Home Blog Page 206

Bor: Nova naselja za preseljenje domaćinstava zbog rudarskih aktivnosti

Foto-ilustracija: Pixabay (stafichukanatoly)
Foto-ilustracija: Pixabay

Nacrt plana detaljne regulacije za formiranje stambenih naselja na potesu ,,Trujkanov potok’’, Grad Bor stavio je na rani javni uvid. Prostor za izgradnju/formiranje novih naseljenja namenjenih za preseljenje domaćinstava iz naselja koja se nalaze u zonama uticaja planiranog razvoja rudarskih aktivnosti određen je u saradnji između nadležnih ministarstava, Gradske uprave Bor i Mesne zajednice Krivelj, navodi se na zvaničnom sajtu Grada Bor.

Prostor na kojem se planira izgradnja novih naselja nalazi se području katastarskih opština Šarbanovac, Zlot IV i Brestovac, pored državnog puta DP i B-37 i ,,novog zlotskog puta’’ (OP-11). Planirana površina prostire se na približno 19,30 km2.

,,Analizom prostora koja je uključila razmatranje reljefa (nagibe terena) i postojeće izgrađene fizičke struktuture, identifikovane su tri prostorne celine (površine 400 – 450 ha) koje su ocenjene kao pogodne za izgradnju novih naselja (celine označene pod „A“, „B“ i „V“). Procenjeno je da se u okviru predložene tri prostorne celine – naselja može formirati oko 900 novih građevinskih parcela „za seoski tip stanovanja, površine od 20 – 30 ari’’, navodi se u elaboratu.

Pročitajte još:

Prostorna celina – naselje “A“ nalazi se neposredno pored koridora državnog puta DP I B -37 gde može da se obezbedi između 250 – 300 novih građevinskih parcela površine 20 – 30,00 ari. U naselju je predviđen prostor za društveni centar, etno park, groblje, privrednu zonu, infrastrukturne sisteme i zaštitno zelenilo .

Prostorna celina – naselje „B“ nalazi se pored „novog zlotskog puta“ (OP – 11). Na lokaciji može da se obezbedi/formira između 300–350 novih građevinskih parcela površine 20–30,00 ari. Zbog prirodnih ograničenja i položaja postojećih stambenih grupacija buduće naselje će imati razuđen gabarit. U ovom naselju je predviđen prostor za društveni centar, etnopark, groblje, infrastrukturne sisteme, rekreaciju i zaštitno zelenilo.

Prostorna celina – naselje „V“ nalazi se, takođe, pored „novog zlotskog puta“ (OP – 11). Lokacija zauzima površinu oko 160,00 ha gde može da se obezbedi/formira između 300 i 350 novih građevinskih parcela površine 20–30,00 ari. Zbog povoljnog terena naselja ima kompaktnu prostornu strukturu. U novom naselju predviđen je prostor za društveni centar, etnopark, groblje, sport i rekreaciju, infrastrukturne sisteme i zaštitno zelenilo.

Zemljište koje je potrebno za izgradnju pomenuta tri naselja, biće pribavljeno nakon što bude donet Plan detaljne regulacije putem utvrđivanja javnog interesa i sprovođenja eksploatacije. Planom će se obezbediti i priključenje seoskih puteva na javne saobraćajnice i mrežu ulica u novim naseljima, kao i načina rešavanja socijalnih i socioekonomskih pitanja vezanim za izgradnju novih naselja i doseljenje domaćinstava iz naselja ugroženih rudarskim aktivnostima.

Sve informacije o izradi Plana detaljne regulacije možete pogledati ovde.

Energetski portal

„Sajam zelenih ideja, inovacija i projekata“

Foto: PKS
Foto-ilustracija: Pixabay

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo zaštite životne sredine, zajedno sa njihovim partnerima organizuju „Sajam zelenih ideja, inovacija i projekata“, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, 5. juna 2023. godine, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, Mali Kalemegdan 1, Beograd, sa početkom od 10 časova.

Cilj događaja je da prikaže najbolje do sada realizovane inovativne ideje za zelenu transformaciju srpske privrede, kao i da okupi predstavnike i predstavnice poslovnog i bankarskog sektora, relevantnih institucija, međunarodnih donatora i Vlade Republike Srbije.

Kroz panel diskusije, poslovne sastanke između kompanija i banaka i druge sajamske programe žele da omoguće razmenu iskustava i pruže priliku za dalje jačanje saradnje između svih zainteresovanih aktera u cilju stvaranja novih ideja, projekata i investicija koje će doneti koristi srpskoj privredi, društvu i životnoj sredini.

Izvor: PKS

EEA: Evropa treba da pojača napore cirkularne ekonomije, uključujući i prevenciju otpada

Foto-ilustracija: Unsplash (Gary Chan)
Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)

Brifing EEA „Koliko je daleko Evropa od dostizanja svoje ambicije da udvostruči kružnu upotrebu materijala?’’ pokazuje da je 2021. godine oko 11,7 odsto svih materijala koji se koriste u EU proizašlo iz recikliranog otpada, u odnosu na 8,3 odsto u 2004. godini.

Poboljšana reciklaža će ubrzati ovaj napredak, ali treba da bude dopunjena smanjenjem ukupnih ulaznih materijala kako bi se postigao cilj udvostručavanja udela recikliranog otpada u upotrebi materijala do 2030. godine. Približavanje cilju bi se, na primer, moglo postići povećanjem stope reciklaže celokupnog tretiranog otpada sa sadašnjih 40 odsto na 70 odsto, smanjenjem ukupnih inputa materijala za 15 odsto i smanjenjem količine korišćenih fosilnih goriva za 34 odsto.

Štaviše, posebnu pažnju treba posvetiti nemetalnim mineralima, kao što su građevinski materijali, jer oni čine oko polovinu svih materijala koji se koriste u EU. Sa stanovišta životne sredine, takođe bi bilo korisno usmeriti napore na materijale sa najvećim negativnim uticajima u njihovoj proizvodnji, posebno na fosilna goriva i biomasu.

Pročitajte još:

Praćenje prevencije otpada

Prevencija otpada je jedna od ključnih strategija za postizanje cirkularne ekonomije jer može smanjiti upotrebu resursa, maksimizirati korisni vek proizvoda i materijala i promovisati potražnju za održivijim proizvodima. Međutim, i dalje je teško uspostaviti vezu između politika prevencije otpada i stvaranja otpada u EU.

Analiza EEA „Praćenje napretka u prevenciji otpada“ predlaže novi skup indikatora posvećen praćenju dugoročnih trendova u prevenciji otpada. Indikatori se fokusiraju na pokretače stvaranja otpada, politike prevencije otpada, i rezultirajuće rezultate u smanjenju otpada i emisija. Međutim, da bi se ovaj okvir za praćenje u potpunosti koristio, potrebni su konkretniji podaci i informacije prikupljene širom EU na sistematičan i usklađen način.

Trenutno, skoro sve države članice EU imaju neke kvantitativne ciljeve i indikatore o prevenciji otpada, ali ti ciljevi i indikatori se veoma razlikuju, navodi se u izveštaju EEA. Postavljanje ciljeva za prevenciju otpada na nivou EU, kao što je cilj smanjenja rasipanja hrane koji se trenutno razvija, takođe može pomoći u određivanju pravca i cilja za merenje i jačanju obaveza u prevenciji otpada.

Podržavajući ove dve procene, EEA je takođe objavila ažurirane „Informacije o zemljama za prevenciju otpada“, koje prikazuju podatke specifične za zemlju i analizu napora u prevenciji otpada u zemljama članicama EEA i zemljama koje sarađuju širom Evrope.

Revidirani okvir za praćenje

Evropska komisija je ranije ove nedelje objavila revidirani okvir za praćenje cirkularne ekonomije. Revidirani okvir pomaže da se bolje prati napredak u tranziciji na cirkularnu ekonomiju u EU i razmatra kako može da doprinese klimatskoj neutralnosti, otpornosti i globalnoj održivosti.

Izvor: EEA

Crna Gora ostaje ambiciozna u borbi protiv klimatskih promena

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Crna Gora će nastaviti da ulaže napore da ostane ambiciozna u borbi protiv negativnih uticaja klimatskih promena, kako bi osigurala prosperitet za sadašnje i buduće generacije.

To je poručeno sa konferencije “Unapređenje klimatske otpornosti: povezivanje Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan kroz UN ciljeve održivog razvoja i njihove indikatore”, koja se u organizaciji Crnogorske panevropske unije održava u Podgorici.

Konferencija se organizuje uz podršku Centralnoevropske inicijative (CEI), a podržana je i od Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) i Ambasade Francuske u Crnoj Gori.

Predsednica Crnogorske panevropske unije Gordana Đurović ocenila je da klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja koji pogađaju sve zemlje u svetu.

Iz tog razloga, prema njenim rečima, izgradnja klimatske otpornosti integracijom strategija i delovanja na klimatske promene od najveće je važnosti.

Đurović je podsetila da je, prema podacima Globalnog izveštaja o klimi, koju priprema Nacionalna administracija za okeane i atmosferu iz Vašingtona, prošla godina bila šesta najtoplija od 1880. godine, odnosno od kada se prave globalni izveštaji.

Pročitajte još:

Kako je navela, više temperature pogoršavaju mnoge vrste savremenih katastrofa, uključujući jake oluje, poplave, toplotne talase, povećane suše, zagrevanje i podizanje okeana, gubitak vrsta, nedovoljno hrane, više zdravstvenih rizika, siromaštvo i raseljavanje.

Foto-ilustracija: Pixabay

Globalno zagrevanje se nastavlja i izgleda da će dostići rast od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na pred-industrijski period i prije polovine ovog stoleća”, istakla je Đurović.

Ona je poručila da Evropa mora da pojača svoju klimatsku otpornost, što je, kako je dodala, jedan od glavnih motiva organizacije, ali i glavna poruka, današnje konferencije.

Prema rečima Đurović, kroz izlaganja i debate na konferenciji, spajaju se UN Agenda 2030 i njeni ciljevi održivog razvoja, kao i Pariski sporazum o klimi, sa Evropskim zelenim dogovorom i Zelenom agendom Zapadnog Balkana.

Ranko Lazović iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma rekao je da su regioni Mediterana i Jugoistočne Evrope, kojima Crna Gora pripada, među najosetljivijim koji su izuzetno pogođeni klimatskim promenama.

„Iako emituje gotovo zanemarljive količine gasova sa efektom staklene bašte, Crna Gora preduzima značajne korake kako bi unapredila mere u pogledu klimatskih promena, i promovisala zeleni rast i ekonomski oporavak“, kazao je Lazović.

On je rekao da Crna Gora ulaže napore i da je posvećena kako bi odgovorila izazovima sa kojima se suočava u borbi protiv klimatskih promena.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: RTCG

Sledeće nedelje konferencija DANI SUNCA

Foto: Promo
Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Još nas samo sedam dana deli od međunarodne konferencije DANI SUNCA 2023. u Bolu na Braču! Organizatori konferencije su Obnovljivi izvori energije Hrvatske, a pokrovitelji ovog događaja posvećenog razvoju projekata sunčeve energije su Evropska komisija, Vlada Republike Hrvatske, SolarPower Europe, Ministarstvo regionalnoga razvoja i fondova Evropske unije, Ministarstvo prostornoga uređenja, građevinarstva i državne imovine, Ministarstvo poljoprivrede, Evropska banka za obnovu i razvoj te Evropska investiciona banka. Uz 400 prijavljenih učesnika traži se i mesto više za praćenje programa u kojem je više od 60 predavača i panelista. Još imate vremena da se pridružite i budete deo konferencije 25. i 26. maja, a kako se prijaviti pogledajte ovde OVDE

Pokrovitelji, partneri, brojni sponzori i veliko interesovanje za učestvovanje na konferenciji potvrđuju da je korišćenje solarne energije najvažnija tema za brže ostvarivanje energetske nezavisnosti. Hrvatska i susedne zemlje imaju veliki potencijal za korišćenje sunčeve energije. Zapravo, neiskorišćeni solarni potencijal u ovom regionu je među najboljima u Evropi! Ipak, udeo realizovanih solara u Hrvatskoj je još uvijek ispod jedan odsto. Cilj Evropske unije da do 2030. postigne 45 odsto obnovljive energije rezultiraće značajnim rastom solarnih projekata. Međutim, ključno je primeniti mere koje osiguravaju da se taj rast može dogoditi, kao što su otporne elektroenergetske mreže, pojednostavljeno izdavanje dozvola, kvalifikovana radna snaga, otporni lanci snabdevanja i stabilno regulatorno okruženje koje može privući ulagače.

Na koji način promeniti sve što je potrebno da bismo ubrzali i osnažili razvoj solarnih projekata u skladu s postavljenim nacionalnim, ali i evropskim ciljevima? To je samo jedno od pitanja o kojima će se razgovarati na konferenciji DANI SUNCA. Koliki doprinos u postizanju energetske nezavisnosti mogu dati agrosolarne elektrane te kako mogu pomoći poljoprivredi u ublažavanju posledica klimatskih promena tema je kojoj konferencija daje posebnu važnost te nakon panela Agrosolarna elektrane za poljoprivrednu i energetsku proizvodnju organizovan je i stručni okrugli sto za dodatnu edukaciju i sva pitanja koja poljoprivrednici žele da postave o ovoj temi. 

Solarna energija ima veliki potencijal za razvoj energetike, ali i privrede, pomaže dekarbonizaciji i smanjenju zavisnosti o uvozu energije. Iako njen razvoj u Hrvatskoj teče sporije od očekivanog, broj solarnih elektrana na krovovima domaćinstava, ali i kompanija, iz dana u dan se povećava. Za postizanje energetske nezavisnosti do 2030. godine potrebno nam je oko 2.500 MW solarnih elektrana koje bi godišnje mogle da proizvedu 3 TWh električne energije. 

Evropska komisija se zalaže za razvoj posebnih „Go-to“ područja u kojima će izdavanje dozvola za OIE projekate biti gotove u roku od godinu dana i to je jedna od tema konferencije. Mapiranje ovih područja za Hrvatsku započeo je OIEH i o tome će govoriti na panelu. Finansiranje velikih i malih OIE projekata spremne su da podrže sve finansijske institucije u Hrvatskoj, ali po broju investicija ističu se one velike poput EBRD i EIB koje će izneti svoja iskustva u finansiranju solarnih projekata u Hrvatskoj i regionu. 

Pročitajte još:

Foto: Promo

U Evropskoj uniji je gotovo 66 osto električne energije iz solarnih elektrana bilo proizvedeno na mestu potrošnje, što potvrđuje da ovaj sektor daje značajan doprinos razvoju projekata solarne energije. Zato je razvoj solarnih instalacija na mestu potrošnje još jedna od tema konferencije. 

Važan deo konferencije posvećen je energetskim izazovima u industriji. Naime, industrijski i preduzetnički sektor prošle je godine podneo najteži udar energetske krize te se sve više okreće kupovini zelene energije putem PPA ugovora – dugogodišnjih ugovora o nabavci obnovljive energije direktno od proizvođača. Ovi ugovori, tvrdi EU, imaju ključnu ulogu u razvoju obnovljivih megavata i novih OIE projekata. Osim toga pomažu industriji u ispunjavanju klimatskih ciljeva i postizanja karbonske neutralnosti. Kako se pripremaju i koje sve benefite donose saznaćete na DANIMA SUNCA.

Razvoj solarne energije zahtevaće i ubrzano priključenje novih elektrana na mrežu te razvoj mrežnih kapaciteta spremnih za njihov priključenje. Jesu li i koliko Hrvatska i zemlje u regionu spremne za ubrzani razvoj OIE projekata reći će učesnici panela o regionalnom razvoju solarne energije koji dolaze iz Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

U bržem razvoju solarnih projekata svakako će pomoći i implementacija sistema baterijskog skladištenja energije koji mogu pomoći u otklanjanju brojnih problema s proizvedenim viškovima energije. Koliko je važna uloga skladišta energije u energetskoj tranziciji i na koji način hibridni sistemi mogu da učestvuju u projektima solarnih elektrana pitanja su na koja ćemo čuti odgovore na konferenciji.

I u završnici, od zelene energije korist treba da imaju svi, a građani treba da imaju informacije o tome na koji način se mogu uključiti u energetsku tranziciju te koji benefit im ona donosi. Oni već duže vreme aktivno rade na osnivanju nezavisnih energetskih zajednica i osmišljavaju načine kako mogu svoje domove da napajaju zelenom, čistom i jeftinijom energijom. Uspešne energetske zajednice iz Hrvatske, regiona i Evrope na konferenciji će podeliti inspirativne priče o svojim aktivnostima.

 Izvor: OIE Hrvatska

90. MEĐUNARODNI SAJAM POLJOPRIVREDE U NOVOM SADU

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Jubilarni 90. sajam poljoprivrede u Novom Sadu počinje danas, a trajaće do petka 26. maja.

Svakog dana od 9h do 20h sajam će biti otvoren za posetioce koji će na jednom mestu moći da vide najnovije mašine, razne vrste domaćih životinja, kao i ocenjivanje goveda, konja, ovaca, čak i takmičenje u preponskom jahanju.

Prethodnih godina izlagači su dolazili iz preko dvadeset država, poput prvenstveno Mađarske, a onda i Hrvatske, BiH, Crne Gore, Slovenije, Češke, ali i iz udaljenijih država, kao što je Maroko

Program poslovni i stručnih aktivnosti za svaki dan sajma, možete pogledati ovde.

Energetski portal

Kakvo je trenutno stanje tržišta nafte? 

Photo-illustration: Pixabay
Photo-illustration: Pixabay

Predviđa se da će svetska potražnja za naftom porasti za 2,2 miliona barela dnevno (mb/d) u odnosu na prethodnu 2023. godinu, dostižući u proseku 102 mb/d, prema poslednjem mesečnom izveštaju. Ovo predstavlja povećanje od 200 hiljada barela dnevno (kb/d) u odnosu na prethodni mesec.

Potrošnja nafte u Kini nastavila je da premašuje očekivanja, sa rekordnom potražnjom od 16 mb/d prijavljenim u martu 2023. U međuvremenu, predviđa se da će zemlje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) nastaviti rast u drugom kvartalu 2023. Međutim, njihovo očekivano prosečno povećanje od 350 kb/d za 2023. manje je od očekivanog rasta od 1,9 mb/d u zemljama koje nisu članice OECD-a.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)

Snabdevanje naftom pretrpelo je značajne poremećaje u Iraku, Nigeriji i Brazilu, što je rezultiralo neto globalnim smanjenjem od 230 kb/d na 101,1 mb/d u aprilu 2023. Dalji gubici se očekuju u maju, uz šumske požare u Kanadi koji utiču na proizvodnju i dodatne smanjenja od nekih proizvođača Organizacije zemalja izvoznica nafte plus (OPEK+). Očekuje se da će za 2023. globalna ponuda nafte porasti za 1,2 mb/d, prvenstveno zahvaljujući Sjedinjenim Državama i Brazilu, nalazi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju.

Uprkos tekućim geopolitičkim problemima, ruski izvoz sirovih i rafinisanih naftnih proizvoda porastao je u aprilu na najviši nivo nakon invazije od 8,3 mb/dan. Njeni prihodi od izvoza nafte takođe su porasli za 1,7 milijardi dolara, na ukupno 15 milijardi dolara, prvenstveno zbog većeg izvoza sirove nafte i užeg popusta za Ural.

Svetske zalihe nafte su zabeležile pad od 7,9 mb u martu 2023. zbog povećanja nafte na vodi i blagog porasta zaliha ne-OECD-a. Pad je prvenstveno izazvan značajnim smanjenjem od 56 mb u OECD-u.

Sveukupno gledano, prognoza svetske potražnje za naftom za 2023. je revidirana naviše na 2,2 mb/d, pri čemu je oporavak Kine jači nego što se prvobitno predviđalo. Očekuje se da će Kina, drugi najveći svetski korisnik nafte posle SAD, činiti skoro 60 odsto globalnog rasta u 2023.

Foto-ilustracija: Unsplash (Juan Martinez)

Uprkos značajnim gubicima zbog zatvaranja izvoznog gasovoda Irak-Turkiie, šumskih požara u Kanadi, protesta radnika u Nigeriji i rezova vezanih za održavanje u Brazilu, ovi prekidi nisu izazvali značajan skok cena ili vidljiv pad zaliha.

Kontinuirana otpornost ruskih snabdevanja naftom je vredna pažnje. Moskva nije u potpunosti ispunila najavljeno smanjenje isporuke od 500 kb/d. Umesto toga, čini se da Rusija povećava obim da bi nadoknadila izgubljeni prihod.

Kako nova smanjenja OPEK+ stupe na snagu, globalne zalihe nafte mogu biti pod dodatnim pritiskom. Međutim, preliminarni podaci za april pokazuju porast zaliha proizvoda na kopnu, što bi moglo pomoći u ublažavanju nestabilnosti cena ako ponuda padne ispod sezonskog rasta svetske potražnje za naftom.

Energetski portal

OTP banka nagradila je sa dva miliona dinara Fragment ploče, novo pobedničko rešenje Generator ZERO 2023 konkursa

Foto: Andrej Mihailović
Foto: Andrej Mihailović

Projekat Fragment ploče startapa Fragment Incorporated, koji se bavi proizvodnjom inovativnog i održivog građevinskog materijala od 73 odsto reciklažnog stakla, pobednik je ovogodišnjeg Generator ZERO konkursa OTP banke. Sa rekordnih 116 prijava, u odnosu na protekli ciklus na koji se prijavilo 72 projekta, ovogodišnji konkurs bio je drugi po redu koji je posvećen rešenjima za smanjenje karbonskog otiska. Pobednički tim je od Banke osvojio dva miliona dinara i stratešku podršku u daljem razvoju i promociji projekta, kao i nagrade dva partnera.

OTP banka, osim što je vodeći kreditor privrede i stanovništva, je i predvodnik zelene tranzicije u bankarskom sektoru, ali i prva banka u Srbiji koja je razvila programe sistemske podrške inovativnom i zelenom preduzetništvu. Činjenica da je upravo Generator ZERO najnagrađivaniji projekat ove banke, to dodatno pokazuje.

„Tradicija i reputacija koju već sada ima Generator, najveće je priznanje za našu posvećenost unapređenju cirkularne ekonomije i potrebama lokalne zajednice. Broj i kvalitet prijava koji svake godine raste još je bolji indikator opšteg društvenog značaja ove teme, i upravo to je bio razlog zašto smo i ovogodišnji ciklus posvetili smanjenju karbonskog otiska. Projekat Generator ZERO zbog koga smo se danas i okupili najbolje oslikava stratešku opredeljenost OTP banke ka održivom poslovanju i inovativnom razmišljanju u smeru razvoja zelene ekonomije, čime je, opravdano, tokom sedam godina postao jedan od naših najvažnijih projekata. Nadamo se da će neka od rešenja koja smo videli u finalu Generatora, pomoći da kreiramo odgovornije i održivije okruženje“, rekao je na proglašenju pobednika Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija.

Pročitajte još:

Ideja za Fragment ploče nastala je tokom priprema za jednu od brojnih izložbi umetnice Marije Marković. Pavle Milošević, preduzetnik i zagovornik održivosti, pridružio se Mariji u daljem razvijanju ideje. Otkrili su da su staklo i cement po svojoj prirodi inkompatibilni materijali i da ih nije lako povezati. Ovaj fenomen ih je zaintrigirao i dalje istraživanje ih je dovelo do naučnih radova profesora sa Tehnološko- metalurškog fakulteta u Beogradu. Rezultat ove fuzije umetničkog instinkta, naučnog iskustva i poslovne orijentacije jeste Fragment ploča, novi materijal za novu generaciju potrošača.

Fragment tim je ponosan što se za proizvodnju Fragment ploče koristi postindustrijsko staklo koje bi završilo na deponiji, čime se usporava popunjavanje i ubrzano nastajanje novih deponija. Svaka izgradnja nove deponije ima visok ugljenični otisak i dovodi do uništenja biodiverziteta i životne sredine.

Od 2017. godine kada je Generator pokrenut, kroz projekat je podržano skoro 100 originalnih ideja. 

„Ovogodišnje finale nadmašilo je naša očekivanja s obzirom da je tema ponovljena, ali je ujedno i dokaz da se naša zemlja orjentiše ka održivom modelu poslovanja i inovacijama u tom domenu. Samim tim, izabrati deset najboljih nije bilo nimalo jednostavno. Ponosni smo na sve što je projekat Generator ZERO iznedrio do sada, a nadamo se da će kreativnost ovogodišnjih finalista biti još jedan podsticaj celoj privredi da afirmiše i promoviše zelene projekte i održivo poslovanje, kao što to mi u OTP banci radimo. Pre svega mi kao pojedinci verujemo da je jedini ispravan put ovaj zajednički – kada udružimo snage i delujemo za opšte dobro i zato se još jednom zahvaljujem našim partnerima na podršci i angažmanu“, izjavio je Vuk Kosovac, član Izvršnog odbora OTP banke za poslove sa stanovništvom i razvoj digitala i ujedno predsednik žirija.

Iz Fragment tima su izrazili zahvalnost OTP banci na pruženoj prilici i pojasnili na koji način će da iskoriste osvojenu nagradu. 

,,Veliko nam je zadovoljstvo da smo bili deo takmičenja koje je okupilo više sjajnih ideja iz oblasti održive ekonomije. Zahvalni smo OTP banci kao i saradnicima projekta Generator Zero 2023 na uspostavljanju platforme za razgovor o problemima ekologije i savremene privrede. Finansijsku nagradu ćemo iskoristiti za sprovođenje razvoja i unapređenja Fragment ploča uvođenjem eko cementa i supstitucijom aditiva sa bio aditivima. U nastojanju da napravimo umetnost stvorili smo građevinski materijal. Građevinski materijal pretvorili smo u umetnost“, izjavio je Pavle Milošević. 

OTP banka svim ovogodišnjim finalistima pružila je podršku i kroz promotivne i marketinške aktivnosti, dok pobednika, uz novčanu nagradu, očekuje i savetodavna pomoć, prezentovanje rešenja u OTP Lab inovacionom hub-u matične OTP Grupe i investicionom fondu Portfolion.

Na to se osvrnula i Milena Mićanović, direktorka za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke i poručila da banka osim što novčano podržava inicijative koje imaju uticaj na razvoj inovacionog ekosistema, to treba da čini i kroz svoje nefinansijske resurse.

Foto: Andrej Mihailović

„Mi kao OTP banka osim što želimo da budemo vesnik dobrih vesti, hoćemo da doprinesemo da se dobar glas daleko čuje. Baš zato nastojimo da kroz sve naše kanale širimo svest o idejama koje su za ovih sedam godina prošle kroz Generator. Iako je ovogodišnji ciklus završen, nastavljamo da blisko sarađujemo sa našim pobednicima, da zajedno promovišemo koncept održive budućnosti i da edukujemo društvo o značaju odgovornog poslovanja, jer od toga kako se ponašamo danas zavisi budućnost i opstanak onih koji dolaze posle nas“, naglasila je Mićanović.

Podršku na projektu su pružilli i brojni partneri i to: ICT HUB, Blic, Mastercard, Projekat Srbija Inovira podržan od strane USAID-a, Inicijativa Digitalna Srbija, Beogradska otvorena škola (BOŠ), Netokracija, Schneider Electric, MPC, Supernatural – udruženje koje se bavi zaštitom životne sredine.

ICT Hub će podržati pobednički tim Fragment ploče putem biznis mentoringa, branding i marketing konsaltinga, pomoći u procesu gradnje brenda, podrške u povezivanju sa korporativnim partnerima, pripremama za fundraising, kao i besplatnim korišćenjem svog coworking prostora.

Tim ConnectClean Roma Group dobio je od Mastercarda novčani iznos od 5.000 evra, dok ih je Blic nagradio sa medijskom kampanjom u svim izdanjima medijske kuće Ringier u vrednosti od 3.000 evra. Pored toga, Blic je svim finalistima omogućio medijsku promociju u vidu zasebnih intervjua ili reportaža na portalu blic.rs i društvenim mrežama.

Schneider Electric se opredelio za rešenje tima Smart Metallurgy i poklonio računarsku opremu i mentoring.

Supernatural je za podršku u promociji i spajanju sa potencijalnim investitorima i donatorima izabrao tim HEMP, a Inicijativa Digitalna Srbija nagradila je Beointech uslugom ekspertskih konsultacija u oblasti komunikacija, marketinga, finansija i pitchinga pred investitorima u cilju prikupljanja kapitala. Zajedno sa projektom Srbija Inovira, podržanim od strane USAID-a, poklanjanju im štand na konferenciji SPLET u oktobru. 

Nagrada partnera Srbija Inovira, podržanog od strane USAID-a, otišla je u ruke „MK-VET Marko Komloš“ a reč je o usluzi poslovnog savetovanja. Pored toga, timu Farmbo omogućili su predstavljanje u startap zoni na najvećoj regionalnoj konferenciji o inovacijama i inovacionom preduzetništvu SPLET.

MPC Properties odlučio je da nagradi svakog od timova koji promovišu i zagovaraju reciklažu, a to su Fragment, Naša kuća i ConnectClean Roma Group. Nagrada u vrednosti 5.000 evra sastoji se od ustupanja kanala komunikacije Šoping centra UŠĆE, štandova i brendinga u centru i led ekrana, kao i povezivanje ovih inicijativa sa poslovnim partnerima koji se nalaze u okviru MPC poslovne mreže.

Netokracija je dodelila medijsku promociju na sajtu netokracija.rs u vrednosti od 2.000 evra za startap eMobil, čije rešenje eDrive aplikacija omogućava korisnicima da pronađu najbliži dostupni punjač i da lako izvrše plaćanje.

OTP banka posebno je nagradila tim MOSQ-SWITCH sa izlaganjem na štandu banke na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, gde će takođe imati priliku da se predstave sa svojim proizvodima i timovi Farmbo i HEMP.

Izvor: OTP banka

DAN UGROŽENIH VRSTA

Foto-ilustracija: Unsplash (Geran de Klerk)
Foto-ilustracija: Pixabay

Dan ugroženih vrsta obeležava se svakog trećeg petka u maju. Ove godine taj petak je danas – 19. maj 2023. godine, i zato pravimo kratak pregled zašto je ovaj dan u kalendaru posvećen ugroženoj flori i fauni.

Ravnoteža i očuvanje ekosistema naše planete Zemlje jeste zadatak svih ljudi, gradova i kontinenata, a danas se podsećamo i zašto. Ugroženost biljaka i životinja ima više uzroka – gubljenje staništa, krivolov, klimatske promene, bolesti, poremećen lanac ishrane zbog istrebljenja jedne vrste, što stvara domino efekat i dovodi do izumirinja nekih grupa živih bića. Ipak, većini ovih problema zajednički uzrok jeste ljudska aktivnost. Šaroliki biodiverzitet znači zdrava Planeta, pa ćemo probati da se osvrnemo na neke od najčešćih faktora koji Zemlju čine sve manje bogatom, zelenom i živom iz godine u godinu. 

Najveća pretnja živom svetu, pre svega divljim životinjama, jeste gubitak staništa – samo jedan od već pomenutih uzroka izumiranja. Svako čišćenje kao i krčenje šume i zemljišta da bi se digla industrija ili kompleks zgrada izaziva izmeštanje vrsta sa tog prostora, i fragmentaciju njihovih staništa, zbog čega se izoluju sve više jedni od drugih, a da su pritom u svojoj suštini oni međuzavisni. 

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Hans Jurgen Mager)

Klimatske promene, odnosno sve što one nose sa sobom – visoke temperature, suše, topljenje lednika i podizanje nivoa mora, jesu razlog koji može uništiti cele vrste, poput belih polarnih medveda – najvećih kopnenih mesojeda, koji ostaju bez arktičkog leda i gube dom kao svoje lovište, a bez hrane – nema ni života. IUCN je u maju 2006. godine svrstala bele medvede kao ugrožene životinje.

Krivolov je aktivnost koja apsolutno utiče na vrste koje su mete, a posledično i na sve vrste koje su međuzavisne. Radi slonovače, rogova, krzna, kože, ubijaju se mnoge vrste. Međutim, ribe su takođe velika žrtva krivolova. Primera radi, Atlantska tuna plavoperka je najunosnijia komercijalna vrsta na svetu u ribarstavu. Njena visoko cenjena struktura za proizvodnju sušija i sašimija, dovela je do ozbiljnog prekomernog lova ove ribe. Međunarodna komisija za očuvanje atlantske tune potvrdila je u oktobru 2009. godine da su zalihe tuna plavoperki dramatično opale, za 72 odsto u istočnom Atlantiku i za 82 odsto u zapadnom Atlantiku. Međutim, afrički slonovi, tigrovi i nosorozi zbog rogova, jesu životinje koje ipak najviše stradaju u krivolovu. Dok nisu postajala određenija i rigoroznija pravila, moda je bila jedna od grana koja je odnosila živote mnogih vrsta – krokodila, aligatora, zmija, i istorijsko  lovljenje leoparda i tigrova zbog ogrtača i bundi. 

Foto-ilustracija: Unsplash (Shelly Collins)

Zagađenje – naročito vode, ima brojne štetne posledice po život morskih životinja, na primer morske kornjače i sve prisutne ribe, koje greškom progutaju plastiku, smatrajući je za hranu, zbog njenog izgleda, mirisa i teksture, zbog čega kasnije ne budu gladne, što u nekim slučajevima može dovesti i do smrti životinje, jer nije registrovala da je njen unos hrane pogrešan, pa pomisli da je sita, iako nije. Foke i delfini su takođe pogođeni posledicama prisutne plastike i drugog otpada, jer se dešava da se ”ulove” u mreže, kese ili druge materijale, koje ih onesposobe da izađu na površinu da uzmu vazduh koji je ovim vrstama potreban za život. Značajno je da kasnije životinje koje unose čestice plastike u sebe, završavaju u ishrani drugih vrsta, na kraju i ljudi.

Primer kako poremećaj u lancu ishrane zbog istrebljenja neke vrste dovodi do problema drugih grupa u ekosistemu je sledeći. U šumama pacifičkih algi ključna i dominanatna vrsta jesu morske vidre. Kada se vidre prekomerno love, morski ježevi koji su njihova hrana, razmnožavaju se, ima ih sve više i potrebna im je pojačana ishrana, zbog čega dolazi do velike „ispaše“ algi, kojih je onda sve manje, zbog čega se menja ceo ekosistem. Ovo se naročito dešava kada se neobuzdano love pomenute vidre. O značaju algi, nije potrebno ni govoriti. Osim što su hrana mnogim morskim životinjama, one takođe vrše fotosintezu i stvaraju kiseonik. Velika napomena koju malo ljudi zna jeste da alge proizvode oko 70 odsto kiseonika, jer koliko god biljaka bilo, kopno čini 30 odsto, a voda 70 odsto naše Planete. 

Foto-ilustracija: Pixabay

Iako je izumiranje nekih vrsta donekle prirodan proces, utvrđeno je da to nije slučaj danas, već je stvar prekomernih ljudskih aktivnosti i nepažnje, zbog čega biodiverzitet postaje sve siromašniji.

Svaka vrsta je posebna, svaka važna za biodiverzitet, jer što je biodiverzitet raznovrsniji, to je zdraviji i otporniji, kako smo već napomenuli. Ipak navešćemo samo neke od ugroženih vrsta, kao primere za koje ste možda već i čuli. Neke od ovih su stigle do kritične tačke kada postoji samo nekoliko jedinki na svetu.

Sibirski leopard kojih je 2007. godine bilo svega tridesetak, ugrožen je zbog nekih od pomenutih razloga – gubitak staništa, krivolova i klimatskih promena, te je stoga upisan na IUCN-ov crveni popis kritično ugroženih vrsta. Zove se još i amurski leopard, po reci Amur gde mu je stanište.

U kritično ugrožene, pre svega zbog krivolova, ubraja se i vakita odnosno kalifornijska morska svinja, ujedno najugroženiji morski sisar na svetu. 

Javanski nosorog druga je najugroženija vrsta nosoroga s jedva 40 jedinki u centrima za spašavanje životinja. Nekada je naseljavao celu Indokinu. Pored njega i crni nosorog i sumatranski nosorog su ugroženi, ponajviše zboh svojih rogova koji se koriste kao ukrasi, ali se veruje u nekim delovima sveta da imaju i lekovita svojstva.

Zbog gubitka staništa, koje je zamenjeno plantažama palminog ulja, sumatranski orangutan spada u vrlo ugrožene.

Foto-ilustracija: Unsplash (James Lee)

Kakapo je jedina noćna vrsta papagaja koja ne leti. Njihovi mužjaci organizuju arenu gde se takmiče da bi privukli ženke. Međutim, ova vrsta sa Novog Zelanda je 2018. godine brojala 149 ovih ptica, ali je 2022. godine uz pomoć veštačke oplodnje broj porastao na 252 jedinke, uz puno truda da se vrsta spasi.

Setimo se i plavog kita. Plavi kitovi živeli su u skoro svim okeanima do 20. veka. Lovljeni su preko svih mera, skoro da nisu bili istrebljeni, kada je to postalo zabranjeno 60-ih godina prošlog veka. Prema procenama Međunarodne komisije za kitolov 382.595 plavih kitova je ulovljeno između 1868. i 1978. godine.

Međutim, lepo je posle svih podataka, spomenuti i pohvaliti kontinent sa najbogatijim biodiverzitetom na Zemlji – Južna Amerika. Amazonska prašuma je region sa najbogatijom prirodom. Ona je dom za oko 400 milijardi stabala, među kojima je oko 16.000 različitih vrsta, i deset odsto ukupno poznatog biodiverziteta ukoliko ubrojimo i sisare, ptice, vodozemce, gmizavce, insekte, i sve druge vrste, a mnoge se na ovom prostoru još otkrivaju.

Čuvajmo floru i faunu i njihova staništa. Na taj način osnažujemo i ljudsku vrstu i naše zajedničko stanište koje delimo sa njima – našu planetu Zemlju.

Milica Vučković

OBJAVLJENE NOVE CENE GORIVA

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Nove najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 19. maja 2023. godine do 26. maja 2023. godine iznosiće:

EVRO DIZEL, u iznosu 180,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 173,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3 stav 5 navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva turizma i omladine.

Energetski portal

Vlada usvojila više izmenjenih uredbi iz oblasti poljoprivrede

Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)
Foto-ilustracija: Pixabay

Na sednici Vlade usvojeno je više izmenjenih uredbi koje se odnose na poljoprivredu, a tiču se subvencija po grlu stoke i povećanja prelevmana i premija za mleko.

Izmenama će i prelevmani za sireve i ostale proizvode biti povećani na 300 dinara, ali i uvedeni prelevmani na evaporisano mleko u iznosu od 300 dinara.

Takođe, podižu se i subvencije po grlu za priplodne mlečne krave, i to sa 30.000 na 40.000 dinara, a subvencije će biti isplaćene po javnom pozivu koji je u toku. Ukupan iznos povećanja iznosi 2,3 milijarde dinara, a za ovu meru će u tekućoj godini biti isplaćeno ukupno 14,3 milijarde dinara. Mera će važiti za sva grla mlečnih krava, kojih je ukupno 228.823.

Premije za mleko, biće povećane sa 15 na 19 dinara po litru u drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2023. godine, a ukupno povećanje će iznositi tri milijarde dinara. Ukupan iznos za premije za mleko u ovoj godini biće 15 milijardi dinara.

Pročitajte još:

Ove mere sadržane su u predlozima izmena i dopuna Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2023. godini, Uredbe o utvrđivanju Godišnjeg programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za 2023. godinu, Uredbe o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godine i Uredbe o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima konditorskih proizvoda za otkup mleka u prahu.

Usvojena je i Odluka o izmeni Odluke određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine, s obzirom na to da je detaljnom analizom i praćenjem stanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda utvrđeno da je, usled povećanog uvoza polutvrdih sireva, i pored zaštitnih mera, došlo do destabilizacije domaće proizvodnje sireva, stvaranja viškova i nemogućnosti plasmana usled nekonkurentne uvozne cene.

Zbog toga, predloženo je povećanje posebnih dažbina na uvoz šest vrsta sireva sa tržišta Evropske unije i ostalih tržišta.

Energetski portal

Autobusi bez vozača voze Velikom Britanijom

Photo-illustration: Pixabay

U Velikoj Britaniji predstavljen prvi potpuno samostalan autobus koji svojim dizajnom i proizvodnjom učestvuje u razvoju čistih gradova, smanjenju zagađenja, nula emisije štetnih gasova i smanjenju buke.

Bez instrukcija čoveka, prevozi putnike do železničke stanice Edinburga, vozeći optimalnom brzinom.

Ovaj čisti i autonomni javni prevoz prvi je ovako urađen u svetu, iako su postojali neki projekti na primer minibuseva u drugim delovima Evrope, ali ne i veliki autobus bez vozača koji prelazi zahtevne delove puteva, poput semafora, kružnih tokova, deonica sa više traka, mosta preko reke Fort, i sličnih saobraćajnica, nisu projektovani nigde drugo. 

Pročitajte još:

Testiran je godinu dana, prilikom čega je pet ovakvih autobusa prešlo preko milion i po kilometara. Određena testiranja biće još u toku, ali je ustanovljeno da 90 odsto aktivnosti autobus može da obavlja potpuno samostalno. Ipak, vozač je prisutan i učestvuje tokom vožnje iz bezbednosnih razloga.

Model Enviro200AV prelaziće 22,5 kilometara i procena je da će oko 10.000 putnika nedeljno prevesti, s obzirom da će saobraćati svaki dan. Kako se navodi u saopštenju za medije proizvođača autobusa – Alexander Dennis, globalnog lidera u ovoj grani, i najvećeg proizvođača autobusa u Velikoj Britaniji, ovaj autobus je čak programiran da planira brzinu tako da se nesmetano kreće kroz zeleni talas svetla na semaforu. 

Energetski portal

Crna Gora nova članica mreže evropskih zemalja u okviru monitoringa i praćenja brojnosti uobičajenih vrsta ptica

Foto-ilustracija: Pixabay (eggtart221)
Foto: Zavod za zaštitu prirode

Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore je napravio prvi korak kako bi Crna Gora postala deo velike mreže evropskih zemalja u okviru monitoringa i praćenja brojnosti uobičajenih vrsta ptica, što će značajno doprineti praćenju trendova i stanja u životnoj sredini u ovoj državi, kroz ptice kao jedan od najvažnijih i najrelevantnijih indikatora.

PECBMS (Pan – European Common Bird Monitoring Scheme) predstavlja projekat započet 2002. godine kao zajednička inicijativa Evropskog saveta za popis ptica (EBCC, European Bird Census Council) i BirdLife International. Glavni cilj ovog projekta jeste da se uobičajene vrste ptica koriste kao indikator stanja okoline kroz dugoročno sakupljanje podataka kojim će se omogućiti praćenje promena u njihovim populacijama, a samim tim i u okolini. Već godinama unazad primećen je veliki pad brojnosti određenih čestih vrsta ptica, a primećeno je da najveći negativan trend beleže vrste koje naseljavaju poljoprivredna staništa. Ovakve zaključke omogućuju podaci koji se prikupljaju sa kontinuitetom od preko 40 godina i za 168 vrsta ptica.

Pročitajte još:

Iako neke zemlje Evrope već decenijama imaju uvid u brojnost uobičajenih vrsta i njihove trendove, što im je i omogućilo konkretnije aktivnosti u cilju zažtite prirode i sprovođenju održivijih praksi, Crna Gora od ove godine kroz pilot sezonu razvija monitoring šemu i pokušava da stane rame uz rame sa 30 zemalja, koliko ih je aktivno u ovom programu.

Njihovi ornitolozi uspešno su sproveli prvu seriju monitoringa u gnezdećoj sezoni, na 15 različitih lokacija u zemlji i na 30 različitih transekta, koje će još jednom posetiti u drugom delu sezone počevši od 15. maja do 15. juna.

Na ovaj način se stiče uslov da i Crna Gora kroz nekoliko godina dobije kompletniju sliku o najvećim pretnjama koje ugrožavaju brojnost njene ornitofaune i na taj način predupredi gubitak staništa i vrsta.

Izvor: CZIP

Brinući o pčelama, brinemo o svim bićima

Foto-ilustracija: Unsplash (İbrahim Özdemir)
Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Karits)

Postoje interesantnije teme o kojima bih mogla da pišem današnji blog, pa ipak odlučila sam da pažnju usmerim na bića koja ne mogu biti manja, a njihov značaj veći. Ove subote obeležavamo Svetski dan pčela. Znam da često čitamo o doprinosu ovih oprašivača čitavom živom svetu, ali i dalje smo ga nedovoljno svesni, zbog čega svaki novi tekst na ovu temu ne smatram suvišnim.

Ogroman naklon za bića koja teže čitavu desetinu grama, a svojim malenim krilima u sekundi zamahnu i do 200 puta. Tokom svog veoma kratkog životnog veka, iako su poznate po epitetu – radilice, medonosne pčele uspeju da proizvedu svega jednu kašiku meda. Nadam da umemo da cenimo svaku kašiku meda koja nam je data, zato što nije pravljen samo za nas, on je takođe hrana pčela. Osim polena, pčele se hrane i njime kako bi dobile energiju za rad.

Koliko je značajan za naš organizam, govori podatak da sadrži preko 30 mineralnih materija, kao što su gvožđe, jod, kalcijum, cink, magnezijum i druge, zatim gotovo sve aminokiseline koje se dobijaju iz nektara i polena, kao i vitamine B1, B2, B3, B6, B12 i ostale.

Med je samo trešnjica na vrhu torte, kao najslađi ukras koji nam pčele nude, i to samo one medonosne. Mnogo važnija uloga pčela jeste oprašivanje. Kako bi se podigla svest o njihovom značaju, UN su 20. maj proglasile njihovim danom.

U nastavku teksta citiraću nekoliko rečenica iz zvaničnog saopštenja UN.

Foto-ilustracija: Pixabay (Maxime Gilbert)

,,Pčele i drugi oprašivači, kao što su leptiri, slepi miševi i kolibri, sve su više ugroženi ljudskim aktivnostima. Oprašivanje je, međutim, osnovni proces za opstanak naših ekosistema. Skoro 90 odsto svetskih divljih cvetnih biljnih vrsta zavisi u potpunosti, ili bar delimično, od oprašivanja životinja, zajedno sa više od 75 odsto svetskih useva za hranu i 35 odsto globalnog poljoprivrednog zemljišta. Ne samo da oprašivači direktno doprinose sigurnosti hrane, već su i ključni za očuvanje biodiverziteta.’’

Prema podacima UN-a, trenutne stope izumiranja vrsta su 100 do 1.000 puta veće od uobičajenih zbog uticaja ljudi. Oko 35 odsto oprašivača beskičmenjaka, posebno pčela i leptira, i oko 17 odsto oprašivača kičmenjaka, poput slepih miševa, suočava se sa izumiranjem na globalnom nivou.

Proizvodnja monokultura, kao i upotreba pesticida i drugih hemikalija, velika su pretnja ovim živim bićima. Ukoliko tome dodamo klimatske promene, širenje betonskih površina i opustošavanje preostalih zelenih, ostavljajući samo pokošenu travu, njihova hrana i mesta za gnežđenje postaju ugroženi.

Zbog toga svako od nas treba da doprinese na svoj način. Ukoliko imate baštu, prilikom košenja ostavite makar nekoliko redova nepokošenog cveća. Ako živite u gradu, zamolite prijatelje koji imaju kuće, da svoje bašte naprave domom i za naše male prijatelje.

Katarina Vuinac

Južna Evropa u borbi sa sušama

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Evropi prete vrućine i ekstremne suše ove godine, ako je suditi po protekloj zimi i proleću. O uranjenim požarima u Kanadi izazvanim suvim toplim vazduhom, visokim temperaturama i vetrom smo već pisali početkom meseca, međutim, Mediteranu postaje jasno da bi ovo leto moglo da bude jedno od najtežih do sad, i za ljude i za poljoprivredu, s obzirom na to da Mediteran donosi mnoge proizvode.

Španija je vodeći svetski proizvođač maslina i maslinovog ulja, a Andaluzija je najznačajniji region za proizvodnju maslina.  Jedna je od vodećih svetskih izvoznika narandže i limuna, prvenstveno uzgajanih u Valensiji i Andaluziji. Ovaj region Španije, posebno Andaluzija, poznat je po proizvodnji raznovrsnog povrća, uključujući paradajz, papriku i krastavce. Region Mursija je takođe poznat po proizvodnji povrća.

Severna Italija je poznata po svojim vinogradima, proizvodeći mnoga vina svetske klase kao što su Barolo, Barbaresko, Proseko i Amarone, što znači da će i grožđe biti pogođeno sušama. Takođe, u Italiji se proizvode najveće količine pirinča u Evropi, sa najvećim delom proizvodnje u severnim regionima, posebno u Pijemontu i Lombardiji.  

Pročitajte još:

Photo-illustration: Pixabay

Prethodno leto bilo je najtoplije u istoriji, ali majske vrućine ukazuju na moguće suše kakvih vekovima nije bilo do poslednjih godina. Već sada južna Evropa suočila se sa problemima – od privođenja nekolicine španskih voćara zbog ilegalnih bunara, do italijanske reke Po čiji hidro-potencijal zabrinjava ove godine, iako je najduža reka u zemlji. Još više zabrinjava što prolazi kroz ceo severni privredni deo Italije, stiže do Venecije, gde se uliva u Jadransko more, a vodostaj Venecije već pokazuje iste slabosti. Kada je u pitanju privreda –  Dolina Po je jedna od najproduktivnijih mlečnih regiona u Evropi, koja proizvodi poznate sireve kao što su Parmiđano-Ređano i Grana Padano. Italija je već početkom aprila pokušala da preduhitri buduće probleme, doneta je i određena uredba, ali posledice će se tek videti. 

,,Cilj je da prebrodimo leto jer je nivo reka, glečera i jezera, posebno u severnoj Italiji, dramatičan. Ako ne bude kišno proleće, verovatno će biti veoma komplikovano leto“, upozorio je ministar za infrastrukturu Mateo Salvini.

Osim Italije i Španije, pogođena je i južna Francuska. Tlo se suši, reke su sve niže, obale i plaže sve šire. Kako kiše nema, a nije bilo ni snega dovoljno, reke ni od topljenja leda sa planina ne mogu popraviti svoj vodostaj.

U južnoj Francuskoj u regionu kao što je Provansa-Alpi – Azurna obala poznati su voćnjaci u kojima se proizvode breskve, kajsije, trešnje i smokve. Provansalsko bilje, uključujući ruzmarin, timijan, origano i majoran, se široko uzgaja. Provansa je poznata širom sveta po poljima lavande.

Jedan od uzroka tako niskih vodostaja, osim vrućina su količine smrznute vode u Alpima ove godine koje su niže nego proteklih godina, a to znači i manji priliv vode u reke od kojih Evropa i evropsko tržište zavise. U stvari, količina snega ove godine najmanja je od 2011. u Italiji, a u Švajcarskoj čak od 1998. godine.

Ovo zabrinjava jer su to veliki poljoprivredni regioni, sa velikim brojem ljudi, ali voda je povrh svega Evropi potrebna i za proizvodnju energije

Suše su prirodni deo klimatske varijabilnosti, ali klimatske promene mogu uticati na njihovu učestalost, trajanje i ozbiljnost, a posledice se već uveliko osećaju.

Energetski portal

Lokalnim samoupravama do četiri miliona evra za preradu otpadnih voda

Foto: pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Kada se usvoji novi IPARD program, lokalne samouprave mogle bi da konkurišu za bespovratna sredstva do četiri miliona evra, kako bi izgradile postrojenja za preradu otpadnih voda. NALED bi im pomogao da se pripreme za učešće na konkursima i sprovođenje javnih nabavki, a na Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je da ovu meru što pre akredituje i otpočne Javne pozive i apliciranje za sredstva iz IPARD-a, koja su prethodnom periodu u velikoj meri ostala neutrošena.

Na sednici NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu, koja je održana na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, rečeno je da se u Srbiji prečiščava manje od osam odsto komunalnih otpadnih voda, a do 2040. sve lokalne samouprave su dužne da izgrade svoja postrojenja, što zahteva ozbiljne investicije. Novi IPARD program biće zato velika šansa za gradove i opštine da dobiju sredstva kako za prečišćavanje otpadnih voda, tako i za izgradnju puteva, sistema za snadbevanje vodom, postrojenja za biogas i proizvodnju toplotne energije koja će uz pomoć obnovljivih izvora energije smanjiti nivo zagađenja, pojeftiniti proizvodnju i unaprediti socioekonomske uslove života.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dušanka Golubović rekla je da će uvezivanjem svih registara u eAgrar, Ministarstvo odsad moći bolje da upravlja budžetom, meri efekte podsticaja i u skladu sa tim menja i formira pravila na koji način se dodeljuju subvencije.

Pročitajte još:

,,Kroz eAgrar stvaramo osnovu za dalji rad. Ako danas sprovedemo neku meru, efekat ne možemo videti već sutra, ali će nam eAgrar omogućiti da imamo uvid u ostvarene rezultate, na osnovu kojih ćemo planirati buduće mere. Ono što nam fali jeste konkurentnost, jer smo još uvek zatvoreno tržište i zato je proces EU integracija važan. Naš cilj je da ojačamo srpsku poljoprivredu i stvorimo uslove da sutra naši proizvođači mogu da se takmiče na mnogo većem tržištu’’, zaključila je Golubović.

Predsednica Saveza za hranu i poljoprivredu i izvršna direktorka kompanije Carnex Tamara Penjić pohvalila je rad resornog ministarstva na uspotavljanju eAgrar-a, kao jedne od višegodišnjih i prioritetnih preporuka iz Sive knjige NALED-a i navela predloge za Vladu u narednom periodu.

,,Smanjenje adminsitrativnih prepreka za trgovinu je jedan od naših stalnih prioriteta, kao i usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim standardima, jer to predstavlja i bolje i sigurnije uslove tržišnog poslovanja. Ukidanje pdv-a na donacije hrane obeležene oznakom „najbolje upotrebiti do’’ je, takođe, jedna od preporuka koje su potekle od našeg Saveza i mnoge članove zanima kako će se to odvijati u naredom periodu. Čuli smo danas da je Uprava za poljoprivredno zemljište napravila model elektronske knjige polja, što je jako važno i jedan od prioriteta jeste da digitalizaciija ove procedure zaživi u praksi’’, naglasila je Penjić.

Ovom prilikom, predstavnici NALED-a ukazali su i na problem sa kojim se većina poljoprivrednika suočava kada treba da obezbede sredstva za predfinansiranje investicija, budući da subvencije države dođu kasnije, nakon realizacije. Predlog je da se obezbede povoljnije kreditne linije i programi koji bi pokrili ove troškove, kao i da se na jednom mestu objedine informacije o svim vidovima podrške, aktuelnim kreditima i podsticajima koje nudi država kroz IPARD i druge fondove. Potrebno je i da se domaćim i stranim investitorima na jednom mestu pruže informacije o raspoloživim kapacitetima, otvorenim tržištima, uslovima za dobijanje građevinskih dozvola i pravnom okviru za proizvodnju i bezbednost hrane.

Izvor: NALED