Home Blog Page 278

Momirović: razmatra se opcija nabavke novih hibridnih vozova iz Švajcarske

Foto-ilustracija: Unsplash (Silver Ringvee)
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Tokom službene posete Švajcarskoj i održanog sastanka sa saveznom ministarkom za zaštitu životne sredine, saobraćaja, energije i komunikacije Simonetom Somarugom, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, izjavio je da će se i dalje raditi na elektrifikaciji određenih deonica u Srbiji, ali da su razgovarali i o tome da se razmotre opcije nabavke novih hibridnih vozova iz Švajcarske koji imaju i elektro i baterijski pogon za one deonice u Srbiji koje nisu elektrifikovane.

Ministar Momirović rekao je da se nastavlja sa investicijama u razvoj železnica u Srbiji kroz nabavku novih brzih vozova iz Švajcarske, kao i kroz uvođenje novih linija i širenje mreže pruga koje će biti elektrifikovane.

,,Najpre, krećemo sa radovimo na elektrifikaciji pruge od Niša do Dimitrovgrada (Bugarske), a opredelili smo i sredstva za elektrifikaciju železničkog “Moravskog koridora” od Stalaća do Kraljeva. Na ovaj način će ceo jug Srbije moći da koristi barsku prugu sa značajnim novčanim i vremenskim uštedama”, rekao je ministar.

Ministar Momirović je zajedno sa direktorima kompanija “Srbija Voz”, “Infrastruktura železnica Srbije” i “Srbija kargo” posetio i SBB (Švajcarska federalna železnica) i održao sastanak sa direktorom za putnički prevoz i članom borda direktora kompanije Linusom Loserom o tome kako da se železnički transport u Srbiji reorganizuje i učini efikasnijim.

Energetski portal

Srbija zarađuje 1.200 evra po hektaru, a mogla bi i 10 puta više

Foto-ilustracija: Unslash (Elaine Casap)
Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija zarađuje 1.200 evra po hektaru poljoprivrednog zemljišta, a mogla bi da zarađuje deset puta više, baš kao Danska, od koje su naše kompanije već usvojile tehnologiju za proizvodnju svinjskog mesa, rečeno je na konferenciji „Nordijsko zeleno rešenje za Srbiju“.

Srpska malina, borovnica, ajvar, med – sve su to delikatesi koje valja izvesti na bogata tržišta. Sa rekordnom zaradom od nafte i gasa norveško tržište to svakako jeste, zato i može da bira, piše RTS.

„Sigurno da ima mesta za srpsku hranu na norveškom tržištu, gde je već poznat kvalitet srpskog meda. Ti proizvođači bi mogli da otvore vrata i za druge proizvode. Ali nordijski potrošači su veoma savesni, proizvodi koje kupuju moraju biti proizvedeni na ekološki način“, izjavio je ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji Jorn Eugen Jelsta (Jorn Eugen Gelstad).

Zato se „Nordijsko zeleno rešenje“ bazira na uvođenju zelenih tehnologija u proizvodnju hrane, energije i u razvrstavanje otpada. Nordijci kažu da je projekat dvosmerna ulica u kojoj i oni od nas imaju šta da nauče.

„Najviše pažnje posvećujemo donošenju pametnih odluka u poljoprivredi korišćenjem pametnih tehnologija kao što su dronovi, sateliti, roboti, unutar polja kako bi došli do nekih novih saznanja i na osnovu tih saznanja predložili farmerima kako da donose pametne odluke vezane za varijabilnu prihranu, prskanje, zaštitu kultura“, objašnjava dr Marko Panić sa Instituta Biosense.

Od poljoprivrednika Norveške, Švedske, Finske, ali pre svega Danske, trebalo bi da preuzmemo model u kome su poljoprivrednici vlasnici prerađivačkih kapaciteta, pa i trgovinskih lanaca. U stočarskoj proizvodnji su i više nego samodovoljni, ali u biljnoj – imamo šta da im ponudimo.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ricardo Gomez Angel)

„Farmeri bi morali bi da se organizuju u veliko udruženje, sa kompanijom, da imaju pečat. Tamo imamo šanse sigurno da izvozimo razne voćarske kulture kao što su borovnica, malina, trešnja, višnja, kajsija, šljiva, i naravno neka alkoholna pića“, ističe profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vitorović.

Nordijske zemlje prepoznale su Srbiju kao mesto gde se proizvodi biološki i nutritivno vredna hrana. O tome svedoči struktura izvoza. Najviše iz Srbije uvoze smrznuto voće i povrće, mada stručnjaci kažu da bi moglo mnogo više od sadašnjih količina. Ono čime su zadovoljni je med. Za prvih osam meseci ove godine izvezeno je oko 300 tona meda u vrednosti od dva miliona evra.

Izvor: Biznis.rs

Termoelektrana-toplana “Zrenjanin” nakon deset godina ponovo puštena u rad

Foto: Grad Zrenjanin
Foto: Grad Zrenjanin

Nakon deset godina TE-TO “Zrenjanin” počela je ponovo sa proizvodnjom električne energije za sistem elektroprivrede Srbije.

Povodom ponovnog početka rada elektranu su posetili gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura i pomoćnica gradonačelnika Cica Vučković, a održan je i drugi sastanak Radne grupe za racionalizaciju potrošnje električne i toplotne energije.

Zrenjaninska TE-TO pripada JP “Elektroprivreda Srbije”, ogranku “Panonske TE-TO” Novi Sad, zajedno sa termoelektranama-toplanama u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, projektovanim za kombinovanu proizvodnju električne energije za potrebe elektroenergetskog sistema Republike Srbije, toplotne energije za potrebe sistema daljinskih grejanja u sva tri grada i tehnološke pare za potrebe industrijskih potrošača. Nominalne je električne snage 110 MW, a kao gorivo koristi prirodni gas ili mazut, navodi se na zvaničnom sajtu grada Zrenjanina.

TE-TO “Zrenjanin” izgrađen je 1989. godine pre svega za potrebe tadašnje moćne industrijske zone u kojoj je većina kapaciteta pripadala IPK “Servo Mihalj”. Nakon gašenja više fabrika, smanjena je i potrošnja tehnološke pare, zbog čega su stali i pogoni TE-TO.

Foto: Grad Zrenjanin

Direktori “Panonske TE-TO” Zoran Šušnjević i TE-TO “Zrenjanin” Nenad Priljeva obavestili su gradonačelnika da je od 8. oktobra TE-TO “Zrenjanin” u mreži elektroprivrede Srbije i da se radi na otklanjaju manjih nedostataka u pogonu, do kojih je došlo usled dugog stajanja.

Termoelektrana trenutno radi na gas i njeno snabdevanje energentima je stabilno, a obim proizvodnje električne energije zavisiće od energetske situacije u zemlji tokom narednih meseci.

Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura rekao je da je Elektroprivreda Srbije prepoznala potrebu da ponovo angažuje ove svoje proizvodne kapacitete.

,,S obzirom da dugo nije bila u pogonu, uverio sam se da su sve pripreme za njeno pokretanje obavljene blagovremeno, da su urađeni potrebni servisi i da od pre desetak dana ponovo isporučuje električnu energiju. Nastavićemo da radimo na sistemu kogeneracije, odnosno mogućnosti da se i toplotna energija, koja ovde nastaje kao nusproizvod, prema potrebama nađe u mreži naše Gradske toplane i time dodatno doprinese stabilnosti i sigurnosti snabdevanja naših potrošača’’, rekao je gradonačelnik Salapura.

Energetski portal

Primarna selekcija uslov razvoja reciklažne industrije

Foto: EkoStar pak
Foto: Ljubaznošću Bojane Perić

Kompanija Ekostar pak spada među vodeće operatere sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Republici Srbiji. Ova kompanija je od osnivanja 2010. godine reciklirala oko 640.000 tona ambalažnog otpada. Samo tokom protekle godine uputila je na reciklažu skoro 80.000 tona ambalaže.

Kroz saradnju sa više od 800 klijenata širom Srbije, Ekostar pak se trudi da bude pouzdan partner privredi i da ispuni svoju produženu odgovornost u oblasti reciklaže ambalažnog otpada kao što su papir, plastika, staklo, metal i drvo. Ovim aktivnostima omogućava se smanjenje količina otpadne ambalaže koja završava na deponiji, budući da otpad adekvatnim sakupljanjem postaje resurs za izradu novog proizvoda.

Direktorka Ekostar paka Bojana Perić ističe da aktivnosti nacionalnog operatera podrazumevaju da se finansijska sredstva naplaćena od privrede ulažu u sakupljanje i reciklažu ambalažnog otpada, kako bi bile ispunjene propisane obaveze i ostvareni zadati ciljevi u pogledu ponovnog iskorišćenja i reciklaže plasirane ambalaže na tržište u datoj godini.

Na osnovu poslednjeg izveštaja, u Srbiji je reciklirano više od 62 odsto ambalaže, tačnije 226.000 tona ambalažnog otpada upotrebljeno je kao resurs. Bojana kaže da se njena kompanija zalaže za dosledno sprovođenje primarne selekcije, odnosno razdvajanje otpada na njegovom mestu nastanka, što predstavlja prvi neophodan korak ukoliko govorimo o reciklaži.

„Jedino pravilnim razdvajanjem otpada na određene frakcije shodno budućem tretmanu, možemo dobiti sirovinu koja se može ponovo iskoristi. Zabluda je da sve što je reciklabilno može da ide u istu kantu i da ćemo time dobiti resurs koji možemo da iskoristimo za izradu budućeg proizvoda. Otpad prvo treba da razdvojimo u posude kao što su kante, kontejneri, kese, a zatim da ih tako odvojene transportujemo do linije za sekundarnu separaciju i pripremu za budeći tretman”, naglašava Bojana.

Foto: EkoStar pak

Jedna od ključnih uloga u uspostavljanju i funkcionisanju primarne selekcije pripada lokalnim samoupravama. Ekostar pak je zato pokrenuo akciju dobra EKOpraksa, kroz koju će svim dosadašnjim partnerima iz javno komunalnih preduzeća prikazati rezultate zajedničke saradnje i uputiti poziv ostalim lokalnim samoupravama da uđu u partnerstvo.

Pre nekoliko meseci, objavljena je i studija NALED-a o unapređenju trenutnog sistema primarne selekcije gde je preporučeno da sistem reciklaže treba da bude dostupan svim domaćinstvima, kao i da je reciklabilni otpad potrebno sakupljati u dva odvojena toka. To bi podrazumevalo posebno odvajanje papira i kartona od ostalog reciklabilnog otpada (plastike, metala, tetrapaka i stakla). Odvojeno prikupljanje starog papira posebno je značajno zato što ova sirovina ne sme da sadrži nečistoće ili vlagu. Ukoliko je papir vlažan ili mokar, još tokom lagerovanja počinje njegov proces razgradnje, truljenja i buđanja, čime se onemogućava njegova dalja upotreba.

Takav papir može samo biti spaljen ili odnet na deponiju. Danas se u javnosti često mogu čuti različita mišljenja o tome da li je važnije uvesti primarnu selekciju ili depozitni sistem (odnosno uvođenje depozita koji se plaća prilikom kupovine napitaka, a koji se vraća ukoliko se izvrši povrat ambalaže).

„Iz našeg ugla, to ne treba da bude dilema, jer ne možete uvesti depozit a da se ne bavite primarnom selekcijom”, dodaje Perić. Ona ističe da depozitni sistem treba da bude samo nadogradnja „produžene odgovornosti privrede” kada želimo da ostvarimo rezultat od više od 90 odsto reciklaže.

Priredila: Milica Marković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM

11. Međunarodni dani energetike i investicija

Foto-ilustracija: Pixabay

 

Foto: Promo

Međunarodni dani energetike i investicija (MDEI), najveći su forum za inostrane i domaće projekte, biće održani 2. i 3. novembra na Novosadskom sajmu. 

Stručne skupove, u okviru kojih će biti obrađivane najaktuelnije teme, uz učešće vodećih eksperata iz zemlje i inostranstva, pratiće i izložbeni deo manifestacije, u kojem se predstavljaju firme, institucije i lokalne samouprave sa projektima u oblasti energetike.

Grad partner Međunarodnih dana energetike i investicija je Grad Novi Sad, a priredbu Novosadski sajam organizuje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, dok je RES fondacija partner u organizovanju kongresnog segmenta.

Centralne teme ovogodišnjeg sajma su: energija sunca, biomase, vetra, geotermalna energija, toplotne pumpe, energetska efikasnost, modeli finansiranja. 

Izvor: Novosadski sajam

Vojvodina dobija lokalne solarne katastre za planiranje i privlačenje investicija

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Zsuzska321)

Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj raspisao je tender za izradu metodologije za izradu lokalnih solarnih katastara, sa ciljem promocije korišćenja solarne energije na području Vojvodine.

Osnovni cilj projekta je izrada metodologije radi podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije i omogućavanje lokalnim zajednicama da identifikuju na svojoj teritoriji pogodne lokacije za izgradnju solarnih elektrana, navedeno je u tenderskoj dokumentaciji.

Predmet tendera je formiranje metodologije, prikupljanje podataka, analiza i obrada podataka, vrednovanje lokacija za izgradnju solarnih elektrana i kreiranje osnove za bazu podataka pogodnih lokacija na teritoriji Vojvodine, kao i identifikacija potencijalnih lokacija za izgradnju solarnih elektrana snage preko 1 MW na teritoriji na području jedne jedinice lokalne samouprave (Grada Sombora, Grada Kikinde ili Opštine Irig), radi planiranja i privlačenja investicija.

Lokalni solarni katastri bi imali mogućnost integracije u Geoportal AP Vojvodine, dodaje se.

Tender je otvoren do 28. oktobra.

Izvor: eKapija

Novi Pazar među prvima dostavio planove uštede prema kojima će biti 18 odsto manje potrošnje

Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Novi Pazar je jedan od prvih gradova koji je dostavio planove za smanjenje potrošnje prema kome će ova lokalna samouprava uštedeti 18 odsto električne energije, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović tokom obilaska novoizgrađene toplane na biomasu.

 „Još uvek traje javni poziv za građane za unapređenje energetske efikasnosti koje subvencioniše država sa 50 odsto i pozivam sve građane i građanke Novog Pazara da konkurišu. Kada je reč o preporukama koje je Ministarstvo predložilo, Novi Pazar je jedan od prvih gradova koji je dostavio svoje planove i prema kojima će za 18 odsto biti smanjena potrošnja. Najveći deo potrošnje ide na javno osvetljenje, a upravo će tu biti ušteda oko 20 odsto, tako što će biti isključena svaka druga lampa, osim u centru grada, i dodatno će biti ugrađeni tajmeri za regulisanje osvetljenja“, rekla je Mihajlović.

Ona je ponovila da je država obezbedila dovoljne količine energije i energenata za privredu i domaćinstva za predstojeću zimu i da postoje krizni planovi u slučaju da dođe do nepredviđenih situacija.

Energetski portal

Ograničenje cene gasa u EU na čekanju, EP traži da trošak plate oni koji su u krizi profitirali

Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)
Foto-ilustracija: Pixabay (Magnascan)

Evropska komisija predložila je paket novih mera s ciljem da smanji cenu gasa i obezbedi sigurno snadbevanje. Među merama nema ograničenja cena, što je tražilo 15 država članica. Evropski parlament zahteva hitno zajedničko rešavanje energetskih problema na nivou Unije. Trošak krize, kažu, treba da plate oni koji su u krizi profitirali, a najsiromašniji da budu zaštićeni.

Evropska unija je u septembru uspela da uštedi zacrtanih 15 odsto gasa. U novom paketu, Evropska komisija predlaže zajedničku nabavku, solidarnost među članicama i smanjenje potrošnje. Ali u paketu nema najavljivanog predloga – da se ograniči maksimalna cena gasa. Ta odluka sačekaće novi model za trgovanje, koji Unija sprema, a koji će uključiti i tečni – LNG gas.

„Ove zime uvešćemo privremeni mehanizam za ograničavanje previsokih cena, dok razvijamo nove referentne, kako bi se LNG-om trgovalo po pravednijoj ceni. Smanjujemo potražnju. Punili smo svoja skladišta gasa – mi smo sada na 92 odsto“, kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Evropski parlament podržao je raniji predlog da se oporezuje ekstradobit koju su energetske kompanije stekle tokom krize. Od članica traže da se na samitu u četvrtak saglase oko svih mera.

„Prošlo je osam meseci otkako je počela ova energetska kriza. I još uvek nisam video koherentan plan Evropske komisije. Smatram da je to veoma razočaravajuće. Govorite o ograničenjima cena, u redu. Govorite o porezu na neočekivane prihode, ali kakva je cela slika? Šta ćete učiniti da se uhvatite ukoštac sa ovom energetskom krizom?“, upitao je član Evropskog parlamenta Gaj Verhofštat.

Predstavnica socijaldemokrata u EP Irathe Garsija Perez smatra da je od Evropske unije, pre svega, potreban paket solidarnosti za zimu.

„Ne možemo više da čekamo, jer ne možemo da dozvolimo ljudima da biraju između grejanja i hrane“, ističe Garsija Perez.

U međuvremenu, države same traže rešenje za krizu. Nakon što je produžila rad termoelektrana, Nemačka produžava i rad preostale tri nuklearke. Zbog nedostaka uglja, u Sloveniji su isključili jednu termoelektranu.

Prvi rezultati istrage havarije na „Severnom toku“

Danska je objavila i snimke mesta eksplozije na gasovodima „Severni tok 1 i 2“ uz saopštenje – prvi rezultati istrage pokazuju da je na cevima na dnu Baltičkog mora naneta znatna šteta snažnim eksplozijama.

Formiran je zajednički dansko-norveški tim koji nastavlja istragu o oštećenju gasovoda „Severni tok“. Moskva poručuje da je prva utvrdila da je reč o sabotaži.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kaže da to nije novost, ali da se može izraziti samo žaljenje što se ceo proces istrage odvija iza zatvorenih vrata bez ruske saradnje, iako je Rusija suvlasnik.

„Nemamo mogućnost da na licu mesta faktički obavimo sopstveni uviđaj. I što je najvažnije, prema izjavama koje čujemo iz Nemačke, Francuske, Danske, ova istraga je a priori prilagođena da odgovornost svali na Rusiju. Ovo je apsurdno, podaci koje naša obaveštajna služba ima potpuno su suprotni“, ističe Peskov.

Ankara je potvrdila da su posle diverzije na gasovodu „Turski tok“ – predsednici Rusije i Turske dogovorili saradnju na bezbednosti tog gasovoda.

Izvor: RTS

Novi Pazar – Toplana na biomasu za grejanje i čistiji vazduh

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Novoizgrađena toplana na biomasu u Novom Pazaru već tokom ove grejne sezone doprineće efikasnijem grejanju 24 časa dnevno, uz čistiji vazduh i uštedu. 

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, prilikom obilaska nove toplane, istakla da su svi partneri koji su učestvovali u ovom projektu i pomogli finansijski, tehnički, operativno, doprineli da on bude završen na vreme, do početka grejne sezone.

“Nova toplana će u potpunosti isključiti mazut iz upotrebe i koristiće biomasu kao glavni energent. To je važno i doprinosi smanjenju gubitaka u toplovodu, koji su bili između 20 i 22 odsto, a sada su manji od osam odsto”, objašnja ministarka.

Ona je ukazala na to da je posebno važno to što će građani imati grejanje 24 časa dnevno, da će biti nula emisije sumpor-dioksida i 87 odsto manje emisije ugljen-dioksida, dodavši da je plan da Novi Pazar dobije još jednu toplanu.

Vrednost celokupne investicije je 6,5 miliona evra, a projekat se realizuje zajedno sa Nemačkom razvojnom bankom KfW i uz podršku Švajcarske.

Ričard Koli, direktor Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji, koja je podržala ovaj projekat sa više od miliona evra, najavio je da će Švajcarska nastaviti da podržava projekte koje Ministarstvo realizuje sa ciljem dekarbonizacije privrede, unapređenja stanja životne sredine, smanjenja potrošnje i povećanja OIE u proizvodnji električne i toplotne energije.

Direktor Kancelarije KfW u Srbiji Rudiger Hartman naglasio je da ovaj projekat doprinosi povećanju energetske nezavisnosti i da će poboljšati ukupno stanje životne sredine.

Ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad rekla je da ta zemlja podržava ekonomski razvoj Srbije i usklađivanje sa EU i da je ovo jedan od dokaza da saradnja daje efikasne rezultate.

“Oktobra prošle godine naša saradnja postala je jača potpisivanjem klimatskog partnerstva, koja je okvir za zajednički rad na pravednoj energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji”, naglasila je ona.

Energetski portal

Ostrva u Hrvatskoj predvodnici čiste energije – Prijave za vebinar ”Energetski triatlon”

Foto-ilustracija: Pixabay (mrganso)
Foto: OIE Hrvatska

Maja Pokrovac, direktorka privrednog udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske održaće vebinar na temu ”Energetski triatlon” u utorak, 25. oktobra u 18.00 časova.

Vebinar će se održati putem ZOOM platforme, a učesnici će tokom trajanja vebinara moći da postavljaju pitanja na koja će dobiti odgovor po završetku predavanja.

Privredno udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske strateški je partner Pokreta Otoka, a ovaj vebinar održava se u sklopu projekta ”Otoci predvodnici čiste energije” koji Pokret otoka sprovodi tokom 2022. godine.

Hrvatska za ostvarivanje ogromnog prirodnog potencijala ima potrebno stručno znanje, investitore koji žele da ulažu kroz nove poslovne modele, lokalne zajednice i građane zainteresovane za aktivno učestvovanje u solarizaciji. OIE žele poljoprivrednici, zanatlije i iznajmljivači, dok preduzetnici vide velike uštede kroz OIE u energetsko-poduzetničkim zonama, uzgajivači ribe benefit vide u plutajućim solarima, vinogradari i voćari u agrosolarima…

….Cilj je svima jasan. A put do njega? Odgovore saznajte u utorak, 25. oktobra u 18.00 sati.

Za vebinar se možete prijaviti OVDE.

Izvor: Pokret otoka

Da li EU ima dovoljno punjača za električna vozila?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

I dok mnogi pričaju o tome kako ćemo uskoro svi voziti električne automobile i da je globalni cilj da vozila sa SUS motorima postanu prošlost, retko se govori o tome gde ćemo ta vozila i puniti. Prema izveštaju Udruženja proizvođača automobila ACEA, stanje na terenu nije dobro, negde čak i loše. U većini zemalja Evropske unije instaliran je mali broj punjača, a tek svaki sedmi je brzi punjač. 

Kako se dalje navodi, čak šest zemalja članica Evropske unije ima manje od jednog punjača na 100 kilometara, 17 zemalja ima manje od pet punjača na 100 kilometara, a svega pet ima više od 10 punjača na svakih 100 kilometara. 

Primera radi u Holandiji na svakih 1,5 kilometara postoji po jedan punjač, dok u Poljskoj, koja je osam puta veća, na svakih 150 kilometara ima jedan punjač.  

Vozači električnih automobila moraju računati i na to da u mnogim zemljama brzih punjača ima u veoma malim procentima. Uglavnom se mogu naći punjači slabijeg kapaciteta koji sporije pune baterije.  

Prostora za razvoj mreže punjača za električne automobile svakako ima, samo je pitanje da li se zakasnilo. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA) u 2021. godini prodato je 6,6 miliona vozila na električni pogon (uključujući i plug-in hibride). To znači da je svake nedelje prodato više vozila nego u celoj 2012. godini. 

Najviše električnih automobila prodato je u Švedskoj 45 odsto, zatim u Danskoj 35,3 odsto, Finskoj 30,8 odsto, Holandiji 29,5 odsto. 

Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

Prema dosadašnim podacima čini se da će 2022. oboriti sve rekorde kada je u pitanju prodaja ovih vozila. 

Kada je reč o Srbiji kupovinu električnih vozila država dotira sa 5.000 evra, dok za plug-in hibride (sa spoljnim priključkom za struju) čija emisija ugljen-dioksida ne prelazi 50 g/km dodeljuje subvencije u iznosu od 3.500 evra i za te namene ove godine iz budžeta je izdvojeno milion evra.

Subvencija za kupovinu punjača još uvek nema, ali zahvaljujući kompaniji Charge&GO koja od 2020. godine radi na razvoju mreže i investira u razvoj infrastrukture, na više od 40 lokacija na putevima i autoputevima Srbije postavljeni su elektropunjači snage od 22 do 180 kW. Kako najavljuju do kraja godine mreža će pokrivati čak 100 punjačkih mesta, na kojima će biti ultrabrzi punjači veće snage.

Milica Radičević

OIE – veliki potencijal uz održiva rešenja i primenu nauke u privredi

Foto: PKS Nikola Đorđević
Foto: PKS Nikola Đorđević

Obnovljivi  izvori električne energije i energetski efikasna postrojenja imaju znatan potencijal i mogućnosti u Srbiji, ali su za njihovu potpuniju primenu neophodna dugoročna i tehnički održiva rešenja koja zahtevaju intenzivnu saradnju države, akademske zajednice i privrede, ocenili su stručnjaci, učesnici 10. međunarodne konferencije o obnovljivim izvorima električne energije koja je održana u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Jovanka Atanacković, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike  ističe da su investicije u obnovljive izvore energije rešenje za energetsku bezbednost Srbije i celoga sveta. „Ministarstvo rudarstva i energetike ima viziju da su obnovljivi izvori energije ono što treba da bude naša osnova za energetski razvoj, za energetsku i državnu bezbednost. U tom smislu investicije u obnovljive izvore energije jesu novi model rasta cele privrede Srbije“, objašnjava Atanacković. Privreda je, po njenim rečima, već pokazala da želi da postane deo energetske tranzicije i veoma je zainteresovana za obnovljive izvore energije. „Država treba da prati ono što privreda želi i  to je naš posao. Nova radna mesta, zelena radna mesta jesu budućnost. Ma koliko trenutno delovalo da je neizvestan trenutak, rešenja jesu obnovljivi izvori energije“, poručuje predstavnica resornog ministarstva.

Zoran Lazarević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu smatra da su obnovlji izvori veliki potencijal u energetici, da je dosta urađeno u domenu vetrogeneratora, da se radi na solarnim panelima, ali da ima još dosta posla i izazova da dostignemo onaj nivo kada u potpunosti možemo da koristimo naše obnovljive izvore. „Mnogo bogatiji od nas to rade decenijama“, navodi profesor i ukazuje na neophodnost da se zaustavi odlazak inženjera iz Srbije, koji u našoj zemlji treba da razvijaju programe i projekte. „Mladi školovani ljudi treba da ostanu u Srbiji i da svoje znanje posvete kreiranju domaćih rešenja, kako je to nekada bilo kada smo gradili elektrane“, rekao je profesor.

Foto: PKS Nikola Đorđević

Miroslav Lutovac, savetnik predsednika PKS za energetiku, smatra da je neophodno povezati nauku sa privredom kroz primenu naučnih rešenja. „Iako je naš primarni zadatak da se posvetimo privredi, proteklih godina nastojimo da, posebno kroz Udruženje za energetiku, uključimo predstavnike naučne zajednice u rad  sa kompanijama, kako bi svojim znanjem i inovacijama pomogli privredi da radi bolje, efikasnije i uspešnije“, ukazuje Lutovac. U tom kontekstu je i priča o obnovljivim izovorima energije, koji su važan deo u ukupnom mozaiku energetike, dodaje predstavnik PKS.

Konferenciju posvećenu obnovljivim izvorima organizovali su Društvo za obnovljive izvore električne energije pri Savezu mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS), u suorganizaciji sa Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije i PKS uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ciljevi konferencije su: promovisanje naučnih i stručnih ideja i rezultata istraživanja, razvoja i korišćenja OIEE, unapređenje tehnologija za korišćenje obnovljivih izvora električne energije (OIEE) kao osnovnih ili dopunskih izvora električne energije, informisanje i obrazovanje javnosti o prednostima i mogućnostima korišćenja OIEE, promovisanje lokalnih i globalnih interesa u primeni OIEE,  promovisanje racionalne upotrebe potrošača električne energije sa ciljem smanjivanja njihove potrošnje i postizanja veće energetske efikasnosti, afirmacija OIEE kao održivih izvora, predlaganje rešenja primerenih ekonomskoj moći i budućem razvoju, kao i razmena ideja i stavova o OIEE.

Izvor: Privredna komora Srbije

Grejna sezona odlaže se širom Evrope – prodavnice ostaju bez frižidera a preduzeća bez tople vode

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)
Foto-ilustracija: Pixabay (ri)

Vlada Srbije zabranila je izvoz i iznošenje prirodnog gasa do 31. oktobra, kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje domaćeg tržišta i sprečila moguća šteta po privredu i građane. Evropska komisija pokušava da ograniči dnevne oscilacije cene gasa mehanizmom maksimalne cene, koji će biti predstavljen u utorak. Gas je, zbog rata u Ukrajini, u Evropi mnogo skuplji nego prošle zime. Različite zemlje štede na različite načine i pripremaju se za, kako navode, neizvesnu zimu.

U Milanu, koji pripada zoni E, kada je u pitanju grejanje, sunčano je i toplo, 24 stepena, a tokom noći 13 stepeni. U prestonici Italije još je toplije, a tako će biti, prognoziraju meteorolozi, i narednih nedelju dana. Miholjsko leto i štednja gasa tokom zime za 10 odsto, pomerili su početak grejne sezone u Italiji za osam dana. To je samo jedna od mera Nacionalnog plana italijanskog Ministarstva za ekološku tranziciju.

Kada će početi grejna sezona, zavisi ne samo od toga koje su temperature vazduha, već i od toga o kojoj regionalnoj energetskoj zoni je reč. A ima ih pet. Izvesno je da će, kada počne grejna sezona, temperatura u italijanskim stanovima biti maksimalnih 19, a u firmama 17 stepeni.

„Pod tim akcijama se podrazumevaju i saveti koji se daju građanima oko ušteda koje se odnose na smanjenje korišćenja rerne, na isključivanje frižidera kada se odlazi na put, zatim na smanjenje korišćenja plina, isto tako da se ne ostavljaju utikači na stendbaju, da se smanjuje temperatura i trajanje tuširanja, da se mašina za veš uključuje samo onda kada je zaista puna“, kaže dopisnica RTS-a iz Italije Sanja Lučić.

I u ostalim evropskim zemljama napravljeni su planovi za uštedu energije. Tako su, na primer, u mađarskim trgovinama isključeni frižideri za rashlađivanje pića, rade samo zamrzivači.

Da bi Francuska pregurala zimu, grejna sezona počeće 15 dana kasnije, a završiće se 15 dana ranije. U javnim institucijama i preduzećima topla voda će biti isključena, građanima se savetuje da vodu u bojlerima greju do 55 stepeni i potpuno isključe aparate koje ne koriste.

Izlozi prodavnica biće u mraku od jedan sat po ponoći do šest ujutru. Traži se da se službenici grupišu po kancelarijama, a biće i rada od kuće.

U Nemačkoj je cena gasa utrostručena, struja je dva puta poskupela za više od 30 odsto. To je dalo rezultat, a i dalje se apeluje na građane da štede.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Već ovog jula su mnogi morali da doplate po nekoliko stotina evra, budući da je obračun zbog povećanih računa bio veliki. Strah da bi obračun sledećeg jula mogao da bude astronomski i da bi taj ceh koji moraju da plate zbog povećane cene gasa mogao biti meren u hiljadama evra, učinio je da građani više štede“, rekao je dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević.

Miholjsko leto svima ide na ruku, jer je štednja prirodnog gasa izvesna u svim zemljama Evropske unije. Za sada uspevaju da uštede, pre svega zbog odlaganja početka grejne sezone. Kada počne, brzo će se videti koliko su građani spremni da se pridržavaju preporučenih mera.

Izvor: RTS

Počeo dijalog o pravednoj zelenoj tranziciji u Srbiji

Foto: UNDP
Foto: UNDP

Uz podršku Vlade Japana, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) organizovao je prvi u nizu dijaloga o tome kako da zelena tranzicija privrede u Srbiji bude sprovedena na pravedan način, koji uvažava specifičnosti sektora i regiona koji se baziraju na intenzivnom korišćenju fosilnih goriva. Cilj dijaloga je da se pronađe zajednički odgovor čitavog društva na to kako da se smanji gubitak radnih mesta, na vreme sprovede prekvalifikacija radnika i radnica i diversifikuju izvori prihoda u gradovima i opštinama koji se oslanjaju na proizvodnju uglja.

NJ.E. Takahiko Kacumata, ambasador Japana u Republici Srbiji, napomenuo je da u Japanu, centralne i lokalne vlade, privatne kompanije i finansijske institucije rade zajedno kako bi osigurali nesmetanu tranziciju ka dekarbonizovanom društvu. Konkretno, Vlada Japana npr. organizuje obuke radnika za nove poslove, omogućava kompanijama da promene ili diversifikuju svoje polje poslovanja, radi na privlačenju zelenih startap kompanija i pomaže radnicima da pronađu novi posao, istakao je ambasador Kacumata, dodajući „Iako postoji mnogo izazova u tranziciji, ona takođe može biti odlična prilika za promovisanje industrijskih inovacija i jačanje veze između privrede i životne sredine“.

„Pravedna zelena tranzicija je proces koji radi za ljude. Ukoliko ovaj proces sprovedemo na pravi način, obezbedićemo energetsku sigurnost, kao i zdraviju i zeleniju budućnost ne samo za nas, nego i za generacije koje dolaze. Zato ćemo raditi zajedno sa svim radnicima, sindikatima i pojedincima kojih se ovaj proces tiče“, poručila je potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović.

Ona je dodala da je ministarstvo rudarstva i energetike počelo da razvija dva važna dokumenta koji će omogućiti sprovođenje zelene tranzicije na pravedan način – Strategiju razvoja energetike i Integrisani nacionalni plan za energetiku i klimu, do 2050. godine.

Foto: UNDP

„Princip pravednosti treba da bude sastavni deo procesa napuštanja fosilnih goriva. Uz podršku Vlade Japana i u partnerstvu sa Vladom Srbije, UNDP želi da pronađe način da se obezbedi adekvatna podrška za regione, sektore i lokalne zajednice u Srbiji koji zavise od intenzivnog korišćenja uglja, kako tokom zelene tranzicije niko ne bi bio izostavljen“ poručio je Anas Karman, vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.

Na događaju su učestvovali predstavnici/ce ministarstava nadležnih za energetiku, zaštitu životne sredine, rad i obrazovanje, kao i predstavnici/ce poslodavaca, reprezentativnih sindikata radnika i radnica, civilnog društva i međunarodnih organizacija.

Oni su kroz panel diskusije razmatrali kako da se zelena tranzicija sprovode u praksi uz uvažavanje interesa svih građana i građanki, kako da se obrazovni sistem i tržište rada prilagode da bi se rizik od gubitka radnih mesta sveo na minimum i izbegle društvene nejednakosti, rast siromaštva i migracije, kao i o dostupnim izvorima i potencijalnim modelima finansiranja ovakvog pristupa zelenoj tranziciji.

Ekspert za pravednu zelenu tranziciju, Gonzalo Kavaljero, predstavio je studiju „Prvi koraci ka pravednoj tranziciji u Srbiji”, koja je izrađena uz podršku UNDP-a. Glavni zaključak studije je da što kasnije započnu napori za pravednu tranziciju, ona će biti skuplja i imati manje šanse da uspe. Zbog toga autor studije preporučuje da Srbija što je pre moguće započne sprovođenje Mape puta za pravednu tranziciju.

Do kraja godine biće održana još dva dijaloga o pravednoj zelenoj tranziciji sa fokusom na lokalne zajednice u Srbiji, kao i konsultacije sa predstavnicima korporativnog sektora.

„Dijalozi o pravednoj zelenoj tranziciji u Srbiji“ organizovani su u okviru projekta „Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“, koji UNDP realizuje u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, uz finansijsku podršku Vlade Japana.

Izvor: UNDP

U jeku ekonomske krize, Liban pokreće solarnu revoluciju

Foto-ilustracija: Pixabay

Mnogi domovi u Libanu nemaju stabilan pristup električnoj energiji, a nestanci struje znaju da potraju i po 23 sata dnevno. Iako državna elektroprovreda proizvodi blizu 90 odsto električne energije u zemlji, ona je u stanju da domove snabdeva strujom samo po nekoliko sati dnevno, piše France24.

Višegodišnja ekonomska, socijalna i politička kriza naterala je mnoge Libance da spas od nestašice struje potraže u dizel generatorima, mada se danas sve više njih okreće ka solarnoj energiji pokrećući na taj način zelenu revoluciju.

U zemlji koja ima 300 sunčanih dana godišnje jasno je zašto je solarna energija pravi izbor, ali još uvek nedostaju veliki solarni projekti koji bi pomogli da se Liban izvuče iz energetske krize.

Problem je, piše France24, i to što Libanu nedostaje adekvatna regulativa u sektoru OIE, kao i dovoljno stručnih kompanije koje bi postavljale instalacije bez tehničkih grešaka.

Ipak, pomaka u razvoju solarne energije ima, a kako javlja The New Arab,  solarna industrija u Libanu porasla je sa nekadašnjih 130 kompanija na 800 koliko ih ima danas.

Liban je usvojio ambiciozan cilj da pokrije 30 odsto svoje potrošnje energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine, navodi se u studiji koju je sprovela Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) u saradnji sa libanskim Ministarstvom energije i voda.

Izvesno je da će solarna energija činiti značajan procenat novoizgrađenih OIE elektrana jer, pored velikog broja sunčanih sati, Liban ima i velike površine zemljišta pogodne za izgradnju solarnih projekata.

Milena Maglovski

Dizajniran za tišinu – LG Therma V monobloc S

Foto: Promo
Foto: Promo

Najsavremenija toplotna pumpa kompanije LG je ekonomično, energetski efikasno i dugotrajno rešenje za svaki objekat.

Da bi zaista bila moderna, domaćinstva u 21. veku će, osim estetskih zahteva korisnika koja su subjektivna, morati da zadovoljavaju neke objektivne parametre racionalizacije resursa i energetske efikasnosti. Potrošnja vode i struje u korišćenju različitih električnih aparata, posebno onih koji zagrevaju ili hlade prostorije, čine stub svakog objekta, nezavisno od njegove namene. Sve češće čujemo da kuće i zgrade postaju “pametne“ ili “eco friendly“, ali se ne govori o realnoj praktičnosti, održivosti i ekonomičnosti ovakvih rešenja na duže staze. Srećom, za one koji planiraju izgradnju ili adaptaciju kuća, vikendica i drugih objekata, postoji idealno, sveobuhvatno rešenje koje će zadovoljiti svačije potrebe. Reč je o Therma V R32 Monobloc S toplotnim pumpama vazduh – voda (AWHP).

THERMA V R32 Monobloc S opremljen je ekološki održivim rashladnim sredstvom R32 čiji je potencijal globalnog zagrevanja 675, što je za 70 odsto manje nego za R410A. Sa rashladnim sredstvom R32, THERMA V R32 Monobloc je izuzetno energetski efikasan, kao zelenije rešenje za grejanje.

Impresivne performanse ovog multifunkcionalnog uređaja rezultat su dugogodišnjeg rada kompanije LG kako bi korisnicima pružili pouzdanu i praktičnu kontrolu nad domaćinstvom i sve to uz izrazito smanjen nivo buke. Therma V R32 Monobloc S ima najtiši režim rada od svih proizvoda u ovoj seriji. U Low Noise režimu rada, pumpa proizvodi zvuk jačine od svega 35 decibela, što je manje od zvuka koji može da se čuje u biblioteci. To znači da uređaj lako ispunjava stroge, evropske propise za jačinu buke.

Therma V R32 Monobloc S pripadaju liniji AWHP proizvoda, koji se odlikuju izuzetnom efikasnošću. Za razliku od klasičnih, visokotemperaturnih sistema, ovde se korišćeni vazduh prikuplja iz spoljašnjosti, kako bi se smanjila potrošnja električne energije i povećala energetska efikasnost. Ušteda energije, takođe je omogućena je i zahvaljujući revolucionarnom R1 kompresoru, koji obezbeđuje pouzdano grejanje i snabdevanje toplom vodom, čak i na temperaturama od minus 25 stepeni Celzijusa.

„Kompanija LG uvek ide u korak sa potrebama svojih korisnika, te su naše toplotne pumpe i osmišljene na način da odgovore svim zahtevima potrošača. Nastavićemo i dalje da inoviramo svoj asortiman u te svrhe.“, rekao je Nebojša Mišić, Air Solution Heating Key Account menadžer, LG Srbija.

Therma V R32 Monobloc S, sastoji se od jedne, spoljašnje jedinice, tako da ovo rešenje ne zahteva instalaciju: kako unutrašnjeg dela, tako ni cevovoda za rashladno sredstvo. Zahvaljujući pametnom dizajnu, sve hidraulične komponente, uključujući senzore, ventile i razmenjivač toplote, integrisane su u sklopu ove spoljašnje jedinice. To omogućava da Therma V R32 Monobloc S budu znatno fleksibilnije za instalaciju, štedljive kada je reč o prostoru, ali i bezbednije, jer smanjuju rizik od isticanja rashladnog sredstva unutar objekta. 

Kada je reč o praktičnosti, takođe je važno napomenuti i da je novi Therma V R32 Monobloc S moguće kontrolisati daljinski, zahvaljujući intuitivnom interfejsu jednostavnom za navigaciju. Ovaj interfejs omogućava korisnicima da sami određuju vreme rada i menjaju sva ostala podešavanja, tako da performanse uređaja brzo mogu prilagoditi različitim vremenskim uslovima. Pumpa je, takođe, kompatibilna sa LG ThinQ™ aplikacijom za mobilne uređaje, što dozvoljava korisnicima da kontrolišu ovaj uređaj putem svog mobinog telefona sa bilo kog mesta.

Izvor: OMD