Prema najnovijim podacima UNESKO-a, u toku je ubrzano topljenje glečera i trećina njih je na putu da se otopi do 2050. godine. Naučnici već godinama upozoravaju na to da se glečeri brzo tope, te i da to ima uticaja na celu planetu.
Na sreću još uvek je moguće spasiti druge dve trećine glečera i to ako porast globalnih temperatura ne pređe 1,5 stepeni Celzijusovih u odnosu na predindustrijski period, navedneo je na sajtu UNESKO-a. To će biti najveći izazov za COP27.
Na 50 lokacija svetske baštine UNESKO-a nalazi se ukupno 18.600 glečera koji pokrivaju oko 66.000 kvadratnih kilometara, što predstavlja skoro 10 odsto ukupne površine glečera na Zemlji.
Nova studija UNESKO-a, urađena u partnerstvu sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), pokazuje da se ovi glečeri ubrzano povlače od 2000. godine zbog emisije ugljen-dioksida, odnosno visokih temperatura.
Kako se dalje navodi, glečeri gube 58 milijardi tona leda svake godine što je ekvivalentno kombinovanoj godišnjoj upotrebi vode Francuske i Španije i odgovorni su za skoro pet odsto uočenog globalnog porasta nivoa mora.
Pročitajte još:
Poslednji glečeri Kilimandžara će nestati, kao i oni na Alpima i u Nacionalnom parku Josemiti u SAD.
Prema predviđanjima ugrožen je i Durmitor u Crnoj Gori.
“Ovaj izveštaj je poziv na akciju. Samo brzo smanjenje nivoa emisije CO2 može spasiti glečere i izuzetan biodiverzitet koji zavisi od njih. COP27 će imati ključnu ulogu u pronalaženju rešenja za ovo pitanje. UNESKO je odlučan da podrži države u ostvarivanju ovog cilja”, rekla je Odre Azula, generalna direktorka UNESKO-a.
UNESKO predlaže osnivanje Međunarodnog fonda za praćenje i očuvanje glečera.
Od glečera, direktno ili indirektno zavisi polovina čovečanstva, kao i značajan deo biodiverziteta i ekosistema.
Otapanje glečera utiče i na nestašicu vode, a u velikoj meri povećava rizik od prirodnih katastrofa kao što su poplave i raseljevanje ljudi zbog porasta nivoa mora.
Milica Radičević
