Postoje interesantnije teme o kojima bih mogla da pišem današnji blog, pa ipak odlučila sam da pažnju usmerim na bića koja ne mogu biti manja, a njihov značaj veći. Ove subote obeležavamo Svetski dan pčela. Znam da često čitamo o doprinosu ovih oprašivača čitavom živom svetu, ali i dalje smo ga nedovoljno svesni, zbog čega svaki novi tekst na ovu temu ne smatram suvišnim.
Ogroman naklon za bića koja teže čitavu desetinu grama, a svojim malenim krilima u sekundi zamahnu i do 200 puta. Tokom svog veoma kratkog životnog veka, iako su poznate po epitetu – radilice, medonosne pčele uspeju da proizvedu svega jednu kašiku meda. Nadam da umemo da cenimo svaku kašiku meda koja nam je data, zato što nije pravljen samo za nas, on je takođe hrana pčela. Osim polena, pčele se hrane i njime kako bi dobile energiju za rad.
Koliko je značajan za naš organizam, govori podatak da sadrži preko 30 mineralnih materija, kao što su gvožđe, jod, kalcijum, cink, magnezijum i druge, zatim gotovo sve aminokiseline koje se dobijaju iz nektara i polena, kao i vitamine B1, B2, B3, B6, B12 i ostale.
Med je samo trešnjica na vrhu torte, kao najslađi ukras koji nam pčele nude, i to samo one medonosne. Mnogo važnija uloga pčela jeste oprašivanje. Kako bi se podigla svest o njihovom značaju, UN su 20. maj proglasile njihovim danom.
U nastavku teksta citiraću nekoliko rečenica iz zvaničnog saopštenja UN.
,,Pčele i drugi oprašivači, kao što su leptiri, slepi miševi i kolibri, sve su više ugroženi ljudskim aktivnostima. Oprašivanje je, međutim, osnovni proces za opstanak naših ekosistema. Skoro 90 odsto svetskih divljih cvetnih biljnih vrsta zavisi u potpunosti, ili bar delimično, od oprašivanja životinja, zajedno sa više od 75 odsto svetskih useva za hranu i 35 odsto globalnog poljoprivrednog zemljišta. Ne samo da oprašivači direktno doprinose sigurnosti hrane, već su i ključni za očuvanje biodiverziteta.’’
Prema podacima UN-a, trenutne stope izumiranja vrsta su 100 do 1.000 puta veće od uobičajenih zbog uticaja ljudi. Oko 35 odsto oprašivača beskičmenjaka, posebno pčela i leptira, i oko 17 odsto oprašivača kičmenjaka, poput slepih miševa, suočava se sa izumiranjem na globalnom nivou.
Proizvodnja monokultura, kao i upotreba pesticida i drugih hemikalija, velika su pretnja ovim živim bićima. Ukoliko tome dodamo klimatske promene, širenje betonskih površina i opustošavanje preostalih zelenih, ostavljajući samo pokošenu travu, njihova hrana i mesta za gnežđenje postaju ugroženi.
Zbog toga svako od nas treba da doprinese na svoj način. Ukoliko imate baštu, prilikom košenja ostavite makar nekoliko redova nepokošenog cveća. Ako živite u gradu, zamolite prijatelje koji imaju kuće, da svoje bašte naprave domom i za naše male prijatelje.
Katarina Vuinac
