1982. godine, peta 1984. godine, šesta 1993. godine, sedma 1999. godine, osma 2013. godine i poslednja 2021. godine.

Landsat sateliti ima veoma važnu ulogu u zaštiti ugroženih životinjskih vrsta. Jedan od načina na koji im pružaju zaštitu, jeste njihova sposobnost da koriste infracrveno svetlo za mapiranje i praćenje zdravlja vegetacije. Iako je infracrveno svetlo nije vidljivo ljudskom oku, ono je vrlo korisno za biljke i istraživanje njihovog zdravlja. U zavisnosti od zdravlja biljke, ona na drugačiji način reflektuje infracrveno svetlo, a Landsat senzori upravo mogu na precizan način na mere tu refleksiju. Na osnovu ovako prikupljenih podataka, naučnici preciznije procenjuju zdravlje prirodnih staništa. Vegetacija određenog područja je važna kako za ishranu i sklonište, tako i za opšte zdravlje ekosistema.

Landsat sateliti takođe mogu precizno da mapiraju ekosisteme kao što su mangrove šume, koralni grebeni i druge. NASA je objavila podatak da su, primera radi, zahvaljujući ovim misijama naučnici identifikovali 650 bariranih ostrva širom sveta koja su do tada bila nepoznata.

Na osnovu godina prikupljanja podataka, naučnici mogu da uoče promene u staništima, da prate klimatske promene, upravljanje vodama, zatim praćenje poljoprivredne proizvodnje, kao i šumskih požara ili seče šuma, a sve je to značajno kako bi se bolje upravljalo prirodnim staništima, koja su već degradirana a ključna za opstanak ugroženih vrsta.

Primera radi, Landsat sateliti su otkrili nastanak zelenih površina na Arktiku, odnosno povećanje vegetacije, što je posledica klimatskih promena i topljenja leda. To je pomoglo naučnicima da shvate kako se ovi ekosistemi menjaju i na koji način to utiče na životinjski svet.

Još jedan lep primer, koji bih ostavila za kraj ovog teksta, tiče se mapiranja novih staništa za ugrožene vrste, koja do tada nisu bila poznata. Reč je o močvarnoj ptici Yuma Ridgway’s rail, koja se svrstava u kritično ugroženu vrstu. Na ovaj način naučnicima je omogućeno da bolje planiraju mere njene zaštite i obnavljanja populacije, u njihovom prirodnom okruženju.

Katarina Vuinac

Od 2026: Srbija prelazi na strože upravljanje otpadnim vodama

Foto-ilustracija: Unsplash (patrick-federi)
Foto-ilustracija: Unsplash (kerem-karaarslan)

S obzirom na nadolazeće regulatorne promene, srpski privrednici suočavaju se sa važnim zadatkom koji će imati značajan uticaj na životnu sredinu.

Od januara 2026. godine, svaki poslovni akter koji tokom proizvodnje generiše otpadne vode biće obavezan da ih prečisti pre ispuštanja u sistem javne kanalizacije ili prirodne vodene tokove. Ova obaveza dolazi kao deo šireg napora da se unapredi kvalitet životne sredine i očuvaju vodni resursi, navodi se na sajtu Vlade Republike Srbije.

Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi postavila je stroge standarde koji moraju biti ispoštovani, i neće biti tolerancije za odstupanja nakon isteka predviđenog prelaznog perioda. Resorno ministarstvo apeluje na privrednike da iskoriste preostalo vreme za prilagođavanje i uspostavljanje neophodnih postrojenja za predtretman i prečišćavanje otpadnih voda. Ovo ne samo da će pomoći u zaštiti reka i jezera, već će doprineti i opštem poboljšanju ekoloških standarda.

Pročitajte još:

Trenutno se širom zemlje, uz podršku nadležnog ministarstva, realizuju projekti koji uključuju izgradnju novih postrojenja za obradu otpadnih voda i proširenje kanalizacione mreže. Ovakvi projekti su ključni za razvoj zelene infrastrukture i podizanje kvaliteta života građana. Privreda igra ključnu ulogu u ovom procesu, i očekuje se da će svaki privredni subjekt adekvatno doprineti ovom zadatku.

Lokalne samouprave su takođe uključene u ovaj proces, obavezne da propišu lokalne akte o ispuštanju otpadnih voda koji su u skladu sa nacionalnom regulativom. Ovim se želi osigurati da svi učesnici u procesu shvate ozbiljnost svojih obaveza i aktivno rade na njihovom ispunjavanju, kako bi zajedničkim naporima postigli visoke ekološke standarde i očuvali prirodne resurse za buduće generacije.

Energetski portal

Strategija razvoja energetike RS do 2040. na javnoj raspravi do 15. avgusta – Očekivani kapacitet solarnih i vetroelektrana skoro 11 GW

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (Raychel Sanner)

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, čiji je nacrt na javnoj raspravi, predlaže postepeno uvođenje naplate emisije gasova sa efektom staklene bašte, razmatra uvođenje nuklearne energije nakon 2040. godine, a kako se navodi, do 2040. godine očekuje se da ukupni instalisani kapacitet izgrađenih vetroelektrana i solarnih elektrana bude 10,97 GW.

Nacrt Strategije je na javnoj raspravi do 15. avgusta, a zainteresovani mogu poslati primedbe, predloge i sugestije poštom na adresu Ministarstva rudarstva i energetike, Kralja Milana 36, elektronskim putem na mejl adrese strategija_energetike@mre.gov.rs i biljana.ramic@mre.gov.rs, putem portala eKonsultacije ili učešćem na jednoj od tri javne rasprave, u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Vetroelektrane i solarne elektrane – Do 2040. godine 10,97 GW

U periodu do 2030. godine očekuje se ekspanzija izgradnje elektrana koje kao primarnu energiju koriste vetar i Sunce, pa se očekuje da u 2030. godini ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana bude 3,5 GW, što predstavlja značajan porast učešća intermitentnih obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije, navodi se u nacrtu

,,Predviđena instalisana snaga u vetroelektranama iznosi oko 1,77 GW (sa godišnjom proizvodnjom 4,60 TWh), dok je predviđena instalisana snaga u solarnim elektranama 1,73 GW (sa godišnjom proizvodnjom od 2,27 TWh). To znači da sa ovako predviđenim instalisanim kapacitetima, očekivana godišnja proizvodnja iznosi 6,87 TWh’’, piše u nacrtu.

U periodu posle 2030. godine, očekuje se dalji porast instalisanih kapaciteta vetroelektrana i solarnih elektrana. Do 2040. godine očekuje se da ukupni instalisani kapacitet izgrađenih vetroelektrana i solarnih elektrana bude 10,97 GW, a očekivana je ukupna proizvodnja električne energije iz intermitentnih izvora od 19,04 TWh na godišnjem nivou. Konkretno, predviđena instalisana snaga vetroelektrana iznosi 3,6 GW (sa godišnjom proizvodnjom 9,36 TWh), dok je predviđena instalisana snaga solarnih elektrana 7,37 GW (sa godišnjom proizvodnjom 9,68 TWh).

Pročitajte još:

Energetska tranzicija neminovna

U strategiji se napominje da je Republika Srbija prihvatila put energetske tranzicije. Kako se objašnjava, nove geopolitičke okolnosti, u vidu globalne eskalacije geopolitičkih sukoba i rata Rusije i Ukrajine, upućuju na to da unapređenje energetske bezbednosti, postizanje maksimalno moguće energetske nezavisnosti i ekonomska održivost energetskog sistema, ostaju najbitniji ciljevi energetske politike Republike Srbije.

,,Postojeći, raspoloživi resursi će morati da ostanu oslonac srpske elektroenergetike sve dok proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, infrastruktura za prenos i distribuciju, kao i skladišni kapaciteti i sposobnost integracije obnovljivih izvora energije ne budu u dovoljnoj meri razvijeni i usklađeni da pouzdano i sigurno mogu da zamene domaći lignit, u skladu sa ciljevima ove strategije’’, navodi se u tekstu Strategije.

Ovaj dokument prepoznaje i da je za energetsku bezbednost Republike Srbije od ključnog značaja održiva dekarbonizacija energetskog sektora. Strategija trasira put kojim će se odvijati reforma energetskog sektora i sprovoditi proces energetske tranzicije.

,,Ključne odrednice tog puta su prelazak na korišćenje obnovljivih izvora energije, intenzivnija primena mera energetske efikasnosti i njeno poboljšanje u svim energetskim sektorima i svim privrednim granama i sektorima potrošnje, uz razmatranje mogućnosti da se u energetski sektor Republike Srbije, nakon 2040. godine uvede i nuklearna energija’’, piše u Nacrtu.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Da bi se dodatno unapredio ambijent za investicije usmerene ka klimatski neutralnom energetskom razvoju, Strategijom se predlaže i postepeno uvođenje naplate emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao ključnog ekonomskog mehanizma za regulaciju brzine energetske tranzicije. U ovom procesu, napominje se, bitno je uraditi i analizu efekata uvođenja ugljenične takse na uvoz (engl. ”carbon border adjustment mechanism – CBAM”) od strane EU.

Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine sačinjava 9 celina:

  • Karakteristike proizvodnje i potrošnje energije u Republici Srbiji;
  • Realizacija osnovnih strateških ciljeva iz Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine;
  • Energetski resursi Republike Srbije i ocena mogućnosti njihovog korišćenja;
  • Razvoj energetike Republike Srbije do 2040. godine;
  • Razvoj energetskih sektora do 2040. godine – u celini se nalaze posebno OIE;
  • Okvir i ocena uticaja mogućih promena međunarodne pozicije Srbije i integracionih procesa na energetski razvoj;
  • Analiza efekata sprovođenja Strategije;
  • Energetika Republike Srbije nakon 2040. godine, i;
  • Projekcije energetskih bilansa i indikatora.

Kako dostaviti primedbe i sugestije

Javna rasprava sprovodi se u periodu od 15. jula 2024. godine do 15. avgusta 2024. godine dostavljanjem primedbi, sugestija i komentara poštom na adresu Ministartsva rudarstva i energetike, elektronskim putem na portalu eKonsultacije, ili na mejl adresu: strategija_energetike@mre.gov.rs. Primedbe, sugestije i komentare na tekst predloga Strategije građani i stručna javnost mogu dati i na javnim događajima koji će se održati u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Javne konsultacije o nacrtu navedene Strategije mogu se izvršiti u tri predviđena termina:

  • Beograd, Privredna komora Srbije 26. jula od 10:00 do 13:00, u vidu prezentacije i rasprave;
  • Niš, Regionalna privredna komora Niš 30. jula od 11:00 do 14:00, u vidu prezentacije i rasprave;
  • Novi Sad, Regionalna privredna komora Novi Sad 31. jula od 11:00-14:00, u vidu prezentacije i rasprave.

Na ovom linku se nalazi program javne rasprave, nacrt Strategije, Izveštaj o strateškoj proceni uticaja, kao i tabele za dostavljanje komentara o nacrtu Strategije i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja koji se koriste za slanje primedbi, sugestija i predloga.

Izvor: OIE Srbija

Voda u Dunavu i Savi u Beogradu bezbedna za kupanje

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilusztracija: Unsplash (Danijel Durković)

Voda u 40 kilometara toka Dunava i 50 kilometara toka Save kroz Beograd je kvaliteta dobrog za kupanje, saopštio je Gradski zavod za javno zdravlje.

Zavod to na Dunavu i savi proverava jednom do dvaput mesečno, uzorci vode iz Savskog jezera se uzimaju svakog ponedeljka i četvrtka, a na dunavskoj plaži Lido u Zemunu jednom nedeljno, javila je RTS i navela da dosadašnje analize pokazuju da je kvalitet vode veoma dobar, u okviru propisane norme.

Uzorci vode Dunava se uzimaju kod Batajnice i kod Vinče, a uzorci vode Save kod Obrenovca i Makiša. Gradski zavod za javno zdravlje u tim uzorcima meri fizičko-hemijske parametre vode i obavlja mikrobiološku analizu.

Pročitajte još:

Aljoša Tanasković iz Gradskog zavoda za javno zdravlje je objasnio da je najbitnije kako se objašnjava, da ne dođe do gutanja vode, što je nekada deci teško objasniti.

Sve to može dovesti do bolesti, odnosno do zaraze ma koliko da je voda čista jer je to površinska voda, nije bazenska, rekao je Tanasković.

Rekao je i da temperatura vode koja dostiže i 30 stepeni, ne povećava prisustvo bakterija, a da Sunčevo UV zračenje ima antibakterijsko dejstvo.

Izvor: Beta

Subvencije za poljoprivrednike – lokalna vlast treba da ulaže u brendiranje proizvoda

Foto-ilustracija: Freepik (master1305)
Foto-ilustracija: Unsplash (Irewolede)

Oko dve trećine lokalnih samouprava u Srbiji subvencioniše poljoprivredu iz svog budžeta. Stručnjaci apeluju da se izdvajanja uvećaju, jer kako kažu, lokalne vlasti mogu da prepoznaju i unaprede proizvodnju u svom kraju.

Iz gradskog budžeta od gotovo sedam milijardi dinara u oranicama plodne Mačve završi 120 miliona. Najtraženije su subvencije za kupovinu traktora.

,,Sve mere su kreirane u saradnji sa poljoprivrednim proizvođačima i osluškivanjem njihovih potreba. Na teritoriji grada Šapca registrovano je oko 10.000 poljoprivrednih gazdinstava, od toga prosečno godišnje 1.000 gazdinstava iskoriste podsticajna sredstva grada“, rekao je Zoran Miletić, član gradskog veća grada Šapca.

Neke opštine osnovale su agencije čiji je posao da prave programe i raspisuju javne pozive za podsticaj poljoprivrede.

,,Za meru fizičke investicije je uvek najveće interesovanje i dajemo subvencije za osiguranje poljoprivredne proizvodnje i ono što je u zadnje dve godine vrlo popularno to je kupovina seoske kuće sa okućnicom“, napominje Biljana Zec Radosavljević, savetnik za poljoprivredu u opštini Inđija.

Stručnjaci kažu da bi lokalne samouprave trebalo više da ulažu u brendiranje prehrambenih proizvoda kako bi mogli da se plasiraju kroz lokalnu ugostiteljsku i turističku ponudu.

Pročitajte još:

,,Do nas kao potrošača ti proizvodi stižu kao neoznačeni i proizvodi standardnog kvaliteta i nisu praktično valorizovani, tako upravo naš zadatak je da pomognemo lokalnim samoupravama u uspostavljanju tržišnih lanaca“, rekao je Vlado Kovačević sa Produktne berze.

Poljoprivrednici koji dobiju subvencije na lokalu, gube pravo na podsticaje za iste namene koje dodeljuje Ministartvo poljoprivrede.

,,Lokalna samouprava na osnovu svoje specifičnosti može da kreira mere identične kao na nacionalnom nivou – da pruži veći nivo podrške. Jedini problem u toj situaciji jeste novac koji se izdvaja kod različitih opština“, ističe Aleksandar Bogunović iz PKS.

U Naledu kažu da bi trebalo više raditi na vidljivosti lokalnih subvencija kako bi do njih stigli proizvođači iz osetljivih grupa, mladi, žene i oni koji rade u teško pristupačnim predelima.

Izvor: RTS

Novi zakon u EU nalaže veću održivost proizvoda

Foto: Unsplash (Becca McHaffie)
Foto-ilustracija: Unsplash (Hafidh Satyanto)

U Evropskoj uniji stupio je na snagu novi zakon koji postavlja zahteve održivosti za širok spektar proizvoda za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvima, saopštila je Evropska komisija.

Proizvodi troše ogromne količine resursa i izazivaju značajne uticaje na životnu sredinu tokom svog životnog ciklusa – od ekstrakcije sirovina, do proizvodnje, transporta, upotrebe i kraja životnog veka.

Stoga Uredba o ekodizajnu održivih proizvoda (ESPR) treba da osigura da proizvodi traju duže, da se lakše popravljaju i recikliraju, da sadrže manje problematičnih hemikalija i više recikliranih materijala, kao i da su energetski i resursno efikasniji.

ESPR se nadograđuje na uspeh postojeće Direktive o ekodizajnu koja je već pomogla domaćinstvima u EU da u proseku uštede preko 200 evra godišnje, uglavnom čineći proizvode energetski efikasnijim.

Pročitajte još:

„Pravila EU imaju dokazanu evidenciju o tome da su svakodnevni proizvodi za domaćinstvo energetski efikasniji i donela su oko polovine ušteda energije u EU, sa direktnim uticajem na kućne račune potrošača. Mere energetske efikasnosti su konkretan način da građani igraju aktivnu ulogu u tranziciji ka čistoj energiji i da imaju direktnu korist od toga”, rekla je evropska komesarka za energetiku, Kadri Simson.

Nova Uredba sada obuhvata širi spektar proizvoda i uvodi „zahteve ekodizajna“ u više kategorija kao što su trajnost proizvoda, mogućnost ponovne upotrebe, mogućnost nadogradnje i popravljivost, prisustvo supstanci koje ometaju cirkularnost, efikasnost energije i resursa, udeo recikliranog sadržaja, prerada i reciklaža, ugljenični otisak i uticaj na životnu sredinu i informacije o proizvodu, uključujući digitalni pasoš.

Pravila za povećanje održivosti proizvoda će se postepeno uvoditi za pojedinačne grupe proizvoda ili za nekoliko grupa proizvoda sa sličnim karakteristikama. Takođe, pravila za pametne telefone, cipele ili gume neće biti ista već će biti razvijena na osnovu naučnih dokaza, ekonomske analize i konsultacija sa zainteresovanim stranama. Kada budu uspostavljena, pravila će se primenjivati na sve one koji žele da prodaju na tržištu EU.

ESPR sadrži i nove mere za okončanje izuzetno štetne prakse uništavanja neprodatih proizvoda, uključujući potencijalne obaveze kompanija da preduzmu mere za sprečavanje ove prakse. Pored toga, biće uvedena i direktna zabrana uništavanja neprodatih proizvoda od tekstila i obuće, uz derogacije za mala preduzeća i prelazni rok za srednja. Ako velike kompanije unište neprodate proizvode, moraće da javno obaveste koliko i zašto.

Milena Maglovski

Najavljen niz Regionalnih foruma za podsticanje ambicioznijih ciljeva u novim NDC

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Ujedinjene nacije i partneri, najavili su niz regionalnih sastanaka. Kako su zemlje u obavezi da 2025. godine podnesu nove Nacionalne određene doprinose (NDC), cilj najavljenih sastanaka jeste da pomogne zemljama u njihovom oblikovanju, ali i da ih podstakne da se u novim NDC nađu ambiciozniji ciljevi.

Novi Nacionalno određeni doprinosi koje će zemlje podneti 2025. godine, poznati i kao NDC 3.0, treba da sadrže ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija širom ekonomije, odnosno u svim sektorima, do 2035. godine, a koji će biti u skladu sa ograničenjem globalnog zagrevanja na 1,5oC i povećanjem otpornosti na klimatske uticaje.

Prisećanja radi, NDC predstavljaju ključne planove i ciljeve koje zemlja podnose u skladu sa Pariskim sporazumom, kao svoj doprinos borbi za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanja klimatskim promenama.

Niz regionalnih sastanaka poznatiji su kao Regionalni forumi za NDC-ove 3.0 (eng NDCs 3.0 Regional Fora), a kako se navodi na sajtu Programa zaštite životne sredine UN, njihov raspored je sledeći:

  • Regionalni forum za Pacifik, od 12. do 16. avgusta 2024. godine
  • Regionalni forum za Latinsku Ameriku i Karibe, od 27. do 29. avgusta 2024. godine
  • Regionalni forum za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, od 3. do 5. septembra 2024. godine
  • Regionalni forum za Bliski istok i Severnu Afriku, od 23. do 25. septembra 2024. godine
  • Regionalni forum za Aziju, od 30. septembra do 2. oktobra 2024. godine
  • Regionalni forum za Afriku, od 7. do 9. oktobra 2024. godine

Istaknuto je da će navedeni forumi biti zatvoreni događaji, koji su namenjeni zvaničnicima vlada odgovornim za revizije NDC-ova iz svih zemalja u svakom regionu.

Pročitajte još:

Trenutni NDC svet postavljaju na put globalnog zagrevanja od 2,5 do 2,9oC, dok je za postavljen cilj od 1,5oC potrebno da globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte budu smanjene za 42 odsto do 2030. godine.

Na pomenutim forumima, zemlje će se podsticati na razmatranje kumulativnih koristi klimatskih akcija, a deliće se i primeri na koji način uskladiti ciljeve klimatskih akcija u Nacionalno određenim doprinosima, sa drugim međunarodnim obavezama u vezi sa prirodom, zagađenjem i održivim razvojem.

Forumi će biti organizovani od strane UNEP-a, Programa UN za razvoj (UNDP), zatim Partnerstva za NDC i u saradnji sa Sekretarijatom UN za okvirnu konvenciju o klimatskim promenama (UN Climate Change). Pored toga, tu su i drugi partneri kao što su UNEP-ova koalicija za klimu i čist vazduh (CCAC), UN REDD program, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), Azijska razvojna banka i drugi.

Energetski portal

Zasadi cvet, ulepšaj svet

Foto: Ekoeksplozija tim
Foto: Ekoeksplozija tim

Projekat Ekoeksplozija je inspirativna priča o učeničkoj kompaniji koja je nikla u Elektrotehničkoj školi Mija Stanimirović u Nišu, gde se ideja o ekološkoj transformaciji zajednice postepeno razvijala.

Sve je počelo od učešća na takmičenju učeničkih kompanija koje je realizovala organizacija Dostignuća mladih, gde je tim entuzijasta postigao veliki uspeh i svoju naklonost ka ekologiji pretvorio u jedan praktičan i održiv projekat. Učenička kompanija, kao i svaka druga, ima svoje ljude na funkcijama − Ognjen Marjanović − direktor kompanije, potom Petar Cvetković, direktor finansija, Petra Mitrović − direktor proizvodnje, Mihajlo Dinić − grafički dizajner i Jana Kostić − direktorka marketinga i naša sagovornica, koja nam je ovom prilikom objasnila šta su ekološke bombice i kako pomažu u očuvanju životne sredine.

Ekoeksplozija proizvodi eko-bombice – sadnice obogaćene zemljom, humusom, semenima odabranih biljaka i posebnim apsorbujućim peskom nazvanim ,,tajni sastojak“, s obzirom da igra ključnu ulogu u očuvanju spremnosti semena za klijanje. Pesak zapravo pomaže da eko-bombice zadrže oblik i upiju svu vlagu tako da seme ne može da proklija dok ne dođe u kontakt sa vodom. Proces izrade bombica, koji se odvija u školskom Mejkers labu, podrazumeva mešanje sastojaka i formiranje loptica koje se zatim suše 24-48 sati, omogućavajući timu da u relativno kratkom periodu proizvedu velike količine svog „izuma“.

U FOKUSU:

Eko-bombice će svako moći da kupi na modifikovanim aparatima koji će biti postavljeni po Nišu, dok se tim nada da će se u budućnosti aparati naći i u drugim gradovima Srbije. Mašine su veoma jednostavne za korišćenje i privlače pažnju i interesovanje dece i odraslih. Sve što je potrebno jeste 50 dinara za žeton, koji se nakon kupovine ubacuje u aparat, na kom korisnik okrene polugu nekoliko puta i potom dobija svoju eko-bombicu koja je spremna za sadnju.

Foto: Ekoeksplozija tim

Iako je kupovina jednostavna, učenici su se susretali sa izazovima na svom putu. Neki od izazova bili su bezbednost i rad mašina koje će biti postavljene i koje će distribuirati njihov proizvod, kao i formulacija recepta za inovativne eko-bombice. Finansijski izazovi takođe su česti kod ovakvih inicijativa, međutim Ekoeksplozija je uspela da se istakne zahvaljujući podršci lokalne zajednice, medija, a posebno izviđačkog odreda Vožd Karađorđe, koji je prepoznao vrednost i potencijal ovog projekta.

„Do sada sve sastojke i sav potrošni materijal nabavljali smo sami od novca koji bismo skupili na bazarima u školi. Naša škola, drugi učenici i profesori, podržali su nas tako što su kupovali razne ukrase, slatkiše i poklone koje smo prodavali u školi. Na taj način smo skupili dovoljno novca da uložimo u kompaniju i realizujemo našu ideju. Da se nismo dosetili bazara ne znamo kako bismo uspeli da skupimo novac, i smatramo da su finansije upravo to što koči mlade u sprovođenju svojih ideja“, objašnjava Jana.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Prvi eko kamp na teritoriji grada Užica otvoren u Mokroj Gori

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto: Wikipedia (Herbert Ortner)

Prvi eko kamp na teritoriji grada Užica, koji je poneo naziv ,,Lokomotiva’’, otvoren je u neposrednoj blizini Šarganske osmice u Morkoj Gori.

Ovo izletište je nastalo kroz projekat saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine, a finansiran je od strane Evropske unije. U okviru njega, biće postavljeni kampovi na ukupno devet lokacija u Zlatiborskom okrugu, navodi se na sajtu Grad Užice. Izletište u ponudi ima pet šatora, odmorište i dečije igralište, a ovim izletištem upravljaće Šarganska osmica.

Prema rečima Dušanke Selaković, gradske većnice za zaštitu životne sredine i turizam, grad će nastaviti sa ulaganjima u turističku infrastrukturu, zato što je značaj ovakvih projekata velik.

Ona je dodala da će pored ove aktivnosti, do kraja godine biti realizovane i druge koje su u vezi sa projektom koji realizuje TO Užice, a to je projekat jačanje pešačkog koridora u prekograničnoj oblasti Srbije i Federacije BiH.

,,Ovde su već obeležena 23 kilometra pešačkog puta E7 i u Parku prirode će biti postavljena četiri odmorišta’’, istakla je Selaković uz zahvalnost na saradnji nosiocima turizma u Mokroj Gori, Šarganskoj osmici, Drvengradu, Mećavniku i Parku prirode Šargan-Mokra Gora.

Nosilac aktivnosti na realizaciji projekta je Turistička organizacija regije Zapadna Srbija, a prema rečima direktora Nemanje Nešića, jedan od ciljeva je afirmisanje lokacija koje nisu bile dovoljno promovisane u kontekstu aktivnog odmora.

Pročitajte još:

Eko kamping izletište “Lokomotiva” u ponudi ima pet šatora, odmorište i dečije igralište, a ovim izletištem upravljaće Šarganska osmica”, naglasio je Nešić.

Zadovoljstvo je izrazila i Aleksandra Milutinović, upravnica Šarganske osmice, ističući da je na ovaj način Šarganska osmica dobila potpuno novi sadržaj, kao što je parkić za decu koji do sada Mokra Gora nije imala.

,,Ovo nisu samo teren i samo igračke, već potreba da pokažemo ljudima da želimo da ih združimo, želimo da što više naših gostiju, posetilaca i izletnika dolaze na ovu lokaciju, gde pored smeštajnih kapaciteta sada imamo i eko kamping zonu”, rekla je Milutinović.

Kako se navodi, u okviru ovog projekta prekogranične saradnje Srbije i Federacije Bosne i Hercegodine, koji sprovodi Turistička organizacija regija Zapadna Srbija u partnerstvu sa Razvojnom agencijom Nerda iz Tuzle i Turističkom organizacijom grada Tuzla, eko kamping izletišta biće postavljena u Rastištu u Bajinoj Bašti, Borjaku u Požegi, Alpskim vrelima u Kosjeriću, u blizini Rzava u Arilju,  u Sjenici na Pešteru, na Zlataru u blizini jezera Kokin Brod, u Prijepolju na izletištu i u Gostilju na teritoriji opštine Čajetina.

Energetski portal

Rezervisana sredstva za podršku kupovini 187 električnih vozila

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Prema uredno pristiglim zahtevima u 2024. godini, za subvencionisanje električnih vozila je do sada rezervisano oko 107 miliona dinara, od ukupno opredeljenih 170 miliona dinara za podršku kupovini električnih vozila.

Prema rečima, Irene Vujović, ministarke zaštite životne sredine u tekućoj godini rezervisana su sredstva za podršku kupovini 187 električnih vozila.

Kako je dodala, to pokazuje da su građani, preduzetnici i pravna lica prepoznali ovu meru i da žele da pređu na ekološki prihvatljiv vid transporta.

,,Svi koji su zainteresovani za kupovinu električnog vozila, treba da znaju da je po Uredbi iz tekuće godine, na raspolaganju još 63 miliona dinara za subvencije’’, rekla je ministarka.

Ministarka Vujović je istakla da ova mera može biti dodatni impuls za domaću proizvodnju električnih vozila i podsticaj daljoj tražnji takozvanih ekoloških vozila.

Pročitajte još:

„Kada na tržištu bude dostupan novi model „fijat grande panda“, iz kragujevačke fabrike Stellantis, omogućićemo podršku i za ova vozila. Za električne automobile, prema ovogodišnjoj uredbi, predviđena je podrška u iznosu od 5.000 evra’’, rekla je Vujović.

Pravo na subvenciju za kupovinu električnog vozila mogu da ostvare fizička lica, preduzetnici i pravna lica, a predviđena podrška iznosi od 250 evra do 5.000 evra, u zavisnosti od vrste vozila.

Zahtevi se podnose Ministarstvu dok se sredstva ne utroše, a najkasnije do 31. oktobra 2024. godine.

Energetski portal

Raspisan Javni poziv za premiju za mleko za drugi kvartal 2024. godine

Foto-ilustracija: Unsplash (engin akyurt)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za drugi kvartal 2024. godine.

Kako se navodi, zahtevi se podnose u periodu od 23. jula do 23. avgusta 2024. godine preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Pravo na premiju za mleko ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva pod uslovom da su pre podnošenja zahteva za premiju za mleko po ovom Javnom pozivu u Registru poljoprivrednih gazdinstava  izvršili obnovu registracije za 2024. godinu.

Pročitajte još:

Premija se ostvaruje za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko proizvedeno i isporučeno u drugom kvartalu 2024. godine, odnosno u periodu od 1. aprila do 30. juna 2024. godine.

Informacije u vezi sa raspisanim Javnim pozivom dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, kao i na zvaničnoj veb prezentaciji eAgrar, na adresi https://eagrar.gov.rs.

Energetski portal

Da li postoji rešenje za reciklažu baterija poslednje generacije?

Foto-ilustracija: Unsplash (blaz-erzetic)
Foto-ilustracija: Unsplash (vardan-papikyan)

Istraživački tim sa Državnog Univerziteta Pensilvanije (Penn State), napravio je značajan napredak u tehnologiji recikliranja baterija, razvijajući metod koji omogućava efikasnije ponovno korišćenje materijala iz tzv. solid-state litijumskih baterija. Ovaj tip baterije predstavlja napredniju verziju uobičajenih litijum-jonskih baterija, i mnogi ih vide kao budućnost, jer koriste čvrsti elektrolit umesto tečnog. To ih čini sigurnijim i stabilnijim, s obzirom da čvrsti elektroliti ne nose rizik od curenja ili zapaljenja kao njihovi tečni pandani.

Solid-state baterije su posebno interesantne zbog svoje sposobnosti da pruže veću energetsku gustinu, što bi moglo značajno povećati autonomiju uređaja poput mobilnih telefona i laptopova na jednom punjenju. Međutim, naravno pored prednosti, postoje i izazovi a jedan od izazova sa kojima se suočavaju jeste složenost recikliranja, jer se prilikom tradicionalnog procesa komponente baterije često mešaju formirajući „crnu masu“, koja je teška za dalju separaciju korisnih komponenti, kako je objašnjeno. Kako je reciklaža veliki i važan segment današnje proizvodnje, tako je ovo predstavljeno kao izazov, kako je objašnjeno.

Pročitajte još:

Da bi rešili ovaj problem, tim je uveo inovativne slojeve polimera između elektrode i elektrolita u bateriji. Ovi polimerni slojevi omogućavaju da se tokom recikliranja elektrode i elektroliti lako razdvoje, jer se polimeri mogu rastvoriti, čime se izbegava stvaranje crne mase, objašnjeno je u istraživanju na sajtu Univerziteta.

Tim je zatim primenio tehniku hladnog sinterovanja za preradu izvučenih materijala – sinterovanje je proces u proizvodnji materijala koji uključuje zagrevanje čestica praha do temperature koja je ispod njihove tačke topljenja. Metod omogućava da se nad uspešno odvojenim komponentama izvrši ponovno spajanje čestica materijala pod pritiskom i na niskim temperaturama, što rezultira stvaranjem guste i čvrste strukture bez rizika od oštećenja materijala. 

Iako se ni same solid-state baterije još uvek nisu primenile na uređaje koje svakodnevno koristimo, ipak je rešenje za jedan od izazova koji ih čeka, veliki korak napred.

Energetski portal

Potpisani ugovori sa 14 gradova i opština za ulaganja u zaštićena područja

Foto-ilustracija: Pixabay (Sethish kumar Periyasamy)
Foto-ilustracija: Unsplash (goxy-bgd)

Ugovori na osnovu kojih će biti realizovani različiti infrastrukturni projekti na teritorijama zaštićenih područja od nacionalnog značaja, a koji imaju cilj da po realizaciji unaprede i podignu kapacitete bisera prirode pod zaštitom države, potpisani su sa 14 gradova i opština.

Tom prilikom, Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, rekla je da je u sklopu ovog javnog konkursa, izdvojeno oko 97 miliona dinara, što je za 115 odsto više nego u prethodnoj godini, a takođe je i više nego dupliran broj lokalnih samouprava koje su korisnici sredstava.

Ministarka Vujović je objasnila da su lokalne samouprave dobile sredstva nakon što su na javnom konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti u 2024. godini, kandidovale kvalitetne projekte.

Pročitajte još:

Ona je istakla da će u zaštitu prirodnih dobara u 2024. godini, putem aktuelnog konkursa, ali i uključujući redovno subvencionisanje zaštićenih područja, biti uložena najveća sredstva do sada – oko 600 miliona dinara.

Prema ugovorima koji su danas potpisani, lokalne samouprave će dobijena sredstva koristiti za izgradnju i uređenje puteva u Knjaževcu, Lebanu i Trsteniku, pešačkih staza u Irigu i Zrenjaninu, za sanaciju mosta u Prijepolju, izgradnju vizitorskog centra u Kuršumliji, uređenje pećina u Krupnju i Despotovcu, prostora oko jezera i bare u Kruševcu i Pirotu. Koristiće se i za postavljanje javne rasvete u Bajinoj Bašti, eko učionice na otvorenom u Kikindi, postavljanje solarnih panela u Užicu.

Energetski portal

Unapređenje politika i regulativa potrebno za cilj utrostručenja OIE

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)
Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Već je poznato da je u okviru Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2023 (COP28), postignut sporazum o utrostručenju globalnog kapaciteta obnovljivih izvora energije, kao i o udvostručenju energetske efikasnosti do 2030. godine. Ovaj sporazum poznat je kao Konsenzus UAE (eng UAE Consensus).

Međunarodna agencija za obnovljive izvore energije (IRENA), u svoj novom izveštaju identifikovala je strukturne prepreke koje je neophodno da države prevaziđu kako bi ostvarile napredak prema postavljenom cilju.

Osim prepreka, izveštaj pod nazivom Perspektiva svetske energetske tranzicije (eng The World Energy Transitions Outlook), nudi i ključne podsticaje koji ni potpomogli u stvaraju povoljnih uslova za ubrzanje tranzicije.

Među preprekama se izdvaja izolovano donošenje politika, zato što se na taj način onemogućava sistemska promena koja je potrebna u energetskoj politici i planiranju. Najveći deo članica IRENA koje su učestvovale u istraživanju koje je sprovedeno u pripremi za sledeće podnošenje nacionalno određenih doprinosa (NDC), istakle su da je potrebno da se poboljšaju politike i regulativa kako bi se napredovalo u energetskoj tranziciji.

Prisećanja radi, NDC predstavljaju obavezne planove i ciljeve u vezi sa globalnom borbom protiv klimatskih promena, koje zemlje postavljaju kao svoje doprinose.

Pročitajte još:

IRENA je postavila određene smernice i preporuke za donosioce politika, kojima bi trebalo države da se vode. Kako se navodi, odgovori država članica pokazali su da su one u saglasnosti sa njima.

Na svom zvaničnom sajtu, IRENA navodi sledeće smernice i preporuke. Prva, postavljanje energetske tranzicije u centar nacionalnim ekonomskih i razvojnih strategija, zatim tu je i usmeravanje sektorskih i međusektorskih politika za promociju razvoja obnovljivih izvora kao i druga rešenja u vezi sa tranzicijom. Kao treća, navodi se prilagođavanje politika i mera tržišnim realnostima i na kraju prilagođavanje politika za podršku industriji obnovljivih izvora.

I kada je reč o smanjenju emisija u sektoru transporta, Izveštaj koji je objavila IRENA navodi da mnoge države i dalje nemaju dovoljno ambiciozne ciljeve, koji su u skladu sa Pariskim sporazumom. Štaviše, samo 23 zemlje su postavile dobre ciljeve u svojim NDC, dok 135 zemalja ne uključuju specifične ciljeve za smanjenje emisija. Električna vozila predstavljaju ključni deo dekarbonizacije, zbog čega politike treba da uključe u sebe efikasnost vozila, infrastrukturu za njihovo punjenje kao i da se smanji nepotreban transport.

Kako navodi IRENA, politike u vezi sa dekarbonizacijom treba da budu pravične tako da podstiču inovacije ali i rešavanju socio-ekonomske nejednakosti.

Energetski portal

Otvoren Javni poziv za energetsku sanaciju stanova i kuća u Zrenjaninu

Foto-ilustracija: Unsplash (giorgio-trovato)
Foto-ilustracija: Pixabay

Grad Zrenjanin je otvorio javni poziv za sufinansiranje energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na svojoj teritoriji za tekuću godinu. Cilj ovog programa je unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje potrošnje energije u stambenim objektima. Ukupan budžet koji je grad, uz podršku resornog ministarstva izdvojio za ovu svrhu iznosi  37.500.000 dinara.

Kao i do sada, program je namenjen svim zainteresovanim građanima i predviđa širok spektar radova koji doprinose boljoj energetskoj efikasnosti domaćinstava. Među podržanim merama nalaze se standardno zamena starih prozora i vrata novim, energetski efikasnijim modelima, kao i postavljanje termičke izolacije na spoljnim zidovima, podovima i ispod krovnih pokrivača, navodi se na sajtu grada.

U mere je uključena i zamena starih grejnih sistema sa novim, efikasnijim rešenjima kao što su gasni kotlovi ili kotlovi na biomasu, kao i ugradnju toplotnih pumpi i solarnih kolektora koji doprinose smanjenju zavisnosti od konvencionalnih izvora energije.

Pročitajte još:

Pored navedenog, ugradnja solarnih panela takođe se našla na listi mogućih mera. Ovaj vid sanacije uključuje i instalaciju dvosmernih mernih uređaja, kao i izradu svih neophodnih tehničkih dokumentacija i izveštaja koji su zakonski obavezni za priključenje na distributivni sistem.

Maksimalni udeo bespovratnih sredstava po projektu može iznositi do 50 odsto ukupne vrednosti.

Zainteresovani građani mogu preuzeti kompletnu konkursnu dokumentaciju na zvaničnoj internet prezentaciji grada Zrenjanina, kao i u prostorijama mesnih zajednica i u Grаdskoj upravi. Prijave za učešće u ovom javnom pozivu mogu se podneti od desetog dana nakon objavljivanja poziva, a sam javni poziv ostaje otvoren do utroška sredstava, ali ne duže od 31. decembra 2024. godine.

Energetski portal

1...232425...1.536Page 24 of 1.536

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs