Home Blog Page 29

Razvijen punjač za električne automobile na sunčevu svetlost (VIDEO)

Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Električna vozila postaju naša sadašnjost, sve ih je viša na ulicama naših gradova. Za njihovo neometano funkcionisanje neophodna je i dobro rasprostranjena mreža punjača. Često vlasnici vozila na struju moraju da naprave detaljan plan puta i punjenja vozila. U trci za što povoljnijim prevozom i čistom energijom za električne automobile razvijeno je više sistema punjena na solarnu energiju.

Pored već ranije predstavljenog punjena automobila na struju iz vlastitih solarnih panela, sada je predstavljen način punjenja električnih automobila na bilo kojoj lokaciji. Najnoviji izum „GoSun“ je EV solarni punjač, uređaj koji postiže upravo ono što njegovo ime implicira, punjenje baterije samo uz pomoć besplatne solarne energije.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели GoSun (@gosun)

Ovaj način punjenja omogućava da pređete 48 kilometara svaki dan samo uz snagu sunca. Celokupno „postrojenje“ izgleda veoma elegantno, a upakovan je u krovni kofer. Dok je zatvoren sistem može da proizvede 200 W energije, a ako pustite niz panela preko automobila snaga je 1.200 W.

„EV Solarni punjač dolazi unapred sastavljen i može se montirati na krovni nosač automobila za samo 20 minuta. Dizajniran je tako da ima veliku izdržljivost, podnosi sve brzine do 100 MPH i vetrove do 30 MPH kada je raširen“, navode njegovi stvaraoci.

Iako ovo nije prvi sistem koji istražuje ovu ideju, jedan  je od najnovijih, a ako ste se pitali kada bi mogao biti u upotrebi, odgovor je već naredne godine.

Pročitajte još:

Ovaj način punjenja pojednostaviće punjenje vozila na struju, jer sve što treba da uradite je da ostavite ovu napravu raširenu na vašem automobilu.

„GoSun“ kompaktni krovni nosač sadrži 1.200 vati solarnog napajanja, dovoljno da pokrije oko 80 odsto godišnje kilometraže vozila.

Solarna energija je prirodni saveznik električnih vozila, a osim solarnih panela koji pružaju čistu energiju koja može napajati baterije i pomoći vam da uštedite na računima za energiju stalno se traže novi načini koji će pojednostaviti napajanje, a novi model elektrana koje idu zajedno sa automobilom sigurno će doprineti tome.

Jasna Dragojević

U FBiH usvojen novi pravilnik za izdavanje energetskih dozvola

Foto-ilustracija: Unsplash (tahamie-farooqui)
Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Ministarstvo energije, rudarstva i industrije FBiH donelo je novi Pravilnik o izdavanju energetske dozvole prema kome energetska dozvola nije potrebna za izgradnju elektrana instalisane snage manje od 1 MW, osim u slučaju hidroelektrane.

Takođe, novim Pravilnikom je utvrđeno da se energetske dozvole ne mogu izdavati za izgradnju hidroelektrana instalisane snage manje od 10 MW, izuzev za hidroelektrane na gravitacionim vodovodima.

Odredbe ovog Pravilnika primenjuju se i na rekonstrukciju postojećih elektrana, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Pročitajte još:

Energetska dozvola je upravni akt koji investitoru izdaje Federativno ministarstvo energije, rudarstva i industrije u postupku prikupljanja potrebnih dozvola za izgradnju elektroenergetskog objekta za proizvodnju električne energije.

Da bi se kvalifikovao za dobijanje energetske dozvole, investitor mora da dokaže da ispunjava kriterijume koji se odnose na vrstu i korišćenje primarnih izvora energije, sigurnost elektroenergetskog sistema, postrojenja i prateće opreme i mogućnost priključenja na elektroenergetski sistem.

Takođe je potrebno da ispunjava kriterijume koji se odnose na lokaciju i upotrebu zemljišta, zaštitu životne sredine i osiguranje trajne kontrole uticaja na okolinu, energetsku efikasnost, kvalifikovanost podnosioca zahteva, doprinos ispunjenju ciljeva u korišćenju obnovljivih izvora energije i doprinos smanjenju emisija GHG i štetnih gasova i čestica.

Energetski portal

Ako piše da je +40 stepeni, koliko je to na beogradskom asfaltu

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksic)
Foto-ilustracija: Unsplash (
Snowscat)

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Ana Vuković Vimić je u razgovoru za podkast Analogija govorila o klimatskim promenama, vremenskim nepogodama koje nas već danas pogađaju, kao i načinu života koji nas očekuje u ne tako dalekoj budućnosti.

Temperature opasne za ljudski organizam

Očekuju nas sve ekstremniji toplotni talasi do sredine 21. veka. Nakon toga će se možda ublažiti porast, ako se globalno sprovedu akcije uređene Pariskim sporazumom – ako se zaista smanje emisije gasova staklene bašte.

„Za dvadesetak godina počinjemo da ulazimo u jedan kritičan period, gde u urbanim sredinama, kod nas u nizijskim predelima, u dve ili tri godine po deceniji, ćete imati situaciju da temperature unutar urbanog toplotnog ostrva mogu da dostignu vrednosti koje su kritične za svaki ljudski organizam“, rekla je prof. Vuković Vimić.

To su situacije kada je temperatura 42 stepena pri vlažnosti vazduha od 50 procenata:

„To je granica izdržljivosti za ljudski organizam kakav je naš. Znači, i da nismo hronični bolesnici, jednostavno je teško, pogotovo što mi nismo ni navikli, nemamo nikakve genetske predispozicije za to“.

Kolika je zapravo temperatura u gradu

Ukazuje i da raste opasnost od urbanog toplotnog ostrva usled urbanizacije, poplačavanja… Pritom, ističe da temperatura u gradu nije ona koja se izmeri na zvaničnoj stanici.

„Na zvaničnoj stanici se radi po standardu Svetske meteorološke organizacije. To je na dva metra visine, iznad travnate površine, na otvorenom prostoru. Znači, nama je jedina stanica koja nam je baš pod efektom urbanog toplotnog ostrva Karađorđev park. Sad pazite, to je park“, rekla je prof. Vuković Vimić.

Objašnjava da se zagreva podloga, koja zatim dodatno utiče na vazduh iznad:

„Vazduh iznad nije 20 stepeni topliji, nego recimo 5 do 10. Zašto, pa zato što cirkuliše. Pa sad negde se manje zagreje podloga, negde više, pa se to pomeša, ali asfalt može kod nas do 60 stepeni da se zagreje.“

U vozilima temperature mogu da budu i do 80-90 stepeni.

Pročitajte još:

Zakonom protiv popločavanja

Zbog betona, velikog broja zgrada temperature su mnogo više u gradovima. Nesumnjivo bi daleko prijatnije bilo sa više zelenila.

Prof. Vuković Vimić tako objašnjava da se zemlja sa travom zagreje dvadeset stepeni manje od asfalta. Smatra i da treba da se ojača zelena infrastruktura u urbanim sredinama, i to zakonima.

„Znači da mora da bude obavezno, a ne da bude dobra volja toga koji gradi. Znači, kroz zakonodavstvo da se naprave pravila i da se dobro definiše šta je zelena infrastruktura“, rekla je profesorka Poljoprivrednog fakulteta.

Navodi primer iz SAD gde su jednu ulicu ofarbali u belo kako bi dobili jedan stepen nižu prosečnu temperaturu nego inače.

Hoćemo li postati noćne ptice

Ukazuje da je najveći problem kvalitet života u gradu i da će za dvadesetak godina život u gradu biti više okrenut ka noći nego ka danu.

„Ako se ovako nastavi, u toku dana neće moći da se ide ulicom. Ne možete sačekati semafor leti. Treba stajati na suncu, na temperaturi, beskonačno i da čekate da se promeni u zeleno. Znači, to je stvarno na određenim lokacijama katastrofa“, rekla je prof. Vuković Vimić.

Najteže je, napominje, radicima na otvorenom, što rade na ulici, rade na kanalizaciji, rade u vodovodu, kopaju, rade blizu asfalta – „Zašto bi imali toplotne udare non stop? To akumulirano loše deluje na organizam“.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: RTS

Koliki je kapacitet reciklaže baterija u SAD-u?

Foto: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Frank Wang)

Recikliranje baterija je ključni proces za upravljanje životnim ciklusom baterija, posebno litijum-jonskih baterija koje se koriste, između ostalog, u električnim vozilima (EV).  Reč je o obnavljanju vrednih materijala iz korišćenih ili baterija koje su neispravne, nakon čega se ponovo koriste u proizvodnji novih baterija koje će biti sve potrebnije na tržištu. 

Od 2023. godine, Sjedinjene Američke Države su uspostavile dovoljan kapacitet za recikliranje domaćih baterija kako bi povratili 35.500 tona materijala za baterije godišnje, saopšteno je na sajtu Ministarstva energetike SAD-a. Očekuje se da će ovaj kapacitet značajno porasti, s obzirom da je u planu dodavanje objekata koji će moći da povrate dodatnih 76.000 tona u naredne dve do četiri godine. Reciklaža je usmerena ponajviše na litijum-jonske baterije i otpad od proizvodnje baterija, prerađujući ih u materijale koji se vraćaju u lanac snabdevanja baterijama.

Pročitajte još:

Uticaj količine od 35.500 tona recikliranih materijala je ogroman. Reciklaža ovih materijala može obuhvatiti veliki broj baterija. Na primer, tipična EV baterija ima težinu između 300 pa do 500 kilograma kada su u pitanju automobili srednjih veličina, što znači da ova količina može pokriti reciklažu za čak i preko 80,000 EV baterija, što je vrlo varijabilna računica koja služi da oslika kolika je količina skrivena u pozadini cirkularne ekonomije. Kada se radi o manjim litijum-jonskim baterijama iz prenosnih uređaja, broj baterija koje se mogu reciklirati biće znatno veći, nego za električne automobile.

Primera radi, jedna prosečna baterija od 60kWh može sadržati i po 30 kilograma bakra po bateriji. Dakle, potrebno je oko 34 automobila sa prosečnom baterijom od 60 kWh da bi se skupila čak tona (1000 kilograma) bakra, samo kada je reč o baterijama, međutim u e-automobilama ovog tipa uglavnom ima bar još toliko bakra u proseku u drugim sistemima i kablovima. Dakle, reciklaža ovakvih elemenata ima više pozitvnih strana.

Reciklaža omogućava ponovno korišćenje litijuma, kobalta, nikla, mangana i drugih metala, smanjujući potrebu za njihovim rudarstvom i smanjujući zavisnost od rudnika koji mogu imati i ekološke probleme. Ovo smanjuje količinu elektronskog otpada, koji može biti toksičan za životnu sredinu, i sprečava odlaganje baterija na deponijama, smanjujući zagađenje.

Ekonomski benefiti reciklaže baterija su značajni. Reciklirani materijali mogu biti jeftiniji od novih sirovina, što može smanjiti ukupne troškove proizvodnje baterija, i moglo bi dovesti do većeg smanjenja zavisnosti od novih sirovina. 

Energetski portal

Za unapređenje očuvanja koralnih grebena dodatnih 25 miliona dolara

Foto-ilustracija: Pixabay (marcelokato)
Foto-ilustracija: Pixabay (Navigator175)

Nedavno su Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) i Međunarodna inicijativa za koralni greben (ICRI), objavili da je u toku četvrto globalno izbeljivanje korala. Kako je ovo drugo izbeljivanje u poslednjih 10 godina, a koralni ekosistemi se suočavaju sa sve većim pretnjama, Izvršni odbor Globalnog fonda za koralne grebene (GFCR), najavio je preko 25 miliona američkih dolara dodatnih grant sredstava za unapređenje napora za otpornost ovih ekosistema.

Kako se navodi na sajtu Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), procene naučnika su da bi 90 odsto preostalih koralnih grebena moglo da bude izgubljeno do 2050. godine bez kolektivne brze i velike akcije.

Novi GFCR program, koji je poneo naziv Egipatska inicijativa Crvenog mora, ima za cilj da poveća zaštitu jednog og najstarijih i najotpornijih ekosistema grebena na planeti.

Pročitajte još:

Ovaj Program, koji je podržan od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Vlade Egipta i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uspostaviće Egipatski fond za koralne grebene, kako bi se mobilisalo do 50 miliona dolara za održivi razvoj plave ekonomije i zaštitu ekosistema.

Inicijativnom se takođe podržavaju i rešenja kao što su reciklaža organskog otpada, akvakulture i sistemi za vezivanje plovila, kako bi se smanjilo oštećenje grebena.

GFCR podržava brojne inicijative širom sveta za zaštitu koralnih grebena, kao što su Filipini, Indonezija, Zanzibar i drugo. Kao globalni instrument finansiranja korala, GFCR ima za cilj povećanje zaštite i otpornosti na najmanje tri miliona hektara koralnih grebena na globalnim nivou do 2030. godine. Ovo predstavlja površinu od oko 12 odsto svih preostalih grebena na planeti.

Energetski portal

Solarni film – kada zeleno postane zelenije

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Ptice na grani možda već znaju koliko je solarna energija važna, ali ako i ne znaju, sigurno je da je iz svoje ptičije perspektive uviđaju sve više na krovovima zgrada, garaža, kao i na zemljištu. Kako se tehnologija razvija, solarni paneli nastanjuju se sve više, kroz solarno drveće ili solarne klupe.

Svi oni imaju za cilj da omoguće sigurnije snabdevanje energijom, koje će ujedno doprineti smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu. Kao što sam prethodno navela, razvoj tehnologije iz dana u dan donosi nove mogućnosti, a jedno tehnološko rešenje uspelo je da već zeleni izvor energije učini još zelenijim.

Reč je o solarnim filmovima (eng solar film), čije prednosti mogu da se sagledaju iz nekoliko uglova.

Iako agrosolarni pristup ima svoje koristi ujedno i za zelenu energiju, ali i za poljoprivredu, ostaje istina da on i dalje nije dovoljno primenjen. Na poljoprivrednom i plodnom zemljištu još uvek preovlađuju solarne elektrane, sve većih površina, u kojima nije primenjen ovaj princip. Gradovi su bogati lokacijama na kojima bi mogle da se postave solarni paneli, na način da ne smetaju drugim aktivnostima. Pa tako često kada putujem, razmišljam zašto ne bi bili postavljeni, recimo, uzduž dela auto-puta koji razdvaja dva smera kretanja vozila, gde nema zasene, a gde je i tako neiskorišćen prostor kada već nema drveća. Ovo je samo jedan od primera, možda i nedovoljno dobar ukoliko je težak pristup održavanju panela zbog lokacije, ali koji nas navodi na razmišljanje gde bismo sve mogli da postavimo solarne panele.

Iako, kako sam navela, možda i nije dobar primer, on je uvod u prednosti koje donose solarni filmovi. Tradicionalni solarni paneli, upravo mogu da budu nezgodni zbog svog dizajna, zato što ne ostavljaju dovoljno mogućnosti za njihovu širu primenu. Solarni filmovi, sa druge strane, ima ključnu karakteristiku – fleksibilnost i prilagodljivost.

Naučnici su razvili takozvanu lepljivu rolnu filma, koja može da se prilepi za različite vrste podloga – od stakla i betona do metala. Kako se navodi, njegova instalacija je dosta jednostavnija, te može da bude gotova kroz svega nekoliko sati. Zahvaljujući lepljivoj pozadini, oni se lako učvršćuju, dok se njihovi solarni konektori jednostavno instaliraju u solarni sistem. Kako su veoma tanki i lagani, mogu da se postavljaju na krovove sa slabim konstrukcijama, kao i na neravne površine različitih arhitektonskih oblika.

S obzirom na njihovu fleksibilnost, daljim razvojem ova tehnologija bi mogla masovnije bude primenjena na automobile, ograde, prozore i drugo.

Kompanije koje proizvode solarne filmove, ulažu napore da ovaj proizvod bude što održiviji. Tako je jedna od njih istakla da su njihovi filmovi organski, zbog čega imaju izuzetno nizak ugljenični otisak. U ovo se ubraja celokupni životni ciklus, od nabavke sirovina, preko proizvodnje, upotrebe i odlaganja na kraju. Poređenja radi, izneli su podatak da ova organska tehnologija omogućava uštedu do kilogram ekvivalente CO2 po svakom kilovat satu električne energije koju generiše u poređenju sa fosilnim gorivima, kao što je ugalj. A u poređenju sa konvencionalnim solarnim modulima koji su bazirani na silicijumu, ovi solarni filmovi imaju šest puta manji ugljenični otisak.

Pored toga, u osnovi koriste dva i po puta manje materijala za proizvodnju, u odnosu na konvencionalne solarne module, a kako se solarni filmovi klasifikuju kao čvrsto obnovljeno gorivo (SFR), kada prođe njihov životni vek mogu da dalje budu upotrebljeni. Pojašnjenje radi, ovo gorivo predstavljaju visokokvalitetnu zamenu fosilnom gorivu, a proizvodi se uglavnom od komercijalnog otpada.

Još je prednosti kojima ovakve kompanije mogu da pohvale svoje proizvode, ali ono što je sigurno jeste da je solarna energija budućnost kojoj se teži sve više sa opravdanim razlogom. Napori koji se neprestano ulažu u unapređenje ove tehnologije, sigurno je da će omogućiti još efikasniju i održiviju primenu kako solarnih filmova, tako i konvencionalnih solarnih panela.

Katarina Vuinac

Vanredno stanje na Siciliji, presušilo najveće prirodno jezero

Foto-ilustracija: Freepik (ilovehz)

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели maurot91 (@maurotine91)

Ogromne suše su pogodile Siciliju zbog čega je skoro nestalo jedino prirodno jezero na ovom mediteranskom ostrvu značajno na migracionom putu velikog broja ptica, a ogromnu štetu trpi i poljoprivredna proizvodnja.

Na Siciliju je u posljednih 12 meseci palo samo 250 milimetara kiše što je dovelo do velike suše primoravši italijansku vladu da proglasi vanredno stanje.

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika skoro u potpunosti je presušilo prirodno jezero Pergusa, koje deo prirodnog rezervata u blizini središnjeg sicilijanskog grada Ena. Ovo jezero nekad je bilo veličine 1,8 kvadratnih kilometara, danas izgleda poput bare.

Jezero je dramatično presušilo zbog visokih temperatura i nedostatka padavina, a važno je i zbog toga što je utočište ptica između Afrike i Evrope. Pored toga, u jezeru obitavaju ribe, galebovi, barske kokoši, mekušci i manji beskičmenjaci.

Iz italijanskog udruženja ekologa „Lemgabiente“ saopštili su da je vodena površina skoro potpuno nestala i da je ostalo vidljivo samo kao bara, napominjući da su uzrok klimatske promene. Na Siciliji već se dugo bore sa visokim temperaturama, a sa 48,8 stepeni Celzijusa u 2021. godini imali su najveće temperature u Evropi.

Pročitajte još:

Italijanski mediji pišu kako su širom grada Ena postavljeni oglasi o pogrebu jezera Pergusa, koji su postavljeni od stane mladih političkih aktivista.

„Obeležili smo smrt onoga što je milenijumima bilo jedino prirodno jezero na Siciliji: jedna od najvećih ekoloških katastrofa ikada viđenih“, rekao je Marko Greko, gradski odbornik Ene i dodao da se trebalo delovati mnogo ranije.

Naučnici upozoravaju da trajna šteta po biodiverzitet preti ako bi jezero potpuno presušilo i ne bi se napunilo na jesen.

Kako bi se suzbili efekti suše, cisternama se doprema voda za domaćinstva i preduzeća u hitnim slučajevima, a u Mesini, trećem gradu po veličini na Siciliji, racionalizacija vode sprovodi se tokom čitave godine.

Rekordne temperature ugrozile su poljoprivrednu proizvodnju, pre svega zasade maslina, voćnjake, a ugroženo je i stočarstvo.

Suša je proteklih godina pogodila i Francusku, Španiju, a posebno je ugrožen Mediteran, gde je prosečna temperatura za 1,5 stepeni viša nego pre 150 godina.

Jasna Dragojević

Kakva bi mogla biti uloga zelenog čelika u automobilskoj industriji?

Foto-ilustracija: Unsplash (Karan Bhatia)
Foto-ilustracija: Unsplash (chengqi-sun)

Čelik se koristi za različite delove automobila – karoseriju, šasiju, motore, osovine, i druge komponente. Upotreba čelika je ključna zbog njegovih karakteristika poput čvrstoće, izdržljivosti koje su neophodne za jedno vozilo, ali i cene u poređenju sa nekim drugim materijalima jesu prednost. Međutim, situacija u automobilskoj industriji se menja.

Auto industrija u Evropi ima potencijal da postane lider u proizvodnji čelika sa niskim sadržajem ugljenika ako zakonodavci odluče da usvoje zahteve za sadržaj zelenog čelika u automobilima koji će se tek naći na putevima.

Proizvodnja automobila sa 40 odsto zelenog čelika mogla bi Evropi da uštedi milione tona CO2 do kraja decenije, što bi prema računici bilo ekvivalentno godišnjoj emisiji 3,5 miliona automobila na fosilna goriva, govore podaci sa sajta Transport & Environment. Radi poređenja, u našoj zemlji broj registrovanih automobila ne prelazi 2,4 miliona vozila.

Pročitajte još:

Automobilski sektor u Evropi menja svoje lice i nastoji da postigne neto emisije do 2050. godine, a poznato je da u Evropskoj uniji od 2035. godine neće biti u prodaji novih automobila na fosilna goriva. Proizvodnja čelika, kao izvor emisija u proizvodnji automobila, predstavlja ključnu oblast za smanjenje ugljenika.

Automobilski sektor trenutno troši 17 odsto čelika u EU. On može biti zamenjen zelenim čelikom, koji se može proizvoditi korišćenjem zelenog vodonika i elektrolučnih peći ili od recikliranog otpada, značajno smanjujući emisiju CO2 u poređenju sa tradicionalnim metodama. Primena 40 odsto zelenog čelika u automobile bi poskupela samo 57 evra cenu električnog vozila do 2030. godine. Dok bi 2040. godine, prelazak na 100 odsto zelenog čelika koštalo samo 8 evra više po automobilu u poređenju sa konvencionalnim čelikom, govore podaci Transport & Environment.

Zakonodavci se podstiču da postave ciljeve za proizvođače automobila da koriste sve veće količine zelenog čelika u novim automobilima, počevši od 40 odsto do 2030. godine, 75 odsto do 2035. godine, i 100 odsto do 2040. godine, što su visoko postavljeni ciljevi.

Na ovaj način, auto industrija može značajno doprineti smanjenju emisije CO2, čime bi se ostvarili važni klimatski ciljevi.

Energetski portal

Grad Niš rešava problem priključenja građana na elektrodistributivnu mrežu

Foto-ilustracija: Pixabay (jplenio)
Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)

Građani Niša, oko 5.000 domaćinstava, više od 10 godina čekajuna ponovno priključenje struje. Zbog toga se u Gradskoj kući organizuje prijem građana bez struje i onih koji imaju problem sa priključenjem na elektrodistributivnu mrežu.

Grad je, zajedno sa ED i EPS Snabdevanje, do sada na elektromrežu vratilo 130 porodica.

Poslednjem prijemu građana na sastanak, prisustvovali su Dragana Sotirovski, gradonačelnica Niša, Igor Nikolić, direktor EPS Snabdevanje i Dragan Milentijević, koordinator distributivnog područja Niš sa svojim saradnicima.

Prema rečima gradonačelnice, razgovor sa sugrađanima nije uvek lak ali je plodonosan jer je u kućama nekih od njih posle 10 godina čekanja ponovo zasijala sijalica.

Dodala je da je Niš prvi Grad u Srbiji koji je organizovao prijeme građana isključenih sa elektromreže, a akcija će biti nastavljena jer Grad želi da pomogne svima koji žele da do kraja isprate proceduru koja zna da bude teška ali isplativa.

Pročitajte još:

Najveći problem građana koji su bez struje nisu više stara dugovanja ili, pak, nelegalizovani objekti već to što vlasnici nemaju nasledna rešenja i dokaz da je kuća njihova.

Građani na prijemu, na kome je Grad posrednik između građana i EPS-a, dobijaju precizno obaveštenje o tome šta treba da učine, koju dokumentaciju da podnesu da bi se priključili na elektromrežu.

Kako se navodi na sajtu grada Niš, sa prijema odlaze zadovoljni jer su rešili problem sa kojim su se decenijama borili.

Energetski portal

Crveni meteo-alarm u Srbiji- šta se preporučuje?

Foto-ilustracija: Pixabay (Janusz Walczak)
Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Toplotni talas koji će trajati do kraja nedelje, donosi visoke temperature Srbiji i Beogradu. Crveni-meteo alarm na snazi je u celoj zemlji. U Srbiji će maksimalne temperature biti između 35 i 40 stepeni Celzijusa.

Danas će temperatura dostizati 39 stepeni Celzijusa, dok su rane jutarnje temperature varirale – u Beogradu su iznosile čak 26 stepeni Celzijusa. Očekuju se i tropske noći u urbanim sredinama.

I narednih pet dana maksimalne temperature će se kretati između 38 do 40 stepeni, kako stoji na sajtu RHMZ-a, a toplotni talas će biti praćen izraženim deficitom padavina i verovatno će se nastaviti početkom naredne nedelje. Treba imati na umu da su temperature u gradskim ostrvima često više za 5 do 10 stepeni u odnosu na zvanične vrednosti, stoga su najbezbednije zelene površine.

Zbog toga se savetuje pridržavanje mera i preporuka za zaštitu od visokih temperatura, kako biste izbegli zdravstvene probleme.

Pročitajte još:

Preporuke za ponašanje tokom toplotnog talasa, kako je RHMZ objavio, uključuju zatvaranje prozora i vrata kako biste sprečili ulazak toplote, zaštitu prozora od direktnog zračenja, korišćenje sistema za hlađenje vazduha prema uputstvima, i povremeno provetravanje prostorija.

Tu je i izbegavanje nagle promene temperature, kao što je izlazak iz hladne prostorije na vrućinu ili obrnuto, jer to može izazvati temperaturni kolaps, zbog čega razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne sme biti velika. Tokom noći preporučuje spavanje sa otvorenim prozorima.

Savetuje se što više tečnosti i izbegavanje alkohola koji izaziva dehidraciju. Izbegavajte aktivnosti koje mogu dovesti do iscrpljenosti organizma, jer to povećava rizik od toplotnog stresa i moždanog udara. Prvi znak toplotnog stresa je osećaj umora.

Ne izlazite na otvoren prostor između 11 i 17 časova, koristite zaštitne kreme, nosite svetle boje i zaštitite glavu.

Energetski portal

Hrvatska ulaže 200 miliona evra u punjače za električna vozila

Foto-ilustracija: Unsplash (JUICE)
Foto-ilustracija: Unsplash (Possessed Photography)

Kako bi udeo električnih vozila u Evropskoj uniji distigao željenih 15 odsto, EU je 13. aprila ove godine usvojila Uredbu o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva (AFIR) koja obavezuje i Hrvatsku.

Zbog toga je u Hrvatskoj privrednoj komori (HGK) formirana Grupacija operatora mreža punjača za električna vozila HGK sa ciljem da postane partner svim institucionalnim činiocima koji imaju ulogu u izgradnji adekvatne infrastrukture za punjenje električnih vozila.

Članice EU u obavezi su da do 2025. godine osiguraju punjače za privatna vozila na svim glavnim putevima na svakih 60 kilometara, a ista obveza važi i za teška teretna vozila sa rokom do 2030. godine. Cilj AFIR-a je i da se do kraja 2027. godine punjačima za laka električna vozila opremi barem 50 odsto saobraćajnica koje se povezuju s koridorom TEN-T, a do kraja decenije sve saobraćajnice.

Da bi ispštovala zahteve Uredbe, Hrvatska će na trenutnih 20 MW priključaka morati da doda 100 do 150 MW do 2030. godine.

Takođe, Hrvatska će postupati u skladu sa zahtevima AFIR-a sve dok ne dođe do 200.000 registrovanih električnih vozila.

Pročitajte još:

Predsednik Grupacije HGK, Dino Novosel, rekao je da formiranje Grupacije dolazi u trenutku kada su pred Hrvatsku postavljeni ambiciozni ciljevi za uspostavljanje kritične infrastrukture za punjenje električnih vozila.

“Radi se o investicijskom ciklusu od minimalno 200 miliona evra do 2030. godine, što proizlazi iz nedavno usvojene uredbe AFIR. Taj investicijski ciklus će doprineti ostvarenju cilja Hrvatske u podizanju udela obnovljivih izvora energije u saobraćaju sa trenutnog nivoa ispod tri odsto na minimalno obvezujućih 21 odsto. Na tom putu će Grupacija HGK, koja okuplja ključne industrijske činioce, sistemski raditi na uklanjanju regulatornih, tehničkih i operativnih barijera, kao i na afirmativnom oblikovanju investicijske klime, u saradnji sa ostalim ključnim činiocima u državi“, poručio je Novosel.

Udeo obnovljivih izvora energije u saobraćaju na nivou EU iznosio je 9,6 odsto u 2022. godini, dok je u Hrvatskoj taj udeo bio svega 2,4 odsto. Evropska unija je postavila cilj od 29 odsto za 2030. godinu Direktivom EU 2023/2413 o unapređenju korištenja energije iz obnovljivih izvora.

Iz HGK-a navode da su ove mere ključne za osiguranje besprekorne mobilnosti električnih vozila širom Evrope, podstičući prelaz na održiviji saobraćajni sistem, što je i ključan cilj delovanja nove Grupacije operatora mreža punjača za električna vozila HGK.

Rad Grupacije podrazumeva i stvaranje podloga za kvalitetno usmeravannje finansijskih sredstava EU koja služe za unapređenje javne infrastrukture punjača u sledećih desetak godina.

Energetski portal

UK planira revoluciju u proizvodnji vetroenergije?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (David Dibert)

Ujedinjeno Kraljevstvo planira da preduzme veće korake u cilju značajnog proširenja sektora energije vetra u zemlji, sa ciljem da poveća kapacitet vetra na kopnu sa 15 na 30 gigavata a na moru sa 15 na 60 gigavata do kraja ove decenije, što je svega šest godina, kako se navodi na sajtu WindEurope. Ukoliko se pomenuti plan ostvari, UK bi mogla da se nađe na čelu Evrope kada je vetroenergija u pitanju.

Ključ za realizaciju ovih ambicioznih ciljeva je revizija zakonskih i infrastrukturnih okvira povezanih kada je u pitanju pomenuti sektor. Jedan od prvih postupaka nove vlade bio je da se ukine zabrana vetra na kopnu u Engleskoj, čime se pružaju nove prilike, što je odličan početak.

Pored toga, nastoji se da se pojednostavi proces odobravanja većih projekata vetrogeneratora tako što će ih potencijalno klasifikovati pod režim nacionalnog značaja infrastrukturnih projekata.

Pročitajte još:

Infrastrukturna mreža je najveći kamen spoticanja u ostvarivanju ciljeva, zbog čega i jeste u fokusu. Vlada procenjuje da je za podršku projektovanom povećanju električne energije proizvedene iz vetra potrebno da se izgradnja mrežne infrastrukture upetostruči u narednoj deceniji u odnosu na prethodne tri, navodi WindEurope. Preko 100 gigavata projekata vetrogeneratora je na čekanju zbog problema povezivanja na mrežu.

U svakom slučaju, strategija je proaktivna, sa naglaskom na značaj proširenja infrastrukture za ovakve projekte. U toku godine u proseku oko četvrtina električne energije u UK bude proizvedena iz vetra, u zavisnosti od doba godine. Primera radi za poslednji mesec dana, taj procenat je iznosio 10 odsto prema podacima ElectricityMaps, s obzirom da je letnji period, ali je s druge strane solarna energija proizvela više nego tokom zime.

Reforma sistema aukcija vetra na moru je takođe ključna. Nedostatak ponuda na nedavnim aukcijama ukazuje na potrebu za povećanjem finansijskih podsticaja kako bi se privukli učesnici.

Energetski portal

Memorandum u oblasti nuklearne energije – „vetar u leđa’’ domaćim stručnjacima, akademskoj i naučnoj zajednici

Foto-ilustracija: Unsplash (Frédéric Paulussen)
Foto: Emilija Jovanović

Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Republici Srbiji, koji je danas potpisan, treba da omogući okupljanje stručnih kadrova iz zemlje i inostranstva koji će raditi na ispitivanju mogućnosti za uspostavljanje programa za mirnodopsku primenu nuklearne energije u Srbiji.

Memorandum su potpisali Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, kao i predstavnici pet ministarstva i 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća, a u prisustvu Miloša Vučevića, premijera.

Prema rečima ministarke, na ovaj način su želeli da povežu ministarstva, akademske i naučne institucije i da im se da „vetar u leđa’’ kako bi se omogućilo razmotranje korišćenja nuklearne energije u Srbiji.

Kako je istakla, izrada preliminarne tehničke studije treba da obezbedi komparativnu analizu dostupnih tehnologija na tržištu, pokaže koje su prednosti i mane mogućih rešenja i koji su tehnički, ekonomski i tržišni parametri za gradnju nuklearnih elektrana.

„To su neophodni preduslovi za donošenje informisanih odluka u budućnosti, zajedno sa razvojem obrazovnih i naučnih programa, jačanja kapaciteta u našim institutima i stvaranjem regulatornog i institucionalnog okvira“, rekla je ministarka.

Korišćenje nuklearne energije predviđeno i jednim od scenarija Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kao i novom Strategijom razvoja energetike, gde se razmatra uvođenje nuklearnih elektrana u elektroenergetski sistem Srbije nakon 2040, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Pročitajte još:

PRVI KORAK KA GRADNJI NUKLEARNIH ELEKTRANA U SRBIJI – RASPISAN TENDER ZA IZRADU PRELIMINARNE STUDIJE

RAJAKOVIĆ: ZA SRBIJU VAŽNO DA SE OTVORI ZA RAZVOJ NUKLEARNE ENERGIJE

UKLJUČIVANJE OBRAZOVNIH I NAUČNIH INSTITUCIJA U RAZVOJ NUKLEARNOG PROGRAMA

Ministarka je naglasila da je u Srbiji od 1989. na snazi zakonska zabrana izgradnje nuklearnih elektrana, uvedena kao reakcija na akcident u Černobilju 1986.

„Međutim odredbe tog zakona ne odnose se na naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove, obrazovanje kadrova. Regulatorni uslovi su samo jedan od elemenata, postoji niz drugih koraka koje treba da sprovedemo da bismo mogli da donesemo informisanu odluku o nuklearnoj energiji. Struka je rekla da imamo temelj koji treba da razvijamo, pre svega u smislu razvoja stručnog znanja. Postoje smernice Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o koracima i uslovima koje treba ispuniti, a imamo i potpisane sporazume i sa kompanijama koje su nosioci znanja i tehnologija u oblasti nuklearne energije. To je važno pre svega za razvoj stručnih znanja, a ne opredeljuje nas unapred za određenog partnera ili tehnologiju’’, navela je ministarka.

Foto: Emilija Jovanović

Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine rekla je da je korišćenje nuklearne energije značajno u kontekstu klimatskih politika Evropske unije koja je potpisivanjem Zelenog dogovora postavila cilj da do 2050. godine dostigne klimatsku neutralnost eliminisanjem emisija ugljen-dioksida. Dodala je da se u Evropi 26 odsto električne energije proizvodi iz nuklearnih elektrana i da Poljska, visoko zavisna od uglja kao i Srbija, planira izgradnju šest nuklearnih reaktora za proizvodnju električne energije, a da neke susedne zemlje poput Rumunije, proširuju svoje nuklearne kapacitete.

Miodrag Mesarović, međunarodni ekspert, rekao je da se danas u 32 zemlje u svetu nuklearna energija koristi za proizvodnju električne energije, u kojima je izgrađeno 438 elektrana instalisane snage 392.000 MW. Dodao je da veliki broj zemalja ima ambiciju da uđe u nuklearni program i da su se svetski zvaničnici zbog energetske tranzicije opredelili da utrostruče kapacitete do 2050. godine.

Potpisnici Memoranduma su Institut za nuklearne nauke Vinča, JP „Nuklearni objekti Srbije“, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), Srpsko nuklearno društvo, Institut za fiziku, Fizički fakultet, Prirodno matematički fakultet u Novom Sadu, Prirodno matematički fakultet u Kragujevcu, Elektrotehnički fakultet (ETF), Mašinski fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet iz Beograda, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, Elektrotehnički institut Nikola Tesla, Fakultet za fizičku hemiju, Biološki fakultet, Građevinski fakultet, Ekonomski fakultet, Medicinski fakultet. Memorandum su, pored Ministarstva rudarstva i energetike, potpisali i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja, kao i preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“.

Energetski portal

Mogućnosti veštačke inteligencije u zaštiti životne sredine

Foto-ilustracija: Unsplash (Igor Omilaev)
Foto: Ljubaznošću Andreja Stojića

Za zaštitu životne sredine sve više se koristi i veštačka inteligencija (Artificial Intelligence – AI), koja pruža sve veće mogućnosti. Većinu veza koje određuju stanje životne sredine nismo u stanju da sagledamo i pretočimo u jednačine. To predstavlja preduslov razumevanju uzroka i posledica. U cilju sticanja naučno utemeljenog znanja, rešenje predstavlja korišćenje sofisticiranih algoritama koji leže u osnovi različitih oblasti AI, a koji jesu u stanju da ih otkriju i kvantifikuju. O uticaju AI na zaštitu životne sredine, kako ona može da doprinese smanjenju zagađenja vazduha, kakva je budućnost, ali i može li sama AI biti negativna po životnu sredinu, razgovarali smo sa prof. dr Andrejom Stojićem, višim naučnim saradnikom Instituta za fiziku u Beogradu i predavačem na Univerzitetu Singidunum.

U FOKUSU:

U kojim oblastima AI može da igra ulogu u suočavanju sa izazovima u zaštiti životne sredine?

– Uloga AI može biti višestruka u svim oblastima životne sredine u kojima se na naučno utemeljen način prikuplja velika količina kvalitetnih podataka koji podrazumevaju adekvatno oslikavanje konteksta iz velikog broja uglova. U tom smislu, možda je najbliža oblast kvalitet vazduha, jer podrazumeva podatke dovoljne prostorno-vremenske rezolucije. Podaci uključuju koncentracije zagađujućih materija, meteorološke parametre, podatke o mobilnosti ljudi, kao i brojne političke i ekonomske pokazatelje koji odražavaju puls društva koji utiče na stanje kvaliteta vazduha.

Kako ocenjujete monitoring zagađenja vazduha, da li ga je potrebno poboljšati i u kom pravcu?

– Društvo ne razume kompleksnost problema, niti ono što je neophodno učiniti kako bi se unapredilo trenutno stanje. Zamislimo situaciju u kojoj lečenje nije u rukama lekara. Suprotno potrebi, upravljanje kvalitetom životne sredine je prepušteno donosiocima odluka koji kroz regulative uređuju monitoring. Međutim, organizacija, stručnost, etičnost i sposobnost donosilaca odluka dovode do regulativa koji ne prate naučna istraživanja. Decenijama unazad istraživanja dokazuju prisustvo hiljade puta većeg broja vrsta toksičnih, mutagenih i kancerogenih jedinjenja od broja vrsta koji se nalaze u regulativama, prepoznaju nužnost kontekstualizacije kvaliteta vazduha, uključivanjem velikog broja varijabli ili primene koncepata analize podataka adekvatnih za analizu kompleksnih sistema. U atmosferi urbane sredine se nalaze desetine hiljada različitih zagađujućih materija, pri čemu stotine spadaju u grupu hazardnih. Međutim, regulative prepoznaju jednocifrene brojeve osnovnih. Zastupljenost onoga što merimo, dakle informacija na osnovu kojih možemo da dođemo do znanja je ekstremno mala u poređenju sa onim što bismo morali da znamo kako bismo se na adekvatan način bavili kvalitetom vazduha. Unapređenje monitoring bi moralo da ide u smeru povećanja broja vrsta zagađujućih materija koje se mere i broja mernih stanica, prilagođavanja regulative savremenim naučnim saznanjima i konceptima, uspostavljanja drugačijih etičkih principa, kao i strogim primenama propisa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Sessler)

Kako smanjenju zagađenja vazduha može da doprinese veštačka inteligencija?

– U osnovi, primarni nivo primene AI podrazumeva kontekstualizaciju fenomena, na primer koncentracije određene zagađujuće materije u vazduhu, primenom machine learning algoritama, zatim objašnjenje dobijenih modela primenom explainable artificial intelligence, kao i različite pristupe brušenja i generalizacije rezultata. Na taj način možemo razumeti uslove životne sredine koji dovode do zagađenja, razmeru uticaja izvora emisije, meteoroloških prilika, fizičkih i hemijskih procesa i mnogih drugih faktora koji oblikuju kvalitet vazduha. Srednji nivo podrazumeva simulacije putem virtuelnih eksperimenata što omogućava razvoj scenarija i preskripciju. Na taj način možemo obezbediti osnovu za preventive ili planski nastup u cilju smanjenja koncentracija. Finalni nivo podrazumeva integraciju podataka, rezultata i njihovih interpretacija sa pretreniranim jezičkim modelima što omogućava dalje istraživanje komunikacijom na prirodnom jeziku, generalizaciju, ali i njihovo pojednostavljenje i spuštanje na nivo donosilaca odluka. Primena AI u upravljanju kvalitetom vazduha uključuje razvoj i implementaciju sistema za kontinuiranu analizu podataka, identifikaciju izvora emisije, prognozu zagađenja, automatizovanu podršku pri donošenju odluka i kreiranje korisnih agregacija podataka. Tradicionalni indeksi kvaliteta vazduha ne pružaju adekvatne informacije o stvarnom stanju.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Svetski dan energetske nezavisnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)
Foto-ilustracija: Pixabay (Skitterphoto)

Današnji dan, 10. jul, svake godine se obeležava kao Svetski dan energetske nezavisnosti (eng Global Energy Independence Day). On je posvećen podizanju svesti o značaju napuštanja upotrebe fosilnih goriva i njihove zamene čistijim izvorima energije.

Datum obeležavanja, simbolično je odabran zato što je na današnji dan 1856. godine, rođen Nikola Tesla. Ovaj pronalazač, između ostalog, stvorio je revolucionarne ideje o obnovljivim izvorima energije, koje su bile daleko izvan njegovog vremena.

Svetski dan energetske nezavisnosti prvi put je obeležen 2006. godine, kada ga je proglasio Majkl D. Antonovič u to vreme član Odbora supervizora okruga Los Anđeles.

Iako se čini da se o energetskoj nezavisnosti značajnije govori tek nekoliko godina, ona je prisutna decenijama unazad. Kao termin, nastala je sedamdesetih godina prošlog veka u periodu naftne krize.

Pročitajte još:

Kroz vreme, njeno značenje se menjalo. Tako je pre nekoliko decenija ona predstavljala jeftiniju energiju, zatim izvoz veće količine energije u odnosu na onu koja se uvozi ili, recimo, korišćenje jednog izvora nafte umesto drugog (Amerika-Bliski istok).

Danas, energetska nezavisnost ima u osnovi jedno drugačije shvatanje – ne zavisiti od fosilnih goriva i obezbediti energiju iz obnovljivih izvora.

Energetska nezavisnost kakvu danas poznajemo, značajna je iz više razloga. Prvo, koristeći obnovljive izvore energije utiče se pozitivno na životnu sredinu, prvenstveno kroz smanjenje emisija gasova staklene bašte. Drugo, na ovaj način podstiče se i osigurava ekonomski razvoj države, kroz nova radna mesta, investicije i inovacije. Na kraju, treba istaći i nacionalnu bezbednost gde se smanjuje zavisnost od resursa iz drugih država i osiguranja snabdevanja energijom.

Energetski portal

Solarni paneli i u Pogonu za proizvodnju „Jazak“ vode

Foto: NIS
Foto: NIS

Kompanija NIS nastavila je realizaciju programa izgradnje solarnih elektrana na svojim objektima, ostvarujući time značajne finansijske i ekološke efekte. Tako je u Pogonu za proizvodnju pijaće vode „Jazak“ izgrađena solarna elektrana ukupne snage 620 kWp koja je puštena u rad u junu ove godine. U pitanju je prva elektrana veće snage u NIS-u, a ujedno i prva kombinovana elektrana koja se sastoji od tri fotonaponska polja koja su raspoređena na tlu i na krovu fabrike. Vrednost projekta iznosi više od pola miliona evra. Na ovaj način fabrika „Jazak“ će dobijati električnu energiju na ekološki prihvatljiviji način – iz energije Sunca.

Realizacija projekta izgradnje elektrane u Pogonu „Jazak“ deo je sveobuhvatnog programa koji je NIS započeo pre dve godine izgradnjom solarnih elektrana na objektima maloprodajne mreže u Srbiji. U okviru projekta „ozelenjavanja“ benzinskih stanica, NIS je do kraja 2023. godine postavio solarne elektrane na 45 maloprodajnih objekata, čime je obezbeđena prosečna godišnja ušteda u nabavci električne energije od 1.600 MWh tokom radnog veka od 25 godina, dok je procena da će se postići i značajno smanjenje emisija ugljen-dioksida od čak 1.700 tona prosečno na godišnjem nivou.

Pročitajte još:

Električna energija proizvedena uz pomoć solarnih panela u fabrici „Jazak“ će se najvećim delom koristiti za potrebe samog Pogona, uz plasman povremenih viškova električne energije u distributivnu električnu mrežu s obzirom da Pogon ima status kupca-proizvođača. Ovom investicijom NIS potvrđuje da ostaje dosledan „zelenom pravcu“ u poslovanju čime kompanija jača svoju energetsku efikasnost i čini značajne korake u procesu energetske tranzicije i diverzifikacije biznisa. Ovakav pristup podrazumeva veća ulaganja u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, u cilju dostizanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine i smanjenja ugljeničkog otiska kompanije.

Foto: NIS

NIS će i u narednom periodu nastaviti sa investicijama u zelenu energiju, vodeći se principima održivog razvoja, pa je tako u narednoj fazi planirana i inastalacija solarnih panela na druge benzinske stanice, ali i strateške objekte kompanije, kao što su Rafinerija nafte Pančevo, zatim poslovni centri Beograd i Novi Sad, kao i skladište nafttnih derivata u Novom Sadu koje je trenutno najveći projekat u ovoj oblasti u kompaniji NIS. Uz izgrađeni kapacitet od 2 MWp na benzinskim pumpama i u pogonu „Jazak“, realizacijom ova četiri ugovorena projekta ukupna snaga solarnih elektrana dostići će 10 MWp krajem 2024. godine uz prosečnu godišnju proizvodnju od 11.500 MWh čime će se postići smanjenje emisija ugljen-dioksida za 12.500 tona godišnje.

Diverzifikujući svoje poslovanje, NIS je u oblast energetike iskoračio 2013. godine puštanjem u rad malih elektrana na osam naftnih i gasnih polja ukupne instalisane električne snage 14 MW, a u koje je uloženo oko 20 miliona evra. NIS je u 2022. godini, u saradnji sa partnerima, započeo proizvodnju električne energije u TE-TO Pančevo. Reč je o prvoj gasnoj elektrani u Srbiji sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom, odnosno sa prirodnim gasom kao gorivom i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije. Projekat je vredan skoro 200 miliona evra, a instalisana električna snaga postrojenja iznosi 189 MW. NIS nastavlja sa izgradnjom solarnih elektrana, a aktuelna strategija predviđa izgradnju do 40 MW solarnih elektrana do 2030. godine. U cilju ispunjenja svojih „zelenih“ ciljeva, NIS je od 2009. godine u ekološke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u Srbiji uložio više od 900 miliona evra, od čega je u isklljučivo „ekološke“ inicijative investirano više od 130 miliona evra. 

Izvor: NIS

1...282930...1.536Page 29 of 1.536

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs