Home Blog Page 314

Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine održan zabavno-edukativni program na Kalemegdanu

Foto: UNDP
Foto: UNDP

Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine u Donjem gradu na Kalemegdanu, održan je zabavno-edukativni program u okviru Evropske zelene nedelje 2022. Program je pre svega bio posvećen porodicama, deci i mladima koji su prisustvovali različitim aktivnostima na temu zaštite životne sredine, kao što su pozorišne predstave, potrage za ,,eko-blagom’’, eko kviz i druge. Svečano je dodeljen i sertifikat o uštedi emisija ugljen-dioksida organizatorima ATP trunira „Serbia Open 2022’’ a takođe su proglašeni i pobednici takmičenja Saveza istraživača Srbije.  

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, svečano je otvorila proslavu i izjavila da je zdrava životna sredina od suštinske važnosti za budućnost, a da je strateški put Srbije članstvo u EU. Ministarka dodaje da su Vlada Srbije i Ministarstvo na čijem je čelu za svoje prioritete, u oblasti zaštite životne sredine, odredili posvećenost svim aktivnostima iz Zelene agende za Zapadni Balkan. Prioritetne oblasti su poboljšanje kvaliteta vazduha, unapređenje sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, kao i borba protiv krimatskih promena.

Proslavi su prisustvovali i ambasador Evropske unije u Srbiji Nj.E. Emanuele Žiofre, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, zatim ministarka evropske integracije Jadranka Joksimović, kao i predstavnik Privredne komore Srbije Radman Šelmić i v.d. stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Anas Karman.

Ambasador Nj.E Emanuele Žiofre rekao je da se nada da će Srbija na svom evropskom putu nastaviti da usklađuje svoje zakone sa EU i da ih primenjuje zato što Evropska unija ima najsveobuhvatnije zakonodavstvo u pogledu zaštite životne sredine. Takođe, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Anas Karman istakao je da je neophodno da se ubrza zelena transformacija ekonomije i društva kako bi se sačuvala priroda, naše zdravlje i konkurentnost privrede.

„Razumevajući važnost sveobuhvatnog pristupa dostizanju Ciljeva održivog razvoja i Zelene agende, naša grupa 3E u Vladi Srbije, koja obuhvata sektore ekologije, energetike i evropskih integracija tesno sarađuje i koordinira sprovođenje ovih ciljeva’’, rekla je ministarka Jadranka Joksimović.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike navela je da je zaštita životne sredine pitanje svih nas i da ni u jednom projektu i strategiji koju donose, energetika i zaštita životne sredine više ne mogu da idu jedna bez druge. Ministarka kaže da je to najbolji način da iz energetske tranzicije izađemo snažniji i da imamo dovoljno energije koja će biti dostupna i čista, uz zdravu životnu sredinu.

Događaj su organizovali Privredna komora Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine, Delegacija EU u Srbiji, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Ambasada Švedske, Evropska investiciona banka, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Beogradska tvrđava i Climate KIC.

Obeležavanjem Svetskog dana zaštite životne sredine završena je i  Evropska zelena nedelja 2022 u Srbiji. Cirkularna ekonomija, nulto zagađenje i zaštita biodiverziteta bile su teme aktivnosti koje su se organizovale širom Evrope, a zemlja domaćin ovogodišnje Evropske Zelene nedelje bila je Kraljevina Švedska.

Na inicijativu Generalne skupštine UN, od 1973. godine Svetski dan zaštite životne sredine se obeležava svakog 5. juna, sa ciljem da se podstakne akcija za unapređenje kvaliteta životne sredine.

Energetski portal 

Zbog sankcija NIS bez ruske nafte, kako će država da spreči poremećaje na tržištu

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Šestim paketom sankcija Evropske unije Rusiji, onemogućeno je snabdevanje NIS-a ruskom naftom, potvrđuju u Ministarstvu energetike. Pojašnjavaju da Srbija nije jedina zemlja pogođena novim paketom sankcija i da čini sve da obezbedi alternativne izvore, sigurno snadbevanje i poveća zalihe. Brisel je dao rok od šest meseci članicama Unije da se završe postojeći ugovori i nabavke sirove nafte, a za derivate tranzicioni period je osam meseci. 

Srbija uvozom pokriva dve trećine potreba za naftom i derivatima, petinu od toga iz Rusije. Ove godine od njih smo kupovali više jer je jeftinija od nafte drugih snadbevača.

„Novim paketom sankcija zabranjuje se snabdevanje ruskom sirovom naftom preko bilo koje luke, morskim putem, a NIS se snabdeva sirovom naftom koja se tankerima doprema do luke Omišalj. To znači da nema mogućnosti da se do Rafinerije u Pančevu više doprema ruska sirova nafta, ali bi NIS mogao da uvozi sve ostale vrste sirove nafte sem ruske“, navodi Ministarstvo rudarstva i energetike.

Pored Iračke nafte, manje količine uvozili smo iz Kazakstana. A naftne derivate i NIS i druge kompanije dopremaju Dunavom, baržama. Ponovo će proraditi i drumski i železnički trasport – ali oni povećavaju i troškove. 

Nafte neće biti manje, ta ravnoteža između ponude i tražnje će biti otprilike ista jedino što nafta iz ovog regiona mora da završi negde drugde a nafta iz nekog drugog regiona bi trebalo da dođe do Evrope. Mislim da će tu najveće troškove imati zapravo Evropa. Ta mala gužva koja može nastati narednih šest meseci oko kupovine te nafte sigurno će podići cenu nafte u Evropi„, smatra Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Dodaje da je srpsko tržište posezalo i za autocisternama. 

„To je skuplji vid trasporta ali verujte mi smo već duže u periodu samo da goriva ima, pa neka taj trasport bude skuplji“, naglašava Mićović.

Od naftnog embaraga izuzete su članice Unije se koje snabdevaju preko naftovoda i neke zemlje koje imaju izlaz na more. 

„Navedeno je da Mađarska i Slovačka mogu da nastave sa snabdevanjem ruskom sirovom naftom naftovodom, ali posle osam meseci više ne mogu da prodaju derivate nafte proizvedene od ovako uvezene sirove nafte članicama Evropske u ili trećim državama. Bugarska, Češka i Hrvatska zbog svoje specifične situacije izuzete su i imaju mogućnost da nastave sa snabdevanjem i posle perioda od osam meseci ali su u obavezi da obezbede alternativne rute za snabdevanje,“ navodi Ministarstvo rudarstva i energetike.

Iako će se embargo primenjivati tek krajem godine, sama najava je uzdrmala je berze – barel je već dogurao do 121 dolar. Potražnja će rasti jer sve zemlje teže da naprave što veće zalihe.

Izvor: RTS

Beograd – grad sa najvećim ekonomskim potencijalom u regionu

Foto-Ilustracija: Pixabay (Djordjeuuu)
Foto-Ilustracija: Pixabay (stevanaksentijevic)

Beograd je drugu godinu zaredom proglašen za grad sa najvećim ekonomskim potencijalom u regionu ,,Emerging Europe’’, saopštila je Vlada Republike Srbije.

Ovaj region obuhvata 23 ekonomija centralne, istočne, jugoistočne Evrope i Južnog Kavkaza, dok su njih 11 članice Evropske unije.

O rangiranju gradova odlučivao je žiri u čijem je sastavu više od 100 globalnih stručnjaka za strane direktne investicije (SDI), savetnika za odabir lokacija i analitičara lokacija. Tokom 2021. godine, žiri je analizirao 100 gradova u Evropi čija je populacija iznad 200.000 stanovnika i dva glavna grada u kojima je populacija ispod 200.000.

U okviru samita ,,Emerging Europe’’, u Briselu će se 23. juna održati i ceremonija dodele nagrada ,,Budućnost Evrope u usponu 2022’’ čiji je cilj da prikaže najbolje pojedince, javne i private organizacije, kao i projekte i inicijative iz regiona. Kada je reč o Srbiji, ove godine su u finale ušla i tri programa – ,,Moja prva plata’’, ,,Digitalna ekspedicija’’ i ,,Nesalomivi’’.

,,Emerging Europe’’ je organizacija sa sedištem u Londonu koja ima za cilj da promoviše potencijal zemalja u usponu. U savetu ove organizacije nalaze se istaknuti evropski lideri, kao što su bivši evropski komesar za proširenje, potpredsednik Evropske komisije i komesar za preduzeća i industriju Ginter Ferhojgen, bivši premijer i ministar ekonomije Moldavije Jon Sturza, zatim bivši bugarski predsednik Rosen Plevnelijev, zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea Džoana i drugi.

Beograd je ove godine i treći po broju talenata, dok je Prag proglašen za grad sa najboljim poslovnim okruženjem za 2022. godinu.

Kompletan izveštaj za 2022. godinu biće uskoro dostupan javnosti.

Energetski portal

Ostrva idealna za odmor i električne automobile

Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitry Anikin)
Foto: Josko Supic / Cropix

Brojna hrvatska ostrva, koja plene gostoprimstvom i mirišu na bogatu mediteransku kuhinju, opravdano su među omiljenim letovalištima u Evropi. Pored svih kvaliteta kojima se Hvar, Krk, Lošinj, Korčula i druga ostrva rasuta po Jadranskom moru mogu pohvaliti, posetioci će uskoro imati razlog više da odmor provedu na nekoj od ovih destinacija koje će, po svemu sudeći, uskoro postati zelene oaze.

Osim promovisanja obnovljivih izvora energije, važan segment zelene tranzicije hrvatskih ostrva je i prelazak na električna vozila, o čemu smo razgovarali sa Majom Jurišić, predsednicom Pokreta Otoka. Osnovan 2017. godine kao organizacija civilnog društva, Pokret Otoka predstavlja jedinstvenu platformu stručnjaka i stanovnika ostrva koji nastoje da odgovore na potrebe ostrvskih zajednica u procesu zelene i digitalne tranzicije.

Vizija Pokreta Otoka su samoodržive i samodovoljne ostrvske zajednice, nezavisne od kopna u svakom pogledu, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je glavna misija Pokreta omogućiti ostrvljanima savetodavnu i logističku podršku u ostvarenju projekata koji doprinose toj viziji. Takođe, dragocena saznanja o elektromobilnosti na hrvatskim ostrvima dugujemo Hrvoju Prpiću, predsedniku udruženja Strujni krug, koji je za ovaj broj magazina govorio o prednostima uvođenja električnih vozila na ostrvima, stanju infrastrukture za punjenje baterija, kao i preduslovima za ubrzanu zelenu tranziciju ostrvskih zajednica.

Udruženje Strujni krug osnovano je pre samo dve godine, ali je izuzetno brzo prihvaćeno u društvu o čemu svedoči preko 1.000 članova. Većina članova su građani, premda Strujni krug broji i preko 100 različitih kompanija koje, osim što pronalaze mogućnost plasiranja svojih proizvoda, u udruženju vide i sjajnog lobistu koji im može pomoći da država prilagodi zakone potrebama tržišta, kaže Prpić.

Zašto elektrifikacija ostrva?

Šire usvajanje električnih vozila važno je radi dekarbonizacije čitave zemlje, ne samo hrvatskih ostrva. Ipak, elektrifikacija saobraćaja na ostrvima izdvaja se kao posebna tema, što zbog činjenice da se vozači suočavaju sa manje prepreka prilikom prelaska na električne automobile, što zbog brojnih koristi koje ostrvljani mogu imati nakon potpunog ukidanja vozila na fosilni pogon.

„Prelazak na električna vozila na ostrvima je daleko jednostavniji jer se mogu koristiti stara električna vozila koja imaju domet ispod 100 km čije su cene danas već vrlo pristupačne, a vozila se mogu puniti na solarne panele koji su takođe postali vrlo pristupačni”, objašnjava Prpić.

Oni koji razmatraju kupovinu električnog automobila često budu obeshrabreni nedovoljno razvijenom infrastrukturom za punjenje, međutim, stanovnici ostrva i ovde su u prednosti jer, kako ocenjuje predsednik Strujnog kruga, hrvatska ostrva imaju mnogo bolju infrastrukturu za punjenje baterija nego što broj vozila zahteva. Osim toga, naš sagovornik napominje da se električna vozila mogu puniti na svakoj utičnici pa veći problemi nastaju u urbanim naseljima gde stanovnici parkiraju svoja vozila na javne parkinge, nego na mestima gde se vozači mogu parkirati u svojim dvorištima ili garažama.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Završena šesta međunarodna konferencija Parkova Dinarida

Foto: Wikipedia (Dingoa)
Foto: Wikipedia (Dingoa)

Dok se u Europi održava Green Week (Zelena nedelja), čija je glavna tema Zelena agenda, učesnici Međunarodne konferencije Parkova Dinarida, koja je danas završena u Sarajevu, saglasni su da Zelena agenda pruža velike mogućnosti, ali naglašavaju da održivo finansiranje zaštićenih područja u našem regionu ostaje izazov. 

Konferencija, koju su organizvali Parkovi Dinarida i WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, izrodila je i zajedničku deklaraciju organizacija civilnog društva za bolje sprovođenje Zelene agende u regionu Zapadnog Balkana. Deklaracija je danas upućena Evropskoj komisiji, a u njoj se od EU i vlada traži da osiguraju uključivo, transparentno i smisleno učešće civilnog sektora u planovima i projektima Zelene agende.

„Apelujemo na Evropsku komisiju da ne izostavi ključne učesnike procesa koji mogu osigurati da zaštićena područja ne ostanu samo mrtvo slovo na papiru“, istakla je izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz. 

Kako je istovremeno održana i Regionalna konferencija organizacija civilnog društva, svi učesnici su naglasili da je neophodna saradnja između njih i upravljača zaštićenih područja.  

„Ova je konferencija potvrdila da je regionalna mreža Parkovi Dinarida dobra platforma za povezivanje svih parkova u regionu koji tako dele dobre primere i  planiraju zajedničke projekte. Upravljači su istakli da žele da budu aktivnije uključeni u procese zelene tranzicije Zapadnog Balkana koji će rezultirati održivim i funkcionalnijim zaštićenim područjima u našem regionu“, rekao je Zoran Mrdak, predsednik Parkova Dinarida. 

Konferencija je završila panelom posvećenim ulozi žena u očuvanju prirode, na kojem su predstavnice civilnog sektora, upravljača i političarke govorile o izazovima i iskustvima u svom radu. Panel se može pogledati na facebook stranici WWF Adrije, a u njemu su učestvovael Sanela Klarić, zastupnica u parlamentu BiH, Ivana Vasić iz Vojvodinašuma, Iris Beneš iz Brodskog ekološkog društva i Ana Čolović Lesoska iz makedonske Ekosvesti, predstavnica WWF Adrije u Severnoj Makedoniji. 

Konferencija je okupila 150 učesnika, među kojima su predstavnici iz 70 zaštićenih područja i  oko 50 organizacija civilnog društva iz Albanije, Slovenije, Severne Makedonije, Hrvatske, Kosova, Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, kao i predstavnike resornih ministarstava i institucija.  

Skup je održan u okviru projekta Zaštićena područja za prirodu i ljude, koji WWF Adria sprovodi u regionu Zapadnog Balkana od 2015. godine uz podršku Švedske razvojne agencije (Sida).

Izvor: WWF Adria

Date saglasnosti za izdavanje dozvola budućoj vetroelektrani Slovinj u Glamoču i solarnim elektranama u Grudama i Bosanskom Petrovcu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Gonz DDL)

Vlada BiH usvojila je informaciju o aktivnostima u postupku izdavanja Energetske dozvole i dala prethodnu saglasnost Federalnom ministarstvu energije, rudarstva i industrije u postupku njenog izdavanja privrednom društvu „Vetroelektrane Glamoč“ za izgradnju vetroelektrane Slovinj.

Reč je o vetroelektrani čija će instalisana snaga biti 138 MW (23×6 MW), a planirana godišnja proizvodnja električne energije 506 GWh. U planu je da se vetroelektrana gradi na planinskom području brda Slovinj.

Vlada BiH će informaciju i jučerašnji zaključak uputiti Parlamentu Federacije BiH na razmatranje i usvajanje, kako bi resorno ministarstvo mogło da pristupi propisanim aktivnostima za izdavanje energetske dozvole za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih proizvodnih postrojenja.

Na predlog Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, Vlada BiH je usvojila i informaciju o aktivnostima u postupku izdavanja energetske dozvole i dala prethodnu saglasnost Federalnom ministarstvu energije, rudarstva i industrije u postupku izdavanja energetskih dozvola privrednom društvu „ASA Energija Sarajevo“.

Radi se o izgradnji dve solarne elektrane ASA L1 i ASA L2. Obe su instalisane snage 4 MW, odobrene snage priključenja 4 MW, planirane godišnje proizvodnje električne energije od 6,26 GWh, a njihova gradnja je planirana na području opštine Bosanski Petrovac.

Takođe je usvojena i informacija o aktivnostima u postupku izdavanja energetske dozvole i data saglasnost Federalnom ministarstvu energije, rudarstva i industrije u postupku izdavanja energetske dozvole privrednom društvu „DRIN-ENERGIJA Grude“, za izgradnju solarne elektrane Petnjik, instalisane snage 29,9 MW, odobrene snage priključenja 29,9 MW, planirane godišnje proizvodnje električne energije od 59,987 GWh. Ova solarna elektrana će se graditi na području opštine Grude.

Izvor: eKapija

Koja je razlika između zelenog i plavog vodonika?

Foto-Ilustracija: Pixabay akitada31)
Foto-Ilustracija: Pixabay (akitada31)

Smatra se da će vodonik imati važnu ulogu u energetskoj tranziciji čiji je cilj ukidanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije (OIE). Ipak, kako postoji više vrsta vodonika, potrebno je da se uvidi da li je svaka od njih pogodna za postizanje dekarbonizacije.

Ključna razlika između zelenog i plavog vodonika treba da se traži u načinu njihove proizvodnje, pišu naučni portali.

Tokom proizvodnje plavog vodonika prirodni gas se deli na vodonik i CO2, pri čemu se CO2 hvata i skladišti. Sa druge strane, za proizvodnju zelenog vodonika potrebno je cepanje molekula vode elektrolizom koja zahteva korišćenje električne energije. Takva električna energija dobija se obnovljivim izvorima energije, kao što su sunce ili vetar. Takođe, za razliku od plavog vodonika, tokom čije proizvodnje nastaje CO2, kod zelenog vodonika proizvode se samo vodonik i kiseonik.

Prema tome, plavi vodonik ublažava negativan uticaj na životnu sredinu, ali zeleni vodonik predstavlja najčistiji izbor.

Koje vrste vodonika još postoje?

Osim zelenog i plavog, poste sivi, ružičasti i žuti vodonik.

Proces proizvodnje sivog vodonika je isti kao kod plavog, ali je razlika u tome što se ovde CO2 ne hvata i skladišti, već se ispušta u atmosferu. Kada je reč o proizvodnji ružičastog vodonika, ona se takođe dobija elektrolizom kao i zeleni vodonik, ali se koristi nuklearna energija kao izvor energije. Na kraju, elektrolizom se dobija i žuti vodonik, ali za njegovu proizvodnju može da se koristi jedino solarna energija.

Energetski portal

Formirati Jedinicu za sprečavanje ekološkog kriminala

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Ekološki pokret „Ozon“ smatra da Vlada Crne Gore u što kraćem roku mora da formira posebnu jedinicu za sprečavanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine, jer je jedino tako moguće prevazići neodrživu podeljenost nadležnosti inspekcijskih organa, koji taj prostor zloupotrebljavaju za izbegavanje sprovođenja kaznenih mera, čime se obesmišljava ceo sistem, saopštio je direktor Aleksandar Perović.

Kako je naveo, neefikasnost primene važećih zakona deluje podsticajno za razvijanje ekokriminala, a štete koje su prouzrokovane imaju ogromne ekonomske posledice, kako u kontekstu životne sredine tako i javnog zdravlja.

„Pošto aktuelna Vlada konstantno ističe posvećenost životnoj sredini, verujemo da će našu inicijativu razmotriti na adekvatan način, te da ćemo imati mogućnost da učestvujemo u dijalogu oko nadležnosti jedinice za sprečavanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine, jer naše bogato iskustvo sa terena želimo kao i uvek da stavimo u korist javnog interesa”, kazao je Perović.

On je istakao kako već 15 godina upozoravaju da je ekokriminal uzeo maha, da je infiltriran u institucijama sistema, a da kod ključnih donosilaca odluka nikad nije postojala volja da se taj državni udar na ekološku državu uzme za ozbiljno, što je dokaz i njihove povezanosti sa organizovanim kriminalom.

“Pojave poput nelegalne eksploatacije šumskog i rečnog materijala, stavljanja reka u cijevi malih hidroelektarana, nelegalnog odlaganja različitih vrsta otpada, pa i opasnog, krivolova, trgovine zaštićenim vrstama, namerno izazvanih požara, korupcije, devastacije prostora divljom gradnjom, zađađenja vode, vazduha i zamljišta, što se dešava čaki u zaštićenim područjima, najbolji je dokaz da državni i lokalni inspekcijski organi i čuvarske službe nisu na odgovorajućem nivou i da nemaju kapacitet da zaštite naša prirodna bogastva, pa je potpuno jasno da se jedino formiranjem Jedinice za sprečavanje ekokriminala i zaštitu životne sredine može dati institucionalni sistemski odgovor”, naveo je Perović.

On ističe da se formiranjem ovakve jedinice otvara prostor za regionalno i internacionalno umrežavanje u borbi protiv ekokriminala, što je potreba i pravi način unapređenja saradnje, koja će pozitivno uticati i na proces evropskih integracija u regionu Zapadnog Balkana.

Izvor: RTCG

Utvrđene najviše maloprodajne cene goriva do 10. juna

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarvo trgovine, turizma i telekomunikacija utvrdilo je najviša maloprodajnu cenu derivata nafte za period od 15 časova 3. juna 2022. godine do 15 časova 10. juna 2022. godine i to za:

1) EVRO DIZEL, u iznosu 206,00 dinara za jedan litar i

2) EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 193,00 dinara za jedan litar.

U skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, Ministarstvo obaveštava privredne subjekte koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

KLM uvodi novu klasu i novi koncept usluge

Foto: Top One
Foto: Top One

KLM Royal Dutch Airlines predstavio je svoju Premium Comfort klasu, potpuno novu putničku kabinu koja putnicima nudi više prostora, luksuza, bolju uslugu, više udobnosti i privatnosti od ekonomske klase, a po nižim cenama od biznis klase.

Premium Comfort je u stvari međuklasa, između ekonomske i biznis klase, a opremljena je novom vrstom sedišta i nudi novi koncept usluge i keteringa.

U zavisnosti od modela letelice, kapacitet Premium Comfort klase variraće od 21 do 28 sedišta, koja su šira od standardnih, nude više prostora za noge, veći ekran i oslonac za noge. Takođe, nasloni Premium Comfort sedišta se mogu spustiti više od sedišta ekonomske klase. Nova sedišta u Premium Comfort klasi dizajnirao je Collins Aerospace zajedno sa stručnjacima iz KLM Customer Experience-a. Osim elegantnog dizajna i udobnosti, sedišta su lakša od prethodnih.

Posebno se pazilo i na odabir ugostiteljskih materijala za novu klasu. Tako je pribor za jelo namenjen za višekratnu upotrebu napravljen od laganog polipropilena, dok je onaj sa jednokratnom namenom izrađen od recikliranog PEF-a.

Privilegije putnika ove nove klase počinju već na aerodromu i uključuju povlašćeni status prilikom check in-a i ukrcavanja.

Ketering

Premium Comfort klasa ima i prepoznatljiv koncept keteringa. Na interkontinentalnim letovima, a u zavisnosti od dužine leta, posluživaće se jedan ili dva topla obroka. Putnici će moći da biraju između mesnih, ribljih ili vegetarijanskih obroka, a nakon toga biće im ponuđeni kafa, čaj, liker i sladoled. Između obroka će se posluživati slani i slatki zalogaji i kokteli, i to upravo oni koji su se pokazali kao najpopularniji u biznis klasi.

Rezervacija

Prvi avioni opremljeni Premium Comfort klasom leteće prema Severnoj Americi, dok će od kraja jula meseca putnicima nove klase biti na raspolaganju više odredišta.

Uvođenjem nove KLM putničke kabine biće unapređeno i čvrsto severnoatlansko partnerstvo između KLM, Delta Air Lines, Air France i Virgin Atlantic avio-kompanija, jer se sada mogu kombinovati svi proizvodi i usluge na svim rutama.

Izvor: Top One

“Dani dobrog vetra” – Prioriteti: zaštita životne sredine i razvoj distributivne mreže

Foto-ilustracija: Unsplash (Grahame Jenkins)
Foto: Maks Petković

Drugi dan regionalne konferencije “Dani dobrog vetra” donosi debate o zaštiti životne sredine uz dalji razvoj vetroelektrana, kao i razvoj prenosne mreže i regulativa za pristup mreži.

Aljoša Duplić iz Zavoda za zaštitu okoline i prirode, ističe da je Evropski zeleni plan osnova, kao i da je klimatska neutralnost neupitna.

“Živimo u turbulentnom vremenu, ali je naš fokus u postizanju ciljeva, moramo da postignemo klimatsku neutralnost, energetske ciljeve”, rekao je on i dodao da će u Hrvatskoj biti izrađeno nekoliko “karata osetljivosti”.

Prema njegovim rečima, radi se na puno projekata, puno toga je implementirano. Postoji potreba za 1.000 megavata i neophodno je stvoriti model “tu je zona, tu gradite” koji bi trebalo da pomogne budućim investitorima.

Hein Prinsen kaže da su neophonda područja koja treba da osiguraju olakšan razvoj projekata. Osvrnuo se na Holandiju u kojoj postoji situacija da se vetreolektrane grade duže od 20 godina, ali da u poslednje dve imaju problema. 

“Vetroelektrane moramo da gradimo na otvorenom i to blizu područja koja su zaštićena, mape osetljivosti su tek kasnije došle. Zato moramo da pratimo razvoj situacije i uz korišćenje mera imamo ozbiljan uticaj na vrste, onda se mora razmotriti opšte zatvaranje vetreoelektrana na duže vreme. Sve to će uticati na isplativost investicije”, kaže on.

Učesnici ovog panela diskutovali su o tome koliko je neophodno jačanje kapaciteta u državnim telima kako bi se postupci ubrzali i složili se da procese treba optimizovati i digitalizovati kao i da treba raditi na komunikaciji između ministarstava, lokalnih samouprava.

Evropska unija insistira na tome da treba zaštiti područja na kojima se grade vetroelektrane i da treba birati lokacije koje neće uticati na stanje ekosistema i biodiverziteta.

Razvoj prenosne mreže i regulativa za pristup mreži 

Prilikom izgradnje novih kapaciteta iz oblasti obnovljivih izvora energije važno je razmotriti i naći najbolje rešenje za njihovo priključenje na mrežu. Kako je sve više ovih objekata, mora se raditi i na razvoju i proširenju kapaciteta distributivne mreže.

Prema rečima panelista, Hrvatska se nalazi na prekretnici, a dugoočekivani zakon o tržištu električne energije donosi promene.

Ivo Milatić objašnjava da je član 133 (zahtevi za energetska odobrenja koji su predati po starom zakonu) prioritet i da paralelno treba raditi na uredbi za kriterijume član 17. Ističe i da će kroz 15 dana biti prve aukcije, kao i da je planirano da se problemi koji postoje brzo reše.

“Imamo uverenje da će podzakonski akti što pre biti zavšeni, pratimo izdavanje energetskih odobrenja ranije podnetih, kao i za one koji su stigli, takođe ćemo pratiti i šta se dešava u delu koji se odnosi na zaštitu životne sredine.

Igor Šumonja iz HOPS-a kaže da predstoji izrada novih pravila za priključenje i izrada novih mrežnih pravila. Prema njegovom mišljenju, pravila neće doneti revolucionarne stvari, ali će neke promeniti. Kako kaže, problem su projekti koji su zatečeni u određenim stepenima razvoja nakon donošenja novog zakona.

Goran Slipac iz HEP ODS-a ističe da treba vremena da se obrade stari prelazni projekti.

Ante Merčep, direktor u Croatian Green Energy, objašnjava da je zakonodavni okvir dobar i ima osnova za napredak i da dozvolje treba izdavati uz poštovanje svih pravila.

Ono što je zaključak da treba ulagati u distributivnu mrežu, kao i u OIE, dok metodologije moraju biti jasno i precizno navedene.

Regionalnu konferenciju “Dani dobrog vetra” organizuju Obnovljivi izvori energije Hrvatske, uz partnersku podršku evropskog udruženja WindEurope, te uz pokroviteljstvo Ministarstva privrede i održivog razvoja Republike Hrvatske.

Milica Radičević

Vlada odredila cenu struje od 1. jula do 31. avgusta

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)
Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Republike Srbije usvojila je Fiskalnu strategiju za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu, kojom se obezbeđuje ostvarivanje osnovnih ciljeva Vlade u definisanju ekonomske i fiskalne politike i uravnoteženje makroekonomske i fiskalne pozicije države, imajući u vidu razmere zdravstvene i ekonomske krize izazvane koronavirusom u 2020. i 2021. godini, saopšteno je na sajtu Vlade.

Imajući u vidu drastično poskupljenje električne energije na berzama u poslednjih nekoliko meseci, Vlada Srbije je usvojila Zaključak kojim se Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ preporučuje da se rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca, koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje, od 1. jula do 31. avgusta 2022. godine obavlja po ceni od 97,50 evra/MWh bez PDV, kako se ne bi ugrozilo poslovanje i privredni ambijent u Srbiji.

Strategija predstavlja osnovni dokument Vlade u pogledu utvrđivanja fiskalne pozicije zemlje i definiše projekcije celokupnog fiskalnog okvira u periodu 2023-2025. godine, odnosno ukupne prihode, rashode, deficit i javni dug sektora države.

Takođe, u cilju zaštite tržišta, privrede i sigurnosti građana, Vlada je donela odluku da u istom periodu, od 1. jula do 31. avgusta 2022. godine, cena električne energije kupcima na komercijalnom tržištu bude 75 evra/MWh bez PDV.

Energetski portal

Pomoć Mađarske u realizaciji ekoloških projekata

Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Sporazum o еkonomskoj i tеhničkoj saradnji jе još jеdan vid dobre saradnje  Mađarskе i Srbijе na osnovu kojeg započinje projеktovanjе i izgradnja novih 10 postrojеnja za prеčišćavanjе otpadnih voda i 351 kilomеtrom kanalizacionе mrеžе na 12 lokacija u Srbiji, saopštio jе ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović nakon  prеzеntacijе i najavе počеtka rеalizacijе Projеkta čišćеnja Jеzеra „Bubanj“ u Kragujеvcu.

„Prе svеga žеlеo bih da sе zahvalim podršci koju Vlada Mađarskе pruža Rеpublici Srbiji nе samo u političkom smislu. Svi smo svеsni i zahvalni koliku jе podršku našoj zеmlji Mađarska dala u prеthodnom pеriodu. Kada Vlada Mađarskе nastupa, kao da nastupa Srbija – uvеk su bili tu za nas. Ovaj Sporazum o еkonomskoj i tеhničkoj saradnji jе još jеdan vid naših dobrih i čvrstih еkonomskih i političkih odnosa. Ovdе pričamo o 4,3 miliona еvra bеspovratnih srеdstava koji ćе biti korišćеni za izradu projеktnе dokumеntacijе nakon čеga ćе doći invеsticijе kojе ćе biti oko 80 miliona еvra i koji su rеzultat krеdita koji ćе Mađarska obеzbеditi Rеpublici Srbiji. Projеkti o kojima smo pričali su prvoklasni еkološki projеkti i zaista moram da zahvalim gradonačеlniku Dašiću na sjajnoj saradnji koju smo imali na rеalizaciji ovog projеkta“, izjavio jе ministar Momirović.

U okviru projеkta radi sе čišćеnjе i rеkonstrukcija jеzеra Bubanj i Mеđuvršjе. Jеzеro Bubanj nalazi sе u samom cеntru grada Kragujеvca na površini od oko 3,5 hеktara.

„Naša misija jе da očistimo jеzеro Bubanj u Kragujеvcu. Od kada jе ono napravljеno 50-ih godina prošlog vеka nijеdnom nijе očišćеno. Zbog toga jе ugrožеn biodivеrzitеt jеzеra i uz podršku Vladе Mađarskе mi ćеmo ovo jеzеro očistiti. Očеkujеm da projеkat krеnе sa građavinskim radovima u narеdnih 6 do 8 mеsеci, a do tada nas čеka puno posla prе svеga kada jе rеč o uzimanju analizе vodе i izradе Studijе opravdanosti. U samom gradu trеnutno gradimo 46 kilomеtara kanalizacionе infrastrukturе, a plan nam jе da narеdnе godinе izgradimo 360 kilomеtara kanalizacionе mrеžе. Kada završimo svе ovе projеktе očеkujеm da ćе Kragujеvac imati еkološku infrastrukturu kao i modеrni gradovi u Zapadnoj Evropi“, dodao jе Momirović.

„Došlo jе vrеmе da možеmo da sе bavimo еkološkim pitanjima. Čišćеnjе jеzеra Bubanj nijе jеdini еkološki projеkat, a jеdan od projеkata ministarstva na čijеm jе čеlu ministar Momirović podrazumеva to da ćе Kragujеvac dobiti 360 kilomеtara kanalizacionе mrеžе, tri postrojеnja za prеčišćavanjе otpadnih voda i novu dеponiju“, izjavio jе gradonačеlnik Kragujеvca Nikola Dašić.

Mađarska firma Naturaakva zajеdno sa srpskim еkspеrtima otpočеla je projеktovanjе za čišćеnjе jеzеra Bubanj u Kragujеvcu i Mеđuvršjе kraj Čačka. Finansiranjе projеktovanja idе iz nеpovratnih srеdstava kojе finansira Mađarska agеncija za promociju izvoza (HEPA).

Energetski portal

“Dani dobrog vetra” – Uslovi za ubrzavanje energetske tranzicije

Foto: Maks Petković
Foto: Maks Petković

Na regionalnoj konferenciji “Dani dobrog vetra” održan je panel Uslovi za ubrzavanje energetske tranzicije. Energetska kriza koja je pogodila  ceo region, ali i Evropu, pokazuje da je vreme za postizanje energetske sigurnosti i da je potrebno što više energije koja je dobijena iz obnovljivih izvora, naročito vetra.

O ovoj veoma važnoj temi razgovarali su Džajls Dikson, direktor WindEurope, Ivo Milatić, državni sekretar za energetiku, Ministarstvo privrede i održivog razvoja Hrvatske, Gregor Zelinski, EBRD, Danijela Isailović, OIE Srbija, Darko Belić, član Uprave, HOPS, dok je moderator bila Maja Pokrovac, menadžer Udruženja OIE Hrvatska.

Džajls Dikson, direktor WindEurope istakao je da je Hrvatska ima veoma veliki potencijal za korišćenje energije vetra, ali da je u tome sprečava birokratija i da se dugo čeka na dozvole koje su neophodne za izgradnju vetroelektrana.

“Nažalost to Hrvatsku stavlja u lošu poziciju, kao članicu Evropske unije, kada je reč o procesu izdavanja dozvola”, kaže on.

Prema rečima Darka Belića, bez jakog HOPS-a nema energetske tranzicije.

“Dok smo radili u jednom drugom zakonskom okviru i podzakonskim aktima došlo je do zastoja u realizaciji projekata. Taj problem je rešen donošenjem novog zakona koji je ubrzao postupke i pokrenuo priču. Tim zakonom HOPS je dobio obavezu da napravi uslove za stvaranje tehničkih uslova, preuzeli smo obavezu razvoja mreže i priključenje novih projekata iz obnovljivih izvora. Imamo zakon, moraju se uraditi podzakonski akti, kako bismo imali jasna pravila igre. Pristup od ranije je iskorišćen, sada se ide na drugi, “hibridni”, koji će omogućiti investitorima da imaju jasna pravila igre”, objašnjava Belić.

Maja Pokrovac kaže da su neophodna jasna pravila. Ova godina je dinamična i očekuje se donošenje puno novih regulativa. Sve ono što se dešava u Hrvatskoj mnogo zemalja iz regiona prati, ali isto tako i mi gledamo šta se kod drugih radi.

“U Srbiji se puno toga dogodilo, napravili smo Udruženje OIE Srbije koje je ukazalo Vladi da je potrebno napraviti samostalni zakonodavni okvir. Tako smo dobili Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije. Korišćenje obnovljivih izvora energije je od nacionalnog i javnog interesa i to pokazuje kuda Srbije ide. Zakon je brzo donet, što se tiče same implementacije ona je dobra u delu koji se odnosi na prozjumere, imamo veliki broj solarnih elektrana. Što se tiče vetra i velikih projekata postoji zastoj. Sve više se priča o OIE, što je dobro, ali velika popularnost je izazvala hiperprodukciju. U vreme donošenja zakona mi smo imali zahteva za otprilike četiri gigavata, a sada imamo 13 gigavata u zahtevima. To je blokiralo državu i opteretilo našeg operatora prenosnog sistema. Radićemo isto što i Hrvatska, moramo da nađemo metod kako da napravimo selekciju”, objašnjava Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija. 

Ivo Milatić ističe da je ubrzavanje procedura za dobijanje dozvola prioritet i pokušavamo da nađemo način kako da se to dogodi. 

Foto: Maks Petković

“Nama je u interesu da se tranzicija dogodi, prepreke su višestruke, ne samo dobijanje dozvola, već i mentalitet ljudi koji misle da nije potrebno da nešto ide tako brzo. Kada smo pre nekoliko godina pričali o OIE, pričali smo o obnovljivoj, priuštivoj i jeftinoj energiji, danas govorimo o obnovljivoj i dostupnoj energiji”, kaže on.

Prema njegovim rečima apsolutni prioritet je izgradnja energetskih postrojenja i proizvodnja energije, a to znači stvaranje energetske nezavisnoti.

Učesnici su se složili da treba raditi na razvoju mreže, da su potrebna sredstva i međusobna saradnja. 

Danijela Isailović kaže da definitvno idemo ka procesu energetske tranzicije koja je jedna realna potreba. 

“Prvo moramo da rešimo osnovna pitanja, poput aukcijskog procesa koji je bio najavljen za kraj 2021. godine, ali se nije dogodio. To su problemi koji se moraju rešiti – kako da integrišemo OIE u mrežu. Naša elektroprivreda je počela izgradnju vetroparka što pokazuje u kom pravcu težimo”, kaže ona i dodaje da smo uveli elektronsku energetsku dozvolu i neke licence, dok je težnja da planska dokumentacija ide u pravcu koji treba ubzati. 

Aukcije će biti ovog meseca, idemo po redu. Morate biti svesni da postoje lokacije na kojima je više iskazanih interesa i da na tim područjima ima od ranije zadanih energetskih odobrenja, dozvola. I ne možemo sebi dozvoliti da napravimo aukcije koje su suprotne članu zakona 133 i da iz toga izađe energetsko odobrenje koje će imati problema u realizaciji, kao i da krenu arbitraže zbog očekivanja koja se nisu mogla dogovoriti. Ozbiljna država mora taj posao da radi odgovorno i kako treba i blagovremeno ćemo obaveštavati javnost. Do kraja godine će biti donešeni svi podzakonski akti”, zaključuje Milatić.

Regionalnu konferenciju “Dani dobrog vetra” organizuju Obnovljivi izvori energije Hrvatske, uz partnersku podršku evropskog udruženja WindEurope, te uz pokroviteljstvo Ministarstva privrede i održivog razvoja Republike Hrvatske.

Milica Radičević

Nestašica ogrevnog drveta – zašto je velika tražnja na pragu leta

Foto: pixabay.com
Foto-ilustracija: Pixabay

Prodavci ogreva ne pamte da je kupovina drva krenula ranije. Poskupljenje goriva i povećana tražnja, kao i nedostatak radne snage utiču na cenu ogreva, koja se menja iz dana u dan, a za trećinu je viša nego prethodnih godina.

Iako smo na pragu leta, mnogi bi da se na vreme pripreme za zimu. Najviše se traži ogrevno drvo, ali ga u prodaji nema dovoljno.

Nestašica ogrevnog drveta zabrinjava i jagodinske penzionere, koji godinama drva nabavljaju preko svog udruženja i plaćaju na rate.

„Još nismo dali zabranu u Fondu PIO da se potrošačima dug odbija na rate. Ne smemo, jer ne možemo da dođemo do dobavljača“, kaže Časlav Đorđević, predsednik Udruženja penzionera Jagodine.

Sa nestašicom rastu i cene. Sada u Nišu za kubik treba sedam i po do osam hiljada, u Jagodini i do devet hiljada dianra, što je za tridesetak odsto više nego prošle godine.

Glavni razlozi su više cene transporta i stvaranje zaliha, ali i nedostatak radne snage.

Milan Milenković iz niškog „Drvoogreva“ napominje da je jako teško doći do drvoseče. „Trenutna cena u šumi koju svi plaćamo kreće se od pet do šest hiljada dinara po metru kubnom“, navodi Milenković.

Prodavac ogreva Siniša Mitić kaže da je to što se dešavalo sa izvozom izazvalo paniku i strah, pa su se kupovale velike količine.

„Ukrajina je možda najveći proizvođač peleta u Evropi, pa su mnogi koji su se grejali na taj energent prešli na drva“, dodaje Mitić.

Teško je predvideti kako će se dalje kretati cene, ali se stabilizaciji na tržištu nadaju i kupci i prodavci. Kažu da nije od koristi što im se smeši dobra zarada kad imaju na čekanju ture za naredna tri meseca, a nisu sigurni da mogu da obave posao.

Izvor: RTS

Objavljen javni poziv „Srbija i EU – Oprema za privredu“

Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)
Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

Ministarstvo privrede u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije i uz podršku projekta „Srbija i EU – Oprema za privredu“ koji finansira Evropska unija, dodeljuje bespovratna sredstva mikro i malim preduzećima, preduzetnicima i zadrugama. Ukupna bespovratna sredstva iznose oko 3,1 milijardu dinara.

Ministarstvo privrede obezbedilo je iznos od 1,9 milijardi dinara, a Evropska unija bespovratna sredstva i tehničku podršku za sprovođenje projekta u ukupnom iznosu od 11 miliona evra.

Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije i odabranim poslovnim bankama i lizing kompanijama: Banka Poštanska štedionica, Banka Intesa, OTP Banka, NLB Komercijalna banka, Erste banka, Eurobank Direktna, Intesa Lizing, Unikredit Lizing.

Privredni subjekti koji ispune uslove Programa i kojima banke, odnosno lizing kompanije uključene u realizaciju Programa, uslovno odobre kredit odnosno finansiranje mogu ostvariti pravo na sufinansiranje do 25 odsto od neto vrednosti opreme koja se nabavlja. Učešće privrednih subjekata iznosi 5 posto od ukupne vrednosti opreme, dok se ostatak obezbeđuje iz kredita poslovnih banaka ili finansijskog lizinga lizing kompanija uključenih u sprovođenje ovog Programa.

Prijave za dodelu bespovratnih sredstava, zajedno sa ostalom dokumentacijom i zahtevom za kredit odnosno finansijski lizing, predaju se ili dostavljaju elektronski u jednoj od ekspozitura/filijala poslovnih banaka i lizing kompanija koje učestvuju u realizaciji ovog programa.

Više informacija možete videti na JAVNI POZIV ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA

Izvor: Privredna komora Srbije