Luis Pju (engl. Lewis Pugh) poznati plivač i ekološki aktivista, 11. oktobra zaplivao je Crvenim morem, od Saudijske Arabije prema krajnjem odredištu, Hurgadi u Egiptu, kako bi podstakao svet na neophodnost očuvanja svetskih okeana.
Očekuje se da će trasu od 160 kilometara preći do 25. oktobra.
Njegova ruta ne proteže se samo preko nekih od najdragocenijih korala na svetu, već i preko jednog od najprometnijih brodskih puteva koji vodi do Sueckog kanala.
Njegov poduhvat započet je sa ciljem da se ceo svet podstakne na drastično smanjenje emisija i snažniju borbu protiv klimatskih promena kako bi se zaštitilo zdravlje svetskih okeana. Pju će na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27) zatražiti da 30 odsto svetskih okeana bude zaštićeno do 2030. godine, navodi se na zvaničnom sajtu Fondacija Luis Pju.
„Ako izgubimo naše koralne grebene, nećemo samo oterati hiljade vrsta u izumiranje, već ćemo izgubiti ceo ekosistem od kojeg zavisimo. Koralni grebeni su rasadnici naših okeana i dom za neke od najneverovatnijih života na zemlji. Odbijam da prihvatim da bismo mogli da ih izgubimo za života’’, rekao je gospodin Pju.
Pročitajte još:
Pju je jedini čovek koji je plivao na daljinu u svim okeanima. Poznat je po plivanju u nekim od najhladnijih voda na planeti, a ovog puta pliva u jednoj od globalno najtoplijih.
„Svetskim okeanima plivam već 35 godina i za to vreme sam video kako se dramatično menjaju’’, rekao je i dodao da su najveće promene koje je video u polarnim regijama i na koralnim grebenima.
Očuvanje okeana i grebena je veoma važno, zato što oni predstavljaju biološki najraznovrsniji ekosistem naše planete i osnova su za 25 odsto celokupnog života u okeanima. Prema upozorenjima naučnika, ukoliko globalna temperatura poraste za više od 1,5 °C, izgubićemo oko 70 odsto svetskih koralnih grebena, a porastom temperature za 2 °C dostići ćemo gubitak od 99 odsto.
U ovom trenutku nalazimo se na putu porasta temperature od 2,2 °C.
Istaživanja su pokazala da su korali Crvenog mora otporniji na globalno zagrevanje i zakiseljavanje od korala na drugim delovima planete. Zbog svoje otpornosti, naučni dokazi pokazuju da bi Veliki koralni greben mogao da bude poslednje utičište za koralne grebene, zbog čega je važno da se dodatno zaštiti od drugih pretnji, kao što je tuziram, prekomerni lov, zagađenje plastikom, ribarskim mrežama i drugo.
Fondacija Luis Pju i Udruženje za zaštitu i očuvanje životne sredine Hurgade (HEPCA) udružili su se kako bi pružili podršku Pjuovom poduhvatu.
Jedan od projekata HEPCA je smanjenje broja ronilaca kod Hurgade, gde je proporučeni kapacitet na jednom mestu za ronjenje 5.000 do 22.000 zarona godišnje, a na nekim lokacijama taj broj premašuje 200.000.
Veruje se da smo od 1950. godine zbog porasta temperature izgubili gotovo polovinu svetskih koralnih grebena.
Katarina Vuinac
