Niži računi za struju preko solarnih panela – isplati li se investicija

27.05.2024

Broj onih koji proizvode električnu energiju iz solarnih panela dostigao je 3.100. Veliko interesovanje pospešile su subvencije, smanjenje poreza i naknada. Traži se i rešenje za brže priključenje na mrežu.

Struju iz solarnih panela u Srbiji već proizvodi 2.200 domaćinstva, a ostali su preduzeća, fabrike, školske i druge ustanove, kao i više manastira.

Sticajem statusa kupac-proizvođač postali su energetski nezavisni, smanjuju račune za električnu energiju i doprinose zelenoj tranziciji zemlje.

„Za godinu i po dana broj kupaca-proizvođača je porastao sedam puta, dok se instalisana snaga povećana za 8,5 puta. Domaćinstva, što se tiče snage, sada mogu da podižu solarne elektrane snage 10,8 kilovata, a ostali kupci od 150 kilovata“, kaže Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke energetike.

Analize pokazuju da prosečne potrebe jednog domaćinstva može da pokrije ugradnja šest kilovata. Ta investicija košta oko 7.000 evra, a subvencije države pokrivaju polovinu troška.

Pročitajte još:

Šta je kupcu potrebno

Višak struje može se isporučiti elektroenergetskom sistemu, dok stručnjaci savetuju da ugradnja panela mora da bude isplativa.

„Kupac-proizvođač, kada ugrađuje, trebalo bi da vidi koliko troši na godišnjem nivou i da odabere pe-ve sistem koji će toliko i proizvoditi“, ukazuje dr Darko Šošić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Ivana Đorđević, direktorka Sektora za uprvljanje kupcima-proizvođačima u EPS-u objašnjava da ako ima bilo kakvu investiciju od onoga što njemu zaista treba, ne može da vidi prave efekte.

„Vreme povraćaja te investicije će biti mnogo duže“, poručuje Đorđevićeva.

Veća kontrola

U Elektrodistribuciji kažu da na priključenje čeka 2.100, a četvrtina su domaćinstva i četiri stambene zajednice. Predlažu i veću kontrolu radova na terenu.

„Treba da se uvede sertifikacija izvođača radova. Od početka smo se za to zalagali. Izvođač radova sa svojim licencama garatuje kvalitet materijala, opreme i izvođenje radova“, navodi Predrag Matić, direktor Direkcije za planiranje i investicije u „Elektrodistribuciji“.

Ministarstvo energetike formiralo je tim koji radi na novim rešenjima. Oni će pojednostaviti proceduru i ubrzati priključenje kupaca-proizvođača električne energije na elektromrežu.

Izvor: RTS

Stiže nova generacija efikasnijih solarnih ćelija

26.05.2024

solar-cell-ge28608e28_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Dok se, sa jedne strane, zemlje “utrkuju” u dodavanju novih kapaciteta solarnih elektrana kako bi što pre odgovorile na izazove energetske tranzicije, naučnici, sa druge strane, neumorno rade na usavršavanju solarne tehnologije ne bi li maksimalno unapredili njenu efikasnost.

Istraživači sa Tehnološkog univerziteta u Kaunasu u Litvaniji već su dobro poznati u svetu solarne energije, a rezultat njihovog dosadašnjeg rada su solarne ćelije rekordne efikasnosti.

Njihov pronalazak sada je otišao korak dalje nakon što su solarnim ćelijama od perovskita pravilne strukture dodali tanke samosastavljajuće slojeve organskih molekula.

Reč je o molekulima koji se sami uređuju u sloj debljine jednog molekula i deluju kao sredstvo za transport elektrona u solarnim ćelijama, navodi se u saopštenju Tehnološkog univerziteta u Kaunasu.

Pročitajte još:

„Molekuli koji čine ove monoslojeve, poput pametnog lepka, oblažu površinu konstruisanih uređaja tankim slojem debljine jednog molekula. I to nije slučajno, oni se ne lepe gde god da odu, već se vezuju samo tamo gde su u kontaktu sa provodljivim metalnim oksidom“, objašnjava Tadas Malinauskas, jedan od pronalazača nove tehnologije.

Prema njegovim rečima, primena takvog sloja je relativno jednostavan i ekonomičan proces koji zahteva da se staklena podloga sa elektroprovodljivim slojem metalnog oksida uroni u ili poprska rastvorom jedinjenja.

Iako je veoma tanak sloj, uloga koju ima u solarnim ćelijama je izuzetno važna, a Malinauskas kaže da je najbolja analogija za njegovu funkciju metro.

„Ovaj sloj, poput automatske kapije u metrou, dozvoljava samo jednoj vrsti punjenja da prođe i nastavi svoj put ka elektrodi“, kaže on.

Prethodni eksperimenti do sada su se više fokusirali na molekule koji se koriste za prenos pozitivnog naelektrisanja u solarnim ćelijama, pa je sledeći korak ovih istraživača bio da razviju molekule koji mogu da nose negativno naelektrisanje.

Milena Maglovski

Pamet mladih Srbije osvetljava zeleni put održivog razvoja lokalnih zajednica

26.05.2024

mladi-sloga-ruke — Foto-ilustracija: Unsplash (Hannah Busing)

Čak i oni koji ne prate teme održivog razvoja i energetske efikasnosti čuli su za Zeštat Aspern, potpuno samoodrživ grad koji energiju dobija iz obnovljivih izvora, vetra i vode, a kišnicu prerađuje. U ovom pametnom gradu, koji od 2013. godine raste nadomak Beča, u kome su svi objekti od prirodnih materijala, potpuno energetski efikasni, do 2028. godine dom će pronaći oko 20.000 stanovnika.

Ovakvi uspešni projekti bude optimizam da se svet kreće u pozitivnom smeru – održivog razvoja, ali često izazivaju i osećanje osujećenosti zbog uverenja da je razvoj u okvirima održivosti rezervisan samo za ekonomski jake zemlje i osvešćene urbane zajednice.

Da nije tako, dokazuju mnogobrojni projekti širom sveta, ali i zelene ideje koje su u šest manjih naselja u Srbiji, koja tipski pripadaju ruralnim sredinama, pokrenuli i sprovode mladi entuzijasti uz podršku projekata koje realizuje GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom turizma i omladine Republike Srbije. Školsko dvorište u Vlasotincu, zahvaljujući grupi mladih entuzijasta, dobilo je solarnu klupu koja služi kao izvor osvetljenja, poboljšavajući bezbednost i upotrebljivost dvorišta u večernjim satima.

U Fokusu:

Dodavanjem USB porta za punjenje mobilnih uređaja ova klupa predstavlja i praktičan korak ka smanjenju potrošnje električne energije iz neobnovljivih izvora i pruža udobno i bezbedno mesto na kome se mladi rado okupljanju.

Zeleno mesto okupljanja dobili su i mladi u Donjoj Stražavi, jednom od naselja na periferiji Prokuplja. Troje studenata koji čine grupu Foton realizovalo je ovu ideju u okviru svog projekta Solarna klupa za održivu povezanost – Nek te sunce poveže sa svetom.

Njihov cilj, kao i cilj drugih mladih koji su pokrenuli i realizovali ove projekte, jeste da osim što stvaraju održivu povezanost, edukuju zajednicu i animiraju prvenstveno mlade ljude o značaju i potencijalu obnovljivih izvora energije.

“Stari i mladi na selu imaju manje mogućnosti da usvoje znanja neophodna za podizanje te svesti. Plan grupe Foton je da uradimo što više ovakvih projekta i pomognemo ljudima na selu, ali kao i u gradovima, da usvoje znanje koje je stvarno neophodno za naš opstanak”, kaže Petar Stojanović.

Projekat koji takođe ima dvostruki pozitivan efekat – smanjuje ekološki otisak i emisije štetnih gasova, a istovremeno podstiče zajednicu da koristi solarne tehnologije – pokrenuli su i sproveli i mladi iz sela Brankovina, nedaleko od Valjeva.

U školskom dvorištu oni su postavili solarnu oglasnu Info tablu, koja služi kao informativeni centar za lokalnu zajednicu, a pre svega za učenike. Ovaj projekat ne samo da obezbeđuje dostupnost korisnih informacije već i doprinosi ekološkoj održivosti jer Info tabla sadrži i integrisani punjač mobilnih uređaja na solarni pogon. Solarnu info tablu uskoro će dobiti i Sokobanja.

GIZ

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Sačuvajmo velike zveri i njihova staništa da bismo sačuvali sve nas!

26.05.2024

european-brown-bear-medved — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Dušan veverkolog)

Ukoliko želimo očuvane, zdrave i bioraznovrsne šumske ekosisteme, potrebno je nastaviti i produbiti saradnju svih institucija i organizacija koje se bave očuvanjem prirode, ali i građana. Jedino tako je moguće obezbediti skladan suživot.

,,Osvajajući sve više teritorije za sebe, ljudi su potisnuli ravnopravne životinjske i biljne vrste i sveli njihova staništa na, najblaže rečeno, neodgovarajuća. Ako pokušamo da razumemo da su medvedu, vuku i risu potrebna prostranstva da bi imali osnovne uslove za život, moramo da vratimo hranu na koridore velikih zveri i da sačuvamo njihova staništa, a tako posredno i sprečimo moguće sukobe sa ljudima”, ističe Vanja Jakšić iz WWF Adrije.

Koliko su klimatske promene ubrzale promene na koridorima velikih zveri, svedoči činjenica da ih u nekim područjima ima dosta, dok u drugima pokušavamo da sačuvamo jedan ili dva para koji treba da produže vrstu.

„Klimatske oscilacije dovele su do sve češćih susreta ljudi i velikih zveri. Treba da nastavimo da delujemo kroz edukaciju stanovništva, a posebno u zonama koje su blizu naseljenih mesta. Međutim, dok preventiva ne da rezultate, treba da onemogućimo konflikte postavljenjem električnih ograda“, kaže Duško Ćirović, profesor Biološkog fakulteta.

Pročitajte još:

Istovremeno, Vladan Bjedov iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije ističe da su „medved, vuk i ris takozvane „ključne’’ vrste, jer su one kamen temeljac za opstanak skoro svih drugih biljnih i životinjskih vrsta u šumskim ekosistemima, kao i da su oni zaslužni za regulaciju broja svih drugih biljojeda. Na taj način oni obezbeđuju ravnotežu u prirodi’’.

Pa ipak do sukoba domaćina šuma i čoveka neizbežno dolazi. Kako ih je moguće zaustaviti, da je potrebno raditi na njihovom sprečavanju kao i koja je uloga lovaca, institucija i stanovnika uopšte čuli smo od predstavnika Lovačke komore Srbije, Milovana Stoića, kao i Okružnog javnog tužilaštva.

„Naša uloga je da edukujemo lovočuvare kako da prate situaciju u lovištima. Radimo na tome da svi naši članovi budu sve bolje informisani o pravnim okvirima kod nas i u Evropi, kao i o stepenu zaštićenosti vrsta ali, ima ograničenja u propisima koja nam onemogućavaju da kada i uhvatimo nekoga u krivolovu, nemamo ovlašćenja da ga u tome sasvim zaustavimo’’.

Primera dobre prakse u sudovima takođe ima, ali ne u meri u kojoj je to dovoljno da spreči zločine nad divljim vrstama. Tužilaštva širom Srbije neminovno u svojoj praksi imaju sve veći broj predmeta iz oblasti zaštite životne sredine, pa polako i ova tematika sve više dobija na značaju.

Nakon panela, Zavod za zaštitu prirode Srbije prikazao je izložbu „Putevi velikih zveri’’ koja je rezultat njihovog dugogodišnjeg rada na očuvanju velikih zveri širom Srbije.

Projekat ForestConnect podrazumeva da ćemo u naredne dve i po godine raditi na tome da na koridore velikih zveri vratimo hranu i sačuvamo njihova staništa, a tako posredno sprečimo moguće sukobe sa ljudima. Ovaj projekat podržan je sredstvima Interreg Dunavskog rediona, a kofinansiran sredstvima Evropske unije.

Izvor: WWF Adria

37. Međunarodni kongres o procesnoj industriji u Beogradu

26.05.2024

ekologija , eko , održivost , planeta — Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Kongres o procesnoj industriji ,,Procesing ’24’’, koji će biti održan u Beogradu od 29. do 31. maja u prostorijama Privredne komore Srbije, okupiće stručnjake iz naučnoistraživačkih organizacija (instituta, fakulteta, inovacionih centara), industrije, predstavnike kompanija i drugih relevantnih interesnih grupa, pružajući naučnoj zajednici priliku da predstavi svoje radove i ideje kroz prezentacije i diskusije i poveže se sa stručnjacima iz industrije.

Ovo je 37. put da Društvo za procesnu tehniku, pri SMEITS-u, organizuje svoj Kongres, a suorganizatori skupa su i Katedra za procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Beogradu i Privredna komora Srbije.

Kroz raznovrsne teme, panel sesije (okrugle stolove) i umrežavanje sa stručnjacima, ovaj kongres omogućava razmenu znanja i ideja, promoviše inovacije i doprinosi unapređenju industrijskih procesa i praksi“.

„Ovaj Kongres predstavlja priliku za razmenu znanja, iskustava i dostignuća u sledećim oblastima: Procesne tehnologije, operacije, aparati i mašine u procesnoj industriji, Projektovanje, izgradnja, eksploatacija i održavanja procesnih postrojenja, Korišćenje energije u procesnoj industriji, Inženjerstvo životne sredine i održivog razvoja u procesnoj industriji, Primena koncepta cirkularne ekonomije u procesnoj industriji, Merenje i upravlјanje, modelovanje i optimizacija procesnih i termoenergetskih postrojenja, Menadžment kvaliteta i standardizacija u organizacijama“, navode organizatori.

U plenarnoj sesiji predviđena su sledeća četiri izlaganja: pozicija Republike Srbije u odnosu na politiku i regulativu u oblasti energetske efikasnosti EU u okvirima energetske tranzicije i klimatskih promena, zaštita životne sredine, primena nove CBAM regulative, ozelenjavanja industrije u trci ka neto-nultoj emisiji.

Na ovogodišnjem skupu biće predstavlјeni primeri dobre prakse, i to o projektu javno-privatnog partnerstva (JPP) upravljanja otpadom u Beogradu, aktiviranju postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada, snage 103 MW, dok će Apatinska pivara predstaviti postrojenje za prečišćavanje i preradu otpadniih voda i kogenerativno postrojenje za korišćenje biogasa i dobijanje zelene energije i upotrebe u pivari.

U program ,,Procesinga ’24“ uklјučene su panel sesije sa aktuelnim temama kao što su: korišćenje energije u procesnim postrojenjima; energetska efikasnost procesnih postrojenja; primena obnovlјivih izvora energije; korišćenje otpadne toplote procesa; zaštita životne sredine, zaštita radne sredine; upravlјanje otpadnim materijalima u procesnoj industriji; rešenja za smanjenje emisije gasova staklene bašte iz procesne industrije.

Posebna tema koja se odnosi na aktuelnosti vezane za opremu pod pritiskom (nova regulativa, razmena iskustava, problemi i zapažanja) tradicionalno će biti obrađena i na ovogodišnjem Procesingu ’24.

„Procesing ’24“ završava se posetom fabrici kompanije Grundfos, u Inđiji, a autobus za prevoz gostiju obezbijedio Institua za nuklearne nauke „Vinča“.

Ovogodišnji, 37. Međunarodni kongres o procesnoj industriji pomogli su Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije i kompanije Grundfos, Wilo Ovex inženjering, Cim gas, Kazantrade, Vodavoda, Inženjerska komora Srbije i Institut za nuklearne nauke „Vinča“.

Energetski portal

Nove toplotne baterije mogle bi efikasnije da skladište obnovljivu energiju

25.05.2024

sunce — Foto-ilustracija: Unsplash (Neora Aylon)

Foto-ilustracija: Unsplash (Karsten Würth)

Istraživači Univerziteta u Mičigenu, razvijaju novi uređaj za pretvaranje toplotne u električnu energiju, a kako navode, ideja se približava svojoj teorijskoj maksimalnoj efikasnosti, kao i praktičnoj primeni na mreži.

Takozvane termofotovoltaične ćelije, predstavljaju noviju vrstu solarne ćelije i rade po sličnom principu. Ipak, postoji važna stavka prema kojoj se razlikuju. Dok fotonaponske ćelije koriste visokoenergetske fotone vidljive svetlosti, termofotovoltaične ćelije koriste infracrvene fotone, koji imaju nižu energiju.

Kako navode sa Univerziteta, njihove baterije mogle bi da skladište energiju dobijenu iz obnovljivih izvora, koja se ne proizvodi uvek ujednačeno i ne uvek kada je potražnja najveća. Ovi uređaji skladištili bi toplotu, a kada je energija potrebna, oslobađali bi je. Tako sačuvana toplota koristi se naknadno za napajanje termofotovoltaičnih ćelija koje proizvode električnu energiju.

Za razliku od prethodnih uređaja koji su pretvarali toplotnu u električnu energiju, novi uređaj pruža veću efikasnost. Na temperaturi od 1435^oC, stari uređaj imao je efikasnost konverzije snage od 37 odsto, dok novi postigao 44 odsto. Istraživači veruju da će u budućnosti ovaj broj porasti i na 50 odsto. Inače, raspon temperature za skladištenje energije na visokim temperaturama obično se nalazi u rasponu od 1200^oC do 1600^oC, a novi uređaj radi unutar ovog raspona.

Pročitajte još:

Za razliku od litijum-jonskih baterija koja zahtevaju vađenje litijuma, toplotne baterije koriste materijale kao što su rastopljene soli ili keramički materijali, koji su jeftiniji i manje štetni za životnu sredinu.

Istraživači su objasnili i kako se dostižu ovako visoke temperature, uz isticanje da je postupak veoma jednostavan. Jedan od primera, temperatura može da se dostigne propuštanjem struje iz solarne ili vetroelektrane kroz otpornik, odnosno električnu komponentu koja se koristi za ograničavanje protoka struje. U momentima kada struja prolazi kroz otpornik, stvara se toplota upravo zbog otpora koji pruža prolasku struje. Zagrejan visokom temperaturom, otpornik svoju toplotu prenosi na rastopljene soli ili neki drugi materijal koji se nalazi u toplotnoj bateriji. Inače, rastopljene soli vrlo efikasno skladište veliku količinu toplotne energije, zahvaljujući svojim termalnim svojstvima.

Energetski portal

Novi materijali za novo doba

25.05.2024

Pripremljene-sirovine-Sajam-inovacija — Foto: Sferikon

U okviru tehnološkog inženjerstva jedna od užih disciplina naziva se inženjerstvo materijala – oblast čiji je fokus razumevanje strukture i svojstava materijala u cilju stvaranja novih sa unapređenim karakteristikama kako bi bili otporniji, jači, trajniji, održiviji, ekonomičniji, u zavisnosti od potreba različitih industrija. Inženjeri koji istražuju ovu oblast ispituju kako raznoliki procesi i obrada materijala utiču na posledično stanje i strukturu istih. Zbog aktuelnog diskursa o reciklaži, upravljanju otpadom i cirkularnoj ekonomiji, inženjerstvo materijala igra značajnu ulogu u rešavanju pomenutih izazova.

Mladi industrijski dizajneri, nekadašnji studenti Fakulteta primenjenih umetnosti, odlučili su da se posvete upravo svom studijskom programu – industrijskom dizajnu. Nikola Đurašković i Nedeljko Tica osnivaju Sferikon u želji da se pozabave problemima agrarnog otpada iz našeg okruženja. O ovom projektu prvo su razgovarali sa profesorkom Irenom Živković, koja je stručnjak iz oblasti nauke i inženjerstva. Kako nam objašnjava profesorka Živković, koja je ujedno i treći član Sferikon tima, njihov proizvod jeste serija materijala pod nazivom SferiCorn – spoj proizvodne industrije, održivog razvoja i cirkularnosti.

– SferiCorn materijali su klasični kompozitni materijali sačinjeni od dva ili više različitih materijala, koji samom kompozitu daju neko novo svojstvo u odnosu na polazne komponente. SferiCorn materijali koriste biorazgradive i kompostabilne materijale od kojih je jedna ojačavajuća komponenta dobijena od agrarnog otpada iz kukuruznog uzgoja. Kukuruz je jedna od najzastupljenijih kultura na poljoprivrednom zemljištu u Srbiji i generiše veliku količinu otpada koji često biva spaljivan, te na taj način postaje ozbiljan zagađivač – objašnjava profesorka Živković.

U FOKUSU:

Cilj je razviti materijal koji bi se koristio kao alternativa sintetičkim polimerima, odnosno uobičajenoj plastici. Interesantno je da njihovi materijali imaju potencijal da se primenjuju za raznovrsne proizvode, uključujući tvrde plastične delove elektronskih uređaja, komponente nameštaja, enterijere automobila, pa čak i u arhitektonskoj industriji. Jedan od ključnih atributa materijala SferiCorn jeste njegova izuzetna sposobnost zvučne izolacije, što ga čini idealnim za proizvode gde su akustična svojstva važna. Na primer, u kućnim prečišćivačima vazduha, gde ventilatori ili turbine proizvode buku, SferiCorn može efikasno da deluje kao zvučni izolator smanjujući rezonanciju i buku koju stvaraju standardni plastični delovi.

Iako je materijal još uvek u razvojnoj fazi, već postoji značajno interesovanje za njega. Takođe, članovi Sferikona rade na tome da integracija njihovog materijala u druge proizvode bude što jednostavnija kako bi bili što konkurentniji i ekonomičniji, osim što su funkcionalni, estetični i održivi, i kako bi se izbegli troškovi vezani za primenu ovako specifičnih materijala.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Energetska tranzicija Srbije – inovacije i implementacija: EE, OIE i nuklearna energija

25.05.2024

U okviru višegodišnjeg serijala konferencija „Re-set Summit“, 30. maja biće održana konferencija pod nazivom „Energetska tranzicija Srbije – inovacije i implementacija”.

Konferenciju koju organizuje kompanija Wireless Media Group, lider u oblastima digitalnih transformacija i medija u Srbiji i regionu i društveno odgovorna kompanija, okupiće predstavnike Vlade Republike Srbije, regulatornih tela, relevantnih institucija iz oblasti energetike, renomirane stručnjake, kao i predstavnike industrije i finansijskih institucija koji zajedničkim delovanjem doprinose inkluzivnoj, pravednoj i pravičnoj energetskoj tranziciji. Oni će kroz četiri panela diskutovati o mogućnostima, izazovima i perspektivama u oblasti obnovljivih izvora energije, nuklearne energije i e-mobilnosti.

Naziv prvog panela je – Energetska efikasnost i dekarbonizacija, na kom će panelisti diskutovati na sledeće teme:

Uticaj CBAM regulative na sektor proizvodnje električne energije
Energetska efikasnost kao vodeći faktor dekarbonizacije
Investicije u prenosne sisteme električne energije
Izazovi i prepreke u daljem sprovođenju mera energetske tranzicije

Drugi panel biće Investicije u OIE, a učesnici konferencije će diskutovati o načinima finansiranja projekata energetske efikasnosti, investicionim mogućnostima i ekonomskim efektima obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji.

Finansijski instrumenti za podršku projektima energetske efikasnosti
OIE na Mapi investicionih prilika u Srbiji i uticaj OIE investicija na rast BDP-a
Perspektive i izazovi ulaganja u hidroelektrane, vetroelektrane, solarnu energiju, biomasu i geotermalnu energiju u Srbiji
Uticaj tehnoloških inovacija, regulatornih promena i ekonomskih faktora na buduće investicije u OIE

U trećem panelu čiji je naziv Nuklearna energija u srbiji: perspektive i dileme, pričaćeće se o ovoj aktuelenoj temi, kao i poziciji Srbije, uključujući ukidanje moratorijuma, bezbednost, upravljanje otpadom i perspektive razvoja.

Ukidanje nuklearnog moratorijuma – izmena zakonske regulative koja bi dozvolila izgradnju nuklearnih elektrana
Bezbednost nuklearnih elektrana
Upravljanje nuklearnim otpadom
Javna percepcija i perspektive razvoja nuklearne energije u Srbiji: kadrovski i finansijski kapaciteti

Četvrti panel E-mobilnost u srbiji: izazovi i prilike biće prilika za razgovor o izazovima u ovoj oblasti, mogućnostima za razvoj infrastrukture i inovativnim rešenjima.

Razvoj infrastrukture za e-mobilnost
Finansijski podsticaji za kupovinu električnih vozila
Najnovije tehnološke inovacije u oblasti e-mobilnosti
Izazovi elektrifikacije u auto industriji

Konferencija će omogućiti razmenu znanja, iskustava i najboljih praksi između učesnika, te doprineti stvaranju održivog i efikasnog energetskog sistema u Srbiji.

Agendu događaja možete da pogledate ovde.

Konferencija će se održati u četvrtak, 30. maja, s početkom od 10 časova u Privrednoj komori Srbije, Terazije br. 23, Beograd (Velika sala, 2. sprat).

Energetski portal

Na more u maju, na planinu u julu: U promenjenoj klimi, da li ćemo morati da prilagodimo naše turističke navike?

24.05.2024

bicycle -bicikl - more - kipar — Foto-ilustracija: Pixabay

Turizam se smatra jednom od najvećih i najbrže rastućih svetskih industrija. U 2023. godini sektor turizma je činio 9,1 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda, sa preko milijardu internacionalnih turističkih dolazaka.

Ni naša zemlja ne zaostaje u pogledu turističkih tokova. Ako se izuzme 2020. godina usled pandemije kovida 19, broj turista raste iz godine u godinu. Ne tako davno, tokom 2009. godine, Srbiju je posetilo nešto više od dva miliona turista, dok je prošle godine registrovano čak 4,2 miliona poseta, piše za Klima101, Nina Čegar sa Geografskog fakulteta u Beogradu.

Međutim, specifičinost turizma ne čine ukupan broj dolazaka ili broj noćenja, već same destinacije i doživljaji koji one izazivaju kod posetilaca. Omiljeni gradovi su često oni koji su bili obasjani suncem za vreme naše posete. Vidikovac koji je progutala magla nije toliko atraktivan, zar ne? Razvoj turizma je, drugim rečima, neraskidiv od vremena i klime.

Lokalna klima utiče na planiranje putovanja, dužinu boravka i moguću aktivnost turista. Važnost klimatskog elementa na određenoj lokaciji zavisi od oblika turizma: temperatura vazduha i vode je ključna u kupališnom turizmu; insolacija i oblačnost za helioterapiju, brzina i učestalost vetra za mogućnost jedrenja; pojava i vrsta padavina za zimske sportove…

Uticaj klimatskih promena na dosadašnje navike putnika će postati sve vidljiviji. Na Mediteranu, pik sezone je od juna do oktobra. Usled porasta temperature i učestalosti toplih talasa u poslednjoj deceniji, putnici se odlučuju za ranije posete Mediteranskim destinacijama – u aprilu, maju i junu.

Broj rezervisanih aranžmana u periodu jun-novembar je opao za 10 odsto 2023. godine. Čak 7,6 odsto turista se izjašnjava da su razlog ekstremni vremenski uslovi – kao što su visoke temperature, suše i posredno požari.

Pročitajte još:

Usled klimatskih promena, turističke destinacije već se menjaju, a posebno ostrvske zemlje, koje su i među najviše ugroženim

Na globalnom nivou, održanje turizma ostrvskih država je u sve većem riziku. Izuzev Maldiva, koji su postali tipična asocijacija na opasnost od porasta nivoa svetskog mora, potrebno je pomenuti i karipske države, gde je većina turističkih kompleksa u priobalnim područjima, a više od polovine se smatra ugroženim.

Problem postaje složeniji pošto je ekonomija karipskih država potpuno zavisna od turizma. Na Arubi, primera radi, čini čak 90 odsto BDP-a.

Ali ove posledice nisu unikatne samo za tropske destinacije. Turistička industrija u Srbiji je takođe pogođena posledicama klimatskih promena.

Najveći porast prosečnih temperatura vazduha i maksimalnih temperatura je tokom letnjih meseci, a anomalije maksimalnih temperature prelaze 2,5°C. Najosetniji porast temperature je u gradovima, a upravo Beograd tokom leta ima najveći broj poseta stranih turista.

Posle Beograda i Novog Sada, najposećenije su banje. Naša zemlja obiluje termalnim, mineralnim i termomineralnim izvorima. Pored samih izvora, banjska mesta se karakterišu specifičnom mikroklimom. Osnova klimatoterapije banjskih mesta je balans biometeroloških elemenata koji povoljno utiču na vitalne funkcije i rehabilitaciju organizma. Povoljni uticaj se postižu šetnjom, ali poslednjih godina porast letnjih i tropskih dana i tropskih noći otežavaju ovaj vid aktivnosti starijima i bolesnima, koji su najbrojniji posetioci banja.

Pešačenje po planinskim i seoskim predelima u svrhu istraživanja ili uživanja (tzv. hiking i trekking) postaju sve popularniji vid izletničkog i vikend turizma u Srbiji. Čest motiv pešačkih tura je obilazak vrela sa živopisnim kaskadama, slapovima i jezercima koji obiluju vodom.

Kako količina vode zavisi od kišnice i otapanja snega, preporučljivo je posetiti ih u proleće i početkom leta. U blizini Kosjerića se nalaze Taorska vrela, sa izdašnoću izvora od 150 litara u sekundi.

Međutim, tokom aprila 2024. godine izletnici su odlazili sa Taorskih vrela razočarani ili su odustajali od posete ovom lokalitetu. Temperature iznad proseka tokom februara, marta i aprila, najsušniji februar od 1951. godine i padavine ispod proseka u aprilu su doprinele da vrelo bude – siromašno vodom.

Ceo tekst možete da pročitate ovde.

Izvor: Klima101

Pet decenija Fabrike kamene vune u Surdulici – Pola veka za buduće generacije

24.05.2024

Fabrika danas_otvoreno skladište — Foto: Knauf Insulation

Sa 150 zaposlenih i godišnjom proizvodnjom od preko 50.000 tona kamene vune i preko 10 tržišta na koja redovno izvozi, Knauf Insulation Srbija danas predstavlja važan činilac privrede na Jugu Srbije i u celoj zemlji. Kamena vuna je proizvod koji istovremeno pruža toplotnu, zvučnu i zaštitu od požara i bez obzira što spada u veoma stare i tradicionalne materijale nudi sve ono što je sada neophodno za savremenu gradnju – smanjenu emisiju štetnih gasova, povećanje energetske efikasnosti, komfor i dobrobit korisnika.

Zbog svega navedenog, a pre svega zbog ljudi koji su deo naše fabrike, sa ponosom obeležavamo prvih 50 godina Fabrike kamene vune u Surdulici.

Priča je počela kada je „Galenika“ 1974. godine rešila da na mestu stare fabrike vodenog stakla, pokrene proizvodnju kamene vune, predvidevši povećanu potrebu za ovim materijalom u budućnosti. Usledile su godine koje su donele nebrojeno izazova ali i inovacija i u proizvodnji i u poslovanju, pa je tako još 1980. godine nastala ergonomska studija o boljoj zaštiti zaposlenih u Fabrici i odnosu „radnik – tehnologija – okruženje.

Iz fabrike „25. maj“ 1991. godine nastaje deoničarsko društvo „Vunizol“. Bio je to i prvi pokušaj drugačijeg, marketinškog pristupa tržištu – sa novim brendom čije ime opisuje proizvod i njegovu glavnu karakteristiku – VUNa za IZOLaciju.

Pročitajte još:

Sledeća važna godina za Fabriku i ceo region jeste 2005. godina kada nemački gigant u proizvodnji građevinskog materijala, Knauf i njegova divizija Knauf Insulation otkupljuje sve akcije i postaje vlasnik „Vunizola“.

Od tada pa do danas, svake godine je ulagano u novi deo opreme ili u zamenu postojeće, uređenje fabričkog kruga, kupovinu zemljišta i ulaganje u novi magacinski prostor. Do 2024. godine, u fabriku je uloženo preko 50 miliona evra.

Poslednja velika investicija sprovedena je 2023. godine, i tom prilikom zamenjen je veći deo opreme, a veliki deo investicije uložen je direktno u zaštitu životne sredine, pa je tako instaliran savremeni sistem za odsumporavanje, novi dimnjak i novi filteri za prečišćavanje vazduha.

„Pre pola veka, četrdeset prvozaposlenih je hrabro krenulo u proizvodnju, što je u velikoj meri obeležilo industrijski razvoj u malenoj Surdulici. Bilo je više investicionih ciklusa u fabriku u proteklih pola veka. Možda najznačajniji jesu oni koji su došli sa privatnim vlasnikom, kompanijom Knauf, koja je krajem 2005. godine akvizicijom preuzela fabriku’’, kaže Tihomir Civkaroski i naglašava: Održivi razvoj i cirkularna ekonomija su ono što će obeležiti narednu deceniju rada naše fabrike na koju ćemo, verujem, da budemo još ponosniji kada Knauf grupa bude slavila 100 godina poslovanja, 2032. godine.

Od svog dolaska u Surdulicu, Knauf Insulation je dobar sugrađanin i član zajednice, budući da zapošljava oko 150 ljudi i prehranjuje barem isto toliki broj porodica. Do danas su organizovane brojne akcije sa lokalnim stanovništvom i organizacijama, uz podršku lokalne vlasti: pokloni za đake prvake, pomoć zdravstvenom centru i obližnjim školama u vidu doniranja opreme, nagrade za đake generacije, predstave i likovni konkursi za decu, sadnja drveća, sponzorisanje različitih manifestacija, nagradni konkursi za lokalne novinare, ekološka nedelja i još mnoge druge.

„Radujemo se i novim poslovnim ali i projektima koji će u budućnosti omogućiti dalji razvoj juga Srbije“, navodi iz Knaufa.

Izvor: Knauf Insulation

Objavljena rang lista stambenih zgrada u kojima počinju energetski pregledi

24.05.2024

U okviru projekta „Javni ESCO projekat“, pruža se podrška stambenim zgradama da unaprede energetsku efikasnost, smanje potrošnju energije i pređu na naplatu po utrošku. Njime se predviđa pokrivanje troškova izrade elaborata energetske efikasnosti i odgovarajućih studija za stambene zajednice, kao i subvencije u iznosu od 50 odsto vrednosti investicija, dok će stanari svoja ulaganja otplaćivati kroz račune za grejanje, koji se neće značajno povećati u odnosu na raniju naplatu.

Program realizuju Ministarstvo rudarstva i energetike i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u saradnji sa 14 jedinica lokalne samouprave i gradskim toplanama.

Od prijavljenih oko 1.500 stambenih zajednica u lokalnim samoupravama izabrano je 600 stambenih zgrada, u kojima će početi energetski pregledi, dok će u okviru projekta energetski biti sanirano stambene zgrade ukupne površine oko milion kvadratnih metara.

Sprovođenje mera energetske efikasnosti omogućiće uštede energije više od 35 odsto, odnosno 81.000 MWh godišnje, kao i smanjenje emisija ugljen-dioksida od 20.000 tona godišnje. Pored smanjenja troškova za grejanje, ključni cilj projekta je omogućavanje prelaska na naplatu po utrošku svih potrošača koji trenutno paušalno plaćaju uslugu grejanja.

Pročitajte još:

Na osnovu ovih analiza, stambene zajednice će dobiti ponude i predlog ugovora za realizaciju energetske sanacije, a prvi radovi na sanaciji su planirani u drugom kvartalu 2025. godine.

Vrednost projekta iznosi 64,5 miliona evra, od kojih je 50 miliona evra zajam EBRD, a 14,5 miliona evra obezbeđuje se iz donacija. Donaciju u iznosu od dva miliona evra obezbeđena je iz fondova Švajcarske kancelarije za saradnju (SECO).

Stambene zgrade će biti sanirane u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Pirotu, Užicu, Vranju, Trsteniku, Čačku, Kraljevu, Negotinu, Nišu, Novom Pazaru, Pančevu i Zrenjaninu.

Rang liste stambenih zajednica izabranih za sledeću fazu projekta, možete pogledati ovde.

Energetski portal

1...676869...1.559 Page 68 of 1.559

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U Fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM