Đedović razgovarala sa predstavnicima francuskog poslovnog udruženja MEDEF

20.01.2023

obnovljivi izvori energije, vetar — Foto-ilustracija: Pixabay (Oimheidi)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa predstavnicima francuskog poslovnog udruženja MEDEF, koje predvodi Kristofer Peti.

Ministarka je rekla da Srbija već uspešno sarađuje sa kompanijama koje MEDEF okuplja u realizaciji infrastrukturnih projekata i da imamo razvijenu saradnju sa Republikom Francuskom i u oblasti energetike, u okviru koje se intenzivno radi na povećanju udela obnovljivih izvora energije u našem energetskom miksu.

„U toku je donošenje strateških dokumenata u kojima obnovljivi izvori energije zauzimaju važno mesto u obezbeđivanju energetske bezbednosti Srbije. Sa francuskom poslovnom delegacijom razgovarali smo o prioritetnim investicijama u energetskom sektoru i mogućnostima saradnje sa francuskim kompanijama koje imaju veliko međunarodno iskustvo u energetskim projektima’’, poručila je ministarka Đedović.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, Srbija već sarađuje sa francuskom kompanijom EDF na automatizaciji distributivne mreže koja će unaprediti distributivni energetski sistem.

„Sa francuskom energetskom kompanijom EDF radimo na projektu automatizacije srednjenaponske distributivne mreže koja će naš sistem učiniti stabilnijim, efikasnijim i omogućiti smanjenje gubitaka na mreži“, navela je ministarka.

Francuske energetske kompanije predstavile su svoja iskustva u upravljanju energetskim projektima sa posebnim osvrtom na ekspertizu u oblasti OIE i primenu inovativnih rešenja u oblasti vodonika.

Sastanku su prisustvovali direktori javnih preuzeća Elektroprivrede, Elektromreže i Elektrodistribucije Srbije kao i predstavnici francuskih finansijskih institucija koje finansiraju infrastrukturne i energetske projekte širom sveta.

Energetski portal

Vozovi na pruzi Beograd – Novi Sad ponovo voze 200 na sat

20.01.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Matéo Broquedis)

Duž čitave deonice na brzoj pruzi Beograd – Novi Sad, vozovi ponovo saobraćaju maksimalnom brzinom od 200 kilometara na sat, u skladu sa redom vožnje.

Kako se navodi iz „Infrastruktura železnice Srbije“, izvođači radova završili su mašinsko regulisanje koloseka na delu brze pruge između Beške i Karlovačkih Vinograda.

“Tako su završene sve planirane aktivnosti na tekućem održavanju, čime su se stekli uslovi da brzina vozova bude vraćena sa 160 na maksimalnih 200 kilometara na sat, kako je to projektovano redom vožnje”, piše u saopštenju.

Podsetimo, 10. januara je, iz preventivnih razloga, na dve lokacije na brzoj pruzi Beograd – Novi Sad brzina vozova smanjena sa 200 na 160 kilometara na sat.

Pročitajte još:

„Radilo se o dvokolosečnim deonicama Stara Pazova – Inđija i Beška – Karlovački Vinogradi, gde je brzina vozova bila smanjena za 40 kilometara na sat, zbog čega je putovanje brzom prugom između Beograda i Novog Sada trajalo svega tri do pet minuta duže“, navode iz „Infrastrukture železnice Srbije“.

U saopštenju se dodaje da su zamenjeni i ukradeni delovi kontaktne mreže iznad železničke pruge na dve lokacije između Beograda i Novog Sada.

Energetski portal

Alarmantni podaci: Hemikalije pronađene u ugroženim orkama

19.01.2023

orca-g56c5c0c3a_1280 — Foto-ilustracija: Pixabay

Hemikalije koje se koriste u proizvodnji toaletnog papira pronađene su u telima orka u Britanskoj Kolumbiji.

Naučnici Instituta za okean i ribarstvo (IOF), pripadnici Ministarstva poljoprivrede i hrane Britanske Kolumbije i Kanadsko odeljenje za ribarstvo i okeane analizirali su uzorke tkiva dvanaest kitova koji su se nasukali duž obale Britanske Kolumbije od 2006. do 2018. godine, navodi se u nedavnoj studiji. Kako se dalje ističe, otkrivene su toksične hemikalije u njihovim telima, upravo one koje se koriste za izradu toalet papira.

Ova supstanca koja je poznata pod nazivom 4-nonilfenol može da „komunicira“ sa nervnim sistemom i utiče na kognitivne funkcije, objasnili su autori ove studije.

„Ovo istraživanje je poziv za buđenje. Orke su ugrožena populacija i i te kako je moguće da upravo ove hemikalije utiču na smanjenje njihove populacije“, rekao je koautor dr Huan Hose Alava, glavni istraživač Instituta za okean i ribarstvo.

Pročitajte još:

Supstanca 4-nonilfenol se često koristi u preradi celuloze i papira, kao i u preradi sapuna, deterdženta i tekstila. Istraživači navode da 4NP može da iscuri u okean preko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i iz brojnih fabrika, gde ga unose manji organizmi, da bi kroz lanac ishrane stigao da kitova ubica.

„Vrlo malo se zna o rasprostranjenosti i zdravstvenim implikacijama 4NP, jer je proučavan kod nekoliko morskih sisara. Ova studija je prva koja je pronašla 4NP kod kitova ubica“, rekla je jedna od autora ove studije Kia Li.

Među hemikalijama istraživači su identifikovali i grupu jedinjena koja je poznata pod nazivom „zauvek hemikalije“ koje dugo „opstaju“ u životnoj sredini. Najčešće se koriste u materijalima za pakovanje hrane i brojnim tkaninama, a mnogi su zabranjeni u Kanadi.

Prenos sa majke na fetus

Istraživači su takođe otkrili da su se hemikalije prenele sa majke na fetus, što je još više alarmiralo naučnike. Kako navode istraživači, jedan od načina da se dalje širenje hemikalija spreči, jeste da Vlade zaustave proizvodnju istih. Oni dalje ističu da nisu samo kitovi ubice ugroženi, već i da te hemikalije mogu doći i u organizam drugih sisara kroz brojne morske plodove koje konzumiramo.

Energetski portal

Vlada obezbedila kroz robne rezerve dovoljno osnovnih životnih namirnica

19.01.2023

Vlada Republike Srbije obezbedila je kroz robne rezerve više nego dovoljno osnovnih životnih namirnica, a građani mogu da budu spokojni, rekao je ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović.

Ministar je, nakon obilaska skladišta kompanije „DPS Klas grup”, gde je za potrebe Republičke direkcije za robne rezerve uskladištena merkantilna pšenica, naveo da se u skladištima na teritoriji cele države nalaze stotine hiljada tona pšenice i kukuruza, više od 11.000 tona šećera, 11.000 tona soli i 11.000 litara ulja.

,,Tržište u Srbiji je potpuno stabilno. Inflaciju i rast cena u celoj Evropi, koji su uzrokovani ratom na istoku Evrope, ne možemo ignorisati, ali ono što možemo jeste da obezbedimo najniže cene pre svega hleba, ali i ostalih osnovnih životnih namirnica, kao što su so, šećer i ulje’’, poručio je ministar.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, cilj je da zaštitimo najugroženije građane, obezbedimo niske cene osnovnih namirnica i da ne dozvolimo da se inflacija otrgne kontroli, a budući da smo u prethodnom periodu dokazali da se uspešno nosimo sa krizom, građani treba da imaju poverenja u državu.

Obilasku skladišta merkatilne pšenice prisustvovao je i predsednik kompanije „DPS Klas grup” Dragan Popović, kao i gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić.

Pomenuta kompanija je najveća u našoj zemlji kada je reč o preradi pšenice, a u njihovim silosima skladišti se merkantilna pšenica u količini od 20.000 tona.

Energetski portal

Kada ekologija doda notu melodiji nastaje čarolija

19.01.2023

music-notes-g916b8a738_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Ylanite)

Kažu da se lepota muzike ogleda u njenoj moći kojom spaja ljude različitih kultura, religija i životnih priča. Kada joj se u tome pridruži ekologija, kojoj morate pristupiti srcem, moć muzike dobija potpunost.

Članovi grupe, koji dolaze iz Barselone, Orquesta Reusónica Trio odlučili su da melodiju stvaraju upravo na ovaj način. Ukoliko ste nekada slušali njihovu muziku mogli ste da čujete zvuk gitare, bubnja i duvačkog instrumenta. Međutim, instrumenti kojima proizvode čaroliju pišu drugačiju priču.

U njihovoj priči piše – gitara je napravljena od daske za surfovanje, bubanj od plastične posude napunjene vodom, a duvački instrument od metalne štake.

Uglavnom priče o reciklaži nastaju iskorišćavanjem ambalažnog otpada kao što su plastične flaše i kese, kartonske kutije ili limenke. Ova priča u sebi sadrži drugačiju nit. Raznolikost otpada koji se koristio za izradu instrumenata nosi nam poruku da se ekologija nalazi u svim trenucima koji čine naš život.

Iako je divno imati saznanja da prirodi možemo da doprinesemo u svakodnevnim životnim aktivnostima, treba znati da je pred nas postavljen mač sa dve oštrice. Ukoliko ne osvestimo ekologiju, svakim našim korakom nanosimo štetu svetu oko nas, ali sami sebi.

Posmatrajući samo tri pomenuta predmeta koja su korišćena prilikom izrade instrumenata, uviđamo tri veoma važna segmenta života. Daska za surfovanje predstavlja zabavu, sport i sreću, plastične posude izvor života, koristeći ove i druge slične predmete svakodnevno dok konzumiramo hranu i piće, i na kraju štake koje su u ovoj priči predstavnici zdravlja našeg tela.

Ovo nisu jedini instrumenti koje su članovi grupe napravili misleći na dobrobit naše planete. U stvaranju umetnosti učestvovali su i točak od invalidskih kolica, kutije i drugi predmeti čija je priča mogla da bude završena na deponiji.

Pišući svoju priču, napisali su priču za sve nas. Da bismo nastavili da uživamo sve što nam je potrebno, moramo da u svakom trenutku osvestimo ekologiju i uvežemo je u priču koju mi pišemo.

Još jedna lepa priča koja upravo pokazuje na koji način ekologija može da se uveže sa različitim situacijama koje čine naš život, dolazi nam iz srca Španije – Madrida. Mladi ljudi, okupljeni u orkestru stvaraju instrumente reciklažom otpada. Violina mlade umetnice napravljena je od šarenih limenki, telo gudačkog instrumenta od skejtborda, a bubnjevi od plastičnih buradi. Pored ovih predmeta koriste se i viljuške, dugmad, cevi, ključevi i drugi.

Priča ima još lepši početak, ne želim da iskoristim reč kraj, znajući da ovi mladi ljudi dolaze iz siromašnih sredina i da im je na ovaj način omogućeno da ostvaruju svoje snove.

Ovaj projekat nosi naziv Music of Recycling, a pokrenula ga je dobrotvorna organizacija za zaštitu životne sredine Ecoembes 2014. godine.

Svoju sposobnost prodiranja u različite sfere naših života, ekologija je dokazala. Divno je videti da je ubačena tamo gde je neophodna, ali nema lepšeg nego kada se iskreno i tiho ušunja u neočekivano i upravo zbog toga dobije potpuni sjaj.

Katarina Vuinac

Fond za nauku RS finansiraće 16 projekata iz oblasti društvenih i humanističkih nauka

19.01.2023

lightbulb-g52cb5c26d_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (qimono)

Foto-ilustracija: Pixabay (DariuszSankowski)

Fond za nauku Republike Srbije u naredne dve godine će u okviru Programa Identiteti finansirati 16 projekata iz oblasti društvenih i humanističkih nauka.

Na konkurs su pristigle prijave 1300 istraživača iz 106 naučnoistraživačkih organizacija sa 160 predloga projekata, od kojih je odabrano 16 projekata na kojima će učestvovati 115 istraživača iz 29 naučnoistraživačkih organizacija. Na odabranim projektima, 10 rukovodilaca projekata su žene.

Sve prijave prošle su kroz prvi i drugi stepen evaluacije. Prvi stepen podrazumevao je ocenjivanje od strane nezavisnih inostranih recenzenata prema kriterijumima izvrsnosti, uticaja i realizacije. dok je drugi stepen evaluacije predloga projekata vršio Programski odbor za evaluaciju koji čine pet inostranih stručnjaka.

Pročitajte još:

Prema pravilima Akta o ciljevima, načinu realizacije i uslovima finansiranja projekata u okviru Programa Identiteti, da bi Predlog prošao evaluaciju Programskog odbora za evaluaciju, ocena iz drugog stepena evaluacije ne sme biti manja od 70 poena.

Konačna ocena evaluacije dobija se množenjem ocene iz prvog stepena evaluacije faktorom 0,6 i sabiranjem sa ocenom iz drugog stepena evaluacije pomnožene sa faktorom 0,4, navodi se na sajtu Fonda za nauku Republike Srbije.

Ukupan budžet odobrenih projekata iznosi 1.999.993,80 evra, a sredstva su obezbeđena iz budžeta Republike Srbije. Minimalni odobreni budžet projekta iznosi 73.063,30 evra, dok maksimalni odobreni budžet projekta iznosi 145.763,81 evra.

Nosioci projekata su naučnoistraživačke organizacije iz Beograda, Niša, Novog Sada, i Sremske Kamenice, a kao partneri na projektu učestvuju naučnoistraživačke organizacije iz Beograda, Novog Sada, Niša, Novog Pazara, Sremske Kamenice i Kosovske Mitrovice.

U narednom periodu Fond za nauku obavestiće rukovodioce, čiji su predlozi projekata odobreni za finansiranje, o daljim koracima i pripremi dokumentacije za potpisivanje ugovora o finansiranju realizacije projekata.

Energetski portal

Ekološka rekonstrukcija TE „Pljevlja“ preduslov za poboljšanje životne sredine

19.01.2023

Ekološka rekonstrukcija termoelektrane „Pljevlja“ jedan je od najvažnijih preduslova da se poboljša kvalitet životne sredine u najsevernijoj, a ujedno i najzagađenijoj crnogorskoj opštini. Građani je sa nestrpljenjem čekaju, jer će se time stvoriti i pretpostavke za nesmetano zaokruživanje procesa toplifikacije grada, koja bi na minimum trebalo da smanji koncentraciju zagađujućih materija u pljevaljskom vazduhu.

Čitav projekat sastoji se iz osam važnih delova, kaže pomoćnik izvršnog rukovodioca za termoenergetiku u EPCG, Veselin Sekulić:

„Ekološka rekonstrukcija TE je izuzetno bitan projekat za sve građane Pljevalja. Omogućiće odsumporavanje, otklanjanje azotnih oksida, vodiće se računa o postrojenju otpadnih voda, transportu pepela i šljake, prigušivačima buke. Tu je i toplifikacija, sistem daljinskog grejanja grada, izgradnja toplotno – izmenjivačke stanice u okviru Termoelektrane, startne kotlarnice kao pomoćnog izvora kada je TE van pogona ili je u toku redovni remont postrojenja. U proteklih desetak godina bilo je dosta lutanja i prezentovanih strategija izgradnje toplana na biomasu i slično. Na ovaj način, u okviru ekološke rekonstrukcije, imaćemo u potpunosti zaokružen sistem“.

Pročitajte još:

Pojedini, takozvani polutanti u vazduhu, nakon ekološke rekonstrukcije, biće usklađeni sa evropskim standardima, najavljuje Sekulić:

„Sa ekološkog aspekta važno je da imamo stalna ispitivanja vazduha čiji kvalitet ćemo odsumporavanjem dovesti na zadovoljavajući nivo. Plan je da do kraja 2024. godine isto učinimo sa svim ostalim polutantima. Recimo, za sumporne okside evropski standard je 200 mikrograma, a ekološkom rekonstrukcijom mi ćemo to svesti na 130. Isto tako, rekonstrukcijom kotla i ugradnjom novih sistema, azotni oksidi biće smanjeni ispod 150 mikrograma. Ukratko, sve pomenuto značiće da ćemo krajem 2024. i početkom 2025. godine, imati termoelektranu koja neće zagađivati vazduh, što građani od nas i očekuju“.

U svakom slučaju, realizacija, za građane najznačajnijeg projekta, toplifikacije, dodatno će poboljšati kvalitet vazduha u Pljevljima jer će omogućiti da se pored nekoliko većih gradskih kotlarnica, ugase i brojna individualna ložišta koja kao gorivo koriste ugalj.

Izvor: RTCG

Energetik Energija vodeći distributer solarnih komponenti na Balkanu

19.01.2023

Energetik Energija d.o.o. je vodeći i najpouzdaniji distributer solarnih komponenti u Sloveniji i na ostatku Balkana. Naša kompanija ima 20 godina iskustva u oblasti energetike. Zahvaljujući partnerstvu sa vodećim svetskim kompanijama, Energetik je u mogućnosti da isporuči najtraženije, visokokvalitetne proizvode i rešenja u oblasti solarne energije, skladištenja i elektromobilnosti. Specijalizovani smo za slovenačko tržište i već dugo sarađujemo sa slovenačkim velikim i malim preduzećima, počev od proizvođača i distributera energije, preko instalatera, pa sve do trgovaca i veletrgovaca.

Naša ponuda uključuje širok spektar proizvoda koji se mogu kupiti pojedinačno ili su u ponudi kao ALL-IN-ONE set („sve u jednom“): PV moduli, invertori, optimajzeri, baterijski sistemi, konstrukcije, konektori, kablovi itd.

Zašto baš Balkan?

Foto: Energetik Energija

Razvoj i rast fotonaponskih sistema na Balkanu je organski. Potencijal solara u Srbiji je ogroman, veći nego u ostatku Evrope zahvaljujući velikom broju sunčanih dana, te stoga verujemo da je budućnost fotonaponskih sistema na pragu našeg regiona. Sa odgovarajućom tehnologijom i rešenjima, solarna energija će imati veliki deo u proizvodnji čiste i obnovljive električne energije. To je razlog zašto smo već postali veliki dobavljač u Srbiji, pružamo podršku velikom broju projekata i olakšavamo život kupcima, našom organizacijom i pronalaženjem najboljih rešenja za kompletnim snabdevanjem, brzim snabdevanjem i uštedom u vremenu.

Zašto smo bolji od drugih?

Zahvaljujući dugom postojanju na evropskom tržištu, održavamo bliske i dobre odnose sa proizvođačima: Solar Edge, Sungrow, Trina Solar, Jinko Solar, K2, Canadian Solar, Solis, Longi, Risen i mnogim drugim. U skladu sa tim, organizujemo edukativne sastanke i događaje umrežavanja sa proizvođačima kao našim gostujućim govornicima, na kojima našim klijentima dajemo priliku da prikupe informacije iz prve ruke i novosti u fotonaponskoj industriji. Uskoro ćemo održati jedan takav događaj u Beogradu u prvom kvartalu 2023. godine.

Ono što nas izdvaja od ostalih je:

– visokokvalitetna usluga

– 20 godina iskustva na internacionalnom PV tržištu

– tehnološko znanje koje nam omogućava da dajemo savete našim klijentima sa najboljim mogućim rešenjima

– ogroman lager proizvoda dostupnih u našem skladištu u Vrhniki, Sloveniji

– brza usluga i kratak rok isporuke

– konkurentne cene

Naše vrednosti se ogledaju u našem svakodnevnom radu, kvalitetan odnos sa kupcima je naš prioritet i mi pažljivo razmatramo svaki zahtev naših kupaca.

Ako tražite dugoročnog partnera koji može da vas podrži na svakom vašem koraku, mi smo pravi izbor za svaki vaš projekat, jer mi pravimo razliku.

Izvor: Energetik Energija

Na Limu napravljen još jedan nasip da zaštiti Brodarevo, vanredno u Sjenici i Prijepolju

19.01.2023

Klimatske promene, poplave — Photo: Pixabay

Zbog obilne kiše i izlivanja reka u Prijepolju i Sjenici proglašena je vanredna situacija. Iz Crne Gore stižu novi obilni dotoci, pa je na Limu podignut još jedan nasip – da zaštiti Brodarevo. Pripadnici Sektora za vanredne situacije, „Srbijavoda“ i opština, obezbeđuju mesta gde se, tokom dana, očekuje vrh poplavnog talasa.

Poplavljena tehnička škola i gimnazija u Sjenici

I u Sjenici se meštani bore sa vodenom stihijom. Grabovica je poplavila više od 40 kuća i objekata u naselju Bukreš i centru grada.

Munib Mujagić, predsednik opštine Sjenica, rekao je za RTS da je situacija veoma teška, da su cela naselja pod vodomu, kao i mnogi putni pravci.

„Grabovica se izlila u uređenom delu koji je napravljen 1975. godine i nikada se nije izlila u visini tehničke škole i gimnazije koje su takođe poplavljene. Jedno izuzetno teško stanje“, kaže Mujagić.

Prema njegovim rečima, veliki broj mladih ljudi pomaže Sektoru za vanredne situacije, kako bi se ublažile posledice.

Kod Brodareva evakuisana majka sa šestoro dece

Zbog obilnih padavina, Lim raste velikom brzinom i trenutno je na 323 centimetra, rekao je Milorad Spasojević iz Uprave za vatrogasne-spasilačke jedinice.

On je rekao da su porasle i pritoke Lima, tako da se izlila i reka iznad Brodareva, pa je jutros iz tog područja evakuisana majka sa šestoro dece i prebačena na bezbedno mesto.

Sve ekipe su na terenu, situacija se prati i pomaže se ugroženom stanovništvu.

Na Limu je noćas podignut još jedan nasip da zaštiti Brodarevo.

„Situacija je dobra, s obzirom u kakvoj se situaciji nalazimo“, rekao je Spasojević.

Pročitajte još:

Izlio se potok na putu Novi Pazar–Sjenica

Na putu Novi Pazar–Sjenica u mestu Suva Ćuprija potok se izlio na kolovoz i naneo veliku količinu zemlje i kamenja.

Saobraćaj se usporeno odvija u dužini od 50 metara. Na kolovozu ima nakupljene vode na nekoliko desetina lokacija što otežava saobraćaj.

Rastu vodostaji reka na teritoriji opštine Sjenica

Jaka kiša padala je tokom cele noći na teritoriji opština Sjenica i Raška i doprinela je ponovnom rastu vodostaja reka. I dalje je najkritičnije u naselju Bukreš gde je juče poplavljeno više od 40 kuća.

Pripadnici sektora za vanredne situacije i meštani dežurali su i noćas zbog mogućeg izlivanja reke ali i saniranja štete koja je nastala tokom jučerašnjeg dana.

Raste i vodostaj Ibra u Raški. Jaka kiša doprinosi nešto težim uslovima za vožnju a na kolovozima je na pojedinim mestima primetna veća količina vode.

Pripadnici sektora za vanredne situacije i meštani dežurali su i noćas zbog mogućeg izlivanja reke ali i saniranja štete koja je nastala tokom jučerašnjeg dana.

Zbog izlivanja reke Grabovice, Sjenica je proglasila vanrednu situaciju. Raste i vodostaj Ibra u Raški.

Jaka kiša doprinosi nešto težim uslovima za vožnju a na kolovozima je na pojedinim mestima primetna veća količina vode. Raste vodostaj i Drine.

Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da će na području Kosova i Metohije, jugoistočne i istočne Srbije, doći do inteziviranja padavina.

Izvor: RTS

Đedović sa Kamerom o saradnji Srbije sa Međunarodnom agencijom za OIE

19.01.2023

solar, obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay (mrganso)

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je u Abu Dabiju sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) Frančeskom La Kamerom o saradnji Republike Srbije sa ovom međunarodnom organizacijom.

Ministarka je istakla da je Republika Srbija jedan od osnivača IRENA i da je osim aktivnog učešća na skupštinama ove organizacije, zainteresovana i za proširivanje saradnje u cilju prenošenja znanja, iskustava i novih tehnologija u oblasti OIE.

,,U toku je donošenje strateških dokumenata u kojima OIE zauzimaju važno mesto u obezbeđivanju veće energetske bezbednosti Srbije, ali i našim težnjama za dostizanjem karbonske neutralnosti, prateći ciljeve koje postavlja EU. Posebno smo zainteresovani za stručnu saradnju u oblasti OIE, gde su nam naročito važne informacije koje IRENA pruža o kapacitetima i troškovima investicija, iskustvima različitih zemalja i regiona“, rekla je ministarka i dodala da je energetska tranzicija naša realnost i da ćemo u godinama ispred imati sve veći udeo OIE u proizvodnji energije, pri čemu moramo voditi računa o stabilnosti sistema, kao i o finansijskoj i socijalnoj održivosti energetske tranzicije.

Pročitajte još:

Ministarka je među prvima čestitala Frančesku La Kameri na reizboru za generalnog direktora Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije.

Na sastanku je rečeno da se region Jugoistočne Evrope odlikuje izuzetnim potencijalom za proizvodnju električne energije iz OIE po konkurentnim cenama, ali da uprkos značajnim realizovanim ulaganjima to još nije dovoljno za uspešnu zelenu tranziciju.

La Kamera je zahvalio na aktivnom učešću Srbije na Skupštini IRENA. Podsetivši da je ta međunarodna organizacija veoma prisutna u regionu Jugoistočne Evrope, ponudio je stručnu i tehnološku podršku Srbiji u definisanju instrumenta za detektovanje i mapiranje potencijala OIE, u čemu je IRENA već učestvovala u nekoliko zemalja regiona. La Kamera je istakao da je IRENA, osim za podršku mapiranju potencijala OIE, zainteresovana i za podršku u definisanju konkretnih koraka za implementaciju kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih planova.

Međunarodna agencija za obnovljive izvore energije je prva međunarodna organizacija specijalizovana za obnovljive izvore energije. Osnovana je u Bonu 2009. godine i danas broji 167 država članica, uz EU kao 168 člana.

Energetski portal

Šta nam donosi budućnost? Veštačkom inteligencijom u borbi protiv klimatskih promena

18.01.2023

technology-tehnologija-veštačka-inteligencija — Foto-ilustracija: Pixabay ( Tungnguyen0905)

Naučnici širom sveta godinama unazad pokušavaju da pronađu načine kako da umanje efekte klimatskih promena, pogotovu kada su u pitanju visoke temperature i otapanje glečera. Tako je tim istraživača sa Univerziteta u Lidsu i Univerziteta u Bristolu otišao korak dalje te su razvili veštačku inteligenciju koja će pratiti pukotine ili frakture na poznatom glečeru Thvaites na zapadnom Antarktiku.

Thvaites je veoma važan deo Antarktičkog ledenog pokrivača, jer sadrži dovoljno leda da podigne globalni nivo mora za oko 60 centimetara, i mnogi strahuju da bi mogao ubrzano da krene da se „povlači“ i ugrozi priobalne zajednice širom sveta.

Ovaj tim istraživača prilagodio je algoritam veštačke inteligencije koji je prvobitno bio razvijen za identifikaciju ćelija na mikroskopskim slikama, kako bi uočio pukotine koje se formiraju u ledu koristeći satelitske snimke glečera. Kako dalje navode, korišćenje veštačke inteligencije omogućiće im da preciznije prate i reaguju na promene na ovom važnom glečeru.

Tokom istraživanja otkrivena je složena interakcija između formiranja pukotina i brzine toka leda, jer kada se tok leda ubrza ili uspori, prema rečima naučnika, verovatno će doći do formiranja pukotina. Zauzvrat, povećanje pukotina dovodi do promene brzine leda kako se menja nivo trenja između leda i stene ispod.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Bethany Legg)

Dr Ana Hog, autor studije, objasnila je da se inače smatra da se dinamičke promene na glečerima dešavaju u vremenskim razmacima od decenije do vekova, pa joj je bilo iznenađujuće to što ovaj ogroman glečer ubrza i uspori tako brzo.

Tristan Suravi-Stepnei, vodeći autor rada i doktorski istraživač u Lidsu, dodao je da je lepa stvar u vezi sa ovom studijom preciznost sa kojom su pukotine mapirane.

Ovo nije jedini tim istraživača koji smatra da je veštačka inteligencija od značaja za rešavanje klimatske krize. Brojne organizacije već koriste veštačku inteligenciju za merenje emisije ugljen-dioksida, dok sa druge strane brojna postojeća rešenja koja se tiču klimatskih promena su često teško dostupna. Iako je ova “borba” i dalje na samom početku, mnogi naučnici i istraživači veruju da veštačka inteligencija može dosta da pomogne u praćenju i rešavanju ove krize.

Energetski portal

Kako snabdevač obračunava i prikazuje električnu energiju krajnjim kupcima?

18.01.2023

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (AJS1)

Ministarstvo rudarstva i energetike je na osnovu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije donelo Pravilnik o načinu proračuna i prikazivanja udela svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energiji.

Ovim pravilnikom bliže se propisuje način na koji se krajnjem kupcu proračunava i prikazuje udeo svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energiji, kao i način kontrole proračuna.

Utvrđivanje udela svih vrsta izvora energije, u prodatoj električnoj energiji za prethodnu kalendarsku godinu krajnjim kupcima, snabdevač utvrđuje tako što proračunava:

udeo svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energiji koju je prodao svim svojim krajnjim kupcima;
udeo svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energiji koju je prodao svojim krajnjim kupcima koji koriste isti tarifni paket usluga.

U tim proračunima električna energija se deli na: solarnu energiju, energiju vetra, hidroenergiju, geotermalnu energiju, energiju iz biomase, energiju iz obnovljivih izvora čiji izvor nije određen, energiju iz kamenog uglja, energiju iz mrkog uglja i lignita, energiju iz prirodnog gasa, energiju iz naftnih derivata, energiju iz fosilnih goriva čiji izvor nije određen, kao i nuklearnu energiju.

Struktura električne energije, proizvedene u sistemu podsticaja, utvrđuje se, kako se ističe, za ukupnu električnu energiju koju su povlašćeni proizvođači električne energije proizveli u prethodnoj kalendarskoj godini.

Garantovani snabdevač, odnosno ovlašćena ugovorna strana, utvrđuje i javno objavljuje na svojoj internet stranici izveštaj o količinama i strukturi električne energije proizvedene u sistemu podsticaja do kraja februara tekuće godine, za prethodnu godinu.

Pročitajte još:

Metodologija za proračun i prikazivanje udela svih vrsta izvora energije

Prilikom prikazivanja strukture proizvedene električne energije u sistemu podsticaja, garantovani snabdevač koristi podele izvora energije, i prikazuje strukturu električne energije proizvedene u sistemu podsticaja.

U pravilniku je naglašeno da se udeli svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energiji krajnjim kupcima izračunavaju primenom odgovarajućih matematičkih formula utvrđenih ovom metodologijom.

Operator prenosnog sistema proračunava nacionalni rezidualni miks metodologije na osnovu podataka o:

proizvedenoj električnoj energiji proizvođača za svaku elektranu koja je priključena na prenosnu, distributivnu, odnosno zatvorenu distributivnu elektroenergetsku mrežu;
ukupno prodatoj električnoj energiji svim krajnjim kupcima na prenosnoj, distributivnoj, odnosno zatvorenoj distributivnoj elektroenergetskoj mreži;
gubicima električne energije u prenosnoj, distributivnoj, odnosno zatvorenoj distributivnoj elektroenergetskoj mreži;
ostvarenoj razmeni električne energije po pojedinim granicama;
razmeni atributa sa evropskim miksom atributa u skladu sa Metodologijom;
iskorišćenim i isteklim garancijama porekla;
preuzetoj i isporučenoj električnoj energiji od strane kupaca – proizvođača.

Takođe, u pravilniku se napominje da je nacionalni rezidualni miks struktura električne energije prodate u Srbiji, čija struktura porekla nije dokazana iskorišćenim garancijama porekla, a koja je neophodna snabdevačima za proračun udela svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energiji krajnjim kupcima.

Operator prenosnog sistema do 31. maja tekuće godine objavljuje na svojoj internet stranici godišnji izveštaj o nacionalnom rezidualnom miksu za prethodnu kalendarsku godinu.

Šta sve godišnji izveštaj treba da sadrži?

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Po Pravilniku se ističe da godišnji izveštaj treba da sadrži podatke o proizvodnji i potrošnji električne energije u Srbiji, uvozu i izvozu električne energije, uzimajući u obzir strukturu električne energije. Zatim podatke o izdatim, isteklim i iskorišćenim garancijama porekla električne energije u Srbiji. Potom podatke o strukturi nacionalnog rezidualnog miksa i podatke koje je koristio prilikom utvrđivanja strukture nacionalnog rezidualnog miksa i na kraju udele pojedinih izvora energije u nacionalnom rezidualnom miksu.

Nedeno je da snabdevači dostavljaju krajnjim kupcima jednom godišnje, u periodu od 1. do 31. jula tekuće godine, za prethodnu kalendarsku godinu, izveštaj koji sadrži prikaz udela svih vrsta izvora energije u električnoj energiji koju su prodali svojim krajnjim kupcima.

Izveštaj se dostavlja kao sastavni deo računa, ili uz račun za prodatu električnu energiju, koji se izdaje u periodu od 1. do 31. jula tekuće godine.

Snabdevači, pre dostavljanja izveštaja krajnjem kupcu, na svojoj internet stranici objavljuju sledeće informacije za prethodnu kalendarsku godinu:

udele pojedinih izvora energije u ukupno prodatoj električnoj energiji svim svojim krajnjim kupcima;
strukturu energije iskorišćenih garancija porekla električne energije svim svojim krajnjim kupcima;
link ka izveštaju operatora prenosnog sistema za prethodnu kalendarsku godinu
link ka internet stranici registra garancija porekla, kao i garantovanog snabdevača, u vezi sa sistemom podsticaja.

Za potrebe kontrole proračuna, snabdevač dostavlja Agenciji za energetiku Republike Srbije do 31. jula tekuće godine, za prethodnu godinu podatke o ukupno prodatoj električnoj energiji svojim krajnjim kupcima, zatim podatke o ukupno iskorišćenim garancijama porekla za svaki tarifni paket usluga, dostavlja i podatke o strukturi prodate električne energije za svaki tarifni paket usluga posebno, u skladu sa Metodologijom, kao i ogledni primerak izveštaja krajnjem kupcu i najmanje jedno izveštavanje kupcu koje je poslao u prethodnoj godini.

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o načinu proračuna i prikazivanja udela svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energiji.

Izvor: Biznis.rs

Isplativa i sigurna investicija u izgradnju solarne elektrane

18.01.2023

miroslav.lutovac — Foto: Ljubaznošću Miroslava Lutovca

Novi zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), kao i subvencije države za nabavku opreme za solarnu elektranu, stvorili su uslove za tržišni „bum“. Građani i privrednici pokazali su veliku zainteresovanost, pa je skok u prodaji i izgradnji solarnih elektrana gotovo očekivan. Prema podacima Ministarstva za rudarstvo i energetiku do sada je status kupca – proizvođača odobren za oko 5 MW novih solarnih elektrana, dok je u postupku gotovo sto megavata. Kakve finansijske dobiti mogu da očekuju privrednici u statusu kupca-proizvođača i da li je veća isplativost modela Zajednice OIE, pitali smo Miroslava Lutovca, savetnika predsednika PKS za energetiku.

EP: Donošenjem novog zakona iz oblasti energetike i rudarstva i podzakonskih akata stvoreni su uslovi da privrednici kroz izgradnju solarne elektrane u statusu kupca-proizvođača mogu da smanje troškove svog poslovanja. Koliko su privrednici u našoj zemlji spremni na promene?

Miroslav Lutovac: Postoje dva osnovna motiva zbog kojih se naši privrednici, ali i domaćinstva, odlučuju da investiraju u izgradnju solarne elektrane za zadovoljenje sopstvenih potreba. To su finansijska i ekološka dobrobit. Naravno, finansijska dobrobit je opredeljujuća i tu spadaju prihvatljiv period za povraćaj investicije od pet do šest godina i minimalni operativni troškovi, odnosno troškovi održavanja. Sve ovo čini investiciju veoma privlačnom. Praktično, to znači da možete obezbediti potrebe za električnom energijom za period od oko 25 godina, koliko se procenjuje da je životni vek elektrane, plaćajući avansno ukupnu energiju za ovaj period po ceni koja je četiri puta niža od trenutno važeće. Za pravna lica, odnosno privrednike, primenjuje se nepovoljnija metodologija. To znači da je cena viškova energije koji su predati energetskom sistemu niža od one koja se preuzima. Uprkos tome, interesovanje je veliko i sigurno je da će biti i veće kako bude rasla tržišna cena električne energije.

U fokusu:

EP: Zakon sada dozvoljava osnivanje udruženja, odnosno Zajednica, koje bi omogućile da se mali proizvođači organizuju i da viškove energije iz obnovljivih izvora ponude tržištu. Kakva su dosadašnja iskustva u radu ovih Zajednica?

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Miroslav Lutovac: Članovi Zajednice obnovljivih izvora energije (Zajednice) mogu biti fizička ili pravna lica (pod uslovom da proizvodnja energije iz obnovljivih izvora ne predstavlja osnovnu ili pretežnu delatnost), jedinice lokalne samouprave ili drugi vidovi mesne samouprave. Osnovni cilj formiranja Zajednice je korišćenje obnovljivih izvora energije za zadovoljenje potreba njenih članova. Objedinjavanjem većeg broja manjih obnovljivih izvora energije, Zajednica može postati relevantan učesnik ntržištu električne energije, direktno ili preko posrednika. Na taj način se mogu ostvariti povoljniji finansijski efekti. Prema mojim saznanjima, do sada su formirane dve Zajednice, ali postoje inicijative privrednika za formiranje još nekoliko ovakvih udruženja. Rano je govoriti o ostvarenim efektima, ali se može očekivati da model Zajednice bude i isplativiji od modela kupca–proizvođača.

EP: Loši hidrološki uslovi ovog leta uticali su na smanjenje proizvodnje energije u hidroelektranama Srbije. Da li je rad termoelektrana ugrožen ovim nepovoljnim okolnostima?

Miroslav Lutovac: U godišnjem bilansu proizvodnje električne energije, hidroelektrane učestvuju sa oko 30 odsto. Proizvodnja hidroelektrana direktno zavisi od hidrološke situacije i u tom smislu pored količine padavina od velikog značaja je i da dotoci ne budu ekstremni (periodi velikih padavina i periodi velikih suša). Ova godina je bila veoma sušna, iako se situacija znatno popravila u novembru. Sa velikom sigurnošću možemo očekivati da će u ovoj godini proizvodnja električne energije iz hidroelektrana biti znatno ispod višegodišnjeg proseka. Osim što smanjena proizvodnja iz hidroelektrana direktno utiče na povećanje prosečne proizvodne cene električne energije, niski dotoci u velikoj meri utiču na fleksibilnost rada elektroenergetskog sistema, a u izvesnoj meri i na njegovu stabilnost i pouzdanost.

EP: Na koji način nizak dotok vode može da bude pretnja za termoelektrane i kakva je trenutno situacija sa dotokom vode?

Miroslav Lutovac: Za normalan rad termoelektrana su potrebne velike količine vode. Naše najveće termoelektrane, u Obrenovcu i Kostolcu, koriste vodu iz Save i Dunava. Voda iz reka se crpi posebnim sistemima za vodosnabdevanje na čijem početku se nalaze usisne korpe porinute u vodotokove. Kada je vodostaj takav da je nivo reka veoma nizak, odnosno blizu ili na nivou usisnih korpi, rad sistema za vodosnabdevanje se mora zaustaviti kako bi se sprečila oštećenja. To uslovljava i obustavljanje rada termoelektrane. Trenutna hidrološka situacija je takva da nivo vodotokova ne predstavlja opasnost za bezbedan rad termoelektrana. U narednom periodu, sa padom temperature opadaće i dotoci, ali se ne očekuje kritično stanje nivoa reka koje bi moglo da ugrozi rad termoelektrana.

Intervju vodila: Katarina Vuinac

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Nemačka planira izgradnju probne staze za bežično punjenje električnih vozila

18.01.2023

traffic-saobraćaj-svetla-autoput — Foto-ilustracija: Pixabay

U Nemačkoj je u planu izgradnja probne staze koja bi mogla da omogući električnim vozilima bežično punjenje tokom same vožnje, prenose nemački mediji.

Realizacija je zamišljena tako da se ispod površine puta postave namotaji koji će stvarati magnetno polje, a koje će zatim stvarati struju za punjenje baterija na vozilima koja poseduju opremljenost odgovarajućim kontra-namotajem.

Puštanje u rad probne staze dužine jednog kilometra planirano je sredinom 2025. godine u severnoj Bavarskoj, a tačna lokacija biće naknadno određena.

Pročitajte još:

Broj električnih vozila se povećava, a time i gužve na stanicama za punjenje, zbog čega bi uspešna realizacija ove ideje bila od velikog značaja za postojeće vozače električnih vozila, ali bi bila i podsticaj za buduće korisnike ovih vozila.

Ipak, biće potrebne godine pre nego što ovakvi putevi budu mogli da se grade na dužim rutama i u serijama.

Energetski portal

Potpećko jezero kod Priboja ponovo preplavljeno smećem

18.01.2023

Kao i uvek posle većih padavina, Potpećko jezero na Limu kod Priboja preplavljeno je smećem.

Najveći deo plutajućeg otpada zadržava se na lančanicama tri kilometra uzvodno od hidroelektrane Potpeć.

Ekipe EPS-a, „Srbijavoda“ i pribojske opštine prethodnih dana izvukle su više od 200 kamiona raznog otpada.

Siniša Laković iz Eko-udruženja „Jastreb“ Priboj kaže da je procena da ima 10.000 kubika i sve što se izvadi prevozi se u pretovarnu stanicu na Bistrici, a odatle se prevozi na regionalnu deponiju u Užice.

„Nadamo se da ćemo za deset do 15 dana uspeti da saniramo ovo, a sa svakim povećaljnjem Lima dobijamo i novu količinu smeća“, rekao je Laković, prenosi RTS.

Pročitajte još:

Već godinama čitamo o plutajućem otpadu u Potpećkom jezeru. Početkom 2021. godine iz jezera je izvađeno preko deset hiljada kubika otpada. Tada je, povodom problema sa otpadom na Limu i Drini održan sastanak sa nadležnim ministrima iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine čiji je povod bio da se nađe adekvatno rešenja decenijskog problema.

Ministarka je predložila da tri države potpišu memorandum o razumevanju, na osnovu kojeg će se sprovoditi neophodne aktivnosti.

Energetski portal

1...215216217...1.537 Page 216 of 1.537

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM