Home Blog Page 247

Više od 60 odsto građana zadovoljno kvalitetom rada gradske čistoće

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (manfredrichter)

Ako je suditi prema stavovima stanovnika Kragujevca, Niša, Sombora i Varvarina, više od 60 odsto građana u Srbiji zadovoljno je radom službi gradske čistoće u svojim sredinama i kako se komunalni otpad prikuplja i odnosi. Najbolje mišljenje vlada u Somboru, gde 82 odsto ispitanika pozitivno ocenjuje ove usluge, dok u Nišu to misli više od 50 odsto ispitanika.

To je rezultat istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu’’, u lokalnim samoupravama koje su dobile više od 600 novih kontejnera za odlaganje flaša i drugih pakovanja od stakla.

,,Nakon plastike, staklo je vrsta ambalaže koja se najčešće razvrstava u domaćinstvima, a slede papir i kartonska pakovanja, limenke i upotrebljena Tetra Pak ambalaža. Više od polovine građana koji ne recikliraju, ističu da nemaju uslove za to, tj. da se kontejneri za razvrstavanje otpada ne nalaze u blizini mesta stanovanja. Imajući to u vidu, mi smo u prvoj fazi projekta „Upravljanje staklenom ambalažom“ donirali 300 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu gradu Nišu, 150 Somboru, 120 Kragujevcu i 30 Varvarinu. U proseku, to je osiguralo da prikupimo čak 60 odsto više staklene ambalaže nego 2019, što potvrđuje da je za veći stepen reciklaže prvo neophodno obezbediti uslove, a zatim i uveriti građane da će otpad koji su razvrstali završiti stvarno na reciklaži, a ne na deponiji’’, kaže projektna menadžerka u GIZ-u Sanela Mandić Veljkovski.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, kako bi se uspostavio efikasan sistem reciklaže stakla u Srbiji, za početak, potrebno je pokrenuti pogone fabrike za preradu stakla u zemlji, koji su prestali sa radom i nastaviti sa razvijanjem primarne selekcije na nivou domaćinstava i opština koja je tek u začetku.

,,Važno je da znamo da mi kao građani koji sortiramo ambalažni otpad u kućama zapravo vršimo primarnu separaciju i olakšavamo posao zaposlenima u reciklažnim centrima koji vrše sekundarnu separaciju’’, ističe Mandić Veljkovski.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasmin Sessler)

Činjenica da smo u stanju da proizvedemo skoro tri miliona tona komunalnog otpada godišnje, a da recikliramo svega 15 odsto komunalnog otpada i to najviše ambalažnog otpada posebno je zabrinjavajuća kada uzmemo u obzir da je procenat recikliranja u Evropskoj uniji znatno veći – čak do 60 odsto, dodaje Mandić Veljkovski. Ako govorimo isključivo o staklenoj ambalaži, EU je kao cilj postavila da se do 2030. reciklira 75 odsto stakla, a u Srbiji se reciklira oko 46 odsto što je u skladu sa nacionalnim ciljevima. U Srbiji, cene usluga odnošenja smeća još su na minimalnom nivou – oko pet evra, što je četiri puta manje nego u Sloveniji i gotovo 10 puta manje od onoga što plaćaju građani Austrije. Kako bi imali uređen reciklažni sistem, 63 odsto ispitanika navodi da je spremno da plati višu cenu za efikasno otklanjanje otpada.

Građani bi na razvrstavanje otpada motivisalo i uvođenje podsticaja u vidu popusta pri narednoj kupovini ili za komunalne račune, kao i uvođenje sistema, tj. povraćaja novca za ambalažu. S druge strane, trećina ispitanika smatra da dodatne mere nisu neophodne, jer želja da se zaštiti životna sredina treba da predstavlja osnovni motiv.

Istraživanje stavova građana sprovedeno je u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Projekat su implementirali NALED u Srbiji, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) u BiH i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) u Severnoj Makedoniji.

Izvor: NALED

Konferencija “(Zelena) energija je ženskog roda”

Foto: OIE Srbija
Foto: OIE Srbija

Konferencija „(Zelena) energija je ženskog roda“, koja je deo projekta „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“, održaće se 10. februara u Hotelu Metropol u Beogradu. Konferenciju organizuje Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade.

Konferencija će se sastojati od dve panel diskusije, a premijerno će biti prikazan film o inženjerkama, menadžerkama i direktorkama koje grade vetroparkove i solarne elektrane, održavaju hidrocentrale i dokazuju da oblast energetike, a posebno obnovljivih izvora energije, nije rezervisana za muškarce. Na konferenciji će učestvovati uspešne žene iz sveta energetike, a očekuje se ambasador Kanade u RS, predstavnici Vlade Srbije i javnih preduzeća.

Projekat „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“ sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade. Cilj projekta je promocija žena koje rade u sektoru OIE kako bi se motivisale mlade devojke da karijeru grade u ovoj oblasti.

Deo projekta je i istraživanje „Stavovi građanki o zelenoj energiji u Republici Srbiji“ koje je pokazalo da tek svaka peta mlada građanka u Srbiji smatra da žene imaju poslovnu budućnost u industriji OIE i da će žene biti predvodnice zelene tranzicije.

Izvor: OIE Srbija

Volvo predstavlja snažan kamion na biogas za smanjenje CO2 na dužim transportnim rutama

Foto: Volvo Trucks
Foto: Volvo Trucks

Kompanija Volvo Trucks predstavlja novi, snažniji kamion koji može da radi na tečni biogas. Novi kamion može da obavlja dugačke i zahtevne transportne zadatke, uz smanjenje ukupne emisije CO2.

Pre pet godina, kompanija Volvo Trucks je u ponudu uključila kamione koji mogu da rade na tečni biogas (bio-LNG) – obnovljivo gorivo koje se može proizvesti iz mnogih vrsta organskog otpada, uključujući ostatke hrane. To gorivo može da smanji emisiju CO2 do 100 odsto.

„Biogas je odlična dopuna električnom transportu koja pomaže prevoznicima u njihovim ambicijama održivosti i teži ka klimatski neutralnom transportu“, kaže Danijel Bergstrand, menadžer proizvoda za kamione na gas u kompaniji Volvo Trucks.

Kamioni na gas, Volvo FH i FM, dobijaju novi nivo snage od 500 KS, pridružujući se prethodnim motorima od 420 i 460 KS. Gasni motori takođe dobijaju značajna tehnička poboljšanja koja ih čine efikasnijim do četiri odsto**, što, zajedno sa novim rezervoarom za gas sa zapreminom većom za 10 odsto, doprinosi većoj autonomiji.

„Naši efikasni kamioni na gas imaju performanse uporedive sa njihovim dizel ekvivalentima. Utakanje goriva je skoro jednako brzo kao i kod kamiona sa dizel-motorima, a rastuća mreža od više od 600 benzinskih stanica za bio-LNG i LNG u Evropi čini ih idealnim za dugolinijski transport“, objašnjava Danijel Bergstrand.

Pročitajte još:

Nijedno pojedinačno rešenje ne može da reši problem klimatskih promena

Ojačana linija sa pogonom na gas dobro se uklapa sa trostrukom strateškom mapom puta kompanije Volvo Trucks za postizanje nulte emisije: električni kamioni na baterije, kamioni sa gorivim ćelijama i motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji rade na obnovljiva goriva kao što su biogas, HVO ili, još zeleniji – vodonik.

„Potrebno je još nekoliko tehničkih rešenja jer se dostupnost infrastrukture za punjenje baterija električnih kamiona strujom i utakanje novih vrsta goriva prilično razlikuje između država i regiona, a i zbog toga što zahtevi za svaki transportni zadatak variraju“, komentariše Danijel Bergstrand.

Veliki planovi za zamenu fosilnog LNG-a bio-LNG-om u Evropi

Foto: Volvo Trucks

Očekuje se da će evropska proizvodnja bio-LNG-a brzo rasti kako bi se udaljila od upotrebe fosilnog LNG-a. Evropska komisija je iznela plan pod nazivom REPower EU, u kojem je fokus na stvaranju znatno većih domaćih proizvodnih kapaciteta za različite vrste energije. Plan je da se do 2030. godine* poveća godišnja proizvodnja biogasa deset puta, a taj sektor je već započeo fazu brzog rasta. I van Evrope potencijal za biogas privlači sve više pažnje.

Činjenice o Volvo kamionima na gas:

  • Modeli proizvoda: Volvo FH, FM i FMX (na zahtev).
  • Nivoi snage: 420, 460 i 500 KS.
  • Gorivo: bio-LNG (tečni biogas) ili LNG. Za paljenje gasa koristi se mala količina dizela ili HVO.
  • Autonomija: do 1.000 km**.
  • Tehnologija motora: Korišćenjem visoke efikasnosti dizel-motora, postiže se ista vozna sposobnost kao kod dizel kamiona, što omogućava vožnju sa velikim opterećenjem i pokrivanje velikih razdaljina.
  • Novi motori na gas Euro6 step E su do četiri odsto efikasniji u potrošnji** od step D motora.
  • Motori na gas su potpuno unapređeni, a povećana efikasnost je postignuta novim brizgaljkama i smanjenim trenjem unutar motora, zajedno sa novom varijabilnom pumpom za ulje i ventilacijom korita motora (“katera”) koja je zadužena za nefiltrirano ulje.

Činjenice o tečnom gasu:

  • Bio-LNG (koji se naziva i LBG) je obnovljivo gorivo – tečni biogas (biometan). Bilo koji organski otpad može da se podvrgne digestaciji da bi se proizveo biogas, na primer, mulj iz postrojenja za prečišćavanje, otpad od hrane, stajsko đubrivo i drugi otpadni-preostali proizvodi.
  • LNG (tečni prirodni gas) je fosilni gas (metan), koji se crpi iz podzemnih ili podmorskih rezervi.
  • Proces ukapljavanja biogasa je isti kao i za LNG; gas se ohladi na –162 °C. Gorivo tada zauzima znatno manje prostora, što omogućava unošenje mnogo veće količine energije u kamion, značajno povećavajući autonomiju.
  • Cilj Evropske komisije (REPower EU) je povećanje godišnje proizvodnje biogasa deset puta – na 35 milijardi kubnih metara do 2030. godine*. Već je potvrđeno da će više od 80 bio-LNG postrojenja biti spremno u Evropi do 2024. godine. Očekuje se da će Nemačka i Italija, zajedno sa Holandijom, biti vodeće države za bio-LNG u narednim godinama.

** Performanse i autonomija s određenom vrstom goriva u stvarnoj eksploataciji mogu da variraju u zavisnosti od mnogih faktora kao što su brzina vožnje, upotreba tempomata, specifikacija vozila, opterećenje vozila, stvarna topografija, vozačko iskustvo, održavanje vozila i vremenski uslovi.

Izvor: Volvo Trucks

“Tečni prozor” koji bi mogao da pomogne zgradama da uštede energiju

Foto-ilustracija: Pixabay

Istraživači sa Univerziteta u Torontu razvili su višeslojni fluidni sistem koji bi mogao da smanji troškove energije za grejanje, hlađenje i osvetljenje zgrada optimizovanjem talasne dužine, intenziteta i disperzije svetlosti koja se prenosi kroz prozore.

Oni su došli do saznanja da ukoliko može strateški da se kontroliše količina, vrsta i pravac sunčeve energije koja ulazi u zgrade, onda može da se smanji količina energije koju dobijamo od grejača, hladnjaka i osvetljenja.

Pametne zgrade imaju ugrađenu tehnologiju koja se može koristiti za kontrolu količine sunčeve svetlosti koja ulazi u prostoriju, međutim, istraživači ove najnovije studije dodaju da su ovi sistemi ograničeni, jer ne mogu da razlikuju različite talasne dužine svetlosti, niti mogu da kontrolišu kako se ta svetlost raspoređuje prostorno.

Kako dalje objašnjavaju sunčeva svetlost sadrži vidljivu svetlost koja utiče na osvetljenje u zgradi, ali sadrži i druge nevidljive talasne dužine, kao što je infracrvena svetlost, koju u suštini možemo zamisliti kao toplotu.

Pročitajte još:

Sistem koji su razvili istraživači koristi moć mikrofluidike, i prototipovi se sastoje od ravnih listova plastike koji su prožeti nizom milimetarskih kanala kroz koje se tečnosti mogu pumpati. Prilagođeni pigmenti, čestice ili drugi molekuli mogu da se mešaju u tečnosti da bi se kontrolisala vrsta svetlosti koja prolazi, i u kom pravcu se ova svetlost zatim distribuira.

Ovi listovi se mogu kombinovati u višeslojni snop, pri čemu je svaki sloj odgovoran za različite vrste funkcija: kontrolu intenziteta, filtriranje talasne dužine ili podešavanje rasejanja propuštene svetlosti u zatvorenom prostoru. Korišćenjem malih, digitalno kontrolisanih pumpi za dodavanje ili uklanjanje tečnosti iz svakog sloja, sistem može optimizovati prenos svetlosti.

U okviru studije drugi tim je radio je na tome da napravi kompjuterski model koji bi analizirao potencijalni energetski uticaj i kolika bi štednja bila i prema njihovim rezultatima otkriveno je da bi moglo da se uštedi između 25 i 50 odsto godišnje na energiji grejanja, hlađenja i osvetljenja.

Istraživači se nadaju da će ova studija mogla da inspiriše i druge autore da kreativnije razmišljaju o novim načinima upravljanja energijom u zgradama, jer je količina energije koju zgrade troše velika.

Energetski portal

Srbija na jesen završava izgradnju gasne interkonekcije sa Bugarskom

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike (Nikola Mladenović)
Foto-ilustracija: Pixabay (Logga Wiggler)

Izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske na jesen će biti završena, njom ćemo se povezati sa izvorima gasa iz Azerbejdžana, Kaspijskog regiona, kao i sa LNG terminalima u Grčkoj.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović na ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora u Azerbejdžan istakla da se Srbija u projekat Južnog gasnog koridora aktivnije uključila u kasnijoj fazi, ali ubrzano se radi na tome da postane deo ovog velikog lanca vrednosti, koje će joj omogućiti diversifikaciju izvora i veću sigurnost snabdevanja, navodi se u saopštenju.

Ministarka je dodala da će izgradnja gasne interkonekcije u pravcu ka Srbiji biti završena na jesen, a prve isporuke gasa se očekuju početkom 2024. godine, što zavisi i od brzine komercijalnih pregovora svih uključenih strana.

“Nadamo se da ćemo i tu imati maksimalnu efikasnost kako bi što pre gas iz Azerbejdžana mogao da potekne u pravcu Srbije. Tokom posete Bakuu razgovaraćemo sa našim partnerima iz Azerbejdžana i o količinama i ceni gasa koje bismo dobijali novom gasnom interkonekcijom, o potencijalnoj izgradnji gasnih elektrana, kao i o mogućnostima za obezbeđivanje dodatnih količina električne energije iz Azerbejdžana, na čemu rade i druge zemlje u EU”, navela je Đedović.

Pročitajte još:

U izlaganju na ministarskom sastanku, Đedović je istakla da je azerbejdžanski gas već prepoznat kao deo rešenja za diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom u Evropi, a da zahvaljujući novim gasnim interekonekcijama postaje i deo rešenja za veću energetsku bezbednost Srbije, ali i regiona.

“Izgradnja gasnih interkonekcija i bolje povezivanje sa susedima otvara prostor za to da Srbija unapredi, ne samo svoju energetsku bezbednost, već da bude i tranzitna zemlja preko koje će azerbejdžanski gas stizati i do drugih zemalja u regionu i EU”, napomenula je ona.

Savetodavno veće Južnog gasnog koridora okuplja ministre i predstavnike resornih ministarstava iz zemalja koje su povezane gasovodima koji povezuju Evropu i Kaspijski region, visoke predstavnike Evropske unije, ali i predstavnike drugih država koje su zainteresovane za učešće u ovom mehanizmu saradnje.

Glavne teme o kojima se razgovara na ovogodišnjem sastanku su diversifikacija snabdevanja gasom i zelena energija.

Energetski portal

Klimatske promene i nestašice vode

Foto: Proglas
Foto-ilustracija: Pixabay (klimkin)

Poznato je da klimatske promene utiču na cirkulisanje vode na našoj planeti. Međutim, nove analize pokazuju da klimatske promene mogu dovesti do lokalnih nestašica vode u još većoj meri nego što se do sada pretpostavljalo.

Analize koje je sproveo Prof. Ginter Blešl sa Tehničkog univerziteta u Beču otkrivaju da su dosadašnji modeli za procenu uticaja klimatskih promena sistematski potcenjivali koliko je dostupnost vode osetljiva na određene klimatske parametre.

Klimatske promene menjaju globalnu cirkulaciju vazduha što utiče na padavine i isparavanje u mnogim delovima sveta i dalje na dostupnost vode. Razvijanje jednostavnog modela koji se može primeniti na izračunavanje ovakvih odnosa bilo gde u svetu je teško moguće.

Pročitajte još:

Ginter Blešl je sarađivao sa kolegama iz Kine, Australije, SAD i Saudijske Arabije kako bi prikupio i analizirao što više podatak o slivovima iz celog sveta. Obuhvaćeno je više od 9.500 takvih oblasti. „Naša analiza se ne zasniva na modelu nego na stvarnim merenjima“, objašnjava Blešl.

„Klimatološka zajednica jako dobro razume uticaje klimatskih promena na atmosferu. Međutim kakve su lokalne posledice po reke i dostupnost vode to spada u oblast hidrologije. Kako spoljašnji parametri utiču na vodni bilans se razlikuje od mesta do mesta, a lokalna vegetacija igra veoma značajnu ulogu“, dodaje Blešl.

Rezultati istraživanja naučnog tima Gintera Blešla pokazuju da je opasnost od klimatskih promena po snabdevanje vodom u mnogim delovima sveta veća nego što se do sada procenjivalo. Znatno veći rizik do 2050. godine se pre svega predviđa za Afriku, Australiju i Severnu Ameriku.

Izvor: Eurocomm-PR

Prva vozila bez vozača krstare Evropom

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Nabeel Syed)

Nekada smo se radovali što ne moramo više na disketu da prebacujemo podatke, već možemo da narežemo disk, a danas imamo fleš i eksterne memorije koje nam olakšavaju čuvanje fotografija, snimaka, dokumenata.

Tehnologija napreduje sve više i brže u svim oblastima industrije, pa su inovativna rešenja poželjna i rasprostranjenija širom zemlje. Zato je recimo transportna i auto-industrija u poslednjih nekoliko godina zakoračila u velike promene, pa je došao i taj trenutak da danas imamo i vozila bez vozača.

Možda će vam delovati kao odsečak iz naučno–fantastičnog filma, ali ova vozila postoje i već se nalaze na ulicama nekih od evropskih gradova, kao što je Francuska.

Kako navode stručnjaci, ova vozila su pre “izlaska na ulice” dugo testirana, gotovo u svim uslovima i situacijama u saobraćaju uz prisustvo supervizora koji su se nalazili u automobilima. Pilot projekat urađen je u Les Mureauku, zapadno od Pariza u maju 2021. godine.

Pročitajte još:

Automobili bez vozača ravnopravni su učesnici u saobraćaju sa vozilima za čijim volanom sede ljudi. Nije potrebno prilagođavati infrastrukturu za njihovo neometano učešće u saobraćaju. Ipak za sada, nadzornik je tu i na daljinu proverava šta se dešava sa vozilom, u slučaju da je neophodno hitno odreagovati. 

Foto-ilustracija: Pixabay (Mikes Photography)

Drugi projekat na kom su se ispitivala ova vozila odvija se u kampusu Paul-Sabatier univerziteta u Tuluzu, gde se poslednjih nekoliko meseci u automobilu pod nazivom autoOCampus, besplatno prevoze studenti i nastavno osoblje.

Koliko je inovativnosti u ovoj industriji, pokazuju i novi projekti u Velikoj Britaniji, gde istraživači pokušavaju da osposobe prvi svetski samovozeći autobus. Za sada programeri testiraju vozila, i očekuje se da prvi pilot autobus bude uskoro spreman za test vožnju. 

Poznati automobilski giganti već su počeli da razvijaju svoja vozila u kojima neće biti potrebno da čovek sedi za volanom i upravlja. Kako bi autonomna vozila postala jedini učesnici u saobraćaju ključno je unapređenje sistema za prepoznavanje ostalih učesnika u saobraćaju, ali i brza i efikasna razmena informacija između samih inteligentnih automobila kako bi se izbegle sve potencijalne opasne situacije. 

Energetski portal

Završeno istraživanje geotermalnih resursa u okviru zgrade „Palata Srbija“

Izvor: UNDP
Foto: Wikipedia (Michael Angelkovich)

U partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije i u saradnji sa Upravom za zajedničke poslove republičkih organa i Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sproveo je istraživanje geotermalnih resursa na lokaciji zgrade „Palata Srbija“. Preliminarni rezultati potvrđuju da postoji potencijal za primenu geotermalne energije koji može da zadovolji značajan deo energetskih potreba ove zgrade. Finansijska isplativost tog potencijala biće utvrđena kroz izradu Studija izvodljivosti.

Na osnovu procenjene vrednosti toplotne energije, rashladne energije i toplotne energije za potrebe proizvodnje sanitarne tople vode koje je moguće proizvesti otvaranjem nalazišta petrogeotermalnih resursa na lokaciji “Palata Srbija” došlo se do zaključka da je geotermalni potencijal dovoljan da pokrije energetske potrebe koje je zgrada imala za grejanje i hlađenje 2019, 2020. i 2021. godine. Studija izvodljivosti i energetski pregledi će dati precizniju sliku energetskih potreba zgrade, mogućnosti iskorišćenja geotermalnog potencijala kao i vrednost smanjenja emisije CO2, korišćenjem geotermalne energije.

Terenski radovi na istraživanju geotermalnih resursa, izvedeni od jula do oktobra 2022. godine, obuhvatali su istraživanje podzemnih voda i petrogeotermalnih resursa kao obnovljivih izvora energije, za potrebe grejanja i hlađenja prostorija, te zagrevanja sanitarne potrošne tople vode.

Pročitajte još:

Izvedena istraživanja su prvi korak u okviru energetske sanacije objekta „Palata Srbija“, a sledi izrada Studije opravdanosti energetske sanacije zgrade koja će utvrditi obim, vrstu i način korišćenja sistema sa obnovljivim izvorima energije, nakon čega će se pristupiti izradi odgovarajuće projektno-tehničke dokumentacije.

Korišćenjem geotermalnih resursa za proizvodnju energije za potrebe zgrade „Palata Srbija“ smanjila bi se potrošnja fosilnih goriva, a time i emisije CO2. Takođe, poboljšali bi se uslovi za rad zaposlenih i omogućile uštede u troškovima za energiju. Konačno, odgovorilo bi se na sve veću potrebu za uvođenjem novih, lokalno raspoloživih i čistih izvora energije i doprinelo zelenoj tranziciji srpske privrede i društva.

Sprovedeno istraživanje drugo je ove vrste u zgradama centralne vlasti, nakon prošlogodišnjeg istraživanja na lokaciji zgrade „SIV 3“, koje je takođe pokazalo da na toj lokaciji postoji potencijal za primenu geotermalne energije.

Istraživanje geotermalnih resursa na prostoru zgrade „Palata Srbija“ omogućeno je zahvaljujući finansijskoj podršci Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Poverilačkog fonda CEB-a kome doprinose Republika Slovačka i Kraljevina Španija. Ono je deo niza pripremnih aktivnosti čiji je cilj poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti. Ove aktivnosti su početni korak u realizaciji višegodišnjeg programa „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“, koji obuhvata 28 objekata, a vredan je 40 miliona evra.

Izvor: UNDP

Mićović: Cela Evropa je vukla zalihe dizela iz Rusije, srpsko tržište se dobro snalazi

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Zabrana uvoza ruske sirove nafte morskim putem na snazi je od 5. decembra, a od 5. februara stopira se i uvoz ruskih naftnih derivata. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za RTS da je 5. decembar prevaziđen kao potencijalno veliki problem, kao i da se sve rafinerije u Evropi za sada uspešno snabdevaju sirovom naftom iz drugih izvora, pa tako i rafinerija u Srbiji.

Posle decembarskog embarga na uvoz ruske sirove nafte i ograničenja cene na 60 dolara, Evropska unija i zemlje G7 od 5. februara uvode i zabranu uvoza ruskih derivata. Usledio je i odgovor Rusije, od februara do juna zabranila je isporuku nafte zemljama koje limitiraju cenu. Briselske naftne sankcije pogađaju i srpsko tržište. Izdvaja dve stvari kada je reč o derivatima. 

„Ne mogu derivati nafte iz Rusije da se uvoze u EU i derivati nafte dobijeni preradom ruske nafte ne mogu da se izvoze iz zemalja koje prerađuju takvu naftu. To su ponovo nove barijere na regionalnom i globalnom tržištu koje će naftne kompanije prevazići, ali je suviše barijera, one nisu pitanje 5. decembra ili 5. februara, one će trajati godinama”, ističe Mićović.

Govoreći o zalihama u Srbiji, Mićović kaže da je bilans dizela kada je u pitanju tržište Srbije prethodnih godina bio takav da je u Srbiju dolazio dizel delom iz Rusije – vrlo male količine, koji je zaista proizveden u Rusiji, ali su dolazile značajne količine – udeo uvoza iz rafinerija koje danas prerađuju rusku sirovu naftu – rafinerije u Bugarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj.

Sve tri rafinerije mogu danas da prerađuju i naftu iz Rusije, ali ne mogu te derivate da izvoze van svojih zemalja, to potencijalno u Srbiji može biti problem, mada sve te rafinerije gledaju da nemaju 100 posto ruske nafte, tako mogu da snabdevaju tržišta u okruženju koja su do sada snabdevali, objasnio je on.

„Srpsko tržište se snalazi, potrošači ništa neće osetiti, niti su do sada osetili“, podvukao je Mićović.

Za nekoliko dana biće punih godinu dana rada na regulisanom tržištu, što je komplikovano za bilo koju privrednu oblast, pa tako i za naftni sektor.

Pročitajte još:

Cene goriva i kotacije

Na fluktuacije cena na benzinskim stanicama, maksimalno dozvoljenih maloprodajnih cena koje određuje država, pored toga što zavise od kotacija dizela i benzina na Mediteranu, utiče i kurs dolara i zavisni troškovi uvoza koje sve naftne kompanije dostavljaju Ministarstvu energetike, na osnovu čega se određuju maksimalne cene.

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema njegovim rečima, kotacije su stabilne, zabeležili smo pad kotacija, pala je kotacija dizela i benzina poslednjih nedelju dana zbog toga što su zalihe dizela prevelike, poslednjih mesec dana uvozilo se iz Rusije više nego ikada pre.

Mićović je rekao da je regionalna kotacija dizela pala kao posledica nabildovanih zaliha.

Efekti mera

Postoje efekti koji su dugoročni, posledice godinu dana rada u regulisanom tržištu neće biti nimalo jednostavno prevazići za mnoge u naftnom sektoru.

Prvi su to osetili oni koji nemaju mogućnost da finansiraju maloprodaju iz drugog biznisa, ne mogu da pokriju troškove rada benzinskih stanica.

„Imamo nesrećno rešenje prodaje agrarnog dizela gde se puno rasipa. Nikada nismo imali ovakvu potrošnju agrarnog dizela u novembru, decembru, januaru, kada nema poljoprivrednih radova, jasan je znak da se troši nenamenski, da se preprodaje“, ukazuje Mićović.

Država je imala najbolju nameru da snabde poljoprivrednike, ali to je urađeno na način potpuno neracionalan i koji urušava celo tržište, ističe Mićović.

Evropa i Zapad ograničili su 5. decembra cenu ruske nafte na 60 dolara. Rusija zabranjuje izvoz nafte zemljama koje primene to ograničenje.

Foto-ilustracija: Pexels

Gomilaju se prepreke, redovni izvori snabdevanja se zamenjuju alternativnim izvorima, a kada alternativni postanu glavni, onda nemate alternacije, dovodi se u rizik u nekom budućem periodu.

Celo tržište je manje otporno na poremećaje, poremećaji su mogući – da li kovid poremećaj, da li neke elementarne nepogode, ovakvo tržište sa barijerama je slabo otporno na poremećaje i onda će doći do izražaja državne zalihe, koliko mogu da pomognu da se neki poremećaj prevaziđe.

Bitno je u ovom periodu i za Srbiju i za druge države da nivo zaliha drže na visokom nivou da bi prevazišli poremećaje.

Tržište u većem riziku nego pre

Mićović kaže da je dugoročno celo tržište u većem riziku nego pre.

„Zamislite da se zaglavi neki tanker u Suecu, više robe će dolaziti do Mediterana i Evrope tuda. Svi ćemo prolaziti kroz period komplikovanog rada, troškovi su veći, treba dovlačiti neke derivate nafte iz Indije, Turske, sa Bliskog istoka, to diže troškove logistike, komplikuje transport“, rekao je Mićović.

Potrošači dolaze i toče gorivo, osim u Italiji i Francuskoj, gde se previše administriralo na tržištu, zaključio je Mićović.

Izvor: RTS

Objavljene nove cene goriva

Foto: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Nove najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 3. februara 2023. godine do 10. februara 2023. godine iznosiće:

EVRO DIZEL, u iznosu 197,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 168,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3 stav 5 navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Energetski portal

Za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju više od 23 milijarde dinara

Foto-ilustracija: Pixabay
Photo-illustration: Pixabay

Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2023. godini, usvojena je na sednici Vlade, za šta su obezbeđena sredstva u ukupnom iznosu od 23.125.365.000 dinara.

Podsticaji su kreirani tako da na optimalan način i kroz unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava podržavaju nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i područja sa otežanim uslovima rada.

Ove mere su glavni predmet usklađivanja sa šemama Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije, tako da se postepena transformacija sprovodi kao deo procesa pristupanja EU.

Pročitajte još:

Usvojena je i Uredba o rasporedu i korišćenju sredstava za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa u 2023. godini, u ukupnom iznosu od 355 miliona dinara.

Uredbom su obuhvaćene sledeće oblasti: zaštita prirode i klimatske promene, zaštita životne sredine neklasifikovana na drugom mestu, podsticaji za programe upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima od nacionalnog interesa i javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.

Energetski portal

Zatražena zelena dozvola za gradnju poslednje deonice Transbalkanskog koridora

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Elektromreža Srbije i Ministarstvo životne sredine obavestili su javnost da je EMS Ministarstvu podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticana na životnu sredinu projekta izgradnje dalekovoda DV 2x400kV TS Bajina Bašta-državna granica Crne Gore i državna granica Bosne i Hercegovine.

Reč je o poslednjoj deonici gradnje Transbalkanskog koridora kroz Srbiju, regionalnog projekta izgradnje sistema za prenos električne energije 400KV naponskog nivoa, koji će povezati Istočnu i Zapadnu Evropu.

Pročitajte još:

Prethodno su završene prva sekcija od Pančeva do rumunskog grada Rešica i druga sekcija od Kragujevca do Kraljeva, dok je za gradnju treće sekcije, dvostrukog dalekovoda (2x400KV) Bajina Bašta-Obrenovac, EMS od Ministarstva dobio zeleno svetlo u avgustu prošle godine, ali tender za radove još nije raspisan.

Nakon treće deonice, preostaje još da se izgradi deonica od Bajine Bašte do granice sa Crnom Gorom i granice sa Bosnom i Hercegovinom.

Izvor: eKapija

Hibridizacija – spas za opstanak riba u borbi sa klimatskim promenama

Foto-ilustracija: Pixabay (kdvandeventer)
Foto-ilustracija: Pixabay (Photoman)

U poslednjih nekoliko godina temperature rastu mnogo brže nego što mnoge životinjske vrste mogu da evoluiraju kako bi se nosile sa tim promenama, što naravno utiče na njihov opstanak.

Međutim, najnovija studija koju je radio Univerzitet Flinders sa Laboratorijom za molekularnu ekologiju, saopštila je da bi razmožavanje pojedinih vrsta sa srodnim vrstama koje bolje podnose toplotu, moglo da reši ovaj problem.

Naučnici su za studiju prikupili uzorke duginih riba iz reka u severoistočnoj Australiji, i riba iz planinskih reka, a nalazi su pokazali da ukrštanje „može doprineti prirodnom evolucionom spasavanju vrsta kojima prete klimatske promene“, rekao je u saopštenju Luciano Beheregaraj, biolog sa Univerziteta Flinders i koautor studije.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Pixabay (kdvandeventer)

U studiji piše da se primećuje da planinske dugine ribe nemaju gde da pobegnu od rastuće temperature vode, što znači da bi se ukrštanje moglo biti ključno za njihov opstanak. Dalje se navodi da shodno staništima koja su dostupna vrstama sa hladnom vodom, i projekcijama po pitanju klimatskih promena, planinske vrste bi mogle da izgube svoja staništa u narednih pedesetak godina, dok bi vrste koje su prilagodljive u toplijim vodama izgubile veoma mali broj staništa.

Sve je to razlog zbog kojeg naučnici upozoravaju da bi što pre trebalo da se pozabave ovom temom, jer hrana, voda i sklonište jesu bitni brojnim životinjskim vrstama, ali su i geni i te kako važni za njihov opstanak. Ukoliko vrsta ima široku genetsku raznolikost, naučnici tvrde da je mnogo bolje pozicionirana za vremenske promene i samim tim imaju veće šanse da se nose sa velikim promenama.

Vrste koje ne mogu da podnesu velike varijacije u svom okruženju su u većem riziku od izumiranja jer im često nedostaje genetska raznolikost za prilagođavanje klimatskim promenama.

Naučnici kažu da nekima hibridne populacije i dalje nisu važne, pa čak smatraju da ugrožavaju genetski fond ugroženih vrsta, iskreno se nadaju da rezultatu do kojih su došli na pravi način pokazuju kako hibridizacija može doprineti opstanku nekih vrsta.

Energetski portal

Ekološki asflat- neiskorišćeni resurs

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Ian Taylor)

Principi cirkularne ekonomije u putnoj infrastrukturi se pokazuju kroz višestruku upotrebu građevinskih materijala koji su proizvedeni po principima ekološke neutralnosti i održivosti, a posebno neiskorišćen resurs predstavlja reciklaža asfalta istaknuto je danas na „Regionalnoj konferenciji o ekološkim asfaltima’’ u Privrednoj komori Srbije (PKS), koja je okupila putarske firme iz regiona, predstavnike univerziteta, naučnih instituta, laboratorija i proizvođače građevinskih mašina iz Evrope.

,,Pritisak na kompanije da poslovanje prilagode zalenoj agendi, dolaziće i od strane kupaca i potrošača koji takođe ubrzano menjaju svet. Privreda ima još nekoliko godina za prilagođavanje, ali taj proces mora početi odmah“, rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za internacionalizaciju PKS na otvaranju konferencije.  On je dodao da domaće kompanije moraju da prilagode modele poslovanja, jer će to zahtevati njihovi partneri u EU, bilo da su izvršioci ili su uključeni u dobavljačke lance inopartnera. Banke će promeniti svoje metodologije analize rizika zbog ESG standarda, EU taksonomije i drugačijih poslovnih modela kompanija, kao i zbog izmenjene regulative“, ističe Vesović.

Filip Abramović, pomoćnik ministra u Ministarstvu za zaštitu životne sredine istakao je da je u primeni Zelene agende i cirkularne ekonomije važno prepoznati ulogu i značaj reciklaže asfalta kao i da će u narednom periodu ovo ministarstvo raditi na donošenju podzakonskih akata u ovoj oblasti.

Pročitajte još:

„Agencija za zaštitu životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizuje svake godine obuke za kompanije o načinima uklanjanja otpada jer privreda mora da unapredi poslovnu praksu u ovoj oblasti’’, rekla je Tamara Paunović, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine.

Foto-ilustracija: Pixabay

,,Sada kada Srbija radi na Strategiji zaštite životne sredine imamo veliku šansu za ozelenjavanje naše ekonomije, da izvršimo pravednu i pametnu zelenu tranziciju koja privlači investicije, nove tehnologije, znanja i dobre prakse i daje šansu da naš BDP raste 1 odsto samo na štednji, na resursnoj i energetskoj efikasnosti“, ocenjuje Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

,,Zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture pripremamo Uredbu o upotrebi struganog asfalta u putnoj infrastrukturi. Najvažnije je da će donošenje Uredbe podići investicioni potencijal, od blizu 100 miliona evra investicija u putarskim preduzećima kako bi mogli da podignemo tržište sekundarnih materijala. Štedećemo naše kamenolome, naš šljunak iz reka, a kroz cirkularnu ekonomiju ponovo ćemo upotrebljavati materijal koji nastaje od građenja i rušenja“, dodaje Mitrović.

„Principi cirkularne ekonomije u putnoj infrastrukturi se pokazuju kroz višestruku upotrebu građevinskih materijala koji su proizvedeni po principima ekološke neutralnosti i održivosti, smanjuju upotrebu sirovina, proizvode manje otpada i CO2 sa integralnim pristupom modelu Smart Mobility i Cirkularne Ekonomije.Mi kao kompanija Srbija put, vidimo veliku priliku za zelene radove, investicije, za angažovanje lokalnog potencijala u ekonomiji , posebno kada se radi o izgradnji putne infrastrukture u ruralnim prostorima. Ovim procesom, podižemo tržište investicija, uvodimo nove tehnologije i pametna rešenja koja štede resurse a dobri su za odgovor na klimatske promene’’, rekao je Petar Živojinović, direktor Srbijaputa.

Konferencija je organizovana u saradnji sa kompanijom Srbijaput, a na konferenciji su predstavljene dobre prakse u ovoj oblasti kompanija iz Italije, Austrije i Nemačke.

Izvor: Privredna komora Srbije

Močvare imaju višestruki značaj, a mi ih gubimo

Foto-ilustracija: Pixabay (herbert2512)
Foto: Unsplash / James Park

Značaj očuvanja okeana, mora i reka trebalo bi da nam je poznat. Čista pijaća voda i dragocen morski biodiverzitet koji doprinosi apsorbovanju ugljen-dioksida dovoljan su razlog da razumemo njihovu vrednost. Ali znamo li zbog čega je važno očuvati močvare?

Močvare imaju izuzetno bogat biodiverzitet, štaviše mnoge vrste mogu da opstanu samo u ovakvim staništima. Životinjski svet čine žaba, bizamski pacov, vidra, kornjača, čaplja, patka gluvara, daždevnjak i druge. Govoreći o biljnom svetu pomenuću lopoč, šaš, ševar, vodenu leću, močvarni čempres, mangrove i ružu močvara, ali one predstavljaju samo deo bogatstva flore.

Ne samo da predstavljaju važno stanište za ovaj živi svet, već doprinose očuvanju čitave planete. Značaj tresetišta, odnosno vlažnog staništa, višestruk je. Ova staništa često dobijaju epitet pluća planete, zahvaljujući njihovoj sposobnosti apsorbovanja velike količine ugljenika. Prema nekim podacima, vlažna staništa mogu da uskladište veću količinu ugljenika nego što to može drveće. Iako pokrivaju svega nekoliko procenata planete, procene su da je u njima uskladištena trećina ukupnog ugljenika koji se nalazi u zemljištu.

Govoreći o vodi, ova staništa doprinose smanjenju rizika od poplava, a takođe deluju kao neka vrsta filtriranja vode.

Foto-ilustracija: Pixabay (Nature-Pix)

Važnost očuvanja močvara postaje još veća podatkom da je od 1970. godine do danas izgubljeno oko 35 odsto svetskih močvara, a gubimo ih čak tri puta brže od šuma.

Razlog njihovog nestanka je čovek, direktno i indirektno, iznova okretanjem glave na drugu stranu, zatvarajući oči i rukama čvrsto prekrivajući uši.

Direktno, na način da se tresetišta pretvaraju u poljoprivredne i šumske površine. Indirektno, čovekovim delovanjem koje direktno utiče na zagađenje i klimatske promene, indirektno se deluje na degradaciju ovih staništa.

Ključni značaj ovih staništa jesu voda i vlaga, koji omogućavaju održavanje optimalne temperature potrebne živom svetu da preživi usled globalnog zagrevanja. Takođe, močvare su mesta u kojima se ribe mreste, ali usled visokih temperatura i nedovoljne količine padavina, one presušuju.

Značaj očuvanja močvara prepoznat je još 1971. godine, kada je 2. februara usvojena Konvencija o močvarama u iranskom gradu Ramsaru. Ovaj datum predstavlja i Svetski dan močvara, koji se obeležava svake godine.

Nalazimo se na kraju drugog poluvremena odlučujuće utakmice u kojoj se naš tim bori za pobedu očuvanja močvara i planete. Poslednji su minuti u kojima utakmicu možemo da završimo dostizanjem uspeha i bez ulaska u penale u kojima ćemo primiti gol poraza.

Katarina Vuinac

Mala gazdinstva odustaju od paprike i kupusa – Šta je alternativa?

Foto-ilustracija: Pixabay (souline)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Iako od prodaje hrane u inostranstvu Srbija zarađuje, poljoprivreda je u krizi. Na probleme sve češće ukazuju stočari, ratari, pa i povrtari. U poslednje vreme smanjuju se površine pod povrćem na otvorenom, dok se proizvodnja u zaštićenom prostoru povećava. Povrtari koji imaju do pet hektara, ističu stručnjaci, gase ovu proizvodnju, naročito paprike i kupusa. Svetla tačka je proizvodnja karfiola, brokolija, graška, boranije, začinske paprike.

Proizvođači paprike kažu da nisu imali dobru godinu ni kada je reč o prinosima, niti o ceni njihove robe, pogotovo ako se posmatraju cene repromaterijala i vremenski uslovi. 

„Cene đubriva su u 2022. u odnosu na godinu ranije povećane i za 100 odsto, cene zaštitnih sredstava od 20 do 50 posto, oprema za navodnjavanje od 10 do 20 odsto, sve vrste repromaterijala i opreme za proizvodnju paprike su drastično poskupele. Nafta je skočila sa 150 na 220 dinara, a paprika je imala cenu u okviru višegodišnjeg proseka sa blagim rastom od 10 posto. Prva klasa se prodavala na veliko od 60 do 90 dinara po kilogramu u toku godine, a druga klasa za 40″, objašnjava Vladimir Varga iz Udruženja proizvođača paprika iz Ruskog Krstura. 

„U julu i prvoj polovini avgusta imali smo velike vrućine, a onda su došli zahlađenje i česte pojave kiša koje su usporile branje paprike i smanjile prinos i kvalitet konzumne paprike“, dodaje naš sagovornik. 

Zbog loših iskustava u 2023. godini, najavljeno je smanjenje i broja proizvođača i površina pod paprikom u Ruskom Krsturu i okolini za oko 20 procenata. 

„Manji proizvođači odustaju od proizvodnje zbog višegodišnje niske cene paprike prilikom otkupa i zbog drastičnog povećanja troškova proizvodnje i cene radne snage u poslednje dve godine. Godine 2021. radnike smo plaćali 250–300 dinara po satu, a 2022. 350–400. Cena paprike je gotovo nepromenjena poslednjih 10 godina i kreće se za prvu klasu od 50 do 100 dinara, a za drugu od 28 do 40“, objašnjava Varga. 

I tu nije kraj mukama povrtara. 

“Mi imamo uvoz paprike i drugih povrtarskih kultura u periodu berbe. Najgore prolaze proizvođači u plasteničkoj proizvodnji i to proizvođači paradajza i lubenica. Uz to, problem su i velike marže koje ostvaruju otkupljivači i nakupci. Oni papriku prve klase kupuju po cenama od 60 do 90 dinara, a na pijaci je prodaju od 140 do 200. Na taj način ispada da je paprika skupa i da predstavlja udar na potrošače, a to je u stvari zbog prevelikih marži“, navodi naš sagovornik. 

„Neregulisano tržište, monopol na strani tražnje od strane velikih kupaca, male ili nikakve subvencije su, takođe, deo problema“, dodaje ovaj povrtar. 

Pročitajte još:

Proizvodnja paprike skuplja za 50 odsto

Proizvodnja paprike poskupela je u poslednje dve godine za više od 50 odsto. 

„Poljoprivrednici koji se nadaju da će se situacija stabilizovati nastavljaju sa proizvodnjom. Snalaze se tako što redukuju mašinske operacije prilikom obrade. Takođe, smanjuju korišćenje pre svega đubriva, što će negativno uticati na kvalitet i prinos paprika u narednom periodu. Ako se ovaj trend nastavi, to će naneti ozbiljne štete i unazaditi povrtarsku proizvodnju“, kaže Varga. 

I dalje se mali broj proizvođača odlučuje za preradu povrća

Foto-ilustracija: Pixabay (anaterate)

„Glavni problem u preradi je neizvesnost da li će se uložena sredstva isplatiti i da li tom zaradom može da se ostvari normalna egzistencija. Pošto to nije proizvodnja u velikim serijama i količinama, cena tih proizvoda je viša, ali je, prema našem mišljenju, kvalitet bolji u odnosu na masovnu industrijsku proizvodnju. Organizovanje prodaje takvih proizvoda na tržištu je sledeći izazov za proizvođače, kao i njihovo međusobno povezivanje“, kaže naš sagovornik.

Stručnjaci kažu da se, prema zvaničnim podacima, površine pod povrćem na otvorenom smanjuju i to u zavisnosti od biljne vrste od jedan i po do čak osam odsto godišnje. 

„S druge strane rastu površine pod povrćem u različitim tipovima zaštićenog prostora, pogotovo u objektima bez dodatnog zagrevanja. Profesionalni proizvođači i kolege agronomi na ovaj način žele da umanje negativne efekte abiotičkog stresa kako bi dugoročno obezbedili stabilnost u proizvodnji, ali i podigli kvalitet tj. učešće prve i ekstra prve klase u odnosu na drugu i u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju“, kaže dr Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

„Bez obzira na pad površina u proizvodnji na otvorenom polju, mi smo prošle godine proizveli preko milion i osamdeset hiljada tona povrća za nas manje od 6.800.000, koliko nas prema poslednjem popisu ima. To znači da imamo više nego duplo od potreba građana Srbije„, dodaje naš sagovornik. 

Uz to, proizvedeno je i oko 400.000 tona raznovrsnog povrća u baštama tj. okućnicama čiji manji deo završava na zelenim pijacama ili kvantašima, a veći na porodičnim komercijalnim gazdinstvima, kod prijatelja, kumova, rodbine… 

„Takođe, proizvedeno je i više od 240.000 tona raznovrsnog povrća u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora. Najčešće u plastenicima tunelskog tipa. Tu smo u jednom periodu imali i značajne tržišne viškove, pre svega salate, a obezbeđena je i dovoljna količina paradajza i paprike za celogodišnju ponudu i potrošnju kod građana Srbije“, ističe profesor. 

Proizvođači koji imaju do pet hektara odustaju od povrtarske proizvodnje

Od povrtarske proizvodnje odustaju mali i srednji proizvođači. 

Foto-ilustracija: Pixabay (falco)

„Proizvođači koji imaju do pet hektara uglavnom odustaju od ove izuzetno skupe proizvodnje zbog značajnog porasta cena svog potrošnog i repromaterijala, pogotovo energije. Veliki profesionalni proizvođači, sa površinama značajno preko 20 hektara, pogotovo oni sa 100 i 200 hektara povećavaju svoje površine, jer su oni i pod ovim uslovima još konkurentniji. Ali to povećanje nije veće od jedan do dva odsto godišnje zavisno od povrtarske vrste“, kaže Ilin. 

Svetla tačka u proizvodnji povrća je porast površina za industrijsku preradu i to kukuruza šećerca, graška, boranije, kupusnjača, pre svih karfiola i brokolija. 

„Površine pod začinskom paprikom su već 10-ak godina stabilne kako na severu zemlje, tako i na jugu. Uvode se nove proizvodnje, pre svega za sušenje tj. dehidraciju povrća kao što su lisnati peršun, lisnati celer, spanać, mirođija… Gotovo celokupna prerađena količina ide u izvoz. Izuzetno male količine ostaju na domaćem tržištu, nažalost“, navodi naš sagovornik. 

Profesor Ilin ističe da bi povrtari trebalo da dobijaju veće subvencije od ratara, budući da se radi o intenzivnoj proizvodnji. 

„U intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji angažuju se do čak četiri radno sposobne osobe na porodičnom komercijalnom gazdinstvu po hektaru 365 dana godišnje. Koristi se izuzetno skup potrošni i repromaterijal počev od đubriva, supstrata, biološke zaštite, hemijskih sredstava za zaštitu. Koriste se enormno velike količine vode za navodnjavanje, a u nepovoljnim godinama, kao što je bila prošla ili 2017, 2012, 2009, 2007, 2003, potrošnja energije, pre svega, evrodizela izuzetno je velika“, objašnjava naš sagovornik. 

„Sve to se mora imati u vidu kako bi profesionalni proizvođači bili podržani po jedinici površine kao što je to slučaj u zemljama EU, gde su subvencije od minimum 330 do 500 evra po hektaru“, dodaje Ilin.  

Povrće je izuzetno bitno u ishrani čoveka. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se godišnje troši između 125 i 145 kilograma raznog povrća po stanovniku. U Srbiji se trenutno troši između 125 i 130 kilograma, što je na nivou zemalja Evropske unije. Prostora za povećanje potrošnje do gornje preporučene granice ima.

Izvor: RTS