Klimatske promene glavni uzrok gubitka biodiverziteta do sredine veka

Foto-ilustracija: Pixabay

Klimatske promene će do sredine 21. veka najverovatnije postati glavni uzrok gubitka biodiverziteta, tvrde stručnjaci iz Nemačkog centra za integrativna istraživanja biodiverziteta.

Naučnici su sproveli najveću studiju ove vrste do sada tako što su u svoj model uključili sve regione sveta, a rezultati njihovog istraživanja objavljeni su u časopisu Science.

Oni su analizirali na koje sve načine korišćenje zemljišta i klimatske promene utiču na biodiverzizet i usluge ekosistema, odnosno koristi koje ljudi imaju od prirode.

Prema njihovim procenama, globalni biodiverzitet je opao između dva i 11 odsto tokom 20. veka samo zbog promene korišćenja zemljišta, ali bi klimatske promene mogle postati glavni uzrok smanjenja biodiverziteta do sredine 21. veka.

Iako promene u korišćenju zemljišta i dalje u velikoj meri utiču na biodiverzitet, klimatske promene predstavljaju dodatni pritisak na prirodu u svim delovima sveta.

Istraživači su procenili da će čak i uz primenu principa održivog razvoja, kombinovani uticaji promene korišćenja zemljišta i klimatskih promena dovesti do globalnog gubitka biodiverziteta. Stoga je procena uticaja konkretnih politika na biodiverzitet važna kako bi se identifikovale one koje su najefikasnije za očuvanje prirode.

Pročitajte još:

Pozitivan uticaj akcija za očuvanje biodiverziteta

Da nada za obnovu biodiverziteta postoji svedoči još jedna najnovija studija objavljena u časopisu Science.

Globalni fond za životnu sredinu IUCN podržao je izradu meta-analize koja obuhvata 186 studija i 665 ispitivanja sa ciljem da utvrdi da li akcije očuvanja biodiverziteta daju bolje rezultate u poređenju sa nečinjenjem.

Meta-analiza je otkrila da su u više od polovine slučajeva akcije očuvanja imale pozitivan efekat, ali nisu nužno zaustavile opadanje biodiverziteta. Rad takođe ukazuje na to da se godišnje na globalnom nivou ulažu milijarde dolara u zaštitu biodiverziteta, a višestruke akcije očuvanja pokazale su se kao korisne.

Vlade su nedavno usvojile nove globalne ciljeve da zaustave i preokrenu gubitak biodiverziteta, pa je bilo ključno razumeti ishode akcija očuvanja. Procena da li inicijative za očuvanje dovode do pozitivnih ishoda za biodiverzitet neophodna je za usmeravanje budućih napora, navodi se u studiji.

Milena Maglovski

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti