Južna Evropa u borbi sa sušama

18.05.2023

Evropi prete vrućine i ekstremne suše ove godine, ako je suditi po protekloj zimi i proleću. O uranjenim požarima u Kanadi izazvanim suvim toplim vazduhom, visokim temperaturama i vetrom smo već pisali početkom meseca, međutim, Mediteranu postaje jasno da bi ovo leto moglo da bude jedno od najtežih do sad, i za ljude i za poljoprivredu, s obzirom na to da Mediteran donosi mnoge proizvode.

Španija je vodeći svetski proizvođač maslina i maslinovog ulja, a Andaluzija je najznačajniji region za proizvodnju maslina. Jedna je od vodećih svetskih izvoznika narandže i limuna, prvenstveno uzgajanih u Valensiji i Andaluziji. Ovaj region Španije, posebno Andaluzija, poznat je po proizvodnji raznovrsnog povrća, uključujući paradajz, papriku i krastavce. Region Mursija je takođe poznat po proizvodnji povrća.

Severna Italija je poznata po svojim vinogradima, proizvodeći mnoga vina svetske klase kao što su Barolo, Barbaresko, Proseko i Amarone, što znači da će i grožđe biti pogođeno sušama. Takođe, u Italiji se proizvode najveće količine pirinča u Evropi, sa najvećim delom proizvodnje u severnim regionima, posebno u Pijemontu i Lombardiji.

Pročitajte još:

Prethodno leto bilo je najtoplije u istoriji, ali majske vrućine ukazuju na moguće suše kakvih vekovima nije bilo do poslednjih godina. Već sada južna Evropa suočila se sa problemima – od privođenja nekolicine španskih voćara zbog ilegalnih bunara, do italijanske reke Po čiji hidro-potencijal zabrinjava ove godine, iako je najduža reka u zemlji. Još više zabrinjava što prolazi kroz ceo severni privredni deo Italije, stiže do Venecije, gde se uliva u Jadransko more, a vodostaj Venecije već pokazuje iste slabosti. Kada je u pitanju privreda – Dolina Po je jedna od najproduktivnijih mlečnih regiona u Evropi, koja proizvodi poznate sireve kao što su Parmiđano-Ređano i Grana Padano. Italija je već početkom aprila pokušala da preduhitri buduće probleme, doneta je i određena uredba, ali posledice će se tek videti.

,,Cilj je da prebrodimo leto jer je nivo reka, glečera i jezera, posebno u severnoj Italiji, dramatičan. Ako ne bude kišno proleće, verovatno će biti veoma komplikovano leto“, upozorio je ministar za infrastrukturu Mateo Salvini.

Osim Italije i Španije, pogođena je i južna Francuska. Tlo se suši, reke su sve niže, obale i plaže sve šire. Kako kiše nema, a nije bilo ni snega dovoljno, reke ni od topljenja leda sa planina ne mogu popraviti svoj vodostaj.

U južnoj Francuskoj u regionu kao što je Provansa-Alpi – Azurna obala poznati su voćnjaci u kojima se proizvode breskve, kajsije, trešnje i smokve. Provansalsko bilje, uključujući ruzmarin, timijan, origano i majoran, se široko uzgaja. Provansa je poznata širom sveta po poljima lavande.

Jedan od uzroka tako niskih vodostaja, osim vrućina su količine smrznute vode u Alpima ove godine koje su niže nego proteklih godina, a to znači i manji priliv vode u reke od kojih Evropa i evropsko tržište zavise. U stvari, količina snega ove godine najmanja je od 2011. u Italiji, a u Švajcarskoj čak od 1998. godine.

Ovo zabrinjava jer su to veliki poljoprivredni regioni, sa velikim brojem ljudi, ali voda je povrh svega Evropi potrebna i za proizvodnju energije.

Suše su prirodni deo klimatske varijabilnosti, ali klimatske promene mogu uticati na njihovu učestalost, trajanje i ozbiljnost, a posledice se već uveliko osećaju.

Energetski portal

Lokalnim samoupravama do četiri miliona evra za preradu otpadnih voda

18.05.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Kada se usvoji novi IPARD program, lokalne samouprave mogle bi da konkurišu za bespovratna sredstva do četiri miliona evra, kako bi izgradile postrojenja za preradu otpadnih voda. NALED bi im pomogao da se pripreme za učešće na konkursima i sprovođenje javnih nabavki, a na Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je da ovu meru što pre akredituje i otpočne Javne pozive i apliciranje za sredstva iz IPARD-a, koja su prethodnom periodu u velikoj meri ostala neutrošena.

Na sednici NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu, koja je održana na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, rečeno je da se u Srbiji prečiščava manje od osam odsto komunalnih otpadnih voda, a do 2040. sve lokalne samouprave su dužne da izgrade svoja postrojenja, što zahteva ozbiljne investicije. Novi IPARD program biće zato velika šansa za gradove i opštine da dobiju sredstva kako za prečišćavanje otpadnih voda, tako i za izgradnju puteva, sistema za snadbevanje vodom, postrojenja za biogas i proizvodnju toplotne energije koja će uz pomoć obnovljivih izvora energije smanjiti nivo zagađenja, pojeftiniti proizvodnju i unaprediti socioekonomske uslove života.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dušanka Golubović rekla je da će uvezivanjem svih registara u eAgrar, Ministarstvo odsad moći bolje da upravlja budžetom, meri efekte podsticaja i u skladu sa tim menja i formira pravila na koji način se dodeljuju subvencije.

Pročitajte još:

,,Kroz eAgrar stvaramo osnovu za dalji rad. Ako danas sprovedemo neku meru, efekat ne možemo videti već sutra, ali će nam eAgrar omogućiti da imamo uvid u ostvarene rezultate, na osnovu kojih ćemo planirati buduće mere. Ono što nam fali jeste konkurentnost, jer smo još uvek zatvoreno tržište i zato je proces EU integracija važan. Naš cilj je da ojačamo srpsku poljoprivredu i stvorimo uslove da sutra naši proizvođači mogu da se takmiče na mnogo većem tržištu’’, zaključila je Golubović.

Predsednica Saveza za hranu i poljoprivredu i izvršna direktorka kompanije Carnex Tamara Penjić pohvalila je rad resornog ministarstva na uspotavljanju eAgrar-a, kao jedne od višegodišnjih i prioritetnih preporuka iz Sive knjige NALED-a i navela predloge za Vladu u narednom periodu.

,,Smanjenje adminsitrativnih prepreka za trgovinu je jedan od naših stalnih prioriteta, kao i usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim standardima, jer to predstavlja i bolje i sigurnije uslove tržišnog poslovanja. Ukidanje pdv-a na donacije hrane obeležene oznakom „najbolje upotrebiti do’’ je, takođe, jedna od preporuka koje su potekle od našeg Saveza i mnoge članove zanima kako će se to odvijati u naredom periodu. Čuli smo danas da je Uprava za poljoprivredno zemljište napravila model elektronske knjige polja, što je jako važno i jedan od prioriteta jeste da digitalizaciija ove procedure zaživi u praksi’’, naglasila je Penjić.

Ovom prilikom, predstavnici NALED-a ukazali su i na problem sa kojim se većina poljoprivrednika suočava kada treba da obezbede sredstva za predfinansiranje investicija, budući da subvencije države dođu kasnije, nakon realizacije. Predlog je da se obezbede povoljnije kreditne linije i programi koji bi pokrili ove troškove, kao i da se na jednom mestu objedine informacije o svim vidovima podrške, aktuelnim kreditima i podsticajima koje nudi država kroz IPARD i druge fondove. Potrebno je i da se domaćim i stranim investitorima na jednom mestu pruže informacije o raspoloživim kapacitetima, otvorenim tržištima, uslovima za dobijanje građevinskih dozvola i pravnom okviru za proizvodnju i bezbednost hrane.

Izvor: NALED

Broj kupaca-proizvođača električne energije u stalnom porastu

18.05.2023

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (wooolff)

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Koncept kupca-proizvođača prepoznat je od strane građana kao način da se obezbedi pristupačna i jeftinija energija, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i dodala da to pokazuje i stalni porast broja kupaca-proizvođača, koji je do sada premašio 1.300.

Na otvaranju konferencije „Prozjumeri–godinu dana posle’’, ministarka je istakla da su u sektoru kupaca-proizvođača rezultati odmah vidljivi, za razliku od velikih investicija, kako u proizvodne kapacitete, tako i u razvoj mreže, za koje je potrebno nekoliko godina da se realizuju.

Kako je precizirala, instalisana snaga elektrana koje pripadaju kupcima-proizvođačima dostigla je 15,7 MW, a samo u periodu nakon formiranja nove vlade broj kupaca-proizvođača povećan je oko tri puta, a instalisana snaga uvećana za 2,5 puta.

Ministarka je dodala da najveći broj kupaca-proizvođača čine domaćinstva, oko hiljadu, da ima približno 300 industrijskih kupaca, a registrovana je i jedna stambena zajednica sa ovim statusom.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, prethodni period iskorišćen je i za dodatno unapređenje propisa u ovoj oblasti, na čemu će se i dalje raditi.

Izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije definisani su limiti za domaćinstva i ostale krajnje kupce na način koji će pomiriti interese stabilnosti elektroenergetskog sistema i interese kupaca-proizvođača, navela je ministarka Đedović.

Ona je naglasila da novi propisi, između ostalog, treba da doprinesu optimizaciji investicija domaćinstava u skladu sa realnom godišnjom potrošnjom i podstaknu kupce-proizvođače da ne koriste električnu energiju za grejanje u periodima kada je ona najskuplja.

Koncept kupca-proizvođača se orijentiše, pre svega, ka domaćinstvima i maloj privredi, dok će veliki industrijski potrošači imati mogućnost da samosnabdevanje ostvaruju kroz koncept aktivnog kupca, što će biti uređeno izmenama Zakona o energetici, koje treba da budu usvojene ove godine, objasnila je ministarka.

Prethodno je kroz izmene Zakona o PDV-u omogućeno da se od početka godine PDV ne obračunava na svu energiju koju kupci-proizvođači preuzmu od EPS-a, već samo na utrošenu energiju, rekla je ministarka i objasnila da su time kupci-proizvođači dobili povoljniji obračun poreza i niže račune.

Prema njenim rečima, postavljanje solarnih panela u domaćinstvima podržano je i kroz program subvencija za povećanje energetske efikasnosti za porodične kuće i stambene zgrade, koji Ministarstvo realizuje zajedno sa lokalnim samoupravama.

Ministarka Đedović je rekla da je u vreme energetske krize kupac-proizvođač jedan od odgovora na pitanja kako da proizvedemo više energije, da ta energija bude zelena i da bolje uskladimo proizvodnju i potrošnju energije.

Ona je ponovila da je koncept energetske samostalnosti upotrebom solarne energije koristan domaćinstvima i privredi, ali i državi, jer predstavlja jedno od oruđa da se veliki broj građana u budućnosti uključi u energetsku tranziciju.

Prema njenim rečima, da bi se omogućila integracija većih kapaciteta iz OIE, mora da se razvija i distributivna mreža kako bi mogla da podrži sve veći broj prozumera.

,,Svi kapaciteti koji se budu gradili iz OIE, bilo da je reč o velikim vetroelektranama, solarnim elektranama ili o elektranama koje postavljaju kupci-proizvođači, treba da doprinesu ostvarenju naših strateških ciljeva, a to su sigurno snabdevanje energijom po najnižoj ceni, veća energetska nezavisnost i zdravija životna sredina’’, zaključila je ministarka.

Energetski portal

Malinari dočekuju novi rod sa nagomilanim zalihama, blizu dogovor o subvencionisanim kreditima

18.05.2023

malina maline — Foto-ilustracija: Unsplash (Stan Slade)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Mast)

Berba maline počinje za mesec dana, a male hladnjače, novi rod, dočekuju sa neprodatim zalihama i neizmirenim dugovima prema proizvođačima iz prošle sezone. Rešenje malinari vide u subvencionisanim kreditima. U udruženju „Naša malina iz Arilja“ kažu da pregovori sa resornim ministartvom i Poštanskom štedionicom idu u dobrom pravcu.

Usto da razmišljaju o novim sortama, o tome kako da unaprede tehnologiju i preradu maline, hladnjačari pregovaraju sa državom o uslovima za subvencionisane kredite preko Poštanske štedionice iz kojih bi isplatili prošlogodišnje dugove proizvođačima.

Božo Joković iz Zemljoradničke zadruga „Agro-eko voće“ iz Arilja kaže da mali hladnjačari koji imaju sada robu na lageru mogu u narednom periodu mogu iz sopstvene proizvodnje nadoknaditi te gubitke koje, kako ističe, ni sa čim nisu izazvali.

„Dogovoreno je da se uradi kreditna garantna šema gde će Ministartvo poljoprivrede imati učešće u subvencionisanju kamate a da će sav rizik na sebe uz pomoć države preuzeti male hladnjače“, navodi Joković.

Podseća da je problem sa malinom roda 2022. nastao zbog previsoke cene koju su diktirali izvoznici vođeni dobrom zaradom iz 2021. tokom pandemije kovida 19, kada je malina bila veoma tražena i skupa roba u celom svetu.

Pročitajte još:

Kaže da je lane, teret manje tražnje kao i skupog repromaterijala i prekinutih lanaca snabdevanja, najviše pao na leđa malih hladnjača.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije kaže da će ove godine novu berbu maline dočekati 40.000 tona tog voća u zalihama, što će, naglašava, biti veoma važno kada se budu vodili pregovori o ceni.

Sve jača konkurencija

„Pad izvoza govori o tome da nismo imali povoljniju cenu cenu u odnosu na konkurenciju koja je sve veća i jača. Pored naših tradicionalnih konkurenata Poljske i Ukrajine koja je takođe imala dobar rod prošle godine, pojavljuju se novi igrači kao što su Maroko i Egipat“, naglašava Bogunović.

Dok se očekuju uslovi garantnih kreditnih šema za malinare, iz Kine stižu informacije da bi srpsko voće na to tržište uskoro moglo da krene u daleko većim količinama.

Ministarka poljoprivrede na sajmu u kineskom gradu Ningbou potpisala je protokol za izvoz meda i hrane za kućne ljubimce. Ispregovaran je i protokol za izvoz jabuke.

„Nastojaćemo pored smrznutog junećeg mesa i mlečnih proizvoda, pominjali smo sada ovde i malinu i druge neke kulture tako da ćemo svakako nastojati da ovo tržište što više otvorimo i da se pokažemo kvalitetom“, navodi Jelena Tanasković.

Od proizvodnje maline u Srbiji živi oko 500.000 ljudi. Proizvođači za malinu traže status nacionalnog proizvoda, jer je ona najvrednija stavka BDP-a koja dolazi iz poljoprivrede.

Izvor: RTS

ITALIJA SE OKREĆE NUKLEARNOJ ENERGIJI

17.05.2023

nuklearna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Frédéric Paulussen)

Ulaganje u nuklearnu energiju je neophodno da bi Italija ostvarila svoje energetske ciljeve i osigurala evropski energetski suverenitet, rekao je poslanik krajnje desnice Luka Tokalini.

Italija želi da uključi nuklearnu energiju u svoje snabdevanje energijom, pored ulaganja u obnovljive izvore energije i partnerstava sklopljenih sa severnoafričkim zemljama, zbog snabdevanja gasom.

„Pored toga što je čisto i bezbedno, ulaganje u nuklearnu energiju je izuzetno neophodno za postizanje strateških ciljeva italijanskog, ali i evropskog energetskog suvereniteta“, rekao je poslanik Luka Tokalini (Liga) za EURACTIV.

Stranke desnog centra u vladi – Braća Italije, Liga i Napred, Italija – već su izrazile nameru da se vrate ulaganju u nuklearnu energiju u svom izbornom programu sa kojim su pobedile na opštim izborima u septembru 2022. godine.

Pročitajte još:

Strategiju dele i stranke centra, kao što su Italija Viva bivšeg premijera Matea Rencija i Akcija bivšeg ministra ekonomije Karla Kalende, formirajući koaliciju „Treći pol“.

Pre nekoliko dana, Predstavnički dom je odobrio predlog većine o energetskim inicijativama za postizanje ciljeva klimatske neutralnosti, posebno u pogledu nuklearne energije. Predlog obavezuje vladu da ubrza proces dekarbonizacije u Italiji i da proceni mogućnost da se nuklearna energija uključi „kao alternativni i čisti izvor proizvodnje energije“.

Da bi zadovoljila nacionalnu potrebu za čistom energijom, vlada takođe mora da identifikuje teritorije „van Italije“ na kojima se proizvodi nuklearna energija kako bi se sklopili međunarodni sporazumi i partnerstva.

„Nuklearna energija četvrte generacije je bezbedna koliko i čista“, rekao je ministar za životnu sredinu i energetsku bezbednost Gilberto Pičeto Fratin.

„Sada ćemo o tome razgovarati sa našim evropskim partnerima i razmotriti, sa najvećom pažnjom, kako da ga uključimo u nacionalni energetski paket u narednim decenijama, kako bismo, takođe uz doprinos nuklearne energije, postigli ciljeve dekarbonizacije koje je postavila EU, do konačnog cilja klimatske neutralnosti 2050. godine“, dodao je on.

Prošlog marta, Italija je učestvovala kao posmatrač na sastanku o nuklearnoj energiji koji je organizovala Francuska na marginama Energetskog saveta EU u Briselu. Pre mesec dana, jedanaest evropskih zemalja potpisalo je zajedničku izjavu o nuklearnoj energiji kao deo „Nuklearne alijanse“ koju je predvodila Francuska.

Nemačka ne učestvuje u alijansi jer je izabrala da ide suprotnim putem. Poslednja tri nuklearna reaktora u zemlji zatvorena su 15. aprila, uprkos protestima nekih političara, klimatskih naučnika i vodećih istraživača.

Prema Tokaliniju, vlada nemačkog predsednika Olafa Šolca „odlučuje da sluša Zelene, pokazujući malo pragmatizma“.

Naprotiv, vlada koju predvodi sadašnja premijerka Đorđa Meloni će „sedeti za evropskim stolovima sa ciljem da odbrani Italiju i njenu izvrsnost u energetskom i automobilskom sektoru“, rekao je Tokalini.

Referendum iz 1987. godine koji je doveo do napuštanja nuklearne energije u Italiji ne uvodi nikakvu zabranu, niti zahteva ponavljanje referenduma za nastavak izgradnje nuklearnih elektrana. Dovoljan je običan zakon koji navodi nacionalni energetski plan.

Izvor: EUROACTIV

Sombor nastavlja akciju „Čista Srbija“

17.05.2023

Gradu Somboru je širenje mreže kanalizacije otpadnih voda u njihovim naseljenim mestima jedan od glavnih ciljeva i prioriteta, jer značajno utiče na životnu sredinu i njen kvalitet.

Zahvaljujući nastavku projekta „Čista Srbija“ stanovnici ovog grada uskoro će dobiti novu kanalizacionu mrežu.

U prvoj fazi realizacije ovog projekta biće urađeni projekti, a zatim slede i radovi na mreži dugoj 82 kilometra, a sam projekat košta 38 miliona evra, navedeno je u saopštenju.

„Uskoro očekujemo početak realizacije ovog veoma važnog projekta za Grad Sombor. Projektno – tehnička dokumentacija se radi u celosti za grad i 11 naseljenih mesta podrazumevanih projektom „Čista Srbija“, a Stanišić i Bezdan su se našli među prvim naseljenim mestima u kojima će se otpočeti sa radovima. Izgradnja kanalizacione mreže, kolektora između naselja, kao i prečistača biće izvođena u tri faze“, rekao je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Pročitajte još:

U gradu postoji 140 kilometara već urađene kanalizacione mreže, ali će kroz ukupno tri faze radova, ta cifra biti preko 250 kilometara. Takođe, u planu su četiri nova prečistača otpada.

Energetski portal

KO OD NAS MOŽE DA SPREČI EKO-KATASTROFU?

17.05.2023

Ukoliko nas nije zabrinuo sneg koji smo, umesto u decembru, dočekali u aprilu, možda bi trebalo da nas zabrinu rezultati indeksa koji je razvio američki Univerzitet Notr Dam. Indeks, koji podrazumeva čitav niz pokazatelja, ocenio je da je Srbija najranjivija zemlja u Evropi kada su u pitanju klimatske promene, ali i da je jedna od najsporijih u odnosu na izazove sa kojima se svet danas susreće. Srbija se, navodi se, nalazi na vrućoj tački, odnosno podložna je većem porastu temperature od prosečnog, te je veća mogućnost ektremnih pojava kao što su suše i intenzivne padavine.

Globalno zagrevanje – problem za koji postoji rešenje

Globalno zagrevanje jedan je od najvećih problema sa kojima se suočava moderno društvo. Prognoze nisu povoljne, pa tako u mnogim državama stoje digitalni satovi, na sred velikih trgova, koji upozoravaju na to koliko nam je malo vremena preostalo do eko-kataklizme. Monitori, sa kojih bi sevale poruke, Srbiji nisu potrebni, jer je zagađenje osetno tokom čitave godine, pogotovo u Beogradu, što na kraju krajeva konstantno pokazuje i indeks za merenje kvaliteta vazduha. Ipak, ovo nije podatak za pohvalu već onaj koji treba da nas pokrene na razmišljanje i promenu. Kukanju mesta nema, a teško je priznati da za stanje u kojem se nalazimo nije kriv niko drugi do nas – ljudi.

Međutim, nije sve baš tako crno. Dobra stvar je da ovaj problem, koliko god ozbiljan bio, nije nerešiv – samo zahteva angažovanje svih nas – i države i privatnog sektora, ali i nas pojedinaca.

U FOKUSU:

Šta čini država?

Republika Srbija obavezala da će do 2030. godine smanjiti svoje nacionalne emisije gasova staklene bašte za 33 odsto u odnosu na 1990. godinu. Prioritetne oblasti su niskougljenični transport, šumarstvo, vodoprivreda i poljoprivreda, a pre svega uvođenje energetski efikasnih i održivih rešenja. Država se obavezala da će se ozbiljno pozabaviti ovim problemom, a veliku ulogu u svemu igra privatni sektor, koji svojim delovanjem u velikoj meri utiče na društvo i okolinu u kojoj posluje.

Kako treba da se ponašaju odgovorne kompanije? Velika odgovornost na polju zelene tranzicije je i na našoj privredi – odnosno svim učesnicima privrednog razvoja, jer oni treba da posluže kao modeli za dobru održivu praksu.

Navodimo primer banke koja se od početka svog poslovanja u Srbiji 2001. godine zalaže za poštovanje principa održivog poslovanja. U pitanju je ProCredit banka koja je među prvima shvatila moćnu ulogu finansijskih institucija u borbi za očuvanje životne sredine, kao i važnost saradnje sa preduzećima i pojedincima koji žele da investiraju u održive projekte. Tako je ova banka zajedno sa kompanijom MT-KOMEX finansirala najveću bifacijalnu solarnu elektranu u Srbiji, DeLasol u Lapovu, koja će strujom moći da napaja čak 2.100 domaćinastava. Ovom velikom, za državu veoma značajnom projektu, prethodila su druga dva, takođe važna – finansiranje solarnih elektrana u Kladovu, Solaris 1 i Solaris 2. Ovakva ulaganja dokazuju da finansijske institucije itetkako mogu usmeravati tokove kapitala, a time uticati na smanjenje štetnih emisija.

ProCredit banka, osim toga što finansira velike zelene projekte, ima odlične uslove kreditiranja stanovništva, tj. privatnih domaćinstava koja žele da ugrade tehnološki efikasnija rešenja, i to sa mogućnošću povrata do 20 odsto investicije. Ne, kuća nemora da se ruši gradi od nule kako bi bila energetski efikasna, dovoljno je uraditi dobru izolaciju, zameniti stolariju, a idealno bi bilo postaviti solarne panele na krov ili ugraditi toplotnu pumpu.

Banka poseduje i eko vozni park – sva njihova službena vozila su električna, a postavili su i mrežu od preko 40 besplatnih električnih punjača za automobile širom Srbije.

Velike promene počinju malim koracima

Lični doprinos rešavanju ekoloških problema može delovati kao mizeran, u poređenju sa državnim ili kompanijskim, ali on ipak nije beznačajan. Ključna je promena svesti, odnosno, važno je da priznamo sebi da baš svako od nas ima uticaj na poboljšanje životne sredine. A kako? Jednostavnije je nego što se čini. Umesto plastične kese tu su cegeri, umesto jednokratne plastike postoji kartonsko ili papirno rešenje. Flašica za vodu može da bude i staklena, sijalica štedljiva, papir od recikliranog materijala. Automobil ne moramo da palimo svako malo, nekada možemo i da prošetamo ili na destinaciju stignemo i biciklom. A da od bicikliranja benefite imaju i ljudi koliko i naša okolina, potrudila se da objasni ProCredit banka koja je tokom čitave prošle godine poklanjala bicikle svojim pratiocima na društvenim mrežama. Akcija u kojoj je dodeljeno nekoliko desetina eko – dvotočkaša. Zato, da bi sneg padao u decembru, a ne u aprilu, važno je da budemo deo rešenja a ne problema. Rešenja je nekoliko, te više nema izgovora poput onog čuvenog „Ja tu ne mogu ništa“

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

Stručnjaci iz Švedske i regiona ističu značaj filtracije vazduha za zdravlje ljudi, proizvodne procese i životnu sredinu

17.05.2023

Učesnici seminara 2 — Foto: „HYBRID SOLUTIONS DAY"

Naučno-tehnološki park Beograd domaćin je događaja „HYBRID SOLUTIONS DAY“ koji organizuje švedska kompanija Camfil, svetski lider u oblasti rešenja za filtraciju vazduha, u partnerstvu sa domaćom kompanijom EuroCons Group.

Tokom dvodnevnog seminara, eksperti za filtraciju vazduha će stručnoj i zainteresovanoj javnosti predstaviti najbolje prakse u oblasti dizajna, održavanja i monitoringa čistih soba u cilju zaštite ljudi, radnih procesa i životne sredine. Događaj se organizuje u hibridnoj formi, uživo i u onlajn formatu, kako bi što veći broj stručnjaka za filtraciju vazduha bio u prilici da učestvuje. Tokom prvog dana, događaju je prisustvovalo više od 100 učesnika u Naučno-tehnološkom parku.

„Kontrolisano okruženje čiste sobe je od vitalnog značaja za proizvodnju dobara poput lekova i hrane, kao i za zaštitu zdravlja ljudi u bolnicama. Jedan od ključnih zahteva koji se postavlja pred projektne inženjere je da osiguraju da te prostorije budu optimizovane u smislu kvaliteta vazduha, potrošnje energije i održivosti. Naš zadatak je da bolje razumemo dizajn i karakteristike ovih kontrolisanih okruženja i na koji način mogu da pomognu u zaštiti ljudi, radnih procesa i životne sredine“, istakao je Alan Svini iz kompanije Camfil.

Direktor kompanije EuroCons Group Goran Đurić istakao je da je događaj u Naučno-tehnološkom parku odlična platforma za saradnju svetski priznatih eksperata za filtraciju vazduha iz Švedske, Srbije, ali i celog regiona, što su prepoznale i podržale ambasada Švedske u Beogradu i Nordijska poslovna alijansa.

„Švedska i Srbija imaju snažnu saradnju u oblasti životne sredine i Zelene agende. Tokom događaja poput današnjeg i sutrašnjeg, švedske kompanije imaju priliku da pokažu osnovne vrednosti kao deo svoje poslovne kulture, kao što su održivost, inovativnost, konkurentnost i zelena tranzicija. Verujemo da je zeleno iskustvo iz Švedske relevantno za Srbiju i region na putu ka zelenijoj budućnosti“ rekla je ambasadorka Švedske Anika Ben David.

Osim teorijskih izlaganja, događaj ostavlja prostor za diskusiju učesnika sa predavačima, kao i za demonstraciju predloženih rešenja. Eksperti će objasniti, između ostalog, kako lokacija i funkcija zgrade u velikoj meri utiču na to kako treba dizajnirati sistem za filtraciju vazduha. Dobro odabrani filter će zaštititi ljude, proizvode i procese, dok će troškovi energije biti niski. Eksperti ističu da je za izbor odgovarajućeg filtera potrebno dobro poznavati vrste i koncentracije gasova i prašine, kao i kako oni utiču na različite filtere, što dalje određuje trajnost i način održavanja filtera.

Tokom drugog dana „HYBRID SOLUTIONS DAY“ govoriće se o sistemima za otprašivanje. Jedna od tema biće proizvodnja baterija za električne automobile, gde su uslovi proizvodnje veoma rigorozni, a kvalitet krajnjeg proizvoda umnogome zavisi upravo od kvaliteta vazduha.

EuroCons Group

Počelo prijavljivanje za akciju „Za zeleniji Beograd”

17.05.2023

OŠ Veljko Dugošević — Foto: JKP „Zelenilo – Beograd”

Svi zainteresovani građani do 16. juna mogu da se prijave za dvadesetu akciju „Za zeleniji Beograd”, u organizaciji Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo – Beograd”.

“Cilj akcije je razvijanje pozitivnog odnosa prema zelenilu i cveću kod građana, uz istovremenu motivaciju da u pozitivnoj konkurenciji za izbor najlepših prostora unaprede stanje svog neposrednog okruženja”, poručuju iz ovog preduzeća.

Svi zainteresovani građani, koji žele da učestvuju u ovoj akciji, mogu se prijaviti u svojoj opštini ili prijavu sa fotografijama mogu poslati i „Zelenilu – Beograd” na adresu Mali Kalemegdan broj 8 ili putem imejl-adrese: info@zelenilo.rs, sa naznakom za akciju „Za zeleniji Beograd”.

Izbor najlepših zelenih prostora u okruženju vrši se u sedam kategorija: „Najlepša zelena površina oko stambene zgrade” gde se udruživanjem stanara prave divne zelene oaze; „Najlepši balkon” – kategorija u kojoj svaki stanar iskazujući i uživajući u svom mikroprostoru istovremeno doprinosi ukupnoj lepoti zgrade, ulice pa na kraju i grada; „Najlepša zelena površina ispred poslovnih objekata” koja doprinosi ukupnoj lepoti grada, ali i sama kompanija ima zasigurno mnogo pozitivnih poena od posetilaca, korisnika usluga; „Najlepše školsko dvorište” – ova kategorija ima isključivo za cilj edukaciju dece od školskog uzrasta da nauče koliko im „zeleni svet” znači za ukupan život i da ulažući svoj trud u ozelenjavanje kasnije umeju da cene javne zelene površine svog grada.

Zatim „Najlepše zelenilo oko predškolske ustanove”, gde i sasvim mala deca treba da spoznaju prirodu koja ih okružuje i nauče od odraslih da je to nešto veoma važno za njihov život; „Najlepše uređeno zelenilo ugostiteljskog objekta (letnja bašta)” – kategorija u kojoj se takmiče isključivo ugostiteljski objekti i najlepša okućnica u kojoj se nagrađuje trud i doprinos lepšem izgledu grada vlasnika objekata za individualno stanovanje.

Na početku akcije takmičenje se sprovodi na nivou deset centralnih opština (Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica), koje biraju po troje najboljih u svih sedam kategorija.

Osvajači prvih mesta, sa svih deset centralnih opština, učestvuju u takmičenju koje će se održati na nivou grada, a na završnoj svečanosti koja se tradiconalno održava u prostorijama JKP-a „Zelenilo – Beograd” na Malom Kalemegdanu, biće proglašeni „najbolji od najboljih”.

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo – Beograd”, zajedno sa učesnicima kojih je svake godine sve više, ovom akcijom daje primer kako se treba odnositi prema sredini u kojoj živimo putem podizanja ekološke sveti građana o značaju, zaštiti i unapređenju zelenih površina.

Energetski portal

Elektrane na bio-gas – investicije najveće, ali korist mnogostruka

17.05.2023

biomass_biomasa — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (augusbosch12)

Vlada je preporučila javnim institucijama i ustanovama u zemlji da ugase individualne kotlarnice na ugalj, mazut ili lož-ulje, za koje postoje tehničke mogućnosti da se priključe na daljinsko grejanje ili na gasovod. Jedno od rešenja za čistiji vazduh je i bio-gas. Analize pokazuju da naša zemlja ima potencijal za 300 takvih elektrana koje bi mogle da podmire i polovinu potreba za gasom. Danko Vuković, predsednik Udruženja „Biogas Srbija“, kaže za RTS da bio-gas ne samo da rešava energetske probleme već se od otpada proizvodi električna i toplotna energija.

Danko Vuković je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da je bio-gas vrsta gasovitog bio-goriva, koja se dobija raspadanjem organske materije.

,,Sirovina za bio-gas može da bude svaka vrsta organskog otpada poput tečnog ili čvrstog životinjskog stajnjaka, otpada iz poljoprivredne proizvodnje, šećerana, uljara, mlekara i raznih drugih industrijskih procesa“, naveo je Vuković.

Napominje da sâm bio-gas sadrži visok procenat metana i on se koristi u klasičnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem pomoću kojih se generiše električna energija.

,,Pored električne, generiše se i velika količina toplotne energije. Jedan deo te energije se koristi u procesu dobijanja bio-gasa, ali velika količina te energije može da se koristi za grejanje domaćinstava ili neke druge industrijske procese. Nusproizvod te proizvodnje je dobijanje organskog đubriva. Digestat je visokokvalitetno đubrivo koje se vraća na njive i tako se zaokružuje celokupan proces proizvodnje u poljoprivredi“, ističe Vuković.

Pročitajte još:

Najveća korist je, kaže, ekološka.

,,Ne samo da rešava energetske probleme, već sam taj otpad koji je bio problem da se rešava u prirodi, od njega stvara dodatnu vrednost i proizvodi električna i toplotna energija“, objašnjava Vuković.

Kaže da je interesovanje za gradnju novih postrojenja veliko, a da je Srbija u početnoj fazi njihovog razvoja.

,,Ako se uporedimo sa Nemačkom koja ima 10.000 biogasnih postrojenja i lider je po tom pitanju u svetu, Srbija bi trebalo da ima između dve i tri hiljade biogasnih elektrana, ako se uporedimo po količini obradivog zemljišta. Ako bismo se uporedili sa Češkom, koja je po površini jednaka Srbiji, ona ima oko 600 biogasnih elektrana i to je potencijal Srbije“, navodi Vuković.

Da bi bilo više investicija, ističe da je neophodno obezbediti pravnu regulativu.

,,Trenutno nije moguć razvoj bio-gasa u Srbiji, jer je poslednja uredba istekla 2020. godine. U međuvremenu je donesen Zakon o energetici, ali do danas nisu doneseni svi podzakonski akti koji su neophodni. Mislimo da bio-gas ima veliki potencijal i da će to omogućiti širenje ovog sektora“, dodaje Vuković.

Srbija se, ističe, nalazi na samom početku, tamo gde se otprilike Nemačka nalazila pre 30 godina.

,,Svako iskustvo nam mnogo znači. Oni su prošli kroz sve ove korake koji nama tek predstoje“, navodi Vuković.

Napominje da je, u odnosu na sve obnovljive izvore energije, ulaganje u bio-gas najveće ali da ove elektrane generišu i najviše energije: bio-gas generiše sedam puta više energije nego solarne elektrane.

,,Ne smemo da zanemarimo ekološki koncept. Imate kafilerije koje troše energiju da bi rešile problem životinjskog otpada. Taj otpad se može tretirati u biogasnim elektranama, i ne samo da neće trošiti energiju već će kreirati neto pozitivni doprinos u energetskom bilansu“, ističe Vuković.

Napominje da je bio-gas jedan od energenata budućnosti.

,,I u svetu i Srbiji, gde imamo gomilu poljoprivrednih ostataka koji se spaljuju na njivama, gde problem sa otpadom nije rešen na adekvatan način, bio-gas može biti važan strateški izvor energije. Mi trenutno uvozimo gas iz nekoliko pravaca, a bio-gas nam predstavlja izvor prirodnog gasa u samoj državi“, zaključuje Vuković.

Izvor: RTS

Kako energetski efikasne zgrade štede novac i energiju

16.05.2023

Lisabon-Portugal — Foto-ilustracija: Pixabay (vdugrain)

Portugal je pravi primer kako na dobar način proći kroz energetsku tranziciju, ali i kako stare zgrade učiniti energetski efikasnim. Odlično su iskoristili 610 miliona evra od Evropske unije i počeli su sanacije starih zgrada i sada štede energiju, ali i smanjuju emisije štetnih gasova.

Energetsku obnovu zgrada počeli su 2006. godine i gotovo trećina je sanirana. Čini se da su naročito ponosni na Gradsku kuću Lisabona koja je u potpunosti rekonstruisana. Zahvaljući renoviranju koje je koštalo 863.000 evra, potrošnja električne energije u ovoj zgradi smanjena je za 50 odsto, a ušteda emisije CO2 dostiže 85 tona godišnje.

U ovoj zgradi je zamenjeno 4.000 sijalica, na krovu su postavljeni solarni paneli, a najveći izazov bio je zamena prozora koji su morali da budu drveni kako bi ostala očuvana arhitektonska i istorijska vrednost objekta.

Energetski sertifikat je dokument koji potvrđuje da zgrada štedi energiju i izdaje ga Agencija za energetiku, a stanovi koji ga poseduju najtraženiji su u Portugalu. Prema rečima Nelsona Laže, predsedavajućeg borda direkora energetske agencije ADENE, nov zgrade imaju ovaj sertifikat, a njihov posao je da pomognu renoviranje starih.

Pročitajte još:

Zadruga za obnovljivu energiju

Kopernik (coopernico) je prva zadruga za obnovljivu energiju u Portugalu koja okuplja 3.000 kooperanata koji udruživanjem obezbeđuju sigurno snabdevanje električnom energijom.

Foto-ilustracija: Pixabay (postcardtrip)

“To je nov način proizvodnje električne energije u zajednicama koje organizuju građani, različite institucije i oni pokrivaju svoje zgrade solarnim panelima. U rasponu od dva kilometra mogu da udruže proizvodnju i da obezbede energiju za svoje potrebe, a mogu je i prodavati ljudima koji žive u blizini i imaju problema sa snabdevanjem iz socijalnih razloga”, rekao je Rui Valente, direktor Kopernika.

On je novinarima iz Srbije koji su boravili u poseti Portugalu u okviru projekta Puls Evrope Medijske posete EU rekao da trenutno imaju 1.600 kupaca koji imaju garantovanu cenu. Kako je dodao trenutno su fokusirani na solarnu energiju, ali imaju u planu da koriste i energiju vetra, ono što je sigurno koristiće i prodavaće energiju samo iz obnovljivih izvora.

Dobri primeri koji nam stižu iz Portugala mogu nam pomoći da ubrzamo našu energetsku tranziciju, ali da nam pokažu kako da postanemo energetski efikasniji.

Nevena Đukić

Istočna Evropa voli nemačke polovne automobile, a Nemačka električne automobile?

16.05.2023

stari automobili, polovnjaci, groblje automobila, — Foto: pixabay.com

Nemačka je prošle godine dostigla fascinantan rast prodaje električnih automobila. Nemački institut za ekonomska istraživanja saopštio je da je u državi premašen broj od milion električnih automobila.

Mesec u kom se beleži rekord prodaje ovih vozila bio je decembar 2022. godine, i to zbog subvencija koje su početkom ove godine znatno umanjene. Samo u poslednjem mesecu upisano je preko sto hiljada novoregistrovanih električnih vozila.

Prema podacima, u zemlji ima preko milion ovakvih registrovanih automobila, što je u odnosu na poslednje dve godine ozbiljan skok.

Radi boljeg poređenja navešćemo podatke za 2021. godinu kada je bilo oko 300.000, a 2022. godine oko 600.000 automobila na struju. S obzirom na sve veću elektrifikaciju njihovih domaćih brendova, rast će definitivno biti sve prisutniji, samo ukoliko to isprati i potrebna infrastruktura. Do sada je ove godine registrovano preko 120.000 novih električnih automobila.

Pročitajte još:

I pored toga, nemačko tržište ima jedan paradoks. To je da se paralelno sa ovim trendom, beleži trend velikog uvoza polovnih automobila. Ono što se krije iza ovoga jeste poverenje koje građani istočne Evrope tradicionalno imaju prema automobilima sa zapada, posebno Nemačke.

Kod nas se veruje da svaki polovan auto, ukoliko je iz Nemačke, jeste mnogo očuvaniji i bolji nego ukoliko bismo kupili polovan automobil bilo gde drugo. Zbog boljih puteva, boljeg servisiranja, tačnih specifikacija, odnosno verovanja da se tamo ne lažira kilometraže i ne skrivaju pokvareni delovi, a i verovanja da Nemci stalno kupuju novije i bolje, i da su vrlo odgovorni prema svojim vozilima – većina naših ljudi uvoziće iz Nemačke automobile.

Ova opšte poznata navika ljudi sa naših prostora, navela je mnoge da svoje automobile odvezu u Nemačku i ova zemlja im služi isključivo samo za prodaju, tj. kao tržište.

Podaci nam govore da neke zemlje imaju 50 odsto polovnih automobila upravo iz ove države, a svake se godine bar dva miliona istih preregistruju u nekom drugom delu Evrope, piše Bljesak.info. Oni takođe navode da umesto da kupac dobije automobil iz Nemačke, on snosi rizik da zapravo kupi auto čiji su se točkovi vozili po tlu, najčešće Italije, Francuske, Belgije i Rumunije, zbog poznate istorije nemačke automobilske industrije, koja je i dalje broj jedan izbor na našem području.

Energetski portal

Pojeftinila drva i pelet – na stovarištima kao pred grejnu sezonu

16.05.2023

Energetska kriza uticala je i na naše građane – menjaju navike: većina je počela da štedi struju, a domaćinstva koja se greju na drva i pelet već obilaze stovarišta i kupuju za sledeću grejnu sezonu. U odnosu na maj prošle godine, ogrev je jeftniji i do 30 odsto.

Na stovarištima radno kao pred grejnu sezonu. Snabdevači kažu da su isporuke svakodnevne, jer su mnogi građani već uplatili ogrev, a očekuju još veću potražnju.

„Nedavno, posle prvog maja, počelo je i interesovanje za ogrevnim drvetom. Sami znamo kakva je bila prošla godina, naročito druga polovina, pa je narod počeo ranije da kupuje samim tim jer je veća ponuda, povoljnije su cene i veći je izbor“, kaže Saša Petrović, vlasnik stovarišta „Iverak“ u Beogradu.

Pre kupovine dobro je raspitati se o ceni, ne samo od grada do grada već i kod istog snabdevača – one su šarolike.

Za tonu peleta treba izdvojiti od 30.000 do 36.000 dinara, dok su drva najjeftinija na jugu zemlje, a najskuplja u Vojvodini. Kubik je najjeftiniji u prodaji na kamionu – 7.500 dok na stovarištima košta od 8.000 do 10.500 dinara.

Pročitajte još:

„Deset i po hiljada je iscepano drvo, a kada je u pitanju metarsko drvo, cene su sada oko 9.000 dinara na većini stovarišta. Cena varira od stovarišta do stovarišta. Ona stovarišta koja su puna drvetom i na kojima prodaja ide nešto slabije, sada nude određene akcije pa tako imamo situaciju da se na jednom stovarištu bukova metrica prodaje po ceni od 9.000 dinara, a hrastova 8.000 dinara“, objašnjava Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Znatno povoljnije, drva se mogu kupiti i direktno u gazdinstvima „Srbijašuma“. Cena kubika je 5.200 dinara.

Po toj ceni mogu se snabdeti i svi penzioneri. Oni se prijavljuju u Udruženju penzionera koje je sklopilo ugovor sa „Srbijašumama“.

U Udruženju fabrika peleta, koje ima 80 članova, kažu da je proizvodnja normalizovana.

„Ono što je bio glavni problem prošle godine, snabdevenost sirovinom – drvetom za peletiranje, ove godine nije više problem. Proizvođači peleta imaju drvo i u mogućnosti su da proizvode punim kapacitetima. Pretpostavljamo da će tako biti i u narednom periodu i da će snabdevenost tržišta ostati dobra kao što je trenutno“, navodi Mladen Stojadinović, predsednik Grupacija za obnovljive izvore energije i proizvodnju peleta u PKS.

Stručnjaci savetuju da ranija kupovina ogreva donosi veću korist: drva najviše toplote daju kada su prosušena, cena je povoljnija a mnoga stovarišta omogućavaju plaćanje na rate.

„Mislim da je maj i prva polovina juna pravo vreme za to, iz prostog razloga zato što će sigurno, kako se primiče grejna sezona, cene ići naviše“, napominje profesor Glavonjić.

Na drva i pelet u Srbiji se greje gotovina polovina domaćinstava. Poslednjih nekoliko godina kod građana znatno opada interesovanje za kupovinu uglja.

Izvor: RTS

Podrška EU unapređenju energetske bezbednosti Srbije

16.05.2023

električna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

O procesu energetske tranzicije, reformama u tom sektoru i podršci EU unapređenju energetske bezbednosti naše zemlje razgovarali su Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike i Jan Kopman, generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR).

Ministarka je ukazala na posvećenost planiranju važnih projekata u energetskom sektoru, čiji će fokus biti izgradnja novih energetskih kapaciteta i veće korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE), a koji će se uskoro naći pred Vladom Srbije.

“U toku je izrada strateških dokumenata kojima ćemo do kraja godine definisati ciljeve u OIE, energetskoj efikasnosti i emisijama gasova i odrediti naš put u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji”, napomenula je ona.

Kako je podsetila nedavno su usvojene izmene Zakona o korišćenju OIE, čime se omogućava uvođenje novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, i to na način koji neće ugroziti sigurnost elektroenergetskog sistema.

Prema njenim rečima, nastavlja se usklađivanje pravnog okvira sa regulativom Evropske unije u okviru Klastera 4 – Zelena agenda i održiva povezanost i sprovođenje neophodnih reformi koje su deo pregovora o pristupanju EU, piše u saopštenju.

Uz podršku Evropske unije, kako je napomenula, realizuje se izgradnja gasne interkonekcije između Niša i Dimitrovgrada, što će Srbiji omogućiti diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom i dodatne kapacitete tog energenta.

Pročitajte još:

Đedović je zahvalila Evropskoj uniji na finansijskoj podršci u izgradnji nove gasne interkonekcije koja će biti završena na jesen i preko koje će se obavljati snabdevanje gasom iz Azerbejdžana, LNG terminala u Aleksandropolisu, kao i sa Srednjeg i Bliskog istoka.

Takođe, kako je dodala, u saradnji sa EU priprema se dokumentacija za izgradnju interkonekcije sa Severnom Makedonijom, koja će omogućiti dodatne kapacitete i gasifikaciju juga Srbije.

Ministarka je rekla da je Evropska unija donirala 165 miliona evra za povećanje broja domaćinstava koja mogu da dobiju popuste na računima za električnu energiju i gas.

Prema njenim rečima, više od 190.000 domaćinstava može da umanji svoje račune ako se prijave za status energetski ugroženih kupaca, što je veoma važno zbog energetske krize i rasta energetskih troškova.

Kopman je istakao snažnu podršku Evropske unije diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom, koja je veoma važna tema za EU od početka rata u Ukrajini.

On je ukazao na važnost nastavka reformi i razdvajanja u gasnom sektoru, kao i nameru EU da region Zapadnog Balkana učestvuje u zajedničkoj nabavci gasa, a kasnije i zelenog vodonika, radi smanjenja energetske neizvesnosti.

Energetski portal

Nastavlja se saradnja sa EU u oblasti transporta i infrastrukture

16.05.2023

O nastavku saradnje Srbije i EU u oblasti transporta i infrastrukture, razgovarali su ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i generalni direktor u Generalnom direktoratu za susedstvo i proširenje EU Gert Jan Kopman.

Ministar Vesić iskazao je zahvalnost Kopmanu na pomoći Evropske unije Srbiji, podsećajući na to da je nedavno potpisan najveći grant EU u vrednosti od čak 610 miliona evra za izgradnju brze pruge Beograd–Niš.

Kako je ministar naveo, imamo mnogo planova među kojima su projekti železničke i putne infrastrukture. On je pozvao kompanije iz Unije da učestvuju na tenderima koji će biti raspisani, pre svega u projektu izgradnje brze pruge Beograd–Niš.

U planu je sastanak resornih ministara Mađarske, Srbije, Severne Makedonije, Grčke, Turske i Albanije o daljem železničkom povezivanju brzom prugom od Niša ka Skoplju i dalje ka Solunu, Istanbulu i Tirani, kao i izgradnja brze pruge od Beograda, preko Zagreba i Ljubljane, do Beča, odnosno do Venecije, preneo je ministar Kopmanu.

Pročitajte još:

Takođe, ukazao je i na najvažnije projekte u putnoj infrastrukturi, među kojima su auto-put Niš–Merdare, koji finansijski pomaže EU, kao i izgradnja auto-puta Beograd–Sarajevo, te buduće brze saobraćajnice kroz sever Vojvodine, od mađarske do rumunske granice sa Srbijom.

,,Budućnost Srbije i regiona je u povezivanju. Infrastrukturnim povezivanjem pospešuje se ekonomski napredak, a uz ekonomski razvoj i politički problemi će se lakše rešavati’’, objasnio je ministar i naglasio da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u Evropskoj uniji.

Kopman je istakao da EU pozdravlja najavljeno ukidanje Zakona o linijskoj infrastrukturi, koje je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, za koji je Evropska komisija tražila unapređenje u transparentnosti i postupcima konkurentne nabavke.

On je podsetio na to da se, u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, očekuje donatorska konferencija EU, na kojoj će donatori razmatrati dalju podršku mogućim projektima.

,,Posvećeni smo napretku Srbije i nastavićemo da pružamo podršku zemlji na putu ka Evropskoj uniji’’, poručio je Kopman i ocenio da je dobro da se zemlje regiona infrastrukturno povezuju.

Kako je dodao, važno je da regulativa u Srbiji bude usklađena sa evropskim standardima i propisima, i u tom smislu pohvalio najavljeno ukidanje Zakona o linijskoj infrastrukturi, izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, Nacionalnu transportnu strategiju, kao i set železničkih zakona čije usvajanje predstavlja potpuno usaglašavanje Srbije u ovoj oblasti sa EU.

Kopman je na sastanku u Vladi Srbije, kojem je šrisustvovao i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, rekao da bi voleo da vidi više evropskih kompanija angažovanih na projektima u Srbiji.

Energetski portal

1...206207208...1.568 Page 207 of 1.568

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM