Home Blog Page 321

RERI: Ziđin kažnjen sa milion dinara zbog zagađenja reke Mali Pek

Foto-ilustracija: Dirty water photo created by aleksandarlittlewolf - www.freepik.com
Foto-ilustracija: Pixabay

Postupajući po krivičnoj prijavi koju je RERI podneo protiv kompanije Ziđin Koper, kao i odgovornog lica u toj kompaniji zbog zagađenja teškim metalima reke Mali Pek u martu 2021. godine, nadležno javno tužilaštvo u Negotinu donelo je Naredbu kojom je naloženo Ziđin Koperu i odgovornom licu da, zbog krivičnog dela zagađenja životne sredine, u humanitarne svrhe uplate iznos od 1.000.000,00 dinara.

U martu mesecu 2021. godine došlo je do uznemirenja javnosti zbog zagađenja reke Pek, koja je usled aktivnosti kompanije Ziđin Koper poprimila mutnu, crvenu, bakarnu i zelenu boju.

Nakon obraćanja velikog broja građana, RERI je angažovao Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, koji je sproveo uzorkovanje mulja iz reke Mali Pek. Rezultati uzorkovanja su pokazali da je mulj izuzetno zagađen zbog visokih koncentracija zagađujućih materija, i to: bakra u 17 puta većoj količini u odnosu na propisanu, arsena u 3,5 puta većoj vrednosti u odnosu na propisanu, kao i olova u gotovo dva puta većoj vrednosti u odnosu na propisanu.

Uzorkovanje je izvršeno na tri lokacije: uzvodno od rudnika, nizvodno od uliva otpadnih voda iz rudnika i neposredno posle uliva Malog Peka u reku Pek, a u cilju dokazivanja da zagađenje može poticati isključivo od nezakonitih aktivnosti kompanije Ziđin Koper.

Rezultati ispitivanja površinskih i otpadnih voda nizvodno od rudnika su pokazali višestruka prekoračenja graničnih vrednosti zagađujućih materija, i to: gvožđa u količini pet puta većoj u odnosu na propisanu vrednost, kao i mangana u dvostruko većoj količini u odnosu na propisanu vrednost, dok je reka Mali Pek pripadala petoj klasi površinskih voda (površinske vode koje pripadaju ovoj klasi se ne mogu koristiti ni u jednu svrhu). Istovremeno, vrednosti ovih zagađujućih materija na druge dve lokacije uzorkovanja su bile u okvirima dozvoljenih vrednosti.

RERI pozdravlja napor nadležnog tužilaštva da se utvrdi odgovornost pravnog lica za krivična dela koja se odnose na zagađenje životne sredine i smatra da pomenuta odluka predstavlja značajan doprinos pravnoj praksi, kao i delimičnu satisfakciju u postizanju specijalne prevencije usmerene protiv izvršioca krivičnog dela.

Izvor: RERI

Sloboda za reke – prošle godine uklonjen rekordan broj brana u Evropi

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Izlivanje otpadnih voda u reke, ilegalna gradnja na obalama, krivolov i nedozvoljeno vađenje šljunka u velikoj meri ugrožavaju rečne ekosisteme, a time i ljude čija egzistencija zavisi od  tekućih voda.

Na sve to, najmanje 150.000 brana na evropskim rekama, od kojih su neke decenijama van funkcije, dok druge još uvek služe za proizvodnju struje, remete prirodan tok reka i migraciju živog sveta koja je od vitalnog značaja za očuvanje ravnoteže vodnih ekosistema.

Zato su napori za uklanjanje brana u Evropi iz godine u godinu sve veći, a 2021. godine postignut je rekord od čak 239 uklonjenih barijera u 17 evropskih zemalja.

Kako stoji u izveštaju Dam Removal Progress 2021 koji je objavila Svetska fondacija za migraciju riba, lane je uklonjeno 137 odsto više barijera nego 2020. godine, što svedoči o rastućem interesovanju za obnovu reka u Evropi.

Od ukupnog broja, 76 odsto barijera bile su brane i pregrade sa niskim nagibom, dok je 24 odsto bilo više od dva metra.

„Uklanjanje brana je najefikasniji alat za obnovu reka punih ribe koje slobodno teku. Ovaj alat treba primeniti svuda u Evropi, počevši od zastarelih barijera koje su van upotrebe ili više nemaju ekonomsku funkciju“, rekao je Herman Vaningen, direktor Svetske fondacije za migraciju riba.

U Španiji uklonjeno najviše brana

Prošle godine u Španiji je uklonjeno 108 brana (uključujući i branu visoku 13 metara) što je više od svih brana uklonjenih u Evropi 2020. godine.

Portugal, Crna Gora i Slovačka su 2021. godine po prvi put uklonile brane, a u Finskoj je čak ugašena i demontirana jedna funkcionalna hidroelektrana, jer su koristi za životnu sredinu prevazilazile koristi od proizvodnje električne energije.

Vraćanje najmanje 25.000 km reka u stanje slobodnog protoka označeno je kao jedan od ključnih elemenata Strategije Evropske unije o biodiverzitetu za 2030. godinu, koja je deo Evropskog zelenog dogovora.

Milena Maglovski

Alge – novi izvor pouzdane i obnovljive biološke energije

Foto: Kembridž Univerzitet
Foto: Kembridž Univerzitet

Naučnici Univerziteta Kembridž su duže od šest meseci mikroprocesore napajali pomoću energije dobijene od modrozelenih bakterija, algi. Alge proizvode elektrone tokom procesa pretvaranja sunčeve svetlosti u hemijsku energiju, a vode i ugljen-dioksida u organske molekule.

Internet koristimo svakodnevno, dok savremeno društvo, gotovo da zahteva, svakodnevnu upotrebu elektronskih uređaja i savremenih tehnologija za čiji rad je potrebna velika količina energije. U trenutku kada vlada energetska kriza i cene energije “skaču” većina traži alternativne izvore.

Stručnjaci procenjuju da bi upotrebom ove inovativne metode u budućnosti mogao da se napaja veliki broj električnih uređaja. Posebno bi bilo pogodno za napajanje uređaja koji se nalaze na nepristupačnim mestima, daleko od električne energije, zato što ne bi bilo potrebno da se menjaju baterije. Fotonaponske ćelije takođe bi predstavljale pogodno rešenje za objekte koji se nalaze na nepristupačnim mestima, međutim u delu dana kada nema sunca nije moguće da proizvode energiju. Iako se i alge koriste sunčevim zracima, naučnici su uočili da je energija nastavljena da se proizvodi određeno vreme i tokom mraka.

Naučnici za sada nisu uspeli da proizvedu energiju dobijenu od algi u velikoj količini, ali procenjuju da bi u budućnosti mogla da se proizvede energija dovoljna za Internet stvari. Internet stvari predstavlja međuumrežavanje fizičkih uređaja koji imaju ugrađenu elektroniku, softver i senzore i koji su povezani na Internet omogućavajući razmenu podataka.

Alge kao živi izvor energije, predstavljaju novi, potencijalni, obnovljiv način napajanja, da li će u budućnosti biti korišćen i u kojoj meri ostaje nam da vidimo.

Energetski portal

Partneri za budućnost – charge&GO i Beogradski sajam

Foto: Beogradski sajam
Foto: Beogradski sajam

Kompanije charge&GO i Beogradski sajam potpisale su Pismo o namerama za poslovnu saradnju. 

Kako se navodi u Pismu, “obe kompanije konstatuju zainteresovanost da podrže elektromobilnost kao modernu, klimatski prihvatljivu tehnologiju i partnersku nameru da sarađuju na instalisanju i radu opreme za brzo punjenje električnih automobila u Srbiji. Saradnja podrazumeva i stvaranje preduslova za razvijanje koncepta uspostavljanja stanica za punjenje električnih automobila u krugu Beogradskog sajma”.

Charge&GO je prva regionalna digitalna platforma i mobilna aplikacija koja prikazuje mrežu punjača za električna vozila. Platforma pruža vozačima električnih vozila mogućnost pristupa mestu za punjenje kao i mogućnost plaćanja korišćenja punjača kroz aplikaciju, dok kompanije zahvaljujući ovoj aplikaciji mogu daljinski da upravljaju svojom mrežom punjača. Ovo obuhvata brojne usluge kao što su kontrola punjenja, praćenje rada punjača, određivanje cena, ograničavanje upotrebe i pregled sesija punjenja. Osim mreže punjača u našoj zemlji, korisnicima aplikacije na raspolaganju su i hiljade punjača širom Evrope koji su deo partnerske mreže.

Tim kompanije charge&GO vredno radi na izgradnji infastrukture i njihov plan je da mrežom svojih punjača pokriju celu teritoriju Srbije. Trenutno su punjači u mreži charge&GO dostupni na auto-putevima kroz Srbiju i to na naplatnim rampama JP Putevi Srbije Vrčin, Niš i Horgoš, kao i na benzinskim stanicama NIS Gazprom Neft i OMV, u tržnim centrima Big fashion Kragujevac i Promenada Novi Sad, kao i u dilerskoj mreži Fijata. Primetno je sve veće interesovanje domaćih kompanija za ugradnju i integraciju punjača na ovu platformu. Mreži charge&GO već se priključilo dosta kompanija koje su na svojim parkinzima ugradile punjače i stavile ih na raspolaganje vozačima električnih vozila. Sve punjače u mreži, njihovu tačnu lokaciju i raspoloživost možete pogledati u aplikaciji charge&GO za iOS i Android.

Ugradnjom punjača za električne automobile Beogradski sajam podržava zelene tehnologije u automobilskoj industriji, što se uklapa u koncept upravo završenog sajma automobila DDOR Eco BG Car Show 07, na kom su u fokusu bila vozila sa ekološki naprednim pogonskim rešenjima, automobili na električni pogon, hibridi, laki hibridi, ali i novi modeli sa konvencionalnim pogonima za koje se pretpostavlja da su ekološki unapređeni i da zadovoljavaju visoke ekološke standarde. 

Pismo o namerama za poslovnu saradnju potpisali su Miloš Kostić, direktor kompanije charge&GO i Miloš Opsenica, direktor Sektora organizaciono-tehničke podrške i logistike Beogradskog sajma.

Energetski portal

Air France se obavezao da će koristiti samo lokalne namirnice na svojim letovima

Foto: TOP ONE
Foto: TOP ONE

Kao ambasador francuske kuhinje u oblacima, Air France se obavezao da će na svim svojim letovima koji polaze iz Pariza koristiti isključivo francuske proizvode. Tako će putnicima u svim putničkim kabinama od kraja ove godine biti ponuđena jela u potpunosti pripremljena u Francuskoj. To znači da meso, mlečni proizvodi i jaja moraju  biti francuskog porekla, riba iz održivog ribolova, vegetarijanska jela od francuskih sastojaka, a obroci za bebe i decu od isključivo organskih namirnica.

U skladu sa proklamovanim ciljem održivog keteringa, avio-kompanija se bori i protiv rasipanja hrane, pa putnicima biznis klase nudi opciju da pre leta unapred izaberu svoje toplo jelo. Air France se obavezao da će do kraja godine eliminisati 90 odsto plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu, te da će koristiti ekološki održivu ugostiteljsku opremu: upaljač, kolica za hranu nove generacije, poslužavnici koji se recikliraju, posuđe od celuloze, FSC drveni pribor za jelo, papirnate čaše, kao i da će uklanjati pojedinačne plastične boce. Kompanija je takođe posvećena i recikliranju, pa se na letovima vrši selektivno sortiranje plastičnih boca, kutija za sokove i limenki.

Air France takođe nastavlja saradnju sa francuskim kuvarima nosiocima Mišelinovih zvezdica, koji kreiraju menije za prvu i biznis klasu.

Nova biznis klasa

Počev od ove jeseni, Air France u 12 aviona tipa Boeing 777-300 redizajnira biznis kabine. Čuveno sedište ove avio-kompanije redizajnirano je tako da se sada pretvara u pravi krevet dug skoro dva metra i svakom putniku puža direktan pristup prolazu, kao i punu privatnost zahvaljujući kliznim vratima. Sedište je takođe opremljeno 17,3-inčnim 4K ekranom, slušalicama za smanjenje buke, novom Bluetooth vezom koja omogućava putnicima da koriste sopstvene slušalice i nekoliko električnih utičnica.

Od septembra 2022, dvanaest aviona, od kojih će prvi biti „Fontenblo“ na liniji Pariz – Njujork, biće opremljeno novom biznis klasom sa 48 mesta.

Air France uvodi novine i u ostale kabine. U premijum ekonomskoj kabini putnicima su dostupna sedišta koja nude 96 cm prostora za noge, sa proširenim naslonom koji se spušta do 124 stepena i sa  USB, A i C portovima. U sedište su integrisane i nove audio slušalice koje smanjuju buku. U ekonomskoj klasi sedišta imaju  širinu od 43 cm, nagib od 119 stepeni i 79 cm prostora za noge, a opremljena su USB A portom. Sedišta u ove dve kabine opremljena su 13,3-inčnim 4K ekranom visoke definicije sa Bluetooth vezom, idealnim za uživanje u dostupnom programu.

 Izvor: TOP ONE

Bez poskupljena hleba i brašna u narednih 60 dana

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Na rafovima u prodavnica ima svih proizvoda i u Srbiji nema bojazni od nestašice, kao u nekim drugim zemljama, gde postoje problemi sa brašnom, mlekom i suncokretovim uljem, rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Nedimović je u izjavi za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao da je država intervenisala i pomogla mlinsko-pekarskom sektoru jeftinijom pšenicom iz robnih rezervi i tako nadomestila eventualne gubitke koje mogu imati, navodi se na sajtu Vlade.

On je ocenio da je bila dobra odluka države što je 45 dana bio zabranjen izvoz žitarica, i ujedno poručio da u narednih 60 dana hleb, brašno tip 400 i brašno tip 500 u kilskom i petokilskom pakovanju sigurno neće poskupeti.

“Doneli smo odluku za narednih 60 dana, ali Vlada ima pravo da interveniše ukoliko smatra da na tržištu postoje određeni poremećaji. Sva je prilika da će na svetskom tržištu žitarica, zbog sukoba u Ukrajini, biti potpuna nesigurnost”, objasnio je Nedimović.

Prema njegovim rečima Srbija u ovom trenutku ima višak od 170.000 tona bršna.

“Ukoliko pođemo od toga da Srbija izveze uglavnom 10 do 12.000 tona brašna, to je 15 meseci slobodnog izvoza. Takođe, imamo milion tona pšenice na lageru koja vrlo lako može da se samelje u našim mlinovima, predočio je on i dodao da se od naredne žetve očekuje više od 3.400.000 tona pšenice”, dodaje on.

Energetski portal

Užicu 7,6 miliona dinara za infrastrukturno unapređenje zemljišta na Tari

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)
Foto: Grad Užice

Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević i ministarka za zaštitu životne sredine, Irena Vujović, potpisale su ugovor za realizaciju projekta Infrastrukturno unapređenje zemljišta na planini Tari.

Projekat je vredan 10,6 miliona dinara, od čega ministarstvo daje 7,6 miliona, a Grad Užice tri miliona dinara.

To je praktično nastavak ulaganja u infrastrukturno uređenje na Tari, gde je takođe sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine i grada Užica prošle godine izgrađeno moderno dečije igralište.

U okviru ovog projekta, na Tari će biti izgrađena savremena trim staza.

Grad Užice je jedna od ukupno 25 lokalnih samouprava kojima su dodeljena sredstva po osnovu Javnog konkursa za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata očuvanja i zaštite zemljišta kao prirodnog resursa u 2022. godini. Za tu namenu u ovoj godini ministarstvo je opredelilo 100 miliona dinara.

Energetski portal

Portugal dobija najveći plutajući solarni park u Evropi

Foto: Sungrow
Foto: YouTube (screenshot)

Veliku šansu za postizanje energetske stabilnosti i odustajanje od ruskog gasa Evropa nesumnjivo vidi u solarnoj energiji.

Nakon što je Grčka ove godine postala bogatija za 204 MW bifacijalnih solarnih panela, što je čini najvećom solarnom farmom tog tipa u Evropi, i Portugal će uskoro dobiti najveću plutajuću solarnu elektranu na kontinentu.

Plutajući solarni park nalaziće se na veštačkom jezeru Alkeva, a sastojaće se od 12.000 solarnih panela, piše The Optimist Daily. Ovo solarno ostrvo će proizvoditi 7,5 GWh električne energije godišnje što je dovoljno za potrebe 1.500 domaćinstava, a biće opremljeno i litijumskim baterijama koje mogu da skladište do 2 GWh energije.

Projekat realizuje glavna portugalska komunalna kompanija EDP, a okončanje radova očekuje se krajem leta ove godine.

Novi solarni park je deo strategije Portugala da do 2030. godine smanji emisije štetnih gasova za 40 odsto. U ovoj zemlji je krajem prošle godine ugašena poslednja elektrana na fosilna goriva čime je Portugal postao četvrta zemlja u Evropi bez ijedne elektrane ovog tipa, saopštio je Euronews.green.

Na vodi bolje nego na zemlji?                

Plutajuće solarne elektrane imaju veliki potencijal, a naučnici tvrde da su za 12,5 odsto efikasnije od solarnih elektrana na krovovima i zemlji.

Takođe, biolozi upozoravaju da solarne elektrane koje zauzimaju velika prostranstava mogu ugroziti prirodna staništa divljih vrsta i sprečavaju da se određene površine koriste za uzgoj hrane.

Jedno od rešenja može biti izgradnja plutajućih solarnih elektrana. Ipak, i tu moramo biti oprezni jer još uvek ne postoje objedinjene studije koje pokazuju na koji način će „zamračenje“ jednog dela jezera, ako ne i celog jezera, uticati na biljni i životinjski svet.

Na sreću, međunarodni savez za očuvanje prirode i prirodnih bogatstava (IUCN) objavio je smernice kako ublažiti negativan uticaj obnovljivih izvora energije na biodiverzitet.

Pažljivim konstruisanjem plutajućih solarnih elektrana i detaljnom procenom uticaja na životnu sredinu sledeći smernice IUCN-a, moguće je osigurati duplu korist ovakvih projekata – dobijanje čiste energije i zaštita vodenih ekosistema.

Milena Maglovski

Kina dala važan doprinos rešavanju klimatskih promena i upravljanju životnom sredinom

Foto-ilustracija: Unsplash (Hanson Lu)
Foto-ilustracija: Unsplash (Hanson Lu)

Kina je dala važan doprinos zajedničkom rešavanju klimatskih promena i napretku globalnog upravljanja životnom sredinom, ocenjeno je na konferenciji za novinare Odeljenja za publicitet pri Centralnom komitetu KP Kine.

Na konferenciju pod naslovom „Ovih deset godina u Kini“ rečeno je da zeleni razvoj brzo napreduje, nakon 18. Nacionalnog kongresa KP Kine i da je ekološka sredina realizovala istorijsku promenu.

Prisustvo smoga i zagađenih voda je sve manje, a plavog neba i zelene vode je sve više.

Pošumljavanje zauzima oko 25 odsto globalnog veštačkog pošumljavanja.

Emisija ugljen-dioksida po jedinici BDP-a pala je za 34 odsto.

Ukupni instalirani kapacitet obnovljive energije i prodaja vozila na nove izvore energije, zauzimaju prvo mesto na svetu, ocenjeno je na skupu.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Beograd pomaže interno raseljenim licima pri kupovini seoskih kuća

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Nerses Khachatryan)

Grad Beograd raspisao je javni poziv za dodelu pomoći za kupovinu seoske kuće sa okućnicom ili odgovarajuće nepokretnosti za stanovanje, kao i za pomoć u građevinskom materijalu, a čiji je cilj da se poboljšaju uslovi stanovanja interno raseljenih lica.

Pomoć se dodeljuje za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, odnosno druge nepokrentnosti za stanovanje, u građevinskom i drugom materijalu i opremi za popravku ili adaptaciju predmetne seoske kuće sa okućnicom (odnosno odgovarajuće nepokretnosti za stanovanje), nabraja se u javnom pozivu.

„Predmet poziva je pomoć interno raseljenim licima dok su u raseljeništvu, a koja imaju boravište/prebivalište na teritoriji  Beograda, uključujući članove njihovog porodičnog domaćinstva, pri kupovini najmanje pet seoskih kuća sa okućnicom, (odnosno odgovarajuće nepokretnosti za stanovanje) i dodelu pomoći u građevinskom i drugom materijalu i opremi za popravku ili adaptaciju predmetne seoske kuće sa okućnicom (odnosno odgovarajuće nepokretnosti za stanovanje)“.

Iznos pomoći koja se dodeljuje ne može biti veći od 1,7 miliona dinara po porodičnom domaćinstvu korisnika.

Od toga je, do 1,5 miliona dinara predviđeno za pomoć pri kupovini seoske kuće sa okućnicom (odgovarajuće nepokretnosti za stanovanje), a do 200.000 dinara za dodatnu pomoć namenjenu za građevinski i drugi materijal i opremu za popravku ili adaptaciju predmetne seoske kuće sa okućnicom (odgovarajuće nepokretnosti za stanovanje).

Кorisnik za kupovinu može predložiti seosku kuću sa okućnicom, odnosno odgovarajuću nepokretnost za stanovanje koja se nalazi na teritoriji Srbije (van teritorije AP Кosova i Metohije).

Navodi se i da izabrani korisnik može dodatno da učestvuje sopstvenim sredstvima u realizaciji pomoći pri kupovini u iznosu do 50 odsto od iznosa koji se dodeljuje.

Ko može da konkuriše?

Кorisnici pomoći su porodična domaćinstva interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu, koja borave na teritoriji grada Beograda, uključujući i članove njihovog porodičnog domaćinstva.

Članom porodičnog domaćinstva, smatraju se: bračni i vanbračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno ili pastorak, roditelji bračnih drugova i lica koja su bračni drugovi po zakonu dužni da izdržavaju.

Uslov je, između ostalog, da podnosilac prijave (i članovi porodičnog domaćinstva) nemaju prihode kojima bi mogli da poboljšaju uslove stanovanje, kao i da ne poseduju nepokretnost u Srbiji kojom mogu da reše svoje stambeno pitanje.

Potrebno je i da podnosilac prijave (i članovi porodičnog domaćinstva) ne mogu da koriste nepokretnost koju poseduju na teritoriji Кosova i Metohije, kao i da nisu zamenili, obnovili ili otuđili nepokretnost na teritoriji Кosova i Metohije, a kojom bi mogli da bezbedno reše svoje stambeno pitanje.

Izvor: Nova Ekonomija

Nemački ministri ekologije za ograničenje brzine na autoputu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Ministri ekologije 16 nemačkih pokrajina jednoglasno su se izjasnili za ograničenje brzine na autoputu. Nemci već dugo ljubomorno brane pravo da voze bez ograničenja brzine, ali ministri upozoravaju da je klima važnija.

„Moramo da unapredimo zaštitu klime i kroz ograničenje brzine“, rekao je predsedavajući konferencije ministara za očuvanje prirodne sredine, Olaf Lis (Lies) iz Donje Saksonije.

Ministri iz Bavarske i Severne Rajne – Vestfalije su tražili da se pribeleži njihova primedba da su efekti takve mere ograničeni, ali su je ipak podržali.

Ministri nisu naveli za koju se najveću dozvoljenu brzinu zalažu, ali je Lis sklon ograničenju na 130 kilomera na sat, prenosi dpa.

Oni su se, zajedno sa saveznom ministarkom ekologije Štefi Lemke (Steffi Lehmke), založili da se izmenom zakona ograniči upotreba biogoriva iz zasađenih poljoprivrednih kultura.

Samo u Nemačkoj se 2,4 miliona tona poljoprivrednih namirnica i stočne hrane iskoristi za pravljenje bioetanola, alternativnog pogonskog goriva.

„Želimo da punimo tanjire, ne rezervoare. Mislim da je pametnije da te površine iskoristimo za uzgajanje namirnica“, rekao je Lis, čija Donja Saksonija ove godine predsedava konferencijom.

Ministarka Lemke je rekla da je rat u Ukrajini otkrio svu ranjivost u snabdevanju namirnicama i sirovinama.

„Goriva od namirnica i stočne hrane ne mogu biti rešenje u vreme kada preti strašna globalna kriza gladi“, rekla je Lemkeova.

Zato, prema njenim rečima, treba smanjiti upotrebu goriva od poljoprivredni proizvoda. Ona je za „dogledno vreme“ najavila odgovarajući predlog izmene zakona.

Energetski portal

Podrška lokalnim samoupravama za uklanjanje divljih deponija

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Rešavanje problema divljih deponija u Srbiji nastavlja se i ove godine. Uz finansijsku podršku Ministarstva zaštite životne sredine ove godine biće očišćeno više od 700 lokacija. Ministarka Irena Vujović potpisala je ugovore sa predstavnicima lokalnih samouprava o dodeli sredstava za uklanjanje divljih deponija i projekte zaštite zemljišta.

“Resorno ministarstvo je na dva javna konkursa odobrilo sredstva za uklanjanje divljih deponija u 34 lokalne samouprave, kao i za projekte zaštite zemljišta u 14 gradova i opština. Ovo je značajna podrška lokalnim samoupravama za unapređenje stanja životne sredine i podizanje kvaliteta života građana”, rekla je Vujović.

Kako je istakla neodgovorno i neadekvatno odlaganje otpada utiče na zagađenje vazduha, vode i zemljišta i “izuzetno je važno da podižemo svest građana jer jedino zajedno možemo da se izborimo sa ovim velikim problemom i da budućim generacijama ostavimo čistu i zdravu zemlju”.

Prema njenim rečima, na više lokacija koje su očišćene u prethodnom periodu postavljen je video-nadzor, a i ove godine je, pored 80 miliona dinara namenjenih za uklanjanje deponija, obezbeđeno još 20 miliona za postavljanje video-nadzora.

Ona je objasnila da je postavljanje kamera značajno da ne bismo dolazili u situaciju da iznova čistimo iste lokacije, navodeći da su one povezane i sa ekološkim informacionim sistemom „gReact“, što omogućava da se stanje na jednom očišćenim lokacijama prati u realnom vremenu.

“Putem tog sistema moći ćemo i da, na osnovu prijava građana, efikasnije rešavamo ekološke probleme i planiramo budžetska sredstva za naredne projekte. Do sada se pokazalo da su građani na ovaj način najviše prijavljivali divlje deponije i zato i opredeljujemo sredstva za njihovo uklanjanje”, predočila je ministarka.

Vujović je navela da će Ministarstvo u ovoj godini, iznosom od 100 miliona dinara, podržati i projekte sanacije devastiranog zemljišta na kojima su bile deponije, erozivnog zemljišta ili klizišta, a po realizaciji projekata, građani će dobiti uređene površine.

Prema njenim rečima, takvi projekti su od velikog značaja za životnu sredinu jer doprinose zaštiti i očuvanju zemljišta kao prirodnog resursa.

Energetski portal

Objavljene nove cene goriva

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je najvišu maloprodajnu cenu derivata nafte za period od 15 časova 13. maja 2022. godine do 15 časova 20. maja 2022. godine 

Nova maksimalna cena evro dizela narednih sedam dana biće 202 dinara, dok će evro premijum BMB 95 koštati 180 dinara.

U skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Telefon za prijave nepravilnosti u vezi primene Uredbe o ograničenju visine cena naftnih derivata je 066 847 00 27.

Energetski portal

Reka Jangce najveći svetski koridor čiste energije, proizvodi bilione kWh 

Foto-ilustracija: Pixabay (Stanbalik)
Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Kumulativna proizvodnja električne energije u šest hidroelektrana na glavnom toku kineske reke Jangce premašila je tri biliona kilovat sati (kWh) električne energije. Zahvaljujući radu ovih hidroelektrana sprečeni su milioni tona emisije ugljen-dioksida.

Kako navodi kineska medijska grupa, hidroelektrane Vudungde, Baihetan, Siluodu, Sijangđijaba sa branom Tri klisure na glavnom toku reke Jangce formiraju najveći svetski koridor čiste energije.

Šest hidroelektrana, koje su postepeno puštane u rad od jula 1981. godine, proizvele su više od tri biliona kilovat sat, što je ekvivalentno količini energije proizvedene sagorevanjem oko 910 miliona tona standardnog uglja, što bi stvorilo oko 240 miliona tona emisije ugljen-dioksida.

Trenutno je u funkciji 101 proizvodna jedinica iz šest hidroelektrana sa ukupnim instalisanim kapacitetom od više od 62 miliona kilovata, što čini oko 16 odsto instaliranih hidroenergetskih kapaciteta Kine.

Hidroelektrana Baihetan koja je puštena u rad u junu 2021. godine sprecifična je po tome što ima prve dve turbine koje je dizajnirala Kina.

Osim proizvodnje čiste električne energije, ove hirdoelektrane pomaže u kontroli poplava i olakšavaju transport.

Milica Radičević

Ministarstvo: Prioritet pripreme za zimsku sezonu i stabilizacija EPS-a

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

“Elektroprivreda Srbije” je najvažniji energetski subjekt od kog zavisi energetska bezbednost naše zemlje. Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa predstavnicima poslovodstva JP „Elektroprivreda Srbije” o trenutnoj situaciji i planovima za proizvodnju uglja i električne energije, kao i o tekućim i planiranim investicijama.

“Pred nama je veliki posao da se pripremimo za zimu, a istovremeno treba da se uradi sve da EPS u 2023. godini bude na zdravim nogama”, navela je ona i dodala da je takođe važno da postoji jasan plan investicija.

Reč je, kako je istakla, o ulaganjima u reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ i „Bistrica“, kao i u nove kapacitete iz OIE, kako bismo bili energetski bezbedni u narednim decenijama.

Vršilac dužnosti direktora JP EPS Miroslav Tomašević sa saradnicima informisao je ministarku Mihajlović i njen tim o proizvodnji i stanju na deponijama uglja, proizvodnji električne energije u termoelektranama i hidroelektranama, kao i planiranim remontima i spremnosti EPS-ovih kapaciteta za zimu.

Predstavnici EPS-a istakli su i jasnu opredeljenost EPS-a da dugoročno radi na razvoju zelene energije.

Na sastanku su razmatrani i planovi ovog preduzeća u vezi sa investicijama u izgradnju novih kapaciteta, gde je ocenjeno da je potrebna veća saradnja, posebno kad je reč o velikim projektima.

Energetski portal

Vojvodina – Za nove investicije u poljoprivredu i vodoprivredu više od 1,22 milijarde dinara

Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)
Foto: Pokrajinska Vlada

Za sufinansiranje izgradnje, sanacije, rekonstrukcije i izrade tehničke dokumentacije vodnih objekata u javnoj svojini i objekata fekalne kanalizacije, i za sufinansiranje uređenja atarskih puteva i otresišta na teritoriji AP Vojvodine u 2022. godini izdvojeno je milijardu i 227 miliona dinara. Ugovore o sufinansiranju projekata predstavnicima 31 lokalne samouprave uručio je Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade.

„Udružujući se sa lokalnim samoupravama, uložićemo znatna sredstva u ove važne projekte koji će dovesti pijaću vodu u domaćinstva i industrijske zone, te omogućiti bezbedno odvođenje i prečišćavanje fekalnih voda, kao i uređenje atarskih puteva. Snabdevanje vodom u Vojvodini jedno je od najsloženijih pitanja na kojem ćemo u godinama pred nama raditi još više, kako na rekonstrukciji bunara u manjim sredinama, tako i na izgradnji novih i obnovi postojećih postrojenja u većim sredinama“, rekao je Mirović, navodi se u saopštenju.

Predsednik je podsetio na to da je sredstvima Vlade Srbije izgrađena fabrika vode u Vršcu, sredstvima Pokrajinske vlade u Kovačici, te da su toku pripreme za izgradnju i rekonstrukciju tri fabrike pijaće vode – u opštinama Temerin, Odžaci i Beočin, koje će, kako je najavio, biti završene za najviše godinu i po dana.

„Zahvaljujući zajedničkom radu Vlade Srbije, Pokrajinske vlade i lokalnih samouprava, radimo na tome da i u izgradnji fabrika vode i u projektima koji se odnose na kanalizacionu mrežu dostignemo standard koji imaju druge razvijene zemlje“, naveo je Mirović i istakao da Pokrajinska vlada ima stepen realizacije budžeta u jednoj godini veći od 95 odsto.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Čedomir Božić naglasio da je od ukupnog iznosa sredstava, za realizaciju 18 projekata za vodne objekte i pet projekata za objekte fekalne kanalizacije opredeljeno 665 miliona dinara, dok je vrednost 22 ugovora za uređenje atarskih puteva i otresišta 561, 8 miliona dinara.

Energetski portal