Home Blog Page 248

Uvoz struje i gasa koštao skoro 3,2 milijarde evra u 2022.

Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)
Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

Od januara do decembra 2022. godine Srbija je uvezla struju vrednu nešto manje od 1,6 milijardi evra. Vrednost uvoza prirodnog gasa u istom periodu bio je više od 1,6 milijardi evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Vrednost uvoza gasa porasla je skoro četiri puta (282 odsto) u odnosu na prošlu godinu, iako je količina uvezenog gasa porasla za tek 19 odsto.

Uvoz struje 2022. porastao je više od tri puta (231 odsto) u odnosu na 2021. godinu, kada je Srbija uvoz struje platila 475 miliona evra.

Podsetimo, EPS je sa povećanim uvozom struje počeo krajem 2021. godine, kada je došlo do kolapsa u proizvodnji struje.

Podaci o uvozu struje za 2021. i 2022. godine su revidirani zbog izmenjenog obuhvata električne energije.

Zbog toga podaci za 2020. godinu trenutno nisu uporedivi sa novijim podacima, a naknadno će biti objavljeni korektni podaci za tu i ranije godine, odgovoreno je Novoj ekonomijji iz RZS.

Pročitajte još:

U toku 2022. godine uvezeno je nešto manje od 2,2 milijardi tona prirodnogh gasa u gasovitom stanju.

Najviše gasa dolazilo je iz Rusije (1,8 milijardi tona), Mađarske (350 miliona tona) i Bugarske (17,5 miliona tona).

Uvoz iz Rusije koštao je 943 miliona evra, iz Mađarske 670 miliona evra, a iz Bugarske 18,5 miliona era.

Iz podataka se vidi i razlika u ceni uvoza gasa iz Rusije i Mađarske.

Jedna tona prirodnog gasa iz Rusije u proseku je koštala oko pola evra, a iz Mađarske 1,9 evra.

Vrednost uvoznog prirodnog gasa je 2020. godine iznosila je 409 miliona evra, a 2021. godine 427 miliona evra.

Srbija je struju prošle godine najviše uvozila iz Bugarske, Mađarske, Danske, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Izvor: Nova ekonomija

Počinju radovi na bugarskoj deonici interkonektora za prirodni gas

Foto-ilustracija: Pixabay (Logga Wiggler)
Foto-ilustracija: Pixabay (Magnascan)

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obišao je, zajedno sa predsednikom Bugarske Rumenom Radevim, gradilište u Kostinbrodu u blizini Sofije, na kojem su danas počeli radovi na izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, na bugarskoj teritoriji.

Obilasku prisustvuju i ministri rudarstva i energetike dveju zemalja Dubravka Đedović i Rosen Hristov, kao i izvršni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović i „Bulgartransgaza” Vladimir Malinov.

Komesarka Evropske unije za energiju Kadri Simson čestitala je u video-poruci Bugarskoj i Srbiji na početku gradnje gasne interkonekcije i sa bugarske strane.

Ovo je važan momenat u aktuelnoj situaciji, budući da će obe zemlje, ali i ceo region, moći da diverzifikuju izvore snabdevanja gasa i omoguće stabilno snabdevanje potrošačima, kao i da smanje zavisnost od ruskog gasa, ukazala je ona.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, ovo je ujedno značajan korak za ceo region, zbog čega je Evropska komisija podržala taj projekat.

Međusistemska gasna veza „Bugarska–Srbija” (IBS) u Srbiji biće dužine 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara, od Novog Iskara u blizini Sofije do Niša.

Gasovod je kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje i predstavlja projekat od zajedničkog interesa za EU.

Ukupna vrednost gasnog interkonektora Niš–Dimitrovgrad–Bugarska, prema proceni Evropske investicione banke, iznosi 85,5 miliona evra, od kojih EIB u vidu kredita obezbeđuje 25 miliona evra, 49,6 miliona je bespovratno sufinansiranje EU iz IPA fondova, dok će se ostatak troškova pokrivati iz budžeta Srbije i sopstvenih sredstava JP „Srbijagas”.

Glavni izvođač radova je kompanija „Glavbolgarstroy”, a radovi uključuju izgradnju dvosmernog magistralnog gasnog interkonektora MG10 Niš–Dimitrovgrad na teritoriji Srbije, između sistema prirodnog gasa Srbije i Bugarske, kao i gradnju četiri merno-regulacione stanice i pratećih objekata.

Očekuje se da će gasna interkonekcija između dve zemlje biti spremna za operativni rad polovinom ove godine.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Treća konferencija u okviru inicijative ,,Nordijski zeleni projekat – Održiva rešenja za Srbiju”

Foto: Nordijske ambasade
Foto: Nordijske ambasade 

Treća po redu konferencija u okviru inicijative „Nordijski zeleni projekat – Održiva rešenja za Srbiju” pod nazivom „Efikasni tokovi upravljanja otpadom: Saradnja javnog i privatnog sektora – Ulaganja i iskustva u Srbiji i nordijskim zemljama“ održana je u Startap centru Naučno tehnološkog parka Čačak.

Ovu konferenciju organizovala je ambasada Švedske uz pokroviteljstvo i podršku preostale tri nordijske ambasade u Srbiji (Danske, Finske, Norveške).

Konferenciju je otvorila ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David (Annika Ben David) u prisustvu nordijskih ambasadora Finske Kimo Lahdevirta (Kimmo Lähdevirta), Norveške Jern Eugen Jelstad (Jørn Eugen Gjelstad), predstavnika ambasade Danske, gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića, kao i predstavnika lokalne samouprave, poslovne i akademske zajednice.

„Srbija je u velikoj meri postavila okvir za reformu sistema upravljanja otpadom, kroz usvajanje Nacionalne politike upravljanja otpadom i akcionog plana. Poslednjih godina kroz saradnju i finansiranje od strane EU, Švedske i Srbije, nekoliko regiona uspostavilo je infrastrukturu za reciklažu otpada. Kroz projekat „Odvajamo“ uspostavlja se sistem odvajanja otpada na mestu nastanka koji se sprovodi u 17 opština u Srbiji, među kojima je Čačak, kako bi se podstakla reciklaža papira, plastike, metala i stakla. Sledeći koraci su ulaganja većih razmera u rešenja namenjena upravljanju biorazgradivim otpadom. Sve veći javni i privatni angažman u upravljanju otpadom doprinosi jačanju cirkularne ekonomije i Zelene agende u Srbiji”, izjavila je ambasadorka Švedske Anika Ben David.

Pročitajte još:

Foto: Nordijske ambasade 

„Današnja konferencija je dobar putokaz ka intenziviranju naše saradnje, odnosno jačanju svih aktivnosti u cilju daljeg razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji. Ovo je ujedno prilika da kroz primere dobre prakse iz nordijskih zemalja ukažemo na to koliko je važan odziv i učešće javnosti u ovoj oblasti, koliko su značajne inovacije i korporativna odgovornost za smanjenje otpada, njegovu reciklažu i ponovnu upotrebu. Značajno je i to što su današnje panel diskusije usmerene na nama predstojeće korake u cilju rešavanja različitih tokova otpada kroz zajedničke aktivnosti i saradnju”, rekao je Milun Todorović, gradonačelnik Čačka obraćajući se učesnicima konferencije.

„Naučno tehnološki park Čačak može da se pohvali uspesima naših kompanija članica koje su svojim znanjem i sposobnostima došle do komercijalnih rešenja za reciklažu otpadnih materijala kao sirovine za nove proizvode. Posebno bih izdvojio kompanije koje reciklažom ambalažnog stakla ili korišćenjem tetrapaka stvaraju novi građevinski materijal izuzetnih osobina”, istakao je direktor Naučno tehnološkog parka Čačak Mirko Pešić.

Politika upravljanja otpadom u EU i Švedskoj, kao i u Srbiji, uključujući i osvrt na neophodna ulaganja u upravljanje različitim tokovima otpada na nacionalnom i lokalnom nivou bile su glavne teme konferencije. Učesnici su razmenili iskustva, znanja i prakse o tome kako privatni sektor doprinosi sistematskoj reformi upravljanja otpadom radi smanjenja, ponovne upotrebe i reciklaže otpada. Tomas Niland (Thomas Nylund), stručnjak za upravljanje otpadom iz Švedske asocijacije lokalnih vlasti i regiona (SALAR) preneo je iskustva švedskog javnog sektora u upravljanju različitim vrstama otpada, odnosno, kako pretočiti politiku EU i nacionalnu politiku upravljanja otpada u praksi. Tokom panel diskusije na ovu temu, govorilo se o primerima dobre prakse iz Švedske i Srbije, kao i o interesovanje javnosti u obe zemlje za temu reciklaže.

Foto: Nordijske ambasade 

Uvodnim predavanjem Dragana Rajkovića, direktora održivosti za severnu i istočnu Evropu u švedskoj kompaniji Tetra Pak otvorena je panel diskusija na temu posvećenosti privatnog sektora smanjenju otpada, njegove ponovne upotrebe i reciklaže. Panelisti su razmenili iskustva o inovativnim rešenjima i korporativnoj odgovornosti kada je reč o smanjenju otpada, njegovoj ponovnoj upotrebu i reciklaži.

Konferencija je završena obraćanjem ambasadora Finske Kima Lahdevirte koji je najavio poslednju, četvrtu konferenciju u okviru inicijative „Nordijski zeleni projekat – Održiva rešenja za Srbiju” pod nazivom „Nordijsko-srpsko partnerstvo za zeleno poslovanje i industrijske procese“ a koja će biti održana u Naučno tehnološkom parku Niš, 02.02.2023.

Cilj inicijative „Nordijski zeleni projekat – Održiva rešenja za Srbiju” i održanih konferencija jeste podizanje svesti ključnih lokalnih partnera o važnosti zelene tranzicije, kao i prenošenje nordijskih iskustava i znanja u ovoj oblasti. Zelena tranzicija je odlična prilika za nove investicije, otvaranje novih radnih mesta i jačanje lokalnog tržišta i poslovanja.

Izvor: Nordijske ambasade 

SRBIJA NE MOŽE DA PRIUŠTI ODUSTAJANJE OD ZELENE TRANZICIJE

Ljubaznošću Petra Mitrovića
Foto-ilustracija: Unsplash (Timon Studler)

Obnovljivi izvori energije (OIE) odavno su preduslov za energetsku, ekonomsku, a time i nacionalnu stabilnost, a goruća energetska kriza dodatno je istakla potrebu za zelenim investicijama. Ipak, kako je transformacija energetskog sektora mnogo više od pukog prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, neophodno je prilagoditi regulatorni okvir tako da se izbegnu komplikovane procedure, te da se potencijalni investitori ubuduće lako odlučuju na izgradnju OIE elektrana.

Razgovarali smo sa Petrom Mitrovićem, advokatom koji vodi regionalnu industrijsku grupu Energetika i prirodni resursi u advokatskoj kancelariji Karanović&Partners, o tome na koji način se pravni okvir u oblasti obnovljivih izvora energije može unaprediti tako da ubrza i pospeši domaću energetsku tranziciju.

U FOKUSU:

EP: Pomažete klijentima da razviju, sprovedu i finansiraju nove energetske projekte sa akcentom na obnovljivim izvorima energije. Budući da se zeleni sektor tek razvija, sa kakvim izazovima se susrećete?

Petar Mitrović: U ovom trenutku, ključni izazov je nedovršen regulatorni okvir za razvijanje projekata koji koriste obnovljive izvore energije. Iskustvo iz prethodnog perioda nam pokazuje da je jedan od kritičnih faktora za realizaciju projekata adekvatna regulativa koja je rezultat kompromisa svih ključnih činilaca, onih koji utvrđuju strateške pravce i donose političke odluke, operatora sistema, pre svega prenosnog, zatim investitora i finansijera. U poslednje vreme taj kompromis je izostao. Koncepcijsko razmimoilaženje Ministarstva rudarstva i energetike, kao idejnog tvorca Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, i EMS-a dovelo je do toga da od aprila 2021. godine do danas nemamo zaokružen regulatorni okvir za razvoj projekata obnovljivih izvora. I tako smo od jednog solidnog zakona od kog se puno očekivalo upali u period stagnacije, a svaka stagnacija je zapravo nazadovanje.

Mi i dalje ne znamo kako će da izgleda sistem balansiranja. Zakon je dao neke okvire ali podzakonski propisi kojima su zakonska rešenja trebalo da budu razrađena nisu doneseni. Sada, doduše, sve češće čujemo najave da će se zakon menjati tako da se predvidi da i pre uspostavljanja likvidnog unutar-dnevnog tržišta, proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora budu u potpunosti balansno odgovorni. Nepoznanica je takođe kako će i pod kojim uslovima da se priključuju novi projekti na prenosni sistem. Nisu stvorene bazične pretpostavke za raspisivanje aukcije za dodelu premija solarnim i ostalim elektranama, izuzev onim na vetar. A za vetroelektrane maksimalna „podsticajna’’ cena je utvrđena tako da može da predstavlja podsticaj samo za EPS, što svakako nije i ne može ni biti ideja.

Na mnoge okolnosti kao što su rat u Ukrajini, opšta inflacija, poskupljenje finansiranja, poremećaji u lancu snabdevanja, država ne može da utiče. Međutim, ako se ključni činioci sporazumeju o tome šta su strateški pravci razvoja našeg elektroenergetskog sektora, a ja mislim da su oni dužni da to učine, onda ovaj izazov nedovršenog regulatornog okvira može da se prevaziđe.

EP: Ako je nedovršeni regulatorni okvir glavni izazov odnosno glavna prepreka, na koji način to vi i vaši klijenti možete da prevaziđete?

Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew Henry)

Petar Mitrović: Krug mogućnosti je sužen na konstantno apelovanje da se aktivnosti na ovu temu konačno pokrenu. Uporedo s tim, ili možda bolje rečeno u okviru toga, dajemo konstruktivne predloge kroz različita profesionalna udruženja u kom pravcu bi imalo smisla pokrenuti aktivnosti.

Što se tiče ostalih izazova, oni se po pravilu razlikuju od projekta do projekta. Nedostatak planske dokumentacije, pitanja procene uticaja na životnu sredinu, zamršeni i nerešeni imovinsko-pravni odnosi, kašnjenje u izdavanju različitih dozvola, neutemeljeni zahtevi i nekonzistentna praksa organa. Ipak, iako su izazovi različiti, odgovor je često jedinstven: hajde da nađemo kompromisno rešenje. U tome dosta pomaže iskustvo sa prethodnih projekata, kao i iskustvo iz regiona i iz Evrope. Ali ključni preduslov je da se saslušamo.

EP: Da li ste optimistični u pogledu daljeg razvoja OIE projekata u Srbiji i regionu ili smatrate da nas energetska kriza polako vraća na fosilna goriva?

Petar Mitrović: Ja bih rekao da je kriza učinila nešto potpuno suprotno, da je na duži rok dala dodatni vetar u leđa zelenoj tranziciji. Postalo je neupitno kao nikada ranije da je energetska bezbednost preduslov nacionalne bezbednosti. Tačno je da se, kao ograničeni i kratkoročni odgovor na krizu, povremeno donose odluke koje bi mogle da se tumače kao da se Evropa vraća na fosilna goriva, ali ja mislim da je takvo tumačenje duboko pogrešno, a često i krajnje maliciozno. Relevantni izvori kažu da se u Evropi energetska bezbednost na duži rok može obezbediti samo kroz veću integraciju obnovljivih izvora energije. I Evropa od toga sigurno neće odustati, a vidimo da aktivnosti na tom polju dodatno intenziviraju.

Rekao bih da to važi i za Srbiju. To nikako ne znači da bi trebalo sutra ugasiti elektrane na ugalj. Ali dugoročno gledano, nema sumnje da bi nas odustajanje od zelene tranzicije skupo koštalo, bezbednosno, zdravstveno i ekonomski. I ja sam zbog toga uveren da će u ovoj državi biti stvoren okvir da se projekti obnovljivih izvora energije razvijaju u većem obimu nego do sada.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Ljudi degradirali više od trećine preostale Amazonske prašume

Foto: Unsplash (Greg Bulla)
Foto-ilustracija: Unsplash (Lucian Dachman)

Koliko će još vremena morati da prođe kako bi stanovništvo širom sveta uvidelo da je priroda nešto što je potrebno čuvati a ne uništavati? Slično pitanje postavili su i naučnici i istraživači koji su u svojoj poslednjoj studiji objasnili da je Amazonska prašuma degradirana u mnogo većoj meri nego li što su mogli da pretpostave, i kako je za sve to zapravo zaslužan ljudski faktor.

Najnoviju studiju, koja je objavljena krajem januara, radio je tim od 35 naučnika i istraživača koji rade u velikim institucijama poput Brazilskog univerziteta Kampinas, Amazonskog instituta za istraživanje životne sredine (IPAM), Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja (INPE) i Univerziteta Lankaster u Velikoj Britaniji.

Ova studija alarmirala je stručnjake, jer kako se navodi, 38 odsto preostale šumske površine Amazonije – što je deset puta veća površina od Velike Britanije – je zapravo uništeno od strane čoveka.

Kako je saopšteno na sajtu Amazonskog instituta za istraživanje životne sredine, najnoviji nalazi su rezultat analitičkog pregleda ranije objavljenih naučnih podataka zasnovanih na satelitskim snimcima gde su se pratile promene u regionu Amazona između 2001. i 2018. godine. Autori studije su definisali pojam degradacije kao prolazne ili dugoročne promene u šumskim uslovima izazvane ljudskim faktorom.

Pročitajte još:

Procenjuje se da su zapravo četiri ključna poremećaja koja dovode do degradacije šuma: šumski požar, ivični efekti iliti promene koje se dešavaju u šumama koje su u blizini krčenih šuma, nelegalna seča i ekstremna suša. Različita šumska područja mogu biti pogođena jednim ili više ovih poremećaja.

Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici ocenjuju da degradacija Amazonije ima i značajne socioekonomske uticaje i dok nekolicini koristi, većini prestavlja teret.

U projekciji koju je tim napravio za 2050. godinu, četiri faktora degradacije će i dalje biti glavni izvori emisije ugljenika u atmosferu.

“Čak i u optimističkom scenariju, kada više ne bude krčenja šuma, posledice klimatskih promena će dovesti do dalje degradacije, što će dovesti do daljih emisija ugljenika“, kaže dr David Lapola.

Autori predlažu stvaranje sistema praćenja degradacije šuma, kao i sprečavanje i suzbijanje bespravne seče i kontrolu upotrebe vatre. Jedan od predloga je koncept „pametnih šuma” koji bi, kao i ideja o „pametnim gradovima”, koristio različite vrste tehnologija i senzora za prikupljanje korisnih podataka u cilju poboljšanja kvaliteta životne sredine.

Energetski portal

Zeleno svetlo za gradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u “TENT B”

Foto: https://en.wikipedia.org/ Miroslav Loci
Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine obavestilo je javnost da je dalo saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u kompleksu Termoelektrane „Nikola Tesla B“.

Projekat podrazumeva izgradnju decentralizovanog postrojenja za sakupljanje, kanalisanje i prečišćavanje zamazućenih, zauljenih, zaugljenih, atmosferskih, sanitarnih voda iz blokova B1 i B2, kao i otpadnih voda iz budućeg postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i ispuštanje prečišćenih voda TE “Nikola Tesla B”. 

Procenjuje se da su količine zamazućenih i zauljenih voda približno oko 120 m3/h. Prečiščene otpadne vode recirkuliraju se ponovo u tehnološki proces “TENT B”.

Pročitajte još:

U okviru ovog postrojenja će biti izgrađeni i separatori ulja koji će tretirati atmosferske vode na parkinzima i drugim površinama na kojima se parkiraju vozila i gde postoji mogućnost kontaminacije uljima, a koji se ulivaju u Savu.

Detaljnije o rešenju možete pogledati ovde.

Energetski portal

Đedović: Nastojaćemo da poskupljenje struje i gasa bude što manje 

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)
Foto-ilustracija: Pixabay (ri)

Od 1. marta poskupeće grejanje u Beogradu. Saglasnost na odluku o poskupljenju od pet odsto juče je potpisao gradonačelnik Beograda.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, da smo poskupljenje struje i gasa imali 1. januara ove godine.

„Nastojaćemo da poskupljenja bude što manje i u što manjoj meri“, istakla je Đedovićeva odgovarajući na pitanje hoće li biti i novih poskupljenja struje i gasa.

Ministarka ukazuje da je cena struje i gasa najniža u regionu. U poređenju sa Severnom Makedonijom, gas je nekoliko puta skuplji nego u Srbiji.

„U maju 2021. godine cena struje na berzi u Mađarskoj je bila 60 evra, a godinu dana posle toga, u junu 2022. godine 372 evra po megavat-času, to je poskupljenje od 5,5 puta. Kada to stavite u perspektivu naših preduzeća koja treba da budu efikasnija, produktivnija teško je nadomestiti te razlike“, rekla je ministarka energetike.

Bitno je da imamo stabilnu proizvodnju i energetski sistem što više nezavisniji, da bismo njime upravljali adekvatno, da budemo nezavisniji u potencijalnim povećanjima cene struje i gasa, napomenula je ona.

„Nastojaćemo kao Vlada Srbije i resorno ministarstvo da ona budu najmanja moguća jer hoćemo da privredu zaštitimo da bude konkurentna. Što se građana tiče, povećavamo broj energetski ugroženih kupaca koji mogu da ostvare taj status, novom uredbom pred kraj prošle godine povećali smo broj stanovnika koji mogu da ostvare taj status sa 61.000 na 191.000 i već se u januaru dosta ljudi prijavilo“, kaže Đedovićeva.

Štednja – saveti

Foto-ilustracija: Pixabay

Đedovićeva kaže da je sigurna da građani primenjuju savete i moraju da „slušaju“ svoje račune i uštede koje mogu da ostvare.

„Brojke kažu da je u decembru oko milion i 400 domaćinstava uspelo da ostvari popust, i to 15 odsto popust na račun od 30 odsto, a oko 20 odsto popust na deset odsto“, kaže ona.

Ako ste uštedeli 33 odsto potrošnje u odnosu na isti mesec prethodne godine, potrošač je ostvario uštedu od 1.172 dinara, navela je primer.

„Mislim da je bitno da podižemo svest da budemo racionalni zbog nas samih, zbog malih izdataka za račune, ali i da budemo racionalniji jer sve polazi od pojedinca, a onda i u društvu da se ponašamo odgovornije“, podvukla je ona.

Pročitajte još:

Rudnik „Soko“, posle deset meseci proradio površinski kop

Ministarka Đedović obišla je rudnik uglja „Soko“ i podsetila da je otvaranje površinskog kopa dogovoreno u pregovorima koje su imali krajem prošle godine sa sindikatima i poslovodstvom JP PEU „Resavica“. 

Foto-ilustracija: Pixabay (hangela)

„Posetila sam rudnik Soko. Imamo tešku prethodnu godinu, ono što smo u pregovoru sa predstavnicima sindikata i rukovodstva rudnika Soko dogovorila prošle godine je da ih posetim, ali i ostale rudnike Resavice i da izađemo u susret zahtevu da se površinski kop osposobi za rad, jer može da uposli veći broj zaposlenih, dok razmatramo bezbednosne uslove podzemne eksploatacije. To je projekat koji je iniciran 2018. godine ali nije realizovan. On će doprineti finansijskoj stabilnosti JP Resavica, za koje država izdvaja velike subvencije da mogu da posluju više i da imaju povećane prihode od površinske eksploatacije koja je bezbedna“, rekla je Đedovićeva.

Sud je rekao svoje. Đedovićeva kaže da što se tiče odluke suda ne može da komentariše, to su nezavisna tela.

„Znamo da jeste nesreća bila velika i da država neće zaboraviti rudare iz tog kraja i sve bezbednosne mere ćemo podizati da bismo sprečili takve nesreće ubuduće. To je bio moj cilj odlaska i da proverim šta su do sada uradili i šta planiraju da u budućnosti urade da bi se izbegle ovakve situacije, rudarski posao je težak i rizičan“, dodala je Đedovićeva.

Senjski rudnik, 170 godina postojanja ove godine

Đedovićeva je rekla da je to muzejski kompleks, jer je oprema stara. U ovom rudniku nije bilo nesreća u poslednjih trideset godina.

Prema njenim rečima, moramo da ih održavamo, da planiramo tranziciju i finansijska sredstva za sve rudare.

Kolubara i havarija

U kopu Kolubara došlo je do havarije kada je klizište zaustavilo rad jednog bagera. 

Ministarka energetike kaže da je otišla u toku noći da vidi šta se dešava, a i da podrži radnike koji su radili neprekidno više od 10 sati.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Nesreća je mogla da ima veće razmere, da se bager prevrnuo, još uvek se procenjuje šteta koja će pasti na teret EPS-a i države. Bitno je adekvatno upravljati rizicima – bitno je da niko nije povređen“, rekla je, dodajući da se čeka detaljni finansijski izveštaj o šteti izazvanoj havarijom.

„Proizvodnja uglja je, de fakto, u tom momentu bila na nižem nivou nego pre mesec dana“, rekla je ministarka.

„Posle havarije je bila još manja, to se nadomeštava, bitno je da imamo dovoljno uglja na deponijama da bismo mogli da obezbedimo nezavisnost sistema i kontinuiranu proizvodnju električne energije„, zaključila je Đedovićeva.

Rudno bogatstvo – kapital Srbije ili opasnost za životnu sredinu

Đedovićeva kaže da ta dva pitanja treba pomiriti na najbolji mogući način. „Da jesu resurs jesu, da ne treba da se eksploatacija radi na uštrb životne sredine, je tačno, ali treba videti kako te dve stvari pomiriti u određenim situacijama“, rekla je ona.

Treba da vidimo kako da Srbija ima najviše koristi od mineralnih bogatstava da bi se podizao BDP, i da bi se otvarala nova radna mesta, navela je ministarka.

„Imamo sreće i tu sreću treba da iskoristimo na pravi način, da se stvari ne politizuju, jer pre svega, država će raditi u interesu svojih građana“, istakla je Đedovićeva.

Izvor: RTS

Najnovija studija: Klimatske promene izazivaju traume kod ljudi, a evo kako to utiče na mozak

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Klimatske promene predstavljaju veliki izazov kako za prirodu tako i za ljude. Naime, prema najnovijoj studiji istraživača sa Univerziteta u San Dijegu, stanovništvo koje je bilo izloženo nekoj od klimatskih promena, koju nazivaju “klimatska trauma” pokazali su povećane i hronične probleme kada je u pitanju njihovo mentalno zdravlje, poput posttraumatskog stresnog poremećaja i depresije.

Istraživači su do ovog podatka došli nakon što su ispitivali stanovništvo koje je pretrpelo veliki stres i traumu u novembru 2018. godine, usled najrazornijeg šumskog požara “Logorska vatra”, koji je opustošio planinski grad Peradajz na severu Kalifornije i usmrtio 85 ljudi.

U studiji je pokazano da su ljudi koji su bili izloženi ovom požaru, usled primene elektroencefalografije (EEG) otkrivene značajne razlike u kognitivnom funkcionisanju i osnovnoj aktivnosti mozga.

Naime, kako se navodi na sajtu ovog Univerziteta, Konkretno, istraživači su otkrili da pojedinci koji su bili izloženi vatri pokazuju povećanu aktivnost u regionima mozga koji učestvuju u kognitivnoj kontroli i obradi smetnji –  poput sposobnosti da se nose sa neželjenim i često uznemirujućim mislima.

Pročitajte još:

Juoti Mišra, jedan od autora ove studije objašnjava da kako bi čovek mogao da funkcioniše, mozak treba da obrađuje informacije i upravlja sećanjima na način koji će koristiti i pomoći da postigne određeni cilj.

Photo-illustration: Pixabay

„Klimatske promene su i te kako veliki izazov. Sada je već dokumentovano da ekstremni klimatski događaja dovode do uticaja na psihu i mozak. Veliki porast temperatura, na primer, čak je povezan sa većom stopom samoubistava. Kako se planetarno zagrevanje pojačava, očekuje se više šumskih požara u Kaliforniji ali i širom sveta, sa značajnim implikacijama na efekte na mentalno zdravlje”, govori Mišra.

Istraživači su kroz studiju hteli da saznaju da li i kako događaji izazvani klimatskim promenama mogu da utiču i promene kognitivne i moždane funkcije i uspeli su da ustanove da ljudi koji su bili izloženi ovom velikom požaru pokazuju slabu obradu takozvanih “smetnji”, kao i da takve oslabljene kognitivne performanse mogu veoma da naruše svakodnevno funkcionisanje i umanje blagostanje.

U ovom ispitivanju učestvovalo je 27 osoba koje su direktno bile izložene požaru i kojima su kuće bile uništene, 21 koja je bila indirektno izložena, bili su svedoci požara,  i 27 kontrolnih osoba, a tokom istraživanja svi su prošli kroz kognitivno testiranje sa sinhronizovanim EEG snimcima mozga.

Šezdeset sedam odsto osoba koje su bile direktno izložene vatri izjavilo je da su doživele nedavnu psihološku traumu, kao i 14 procenata indirektno izloženih pojedinaca, dok osobe iz kontrolne grupe nisu prijavile trauma. Kako navode na sajtu Univerziteta, EEG snimci su pokazali da su mozgovi onih pojedinaca koji su prijavili traumu radili više na obradi interferencije i kognitivnoj kontroli, što sugeriše napor.

Istraživači dalje zaključuju da kako se planeta zagreva, sve veći broj ljudi će se suočavati u budućnosti sa raznim klimatskim promenama, i zbog toga je važno da se povede računa o mentalnom zdravlju.

Energetski portal

WWF: I MORU TREBA ODMORA!

Foto-ilustracija: Unsplash (Brittany Griffin)
Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasia Taioglou)

Mora, okeane i reke oduvek smo koristili kao izvor hrane i drugih resursa, a danas ih iskorišćavamo čak pet puta više nego pre 50 godina. Mnoge riblje populacije već su drastično smanjene, a njihov broj i dalje opada. Osim toga, druga morska bića, poput morskih kornjača i kitova, takođe su u opasnosti, jer smanjeni riblji fond znači da uskoro ni oni neće imati dovoljno hrane, upozorava Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF u svojoj novoj kampanji „I moru treba odmor!’’.

„Drastično se smanjuje broj vrsta riba i broj populacija određenih vrsta u moru. Vremena nam ponestaje, o ovom problemu više nije dovoljno razgovarati, moramo hitno delovati. Opstanak morskih životinja doveden je u pitanje, kao i egzistencija i kvalitet života mnogih ljudi’’, kaže Patrik Krstinić, stručnjak za morski biodiverzitet u WWF Adriji. Ako ne promenimo svoje navike, od alata koje koriste ribari do nas koji jedemo ribu, mogli bismo završiti s više plastike nego ribe u moru. I to puno pre 2048. godine, koju su naučnici označili kao kritičnu kada je stanje mora u pitanju.

Pročitajte još:

„Već za našeg životnog veka, moglo bi se dogoditi da nećemo imati dovoljno ribe za prehranu. Već je sada cenovno mnogima nedostižna, upravo zato što je ima sve manje”, ističe Patrik Krstinić.

WWF je posvećen zaštiti mora u celom svetu. Kako bi se osiguralo održivo upravljanje morskim resursima, stručnjaci WWF-a blisko sarađuju s ribarima, lokalnim i evropskim institucijama, kao i drugim nevladinim organizacijama. Velike morske površine vekovima su smatrane neiscrpnim izvorom hrane i drugih resursa. Sada znamo da je 35 odsto globalnih ribolovnih resursa prekomerno iskorišćeno, a čak 63 odsto na nivou Sredozemnog i Crnog mora.

WWF radi na promeni ovog trenda uspostavljanjem „zona bez ribolova“ kako bi i more i riba mogli da se oporave, promovišući alternativne izvore prihoda za obalne zajednice, kao što je ribolovni turizam, i podupirući ribare i donosioce odluka da pređu na održive ribolovne prakse. Ipak, ni to nažalost nije dovoljno. Svi mi koji tu istu ribu jedemo možemo učestvovati i doprineti potrebnim promenama tako što ćemo paziti odakle dolazi riba koju konzumiramo. Sve u svrhu obnove mora kao nezamenjivog resursa za ljude, životinje i svog života na zemlji!

Izvor: WWF Adria

Raspisan konkurs za pošumljavanje

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije raspisalo je danas Javni konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta u 2023. godini.

Ministarstvo je ove godine opredelilo 100 miliona dinara za povećanje pošumljenosti teritorije Republike Srbije.

Ova sredstva dodeljuju se za sufinansiranje nabavke sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja, na zemljištu koje je u nadležnosti jedinica lokalne samouprave.

Pročitajte još:

Konkurs se odnosi na pošumljavanje degradiranih površina, stvaranje vetrozaštitnih pojaseva, pošumljavanje u zaštićenim područjima, pošumljavanje gradskih šuma i parkova, kao i ostalih vidova pošumljavanja javnih površina u cilju zaštite životne sredine.

Za više informacija pogledajte ovde.

Pravo učešća na konkursu imaju jedinice lokalne samouprave, a konkurs je otvoren do 14. februara, navodi se u saopštenju.

Energetski portal

Izgradnja postrojenja za odsumporavanje – ulaganja u prošlost ili budućnost?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Mada bez električne energije ne možemo da zamislimo svoju svakodnevicu, ne mogu se zanemariti negativni uticaji koje njena proizvodnja iz fosilnih goriva ima po životnu sredinu i ljudsko zdravlje.

Naime, proizvodnja električne energije se u svetu još uvek većinom zasniva na upotrebi fosilnih goriva, među kojima je najzastupljeniji ugalj. Tako, 2021. godine 36 odsto ukupne električne energije na svetskom nivou proizvedeno je korišćenjem ovog energenta. Pri sagorevanju fosilnih goriva termoenergetska postrojenja emituju u atmosferu praškaste čestice, kao i okside sumpora, azota i ugljenika.

Među sumpornim oksidima najznačajniji je sumpor-dioksid (SO2), čije visoke koncentracije ugrožavaju biljni i životinjski svet izazivajući kisele kiše, dok kod ljudi povećavaju rizik obolevanja od raka i respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, oksidi sumpora doprinose stvaranju čestičnog zagađenja – sekundarnih PM čestica, koje automatske merne stanice prepoznaju kao partikularne čestice, a ne kao gasove iz kojih su nastale.

Takođe, sekundarne PM čestice merne stanice često ne propoznaju jer se radi o česticama izuzetno malog promera. U Srbiji se dozvoljeni nivo emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana već godinama višestruko premašuje. Samo 2020. godine, emisije iz termoelektrana u Srbiji bile su veće od emisija sumpor-dioksida iz čak 221 termoelektrane u Evropskoj uniji.

Pročitajte još:

Jedan od načina da se ove emisije smanje jeste izgradnja postrojenja za odsumporavanje, u kojima se sprovodi tehnološki postupak uklanjanja SO2 iz dimnih gasova. Devedestih godina se krenulo sa izgradnjom ovih postrojenja u termoelektranama u Evropi, dok su novije termoelektrane od početka bile opremljene postrojenjima za odsumporavanje.

Foto-ilustracija: Pixabay

U Srbiji je, međutim, prva upotrebna dozvola za postrojenje za odsumporavanje izdata tek početkom 2023. godine, iako je prosečna starost termoelektrana u Srbiji iznad 45 godina.  Izgradnja ovih postrojenja predstavlja dugotrajan i složen proces koji zahteva puno resursa, kako ljudskih, tako i finansijskih. Procenjuje se da izgradnja bloka od 200MW košta između 70 i 90 miliona evra, pri čemu treba uzeti u obzir da rad ovih postrojenja dodatno povećava troškove rada termoelektrane.

Primera radi, postrojenje za odsumporavanje bloka od 300MW povećava potrošnju energije unutar termoelektrane za oko 11MW, za koliko će biti manje energije predate u sistem. Prema današnjim cenama od oko 350 evra/MWh, procenjuje se da bi rad ovih postrojenja termoelektrane koštao preko 30 miliona evra godišnje.

Pri tome, treba imati u vidu da ova postrojenja “ne idu sama”, već praćena velikim količinama otpada i otpadnih voda, koja je potrebno tretirati na adekvatan način kako bi se sprečili negativni uticaji po životnu sredinu. Uz to, dolazi do povećanih emisija ugljen-dioksida (CO2), kako iz kreča koji se koristi u ovom postupku, tako i usled smanjene proizvodnje energije po toni uglja. Dakle, uz rad ovih postrojenja se sagorevanjem iste količine uglja dobija manje električne energije.  Veća potrošnja energije u samoj elektrani vodi padu njene energetske efikasnosti ispod 30 odsto, usled čega se postavlja pitanje da li bi ijedna termoelektrana na Zapadnom Balkanu mogla da uskladi svoj rad sa zahtevima Direktive EU o industrijskim emisijama koja se će se na stara velika postrojenja za sagorevanje primenjivati od 2028. godine.

Dok ulaganja u postrojenja za odsumporavanje doprinose smanjenju sumpor-dioksida u vazduhu, neophodno je imati u vidu i širu sliku – da su to i dalje ulaganja u proizvodnju energije iz uglja. Posledice takve politike građani već uveliko osećaju.

Odluka o izgradnji postrojenja za odsumporavanje u termoelektranama EPS-a u Obrenovcu i Kostolcu doneta je bez prethodne analize raspoloživih opcija, te ekonomskih i ekoloških posledica izabranih rešenja. Zato se neminovno postavlja pitanje, da li je ipak svrsishodnije uložiti sredstva i napore u diversifikaciju izvora energije, energetsku efikasnost i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i time suštinski doprineti zaštiti životne sredine i ljudskog zdravlja.

Izvor: RERI

Otkupne cene malina do dva evra za kilogram, borovnica do pet

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Mast)

Prošla godina nije bila baš najbolja za voćare u Srbiji, kako zbog rata u Ukrajini, tako i zbog problema oko povećanih troškova inputa, pre svega transporta. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da su prodajne cene maline bile nerealno visoke, bez obzira na kvalitet domaćeg proizvoda.

“Cene od oko 400, 500 pa i 600 dinara po kilogramu za malinu koja ide na smrzavanje, su previsoke. Iako je teško prognozirati, ako malina ostane dugo neprodata u hladnjačama cena sigurno neće biti kao pre. Ako je proizvodna cena maline oko 1,20 evra, prodajna će ići od 1,50 do dva evra”, ocenjuje Keserović.

On ističe da je jedan od velikih problema malinara, koji traje već 15 godina, to što su hladnjačari i proizvođači odvojeni, što znači da proizvođači nisu akcionari u hladnjačama.

“Takođe je malo proizvođača kao što je Agro Eko iz Arilja koji ima svoje prerađivačke kapacitete. Ja sam tražio da se dogovore prerađivači i proizvođači, ali to slabo ide. Imali smo pre dve-tri godine situaciju da su hladnjačari zarađivali velike količine novca, a sada je situacija takva da ne mogu da izvezu po ceni po kojoj su otkupili voće. Mi smo se našli u teškoj situaciji što se tiče maline”, kaže profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Pročitajte još:

Na nedavno održanom sajmu voća, povrća i vinogradarstva u Beogradu održan je panel na kojem je Aleksandar Jovanović iz kompanije Autentika Global takođe detaljno govorio o razlozima pada u izvozu maline u prošloj godini.

“Mi smo nastavili trend sa visokim cenama u poslednje dve godine, što je bilo dobro za proizvođače, naročito kada su u pitanju zamrznuta malina i kupina. Od početka rata u Ukrajini naši najveći konkurenti su Poljaci i Ukrajinci. Njihova prosečna cena za malinu je bila od 2,2 do 2,9 evra po kilogramu, dok je Srbija izvozila po ceni od preko pet evra. Iako naše sorte maline ne mogu po kvalitetu da se porede sa poljskom ili ukrajinskom, to potrošači u supermarketima ne gledaju mnogo”, naveo je Jovanović.

On je takođe istakao problem sa hladnjačama, gde je naglasio da se smatra dobrim uspehom da ostvarite dodatu vrednost ako spakujete maline kao maloprodajni proizvod za neki supermarket u Evropi, što je nekada imalo smisla, ali u prošloj godini su se tako stvarali gubici.

“Prošla godina je bila veoma problematična, jer kada dobijete posao izvoza na tenderu vi ugovorite cenu za celu godinu i ako kupujete malinu po višim cenama nego što je ugovoren izvoz vi ste na gubitku. Bez obzira što imamo izuzetno dobre kupce, iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke, izvoznici i mogu da se snađu, ali oni koji trguju ne mogu da priušte malinu od pet evra. To je možda neki znak za budućnost da radimo više na promociji kvaliteta i proučavanju tržišta”, rekao je Jovanović.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexandra Kusper)

Prema rečima učesnika panela, ali i profesora Zorana Keserovića, trenutno je najrentabilnije voće borovnica.

“Podignuti su ogromni zasadi na oko 2.360 hektara i to je najrentabilnija voćka trenutno, pogotovo što na tržište dolazi onda kada se završava sezona naših konkurenata. Prodajna cena borovnice neće ići ispod pet evra po kilogramu”, smatra Keserović.

Naš sagovornik osvrnuo se i na aktuelnu situaciju proizvođača jabuka koji su imali tešku godinu, pre svega zbog izvoza u Rusiju.

“Pao je izvoz, a jedan do razloga je i to što su povećani troškovi transporta. Pre rata u Ukrajini jedan šleper jabuka koji ide za Rusiju koštao je do 4.000 evra, a sada cena ide do 13.000 evra. U Rusiji se na godišnjem nivou podižu zasadi jabuke na oko 1.500 hektara, i to sve sa savremenom tehnologijom, tako da domaći proizvođači već računaju na druga tržišta kao što su Velika Britanija, Saudijska Arabija, skandinavske zemlje, UAE, Egipat”, kaže profesor Keserović.

On naglašava da ipak treba raditi i na podizanju kvaliteta domaćih jabuka, pratiti tržišta i planirati unapred.

Izvor: Biznis.rs

Troškovi fabrike za prečišćavanje otpadnih voda povećavaju Leskovčanima račune za vodu

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)
Photo-illustration: Pixabay

Iako je prvobitno bilo najavljeno da će održavanje Fabrike za pričišćavanje otpadnih voda u Leskovcu godišnje koštati 180 miliona dinara, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović i direktor JKP Vodovod Staniša Ristić saopštili su da će troškovi na godišnjem nivou biti preko 211 miliona dinara, kao i da će njih pokrivati sami građani. Od kada će na računima za vodu početi da stiže naknada i za troškove Fabrike nije saopšteno, ali jeste da će sva domaćinstva po utrošenom kubiku plaćati dodatno između 50 i 60 dinara.

Nakon što se Grad Leskovac još 2005. godine zadužio kreditom od 1,2 miliona evra za gradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, čiji je završetak najavljivan do 2021. godine, tek krajem decembra te godine je u rad puštena linija vode za koju je trebalo dodatnih 42 miliona dinara. Nakon što je Postrojenje kompletno završeno, usledio je probni period od godinu dana, ali i računica da bi ono bilo održivo i funkcionisalo godišnje mora da se izdvoji, ne kao što je najavljeno 180, već 211 miliona dinara.

Sav taj namet podneće Leskovčani čija kanalizacija stiže do fabrike u selu Bogojevce, a građani bi, po rečima direktora Vododvoda Staniše Ristića, po kubnom metru utrošene vode trebalo da plaćaju između 50 i 60 dinara.

Podsetimo, projekat gradnje Fabrike su obeležili brojni problemi – pre svega propadanje cevi gradskog kolektora, smena rukovodioca projekta zbog ugrožavanja radova i loše komunikacije, a jedna od mnogobrojnih najava za početak rada bila je septembar 2020. godine.

Pročitajte još:

Cvetanović: Čist vazduh i voda koštaju, slede i druga poskupljenja

Foto-ilustracija: Pixabay (shogun)

Opravdanje za to što će Leskovčanima uskoro početi da stižu veći računi za vodu gradonačelnik Goran Cvetanović našao je u tome da je ekologija najskuplja grana, te da, ukoliko građani žele čistiju vodu i vazduh, to moraju i da plate.

„Novinari i građani s pravom pišu o aerozagađenju, o otpadnim vodama i deponijama, ja ću vas podsetiti da sam pre šest meseci rekao da će nakon probnog rada račun morati da se ispostavi. Čuli ste da održavanje košta 211 miliona, e pa eto kada neko traži čistiji vazduh, vode ili reke da zna da to košta. Poglavlje 27 je, to treba da znate, najskuplje poglavlje od svih’’, rekao je Cvetanović.

Prvi čovek Leskovca najavio je da Leskovčani tokom februara mogu da očekuju kompletan set poskupljenja.

„Moram da priznam da me zabrinjava to što ćemo morati da uvedemo drugačiji sistem, jer ne postoji taj koji nije došao da traži povećanje cena. Dimničarske usluge, pogrebne usluge, Parking servis su najjeftiniji u Srbiji i oni svi traže povećanje. PWW takođe, oni imaju zahtev već šest meseci, a te cene nisu menjane od 2015, 2016. godine. Imamo varijantu da presečemo da to sve poskupi tokom februara i da budemo mirni ili da svakog meseca poskupljuje po malo’’, rekao je Cvetanović.

On je najavio da će, baš kao što je danas sa svojim saradnicima posetio Vodovod, uskoro posetiti i sva druga javna preduzeća.

Izvor: Južne vesti

Veliki potencijal za saradnju Srbije i Egipta u snabdevanju gasom i OIE

Foto-ilustracija: Pixabay (Oimheidi)
Foto-ilustracija: Pixabay (piviso)

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i ambasador Egipta u Republici Srbiji Basel Salah razgovarali su o odnosima dve zemlje i potencijalima unapređenja saradnje u snabdevanju gasom i obnovljivim izvorima energije.

Energetska kriza u Evropi i svetu pokazala je da je diversifikacija snabdevanja energentima uslov za obezbeđivanje energetske bezbednosti, istakla je ministarka i dodala da Srbija aktivno radi na tom pitanju i da je cilj Vlade resornog ministarstva da energetsi sektor učini nezavisnim.

„Završetkom Balkanskog toka dobili smo novi pravac snabdevanja gasom i postali važna tranzitna zemlja. Ove godine završićemo izgradnju gasne interkonekcije Srbija-Bugarska koja će omogućiti još jednu rutu snabevanja i nove snabdevače srpskog tržišta. Zainteresovani smo da više sarađujemo sa Egiptom koji postaje sve značajniji snabdevač mediterantskog tržišta tečnim prirodnim gasom i drago nam je što smo počeli da razgovaramo o produbljivanju odličnih političkih odnosa i u sektoru energetike’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Takođe, podsetila je da se u Srbiji pripremaju strateški dokumenti i izmene zakona koji će omogućiti karbonsku neutralnost, nove investicije u obnovljive izvore energije i veću energetsku bezbednost.

Egipat postaje važno mediteransko energetsko čvorište, rekao je ambassador Egipta u Srbiji, i dodao da bi egipatski tečni prirodni gas po povoljnim cenama mogao da se izvozi u Srbiju preko budućeg gasnog interkonektora između Srbije, Bugarske i Grčke.

Istakao je i da Egipat aktivno radi, kao i Srbija, na izradi strateških energetskih dokumenata kako bi povećao udeo OIE na 60 odsto do 2040. godine. Prema njegovim rečima, egipatske kompanije imaju veliko iskustvo u izgradnji solarnih i vetroelektrana i da su mnoge iskazale spremnost da posluju u Srbiji koja ima velike potencijale.

Na sastanku je dogovorena intenzivnija komunikacija resornih ministarstava i zajednički rad na razmeni znanja i primeni vodoničkih tehnologija.

Energetski portal

Užički vrtići dobili dvadeset prečišćivača vazduha

Foto-ilustracija: Pixabay

Udruženje Libergraf je isporučilo dvadeset prečišćivača vazduha užičkim vrtićima koji se nalaze u centru grada i koji su najizloženiji zagađenju vazduha. Oni planiraju da uz pomoć užičkih privrednika i građana koji su voljni da podrže ovu akciju prečišćivačima opreme svih 89 grupa dece, koliko ih ima u užičkim vrtićima, prenosi Radio Luna

“Prvi kontigent prečišćivača biće podeljen između četiri vrtića koji se nalaze u centru grada i najizloženiji su zagađenju”, rekao je Vladan Sinđić iz Libergrafa.

Kako je naveo u Poletarac je stiglo šest prečišćivača a isto toliko dobiće i Bambi, Neven pet i tri vrtić Zeka. 

Plan ovog udruženja je da nastavi sa opremanjem i drugih vrtića, a to će zavisiti samo od pristiglih donacija. 

Pročitajte još:

“Libergraf je zbog dugotrajnog zagađenja vazduha koje posebno izraženo u zimskim mesecima uputio dopis gradonačelnici i gradskom veću da preuzmu hitne mere kako bi se posledice zagađenja ublažile naročito za najrizičnije grupe kao što su mala deca. Međutim, nismo dobili odgovor pa smo odlučili sami da prikupljamo sredstva. Posebno bih se zahvalio užičkim kompanijima i građanima Užica koji su donirali sredstva za 20 prečišćivača”, naveo je Vladan Sinđić iz Libergrafa.

Direktorka predškolske ustanove Užice Veselinka Jovanović je poželela da akcija bude nastavljena kao i da sva deca i zaposleni u užičkim vrtićima dobiju mogućnost da borave u prostorijama bez zagađenog vazduha.

Energetski portal

Volvo isporučio 15 teških električnih kamiona Primafrio grupi u Španiji

Foto: Volvo Trucks
Foto: Volvo Trucks

Kompanija Volvo Trucks je nedavno isporučila 15 teških električnih kamiona španskoj logističkoj kompaniji Primafrio.

Prodaja teških električnih kamiona se ubrzava u Evropi, a mnoge logističke kompanije su zainteresovane da upravljaju većim delom svojih transportnih tokova koristeći električna vozila sa nultom emisijom izduvnih gasova.

Primafrio grupa, međunarodna logistička kompanija koja se nalazi na jugoistoku Španije, specijalizovana je za rashladni transport voća i povrća iz Španije i Portugala u druge evropske države. Kompanija Primafrio je investirala u 15 vozila Volvo FH Electric, koji su među prvim teškim električnim kamionima koji se koriste na španskim putevima. Oni će biti u funkciji već u januaru 2023. godine.

Električni kamioni će se koristiti za regionalni transport voća i povrća iz voćnjaka u regionu Mursija, poznatog kao „povrtnjak Evrope“, do objekata kompanije Primafrio, za dalji transport u Nemačku. Kompanija Primafrio je logistički snabdevač EDEKA, najvećeg maloprodajnog lanca hrane u Nemačkoj.

„Srećni smo što možemo doprineti tome da deo logističkog lanca bude sa nultom emisijom, kao i tome da ubrzamo prelazak na električna vozila. Isporuka ovih 15 električnih kamiona Primafrio grupi označava novu eru u transportu teške robe u našoj državi i pokazuje da produktivnost, performanse i održivost mogu da idu ruku pod ruku“, objašnjava Đovani Bruno, generalni direktor kompanije Volvo Trucks Španija.

Foto: Volvo Trucks

„U kompaniji Primafrio smo posvećeni održivoj mobilnosti i aktivno učestvujemo u brojnim inicijativama koje imaju za cilj poboljšanje energetske efikasnosti i smanjenje zagađenja i emisije gasova staklene bašte. Volvo je pionir u električnim rešenjima i iz tog razloga smo veoma srećni što su njihovi kamioni uključeni u našu flotu,” kaže Hoze Esteban Konesa, predsednik Primafrio grupe.

Primafrio je investirao u sopstvenu infrastrukturu za punjenje sa 10 brzih punjača instaliranih u njihovim prostorijama.

Kao prvi proizvođač u svetu koji je to učinio, kompanija Volvo Trucks je započela serijsku proizvodnju teških električnih kamiona u septembru 2022. godine i ima najširi asortiman električnih kamiona u kamionskoj branši. Globalni cilj kompanije Volvo Trucks je da 2030. godine 50 odsto svih novih prodatih kamiona budu s isključivo električnim pogonom.

Volvo Trucks isporučuje kompletna transportna rešenja za zahtevne profesionalne kupce sa svojim punim asortimanom kamiona za prevoz srednjih i teških tereta. Korisnička podrška se pruža preko globalne mreže dilera sa 2.200 servisnih mesta u oko 130 država. Volvo kamioni se montiraju u 13 država širom sveta. U 2022. oko 145.000 Volvo kamiona je isporučeno širom sveta. Volvo Trucks je deo Volvo grupe, jednog od vodećih svetskih proizvođača kamiona, autobusa, građevinskih mašina i brodskih i industrijskih motora. Grupa takođe pruža kompletna rešenja za finansiranje i usluge. Rad kompanije Volvo Trucks zasnovan je na osnovnim vrednostima kvaliteta, bezbednosti i brige o životnoj sredini.

Izvor: Volvo Trucks