Podrška EU unapređenju energetske bezbednosti Srbije

16.05.2023

električna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

O procesu energetske tranzicije, reformama u tom sektoru i podršci EU unapređenju energetske bezbednosti naše zemlje razgovarali su Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike i Jan Kopman, generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR).

Ministarka je ukazala na posvećenost planiranju važnih projekata u energetskom sektoru, čiji će fokus biti izgradnja novih energetskih kapaciteta i veće korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE), a koji će se uskoro naći pred Vladom Srbije.

“U toku je izrada strateških dokumenata kojima ćemo do kraja godine definisati ciljeve u OIE, energetskoj efikasnosti i emisijama gasova i odrediti naš put u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji”, napomenula je ona.

Kako je podsetila nedavno su usvojene izmene Zakona o korišćenju OIE, čime se omogućava uvođenje novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, i to na način koji neće ugroziti sigurnost elektroenergetskog sistema.

Prema njenim rečima, nastavlja se usklađivanje pravnog okvira sa regulativom Evropske unije u okviru Klastera 4 – Zelena agenda i održiva povezanost i sprovođenje neophodnih reformi koje su deo pregovora o pristupanju EU, piše u saopštenju.

Uz podršku Evropske unije, kako je napomenula, realizuje se izgradnja gasne interkonekcije između Niša i Dimitrovgrada, što će Srbiji omogućiti diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom i dodatne kapacitete tog energenta.

Pročitajte još:

Đedović je zahvalila Evropskoj uniji na finansijskoj podršci u izgradnji nove gasne interkonekcije koja će biti završena na jesen i preko koje će se obavljati snabdevanje gasom iz Azerbejdžana, LNG terminala u Aleksandropolisu, kao i sa Srednjeg i Bliskog istoka.

Takođe, kako je dodala, u saradnji sa EU priprema se dokumentacija za izgradnju interkonekcije sa Severnom Makedonijom, koja će omogućiti dodatne kapacitete i gasifikaciju juga Srbije.

Ministarka je rekla da je Evropska unija donirala 165 miliona evra za povećanje broja domaćinstava koja mogu da dobiju popuste na računima za električnu energiju i gas.

Prema njenim rečima, više od 190.000 domaćinstava može da umanji svoje račune ako se prijave za status energetski ugroženih kupaca, što je veoma važno zbog energetske krize i rasta energetskih troškova.

Kopman je istakao snažnu podršku Evropske unije diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom, koja je veoma važna tema za EU od početka rata u Ukrajini.

On je ukazao na važnost nastavka reformi i razdvajanja u gasnom sektoru, kao i nameru EU da region Zapadnog Balkana učestvuje u zajedničkoj nabavci gasa, a kasnije i zelenog vodonika, radi smanjenja energetske neizvesnosti.

Energetski portal

Nastavlja se saradnja sa EU u oblasti transporta i infrastrukture

16.05.2023

O nastavku saradnje Srbije i EU u oblasti transporta i infrastrukture, razgovarali su ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i generalni direktor u Generalnom direktoratu za susedstvo i proširenje EU Gert Jan Kopman.

Ministar Vesić iskazao je zahvalnost Kopmanu na pomoći Evropske unije Srbiji, podsećajući na to da je nedavno potpisan najveći grant EU u vrednosti od čak 610 miliona evra za izgradnju brze pruge Beograd–Niš.

Kako je ministar naveo, imamo mnogo planova među kojima su projekti železničke i putne infrastrukture. On je pozvao kompanije iz Unije da učestvuju na tenderima koji će biti raspisani, pre svega u projektu izgradnje brze pruge Beograd–Niš.

U planu je sastanak resornih ministara Mađarske, Srbije, Severne Makedonije, Grčke, Turske i Albanije o daljem železničkom povezivanju brzom prugom od Niša ka Skoplju i dalje ka Solunu, Istanbulu i Tirani, kao i izgradnja brze pruge od Beograda, preko Zagreba i Ljubljane, do Beča, odnosno do Venecije, preneo je ministar Kopmanu.

Pročitajte još:

Takođe, ukazao je i na najvažnije projekte u putnoj infrastrukturi, među kojima su auto-put Niš–Merdare, koji finansijski pomaže EU, kao i izgradnja auto-puta Beograd–Sarajevo, te buduće brze saobraćajnice kroz sever Vojvodine, od mađarske do rumunske granice sa Srbijom.

,,Budućnost Srbije i regiona je u povezivanju. Infrastrukturnim povezivanjem pospešuje se ekonomski napredak, a uz ekonomski razvoj i politički problemi će se lakše rešavati’’, objasnio je ministar i naglasio da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u Evropskoj uniji.

Kopman je istakao da EU pozdravlja najavljeno ukidanje Zakona o linijskoj infrastrukturi, koje je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, za koji je Evropska komisija tražila unapređenje u transparentnosti i postupcima konkurentne nabavke.

On je podsetio na to da se, u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, očekuje donatorska konferencija EU, na kojoj će donatori razmatrati dalju podršku mogućim projektima.

,,Posvećeni smo napretku Srbije i nastavićemo da pružamo podršku zemlji na putu ka Evropskoj uniji’’, poručio je Kopman i ocenio da je dobro da se zemlje regiona infrastrukturno povezuju.

Kako je dodao, važno je da regulativa u Srbiji bude usklađena sa evropskim standardima i propisima, i u tom smislu pohvalio najavljeno ukidanje Zakona o linijskoj infrastrukturi, izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, Nacionalnu transportnu strategiju, kao i set železničkih zakona čije usvajanje predstavlja potpuno usaglašavanje Srbije u ovoj oblasti sa EU.

Kopman je na sastanku u Vladi Srbije, kojem je šrisustvovao i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, rekao da bi voleo da vidi više evropskih kompanija angažovanih na projektima u Srbiji.

Energetski portal

WWF poziva na globalnu zabranu štetnih i nepotrebnih jednokratnih plastičnih proizvoda

15.05.2023

cup-čaša-plastika — Foto-ilustracija: Pixabay

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF poziva vlade da podrže globalne zabrane i postepeno ukidanje štetnih jednokratnih plastičnih proizvoda poput plastičnog pribora za jelo, e-cigareta, mikroplastike u kozmetici i sl. Ovaj apel stiže uoči pregovora o UN-ovom sporazumu o zagađenju plastikom koji će bit održan u Parizu od 29. maja do 2. juna 2023.

WWF je naručio niz novih izveštaja koji su danas objavljeni, a koji identifikuju najštetnije plastične proizvode koji zagađuju životnu sredinu i predlažu globalne mere kontrole neophodne za eliminaciju, umanjenje ili sigurno upravljanje tim predmetima. Organizacija zagovara da se ove mere uključe u tekst sporazuma koji će biti objavljen uoči sledeće runde pregovora u decembru 2023. godine.

Istraživanje nudi niz opcija koje mogu da doprinesu rešavanju najhitnijih izazova zagađenja plastikom u sklopu novog globalnog sporazuma, tako što plastične proizvode deli u dve grupe – one koje možemo značajno da smanjimo ili eliminišemo u kratkom roku (razred I) i one koje trenutno ne možemo značajno da smanjimo ili eliminišemo, ali zahtevaju globalne mere kontrole kako bi se promovisalo recikliranje i odgovorno upravljanje i zbrinjavanje (razred II). Analiza deli proizvode u široke kategorije na osnovu rizika zagađenja, a WWF veruje da će to pomoći svrsishodnoj regulaciji na globalnom nivou, umesto da se donose zakoni za pojedinačne plastične predmete – što može da bude kompleksno i da stvori moguće pravne praznine.

Pročitajte još:

„Zaključani smo u sistemu u kome proizvodimo količinu plastike koja je mnogo veća nego što bilo koja zemlja na svetu može pravilno „da iznese“ na svojim leđima. To dovodi do krize zagađenja, a svoja leđa tu „podmeće“ upravo najugroženija grupa ljudi – prosečni građani, a ne bogataši“, kaže Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije. „Ako odmah ne reagujemo, situacija će se samo pogoršati. Prema trenutnim saznanjima, do 2040. godine globalna proizvodnja plastike će biti udvostručena“, istakla je Kalauz.

Foto-ilustracija: Unsplash (Naja Bertolt)

Iako je plastika jeftina i svestrana, s neograničenim mogućnostima za upotrebu u mnogim industrijama, skoro polovina sve plastike koristi se za proizvodnju kratkotrajnih ili jednokratnih proizvoda koji se razgrađuju stotinama godina, a većina se upotrebljava u zemljama s visokim i srednjim primanjima. Nažalost, recikliranje nije dovoljno jer se globalno reciklira manje od 10 odsto plastičnih proizvoda.

Svesni ovog ogromnog problema i WWF Adria, kao regionalni ogranak svetske organizacije za zaštitu prirode, započeo je s aktivnostima usmerenim na rešavanje problema plastike, uključujući aktivnosti izvlačenja zaostalog ribolovnog alata iz mora, koji još stotinama godina može da ima ribolovačku funkciju, a istovremeno je ogroman zagađivač – od plastike.

„Ali ne radi se samo o plastikom zagađenom moru, pogledajte naše reke, plastične kese koje se vijore na granama drveća ili parkove u kojima skoro da se trava ne vidi od prazne plastične ambalaže….Nije reč samo o zagađenju, već i o kvalitetu našeg života i životne sredine, zato je važno da jedinstveno postupamo. Takođe, voleli bismo da vidimo i mnogo veću spremnost korporativnog sektora da se stvarno uhvati u koštac sa ovim problemom“, zaključuje Kalauz.

Eliminisanje visokorizične i nepotrebne jednokratne plastike je prvi korak ka stvaranju pravednije i kružne (cirkularne) ekonomije, ali ugovor mora da osigura priznanje i uključivanje onih koji bi mogli da budu pogođeni takvim zabranama, poput radnika koji se bave otpadom. Pregovori u Parizu jedinstvena su prilika da se predlože globalne mere koje bi, napokon, mogle da nas udalje od jednostranog načina razmišljanja – onog koji podstiče dvostruku krizu – krizu prirode i klime. Tako bismo mogli da budemo usmereni ka putu pozitivnog uticaja na prirodu, a samim tim i ka sopstvenom opstanku.

Izvor: WWF

Najveća solarna elektrana u Hrvatskoj puštena u rad

15.05.2023

solarna-elektrana-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Najveća solarna elektrana u Hrvatskoj – Obrovac, instalisane snage 8,7 MW puštena je u rad.

Solarna elektrana Obrovac izgrađena je na području bivše fabrike, prostire se na površini od 117.137 m2, ima 27.544 solarnih panela domaćeg proizvođača i u nju je uloženo 6,9 miliona evra.

Očekuje se da godišnje proizvodi oko 11,3 miliona kilovat-sati (kWh), što će moći da podmiri potrebe više od 3.500 domaćinstava.

Ovu solarnu elektranu u rad su pustili Andrej Plenković, predsednik Vlade Republike Hrvatske i Frane Barbarić, predsednik Uprave Hrvatske elektroprivrede.

„Solarna elektrana Obrovac, zajedno sa Stankovcima, obnovljivi su izvori koji mogu da snabdevaju više od pet hiljada domaćinstava. Odlukama o dokapitalizaciji HEP-u ćemo omogućiti i dalja ulaganja. Vlada će pomagati HEP-u, ne samo da investira u obnovljive izvore, nego da bude snažna hrvatska, ali i regionalna kompanija“, izjavio je Andrej Plenković.

Pročitajte još:

Nakon ove solarne elektrane, HEP će uskoro u rad pustiti i Donju Dubravu, snage 9,9 MW koja će biti najveća solarna elektrana u Hrvatskoj. Do kraja leta, HEP će u pogonu imati još dve solarne elektarne, navodi se na sajtu ovog preduzeća.

Uporedo uz ulaganje u obnovljive izvore, HEP ulaže i u jačanje distributivne i prenosne mreže kako bi mogli da priključe sve više proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Energetski portal

Kako se planski i sistemski postaje “zelena” kompanija

15.05.2023

Foto: ProCredit banka – Marina Mijić, šef Odeljenja za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine ProCredit banke

Održivost je sve važnija tema, na svim nivoima – od ličnog do korporativnog. Jer klimatske promene ubrzano menjaju planetu, a time utiču na našu i sudbinu svih živih bića. Prema NASA istraživanjima, verovatnoća da ljudsko delovanje i ljudski faktor uzrokuju globalno zagrevanje veća je od 95 odsto! Zato smo mi ti koji klimatskim promenama treba da kažemo – STOP.

Želimo da poslujemo održivo – odakle da krenemo?

Za vlasnike preduzeća, lidere i kompanije održiva poslovna praksa postala je imperativ. Kako jedna kompanija da počne plansku “borbu” za zeleniju budućnost?

Sjajan model iz našeg poslovnog okruženja je ProCredit banka – prva banka u Srbiji koja poseduje međunarodne sertifikate ISO 14001 : 2015 i GC-MARK – GREEN COMPANY, kojima se potvrđuje da banka sistemski upravlja zaštitom životne sredine, baš u svim segmentima svog poslovanja.

“ProCredit Bank Srbija je praktično od osnivanja u svoju strategiju poslovanja na centralno mesto postavila održivo poslovanje, odnosno brigu o zaštiti životne sredine. Šta to u praksi znači? Da naša banka poštuje striktna pravila na svim nivoima poslovanja, koja su definisana tako da se zaustave negativni uticaji na životnu sredinu. Ukratko: kontrolisano trošimo papir, i to 100 odsto recikliran, većinu procesa sa stanovništvom i privredom radimo online, ne koristimo plastiku u svom radnom okruženju, sva naša poslovna vozila su na električni pogon. U odnosu sa klijentima naša banka promoviše i finansira zelene investicije: solarne elektrane, toplotne pumpe, izolaciju, električna i hibridna vozila. Vrlo smo striktni u tome i svi akteri u našem poslovnom “lancu” moraju dokazano biti ekološki osvešćeni i primenjivati sve to u praksi, inače ne možemo da poslujemo. Zvuči restriktivno, ali to je jedini način da se naše aktivnosti zaista pozitivno odraze na našu okolinu”, rekla je Marina Mijić, šef Odeljenja za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine ProCredit banke.

Pročitajte još:

Da je ovakva strategija poslovanja ispravna, potvrdile su međunarodne institucije: od 2016. godine ProCredit banka je nosilac međunarodnog Standarda ISO 14001 : 2015, koji se odnosi na sistem upravljanja zaštitom životne sredine.

“Svoj “zeleni put” ProCredit banka je ove godine potvrdila još jednim međunarodnim sertifikatom GC-MARK: GREEN COMPANY. Ovaj standard potvrđuje da ProCredit banka sistemski i efektivno upravlja zaštitom životne sredine, tj. da ima resurse i znanje da prepozna i spreči sve rizike u poslovanju koji se tiču zaštite životne sredine. Mi smo utabali taj put i bez kompromisa ostajemo na njemu”, dodala je Marina Mijić.

Izvor: ProCredit banka

Da li će termoelektrana Gacko spaljivati evropsko smeće?

15.05.2023

termoelektrana_ugalj_Ugljevik — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Termoelektrana u Gacku planira da u proizvodnji struje pored uglja koristi alternativno RDF gorivo nastalo iz komunalnog otpada koje bi se spaljivalo prilikom zagrejavanja parnog kotla.

Iako se ovaj energent uveliko koristi u Evropi, kao i u nekim cementarama u BiH, stručnjaci i aktivisti za zaštitu životne sredine upozoravaju da se proces mora odvijati u strogo kontrolisanim uslovima kako elektrana u Gacku ne bi postala još veći zagađivač neko što je to sada.

Uprava sigurno ne može očekivati blagonaklonost lokalnog stanovništva čije je nezadovoljstvo zbog prašine i pepela iz ovog postrojenja svakim danom sve veće. Nepovoljno je i to što među ljudima sa tog kraja ne uživaju veliko poverenje.

Plan je da se u pećima termoelektrane dnevno spaljuje do 1.200 tona RDF goriva, s tim da bi u početnoj eksperimentalnoj fazi dnevna potrošnja bila 360 tona.

Uprava je izradila prethodnu procenu uticaja na životnu sredinu i uveliko je u procesu ishodovanja ekološke dozvole kod resornog ministarstva.

U njoj se navodi da im je osnovna namera bila da budu efikasniji i manje štetni po životnu sredinu.

„Očekivani benefiti navedenog eksperimentalnog rada postrojenja su smanjenje količine uglja u termoelektrani, smanjenje emisije štetnih materija u vazduhu, naročito CO2 i SO2, smanjenje nastalog pepela, uz istovremeno povećanje proizvodnje električne energije“, stoji u studiji.

Pročitajte još:

U njoj piše da RDF i ugalj imaju različite vrednosti udela pepela što znači da će pri sagorevanju nastajati nešto niža količina pepela.

Takođe, udeo ukupnog sumpora u uglju je veći nego kod RDF goriva, što znači da će kod suspaljivanja doći do smanjenja količine sumpornog dioksida u dimnim gasovima.

„Sastav pepela prilikom sagorevanja neće se značajno menjati, pa se stoga ne očekuju dodatni problemi u radu parnih kotlova vezani za promenu sastava pepela“, nalaz je iz studije.

U ovom dokumentu se i priznaje da su zbog rada RiTE Gacko pojedine performanse životne sredine mnogo lošije nego u većini ostalih evropskih gradova poput kvaliteta vazduha, slatkovodnih tokova, otpada i otpadnih voda, zbog čega je potreban veliki oprez.

Za potrebe spaljivanja uglja i RDF-a mora se ugraditi dodatna merna oprema. Trenutno se u termoelektrani ne provode merenja emisije teških metala, dioksina i furana u dimnom gasu.

Preispitati dosadašnji rad i zagađenje koje pravi termoelektrana

U Centru za životnu sredinu pojašnjavaju da RDF gorivo nastaje tako što se uzimaju razne kategorije otpada, osim opasnog, koji se zatim tretira da bude odgovarajuće veličine, vlažnosti i gustine, pa se zatim spaljuje.

„Sadržaj može da bude veoma različit i to je jedna od velikih opasnosti RDF -a, jer se često ne zna sastav i od kojeg otpada se sastoji“, kaže u Razgovoru za CAPITAL Milica Končar iz ove organizacije.

U prosečnom sadržaju RDF-a ima oko 30 odsto plastike, 12 odsto drveta, 10 odsto gume, 13 odsto papira i kartona, te 15 odsto tekstila, dok je 20 odsto sastava nepoznato.

„Korištenje RDF goriva u termoelektrana znači da će se razne vrste otpada spaljivati zbog svoje kalorijske vrijednosti. To je veoma zabrinjavajuće jer se spaljivanjem plastike stvaraju dioksini i furani koji su kancerogene materije. To se čak i navodi u Prethodnoj procjeni uticaja na životnu sredinu, a pored prisustva kancerogenih materija navode se i teški metali koji nastaju u procesu“, kaže Končar.

Prema njenoj oceni, ukoliko se počne sa upotrebom RDF goriva za očekivati je povećanje štetnih gasova koje će termoelektrana morati da kontroliše redovnim monitoringom i nizom filtera.

Foto-ilustracija: Pixabay (ustalij_pony)

Zbog toga je po njenoj oceni pravi trenutak za preispitivanje dosadašnjeg i trenutnog načina rada RiTE Gacko i zagađenja koje prouzrokuje.

„Ukoliko se sada ne vrši redovan i transparentan monitoring zagađenja, onda je veoma opasno krenuti sa ekperimentisanjem nove vrste goriva za koju se zna da proizvodi dodatne i veoma opasne zagađivače“, zaključuje Končar. Inače, zanimljivo je da se u studiji ni u jednoj rečenici ne navodi gdje bi se pronašlo gorivo u potrebnim količinama.

Nihad Harbaš, stručnjak iz oblasi energetike za CAPITAL kaže da ga pojedine cementare u BiH koje ga koriste u svom radu uvoze.

„U BiH nema dovoljno količina za tako velika postrojenja i zato se ide sa manjim odnosima u ukupnom udelu energenata koji se koriste za zagrejavanje ili proizvodnju struje“, priča on.

Ocenjuje da je u BiH postoji potencijal kada je RDF gorivo u pitanju, pogotovo u lokalnim zajednicama gde su formirane regionalne deponije.

Jedna od opcija je i uvoz, jer kako je rekao, Norveška plaća čak 50 evra po toni da se ovaj otpad spali van njihove zemlje.

„To je potencijal od kojeg se na efikasan način može proizvoditi toplotna ili električna energija ali uz sve mere zaštite na mestu gde se to gorivo koristi. Ovdje je najveći problem ekološke prirode. Prema svim dostupnim podacima imamo nedovoljne količine da bi se išta ozbiljno razmatralo, ali ovo gorivo može biti deo rešenja. U svakom slučaju treba oprezno i na strateškom nivou doneti smernice, gde, kako i na koji način se može koristiti“, zaključuje Harbaš.

Generalno, u evropskom zakonodavstvu RDF gorivo je definsiano kao kruto gorivo proizvedeno od neopasnog otpada koji se koristi za proizvodnju energije.

Prema podacima Konfereracije evropskih postrojenja za proizvodnju energije iz otpada CEWEP koja je krovna organizacija za više od 80 odsto takvih postrojenja u 23 evropske zemlje svakodnevno se u 499 postrojenja proizvodi električna i toplinska energija iz otpada.

Izvor: CAPITAL

Navodnjava se samo 72.000 hektara od dva miliona u Vojvodini – gde je „presušilo“

15.05.2023

navodnjavanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Svake dve-tri godine, Srbija zbog suše izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje, jer se od tri miliona hektara oranica navodnjava samo šest odsto. Da bi se povećale te površine, država je pre gotovo deceniju od Razvojnog fonda Abu Dabija podigla kredit od 97 miliona dolara. Šta je tim novcem izgrađeno od sistema za navodnjavanje i koliko poljoprivrednika koristi vodu iz kanala Dunav-Tisa-Dunav?

Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav dugačak je 730 kilometara. Građen je da obezbedi odvodnjavanje i navodnjavanje velikog dela vojvođanske žitnice. Meštani tvrde da se voda kao prirodno bogatstvo ne koristi dovoljno.

„Vodovodna mreža, kanali, sve je zaraslo u trsku. Vode nema, niko ne preduzima ništa, a svi poljoprivrednici plaćaju odvodnjavanje i navodnjavanje. Problem je dovesti vodu, očistiti kanale“, kaže Bojan Ungur, poljoprivrednik iz Kleka.

„Jedan deo atara ima baš dobru kanalsku mrežu i svake godine ima vode, dok bi za drugi deo atara trebalo nešto da se uradi na tom produbljivalu kanala“, kaže Boris Despot, poljoprivrednik iz Ravnog Topolovca.

Trenutno se navodnjava samo 72.000 hektara, od dva miliona u Vojvodini. Neophodno je da se poljoprivrednici prijave da bi koristili vodu iz kanalske mreže – do sada ih je tek nešto više od 200.

Igor Kolaković iz JVP „Voda Vojvodine“, kaže da su najveći problemi pri izgradnju novih kanala i sistema za navodnjavanje izrada planske dokumentacije, kao i regulisanje imovinsko-pravnih odnosa tj. ekspropiracija.

Pročitajte još:

„Vode Vojvodine su imale 30 projekata koje se finansiraju iz fonda Abu Dabija, 20 je završeno, 10 je trenutno u fazi izgradnje. Ukupna vrednost svih tih projekata iznosi oko 62 miliona evra i završetkom svih tih projekata dobićemo mogućnost za potencijalno navodnjavanje dodatnih 103.000 hektara obradivog zemljišta“, rekao je Kolaković.

Od kredita iz fonda Abu Dabija grade se nova kanalska mreža i crpne stanice u Sremu, Banatu, Bačkoj, Pančevačkom ritu i centralnoj Srbiji, što bi trebalo da omogući navodnjavanje oko 15 odsto zemljišta.

„Ono što smo utvrdili na terenu jeste da su najviše veliki poljoprivredni potrošači korisnici usluga sistema navodnjavanja. Krajnji cilj je da dođemo do onog malog poljoprivrednog proizvođača koji će moći da se priključi na sistem navodnjavanja, da ne mora da kopa bunare“, rekla je Maja Grbić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode.

Stručnjaci savetuju da se u delovima gde nema vode koriste bujične rečice i na njima prave akumulacije, kako bi se u sušnom periodu višak vode iskoristio za navodnjavanje oranica.

„Ne možemo navodnjavati svako zemljište, nema jednak potencijal za navodnjavanje odnosno vododržvost i vrlo često navodnjavanje odnosno nestručno navodnjavanje dovodi do nepovratnog narušavanja kvaliteta zemljišta, odnosno degardacije zemljišta. Svaka biljka ima svoje zahteve za vodom“, objašnjava prof. dr Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta.

Za efikasnije korišćenje i vode i zemljišta, stručnjaci savetuju da se pre sadnje uradi analiza zemljišta koja bi pokazala šta na njemu najbolje uspeva.

Jedna od preporuka je da se voćnjaci i vinogradi ne podižu u Vojvodini jer se navodnjavanjem i đubrenjem uništava plodna zemlja na kojoj najbolje uspevaju ratarske i povrtarske kulture.

Izvor: RTS

Do kraja decenije ulaganje od 15 milijardi evra u energetsku infrastrukturu

15.05.2023

struja koridor žice wires electric — Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

O saradnji Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ministarstva rudarstva i energetike u oblasti energetike, razgovarali su ministarka Dubravka Đedović i dekan i prodekan fakulteta.

Tokom posete fakultetu, ministarka je razgovarala i sa studentima i obišla više savremenih laboratorija koje se koriste za izvođenje nastave i doprinose kvalitetnijem obrazovanju budućih diplomaca koji će svoje znanje koristiti radeći u različitim delovima energetskog sektora.

,,Drago mi je da sam danas imala priliku da budem gost Mašinskog fakulteta, jer je školovanje budućih inženjera osnova energetskog sistema, kako danas, tako i u budućnosti, u kojoj nas očekuju krupne promene u procesu energetske tranzicije’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, velika je stvar sve što je urađeno da studenti stiču znanje u modernism laboratorijama, da se programi inoviraju i da prate ono što se dešava u svetu koji se ubrzano menja i tek će se menjati, posebno kad je reč o energetici.

Kako je navela, posebnu pažnju u razgovoru posvetili su temama kao što su obuka energetskih menadžera i energetskih savetnika koje sprovodi Mašinski fakultet u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

,,Energetski menadžeri su nam izuzetno važni, posebno za jedinice lokalne samouprave jer svojim radom utiču na ukupno smanjenje potrošnje energije. Programi energetske efikasnosti, su polje gde je saradnja između onih koji se bave naučno-istraživačkim radom i državnih institucija, kao i privrede, posebno važna’’, rekla je ministarka Đedović.

Ministarka je istakla da nas do kraja decenije očekuje ulaganje od 15 milijardi evra u energetsku infrastrukturu, a da je cilj da te projekte realizuje stručan obrazovan kadar sa Mašinskog i drugih fakulteta, kao i da ostanu da rade i doprinesu svojoj zemlji, koja ih je iškolovala.

Energetski portal

Okrugli sto ,,Unapređenje regulative u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada“

14.05.2023

environmental-protection-priroda-planeta-zemlja — Foto-ilustracija: Pixabay

U procesu poboljšanja regulatornog okvira za životnu sredinu i smanjenja administriranja u poslovanju kompanija, Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Organizacijom ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), organizuje okrugli sto ,,Unapređenje regulative u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada“.

Okrugli sto otvoriće moderator Siniša Mitrović, a tokom uvodnog obraćanja govoriće Sandra Dokić, državna sekretarka, Ministarstvo zaštite životne sredine i Mihajlo Vesović, direktor sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, Privredna komora Srbije.

O postojećoj zakonskoj regulative u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada, govoriće Mirjana Todorović, šef Odseka za razvoj sistema za upravljanje otpadom i saradnju sa JLS, Ministarstvo zaštite životne sredine.

Učesnicima će se obratiti i Sonja Roglić, načelnik Odeljenja za hemikalije, koja će pričati o vezi između otpada i hemikalija, dok će prof. dr Aleksandra Anić Vučinić govoriti o regulativi i praksi u Hrvatskoj u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada.

Na kraju će biti održana i diskusija između učesnika i koktel.

Događaj će se održati u sredu 17. maja 2023. godine, sa početkom u 10 časova na adresi Resavska 13-15, Privredna komora Srbije.

Za prisustvo na okruglom stolu potrebno je popuniti formular, koji možete da pronađete ovde.

Izvor: Privredna komora Srbije

Srbija 2023, zemlja promenjene klime

13.05.2023

sunce — Foto-ilustracija: Pixabay (pixel2013)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Po aktuelnim merenjima, srednja globalna temperatura povećala se za oko 1,1°C u odnosu na predindustrijsko doba. Ali ovaj porast nije ravnomerno raspoređen – niti prostorno, širom planete, niti vremenski, tokom jedne godine.

Primera radi, u Srbiji, zemlja koja se nalazi u jednoj od globalnih „vrućih tačaka”, srednja temperatura povećala se znatno više od globalne, za 1,8 stepeni Celzijusa, a posebno su toplija leta, tokom kojih je zabeležen porast od čak 2,6°C, piše za Klima101 dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ali naravno, samo jedna ovakva brojka nije dovoljna da razumemo problem u kojem se nalazimo. Srećom, savremena meteorologija je puna upečatljivih podataka – uključujući i kada je u pitanju specifično Srbija. A ti podaci, kada se sagledaju zajedno, daju vrlo jasnu sliku, gotovo pa stručnu dijagnozu, promena u kojima živimo.

Pitanje koje se nameće je: promene u odnosu na šta? Mada se u nauci koriste različiti referentni okviri, najčešći period koji se uzima kao baza su godine između 1961. i 1990: u pitanju su poslednje decenije pre nego što su se posledice klimatskih promena značajno ubrzale, ili poslednje decenije koje bismo, grubo rečeno, mogli da nazovemo „normalnim”.

Pročitajte još:

Toplotni talasi su višestruko češći nego ranije

Primera radi, između 1961. i 1990. na teritoriji Srbije je u proseku bilo beleženo 0,7 toplotnih talasa u godini (toplotni talas je definisan kao najmanje šest uzastopnih dana sa izrazito visokim maksimalnim dnevnim temperaturama u odnosu na prosek).

Danas, ovaj podatak zvuči kao zaista davna prošlost. Naime, u poslednjoj deceniji ovaj prosek porastao je na čak četiri toplotna talasa godišnje, a u deceniji između 2011. i 2020. bilo je čak šest godina sa više od četiri toplotna talasa između januara i decembra.

Toplotni talasi nisu ograničeni samo na vrele delove godine – oni se mere u odnosu na vrednosti dnevnih maksimalnih temperatura karakterističnih za taj period godine. Primera radi, i temperatura ispod 20 stepeni Celzijusa može biti deo toplotnog talasa – ako se dogodi u januaru. Ali oni jesu posebno značajni leti, i to posebno u urbanim sredinama.

Naime, tada je posebno izražen fenomen toplotnog ostrva, tj. činjenice da temperatura vazduha na gradskim ulicama može biti znatno viša nego u parkovima ili šumama, zbog manje količine zelenila i načina zagrevanja betona i asfalta u odnosu na prirodna zemljišta.

Izmerene vrednosti kažu da su temperature vazduha u gradskim jezgrima prosečno za oko 2°C više, ali kada su vedri dani i jako zagrevanje mogu biti čak i do 10 stepena Celzijusa više nego na zvaničnim mernim stanicama, koje se postavljaju na posebno odabranim lokalitetima upravo tako da „zaobiđu” ovakve lokalne varijacije.

Međutim, u vreme velikih vrućina – koje su, kako govore podaci, znatno češće nego što su bile pre samo nekoliko decenija – upravo ovakve lokalne varijacije su ključan problem, jer razlika od nekoliko stepeni može za stanovnike naših gradova značiti razliku između „puke” neprijatne vrućine sa jedne, i ozbiljne zdravstvene opasnosti sa druge strane.

Tropski i vreli dani daleko su brojniji nego pre nekoliko decenija

Ako želimo da sagledamo samo konkretne vrućine, podaci su opet jasni.

Foto: Klima101 (Kako je izgledala klima u Srbiji nekad, a kako sad?)

U periodu 1961-1990. u oblastima nižih nadmorskih visina u proseku je bilo između 20 i 30 tzv. tropskih dana u toku jedne godine, to jest, dana tokom kojih je izmerena maksimalna dnevna temperatura preko 30°C. Onih još toplijih dana, tokom kojih temperatura u toku dana dostiže 35°C, bilo je samo par puta godišnje, i to samo u delovima Vojvodine i u dolinama reka kao što je Velika Morava.

Opet, danas je situacija znatno drugačija. Kada posmatramo prethodnu deceniju, prosečni broj tropskih dana u toku godine se udvostručio (naravno, u zavisnosti od lokaliteta – promena je veća u krajevima nižih nadmorskih visina).

Povećanje je još drastičnije kada su u pitanju vreli dani (preko 35°C). Naime, ovaj nekada redak i relativno lokalizovan fenomen izrazite vrućine u rano popodne postao je gotovo pa sezonska pojava. Mada je porast primećen u svim krajevima u kojima temperatura može da pređe 35 stepeni Celzijusa, u određenim regijama, kao što su nizije centralne i južne Srbije, zabeleženo je povećanje koje je veće od 10.

To je, još jednom – prosek. Naime, vrelih dana je u ovim krajevima u godišnjem proseku nekoliko puta više nego što ih je bilo pre samo nekoliko decenija.

Primećeni su višestruki porasti udela ekstremnih padavina – ali i sušnih perioda

Jedan podatak koji u struci često ponavljamo je: u Srbiji nije primećena neka relevantna promena u sumi godišnjih padavina. Ali njihov raspored jeste.

Pogledajmo, primera radi, ekstremne padavine, tj. dane tokom kojih padne više od 30 mm padavina. Nekada je udeo ekstremnih padavina na teritoriji Srbije bio 2,4 odsto (tačnije: u pitanju je udeo količine padavina koje padnu u toku onih dana sa ekstremnim padavinama, u odnosu na ukupne padavine u toku godine).

Danas su ekstremne padavine daleko veći deo ukupnih godišnjih padavina – štaviše, njihov udeo je i više nego dupliran, i prešao je 5,6 odsto.

Ovo nije posledica samo češćih ekstremnih padavina – već i sve manjeg broja dana sa prosečnim padavinama. Mada je suma godišnjih padavina minimalno promenjena u poslednjim decenijama, one su sve više skoncentrisane na ovakve povremene ekstremne vremenske događaje.

A između njih? Sve je više suša.

Doduše, suše nije lako pratiti u Srbiji, jer ne postoji integralni pristup u praćenju suše sa indikatorima uzroka i uticaja, niti propisani set indikatora koji ukazuju na različite vrste suša (jačina suše ne zavisi samo od vremenskih uslova, već i od prirode i zahteva konkretnih lokaliteta). Ali moguće je dati dovoljno precizne procene.

Kako govore savremeni indikatori, u onom davno prošlom vremenu, od 1961. do 1990. godine, tokom samo 10 odsto godina bila je zabeležena suša (ili drugim rečima: tokom tih trideset godina, u Srbiji su se dogodile tri godine sa sušom).

Tokom decenije od 2011. do 2020. godine suše su se događale, u proseku, svake druge godine. One nisu bile samo znatno češće, već i jače – izdvaja se suša iz 2012. godine koja je drastično uticala na društvo u celini, a posebno na poljoprivredu.

Ove brojke su neke od najbazičnijih pokazatelja realnosti klimatskih promena na ovim prostorima. Njih bi, u idealnom slučaju, javnost trebalo da usvoji, i da prati u narednim decenijama, kao što se prate i znaju sportski rezultati ili sastavi Narodne skupštine. Jer i ovi podaci će se u budućnosti menjati – a razlike će biti sve veće.

Treba, drugim rečima, da se prilagođavamo, ali ne čak ni na ove vremenske uslove koji su uveliko promenjeni, već na one vremenske uslove koji nas tek čekaju, kako ovaj 21. vek bude odmicao.

Izvor: Klima101

Više od tri godine bez nove velike OIE elektrane na mreži

13.05.2023

Nenad Jovanović je stručnjak za elektroenergetiku sa 10 godina iskustva u oblasti energetskog planiranja. Od 2018. godine radi kao savetnik za energetiku u predstavništvu LDK Consultants u Srbiji. Aktivno učestvuje na projektima finansiranim od strane međunarodnih organizacija i donatora u oblastima energetskog planiranja, politike i razvoja strategija dekarbonizacije. Zajedno sa međunarodnim ekspertima izrađuje prvi Nacionalni energetski i klimatski plan u Republici Srbiji, koji će definisati ciljeve i mere vezane za obnovljive izvore energije i unapređenje energetske efikasnosti. Doktorirao je na Erazmus Mundus programu „Održivih energetskih tehnologija i strategija“ predvođenim od strane Comillas pontifikalnog univerziteta iz Španije, u saradnji sa TU Delft iz Holandije i KTH instituta iz Švedske. Pre odlaska u inostranstvo, stekao je zvanje master inženjera elektrotehnike i računarstva na Elektronskom Fakultetu Univerziteta u Nišu.

Republički parlament je nedavno usvojio izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, a Vi ste aktivno učestvovali u sastavljanju komentara kao predstavnik LDK Consultants kroz naše Udruženje, ali i kao pojedinac. Šta izmene Zakona donose i koji su Vaši komentari prihvaćeni?

Nenad Jovanović: Nove izmene Zakona detaljnije uređuju pojedinosti oko kojih su se stvorile nesuglasice još od usvajanja aprila 2021. godine. Izmenjeni su uslovi za preuzimanje balansne odgovornosti, bliže je opisano sprovođenje aukcija za tržišne premije, dopunjene su dužnosti operatora prenosnog i distributivnog sistema i ograničeni su kapaciteti za kupce-proizvođače.

Kompanija LDK Consultants je kroz Udruženje uputila nekoliko sugestija od kojih je par prihvaćeno, čime je Ministarstvo rudarstva i energetike pokazalo dobru volju da dodatno unapredi Zakon. Sa druge strane, kao fizičko lice sam uputio osam predloga za izmenu od kojih je prihvaćeno četiri predloga i uglavnom se odnose na povećanje transparentnosti. Najbrže vidljive primene biće obaveze operatora prenosnog i distributivnog sistema da objave lokacije elektrana svih podnetih zahteva u postupku priključenja. Takođe, kada usled ugroženosti sistema operatori ne preuzmu proizvedenu električnu energiju od proizvođača iz obnovljivih izvora energije, sada će imati obavezu da detaljno izveštavaju proizvođače o merama koje je potrebno preuzeti. Moj predlog za vođenje prioritetne liste priključaka nije prihvaćen, ali je novim članom 67b zagarantovano da se neće odložiti priključenje OIE elektrana koje su obezbedile dodatni kapacitet za pružanje balansnih usluga.

Pročitajte još:

Nakon usvajanja Zakona, sledi donošenje podzakonskih akata i raspisivanje aukcija. Kako vidite najveće izazove u sledećim procesima i šta je neophodni minimum da bi prve aukcije bile uspešne?

Nenad Jovanović: Kompanija LDK Consultants angažovana je od strane EU Delegacije na EuropeAid projektu sa Ministarstvom rudarstva i energetike koji će kao glavni rezultat doneti usvajanje prvog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP). Ovaj strateški dokument će takođe definisati udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije sa detaljnim kapacitetima za solarne i vetroelektrane. S tim u vezi, aukcije bi trebalo da prate strateške ciljeve po pitanju kapaciteta koji su nam potrebni da dostignemo preko 40 odsto OIE u elektroenergetskom sektoru do 2030. godine. Za postizanje uspešnih aukcija biće nam potrebna i kompetitivna cena koja je 2021. godine iznosila oko 56 evra/MWh, i na osnovu aukcija održanih u Hrvatskoj 2022. godine možemo zaključiti da ni cena od 61 evra/MWh neće biti dovoljna. Određivanje cene za aukcije je sada prebačeno sa Agencije za energetiku na Vladu Srbije nadamo se da će nova cena biti značajno veća imajući u vidu dramatična poskupljenja sirovina i opreme za vetroelektrane, transporta, izvođenja radova, finansiranja i osiguranja.

Očekuje se i usvajanje trogodišnjeg plana aukcija za vetar, a zatim i za solar. Prezentovali ste jednu studiju slučaja koja je pokazala da naš elektroenergetski sistem može da prihvati i balansira pet puta više vetroelektrana nego što ih sada imamo? Na čemu je bazirana ta studija i koju dinamiku raspisivanja aukcija očekujete u naredne tri godine?

Nenad Jovanović: Moja studija se zasniva na matematičkom modelu koji sam razvio tokom doktorskih studija u Španiji i primenio ga na primeru elektroenergetskog sistema Srbije koji uzima u obzir sve veće agregate (generatore) u okviru elektrana priključenih na prenosni sistem. Pored optimizacije bilansa i potrebe za potrošnjom, model sadrži optimizaciju balansnih rezervi kao ključnog faktora za integraciju većeg udela vetroelektrana. Studija je odrađena u martu 2022. godine i predstavljena na konferenciji ENERGETIKA 2022 u organizaciji Saveza energetičara. Rad takođe opisuje prednosti modela u odnosu na komercijalne modele koje koriste operatori prenosnog sistema i dostupan je na internet stranici Saveza (link: https://doi.ub.kg.ac.rs/2022/10-46793-eee22-3-16j ).

Odabrao sam pet puta više kapaciteta vetroelektrana od postojećeg analiziranjem zahteva za priključenje i procenio da bi oko 2.000 MW moglo da nas očekuje do 2030. godine, jer se ostali projekti nalaze u veoma ranoj fazi razvoja. Očekujem da ćemo u naredne tri pa i više godina imati aukcije koje su niže od pomenutog kapaciteta i da ćemo vrlo verovatno veće kvote videti tek nakon 2025. godine s obzirom na dinamiku razvoja prenosne mreže i perioda izrade projekata vetroelektrana. Po pitanju solarnih elektrana, verujem da bi kapacitet oko 500 MW mogao da se raspiše u naredne 3 godine.

Zahtevi za priključenje solarnih elektrana koje dobijaju EMS i ODS su veoma brojni i traže velike kapacitete. Koliki su zapravo potencijali sunčeve energije u Srbiji?

Nenad Jovanović: Ukoliko pričamo o potencijalu u vidu solarne radijacije i prostora za izgradnju solarnih elektrana, on je zaista veliki. U okviru ranih konsultacija za INEKP predviđeno je bilo instaliranje oko 21 GW solarnih elektrana postavljenih na zemlji i na krovovima do 2050. godine. No najveći izazov u kraćem roku je pre svega integracija na distributivnu mrežu koja zahteva velike investicije u narednim dekadama, a zatim i prenosna mreža koja će prenositi energiju na veće daljine. Treba voditi računa o sistematskom planiranju u vidu korišćenja zemljišta i proceni uticaja kako na životnu sredinu tako i na ostale grane privrede. Prikljčenje na mrežu će se ubrzati nakon većeg pada cene baterijskih sistema koji bi skladištili električnu energiju i na taj način rasteretili mrežu, kao i promena navika potrošnje električne energije naročito putem implementacije pametnih sistema u domaćinstvima, komercijalnom i industrijskom sektoru.

Kako biste opisali dinamiku razvoja i realizaciju OIE projekata u Srbiji u prethodnih 10 godina? A kako Vi lično vidite taj proces u narednih 10 godina?

Nenad Jovanović: U prethodnoj dekadi mogli smo da vidimo pionirske projekte koji su se skoro u potpunosti zasnivali na državnim podsticajima i kada su nastale prve privatne domaće kompanije u ovom sektoru. Na žalost, poslednje tri godine su delimično propuštene zbog kovid pandemije, s obzirom na to da u tom periodu nemamo ni jednu veću OIE elektranu priključenu na prenosnu mrežu. Narednih 10 godina će biti najinteresantnije na polju razvoja OIE projekata u Srbiji. One nam donose potencijalno veće projekte koji će biti bazirani na tržišnim premijama ali i na komercijalnim principima, već imamo u Srbiji jednu takvu vetroelektranu od 100 MW. Takođe, imamo dosta najava od Elektroprivrede Srbije koja polako ulazi u razvoj projekata OIE elektrana i očekujem da će se problemi u lancu snabdevanja polako dovesti u red. Znatno veća dinamika se očekuje za 8 godina, s obzirom da se 2031. godine očekuje završetak izgradnje reverzibilne elektrane Bistrica.

Na kojim projektima radi LDK Consultants i kakvi su planovi za Srbiju i region?

Nenad Jovanović: Najznačajniji projekat u Srbiji je „Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje“ u okviru koga se izrađuje INEKP. Ovaj projekat takođe ima za cilj postavljanje osnovne baze za dalji razvoj i planiranje u energetici s obzirom na to da će Ministarstvo rudarstvai energetike raspolagati sofisticiranim alatima za modeliranje poput: modela za energetiku i klimu (TIMES), modela za regionalno tržište električne energije (Antares) i makroekonomskog modela (MANAGE).

Drugi veći projekat na kojem je LDK angažovan je EBRD „Just Transition Diagnostics: Serbia“, koji za krajni cilj ima definisanje akcionog plana za pravednu energetsku tranziciju u Srbiji. Akcioni plan će dati osnovne smernice u izgradnje zelene i otporne ekonomije, a da se u isto vreme obezbede sve koristi tranzicije ka zelenoj ekonomiji, istovremeno štiteći regione i ljude ugrožene energetskom tranzicijom.

LDK planira da višedecenijsko iskustvo u Grčkoj i ostalim državama u oblasti OIE sektora prenese u Srbiju i region i pruži svoje usluge državnom sektoru, internacionalnim finansijskim institucijama i kompanijama.

Izvor: OIE Srbija

1...207208209...1.568 Page 208 of 1.568

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM