DAN UGROŽENIH VRSTA

19.05.2023

Nosorog — Foto-ilustracija: Unsplash (Geran de Klerk)

Dan ugroženih vrsta obeležava se svakog trećeg petka u maju. Ove godine taj petak je danas – 19. maj 2023. godine, i zato pravimo kratak pregled zašto je ovaj dan u kalendaru posvećen ugroženoj flori i fauni.

Ravnoteža i očuvanje ekosistema naše planete Zemlje jeste zadatak svih ljudi, gradova i kontinenata, a danas se podsećamo i zašto. Ugroženost biljaka i životinja ima više uzroka – gubljenje staništa, krivolov, klimatske promene, bolesti, poremećen lanac ishrane zbog istrebljenja jedne vrste, što stvara domino efekat i dovodi do izumirinja nekih grupa živih bića. Ipak, većini ovih problema zajednički uzrok jeste ljudska aktivnost. Šaroliki biodiverzitet znači zdrava Planeta, pa ćemo probati da se osvrnemo na neke od najčešćih faktora koji Zemlju čine sve manje bogatom, zelenom i živom iz godine u godinu.

Najveća pretnja živom svetu, pre svega divljim životinjama, jeste gubitak staništa – samo jedan od već pomenutih uzroka izumiranja. Svako čišćenje kao i krčenje šume i zemljišta da bi se digla industrija ili kompleks zgrada izaziva izmeštanje vrsta sa tog prostora, i fragmentaciju njihovih staništa, zbog čega se izoluju sve više jedni od drugih, a da su pritom u svojoj suštini oni međuzavisni.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Hans Jurgen Mager)

Klimatske promene, odnosno sve što one nose sa sobom – visoke temperature, suše, topljenje lednika i podizanje nivoa mora, jesu razlog koji može uništiti cele vrste, poput belih polarnih medveda – najvećih kopnenih mesojeda, koji ostaju bez arktičkog leda i gube dom kao svoje lovište, a bez hrane – nema ni života. IUCN je u maju 2006. godine svrstala bele medvede kao ugrožene životinje.

Krivolov je aktivnost koja apsolutno utiče na vrste koje su mete, a posledično i na sve vrste koje su međuzavisne. Radi slonovače, rogova, krzna, kože, ubijaju se mnoge vrste. Međutim, ribe su takođe velika žrtva krivolova. Primera radi, Atlantska tuna plavoperka je najunosnijia komercijalna vrsta na svetu u ribarstavu. Njena visoko cenjena struktura za proizvodnju sušija i sašimija, dovela je do ozbiljnog prekomernog lova ove ribe. Međunarodna komisija za očuvanje atlantske tune potvrdila je u oktobru 2009. godine da su zalihe tuna plavoperki dramatično opale, za 72 odsto u istočnom Atlantiku i za 82 odsto u zapadnom Atlantiku. Međutim, afrički slonovi, tigrovi i nosorozi zbog rogova, jesu životinje koje ipak najviše stradaju u krivolovu. Dok nisu postajala određenija i rigoroznija pravila, moda je bila jedna od grana koja je odnosila živote mnogih vrsta – krokodila, aligatora, zmija, i istorijsko lovljenje leoparda i tigrova zbog ogrtača i bundi.

Foto-ilustracija: Unsplash (Shelly Collins)

Zagađenje – naročito vode, ima brojne štetne posledice po život morskih životinja, na primer morske kornjače i sve prisutne ribe, koje greškom progutaju plastiku, smatrajući je za hranu, zbog njenog izgleda, mirisa i teksture, zbog čega kasnije ne budu gladne, što u nekim slučajevima može dovesti i do smrti životinje, jer nije registrovala da je njen unos hrane pogrešan, pa pomisli da je sita, iako nije. Foke i delfini su takođe pogođeni posledicama prisutne plastike i drugog otpada, jer se dešava da se ”ulove” u mreže, kese ili druge materijale, koje ih onesposobe da izađu na površinu da uzmu vazduh koji je ovim vrstama potreban za život. Značajno je da kasnije životinje koje unose čestice plastike u sebe, završavaju u ishrani drugih vrsta, na kraju i ljudi.

Primer kako poremećaj u lancu ishrane zbog istrebljenja neke vrste dovodi do problema drugih grupa u ekosistemu je sledeći. U šumama pacifičkih algi ključna i dominanatna vrsta jesu morske vidre. Kada se vidre prekomerno love, morski ježevi koji su njihova hrana, razmnožavaju se, ima ih sve više i potrebna im je pojačana ishrana, zbog čega dolazi do velike “ispaše” algi, kojih je onda sve manje, zbog čega se menja ceo ekosistem. Ovo se naročito dešava kada se neobuzdano love pomenute vidre. O značaju algi, nije potrebno ni govoriti. Osim što su hrana mnogim morskim životinjama, one takođe vrše fotosintezu i stvaraju kiseonik. Velika napomena koju malo ljudi zna jeste da alge proizvode oko 70 odsto kiseonika, jer koliko god biljaka bilo, kopno čini 30 odsto, a voda 70 odsto naše Planete.

Iako je izumiranje nekih vrsta donekle prirodan proces, utvrđeno je da to nije slučaj danas, već je stvar prekomernih ljudskih aktivnosti i nepažnje, zbog čega biodiverzitet postaje sve siromašniji.

Svaka vrsta je posebna, svaka važna za biodiverzitet, jer što je biodiverzitet raznovrsniji, to je zdraviji i otporniji, kako smo već napomenuli. Ipak navešćemo samo neke od ugroženih vrsta, kao primere za koje ste možda već i čuli. Neke od ovih su stigle do kritične tačke kada postoji samo nekoliko jedinki na svetu.

Sibirski leopard kojih je 2007. godine bilo svega tridesetak, ugrožen je zbog nekih od pomenutih razloga – gubitak staništa, krivolova i klimatskih promena, te je stoga upisan na IUCN-ov crveni popis kritično ugroženih vrsta. Zove se još i amurski leopard, po reci Amur gde mu je stanište.

U kritično ugrožene, pre svega zbog krivolova, ubraja se i vakita odnosno kalifornijska morska svinja, ujedno najugroženiji morski sisar na svetu.

Javanski nosorog druga je najugroženija vrsta nosoroga s jedva 40 jedinki u centrima za spašavanje životinja. Nekada je naseljavao celu Indokinu. Pored njega i crni nosorog i sumatranski nosorog su ugroženi, ponajviše zboh svojih rogova koji se koriste kao ukrasi, ali se veruje u nekim delovima sveta da imaju i lekovita svojstva.

Zbog gubitka staništa, koje je zamenjeno plantažama palminog ulja, sumatranski orangutan spada u vrlo ugrožene.

Kakapo je jedina noćna vrsta papagaja koja ne leti. Njihovi mužjaci organizuju arenu gde se takmiče da bi privukli ženke. Međutim, ova vrsta sa Novog Zelanda je 2018. godine brojala 149 ovih ptica, ali je 2022. godine uz pomoć veštačke oplodnje broj porastao na 252 jedinke, uz puno truda da se vrsta spasi.

Setimo se i plavog kita. Plavi kitovi živeli su u skoro svim okeanima do 20. veka. Lovljeni su preko svih mera, skoro da nisu bili istrebljeni, kada je to postalo zabranjeno 60-ih godina prošlog veka. Prema procenama Međunarodne komisije za kitolov 382.595 plavih kitova je ulovljeno između 1868. i 1978. godine.

Međutim, lepo je posle svih podataka, spomenuti i pohvaliti kontinent sa najbogatijim biodiverzitetom na Zemlji – Južna Amerika. Amazonska prašuma je region sa najbogatijom prirodom. Ona je dom za oko 400 milijardi stabala, među kojima je oko 16.000 različitih vrsta, i deset odsto ukupno poznatog biodiverziteta ukoliko ubrojimo i sisare, ptice, vodozemce, gmizavce, insekte, i sve druge vrste, a mnoge se na ovom prostoru još otkrivaju.

Čuvajmo floru i faunu i njihova staništa. Na taj način osnažujemo i ljudsku vrstu i naše zajedničko stanište koje delimo sa njima – našu planetu Zemlju.

Milica Vučković

Vlada usvojila više izmenjenih uredbi iz oblasti poljoprivrede

19.05.2023

farma, krave — Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)

Na sednici Vlade usvojeno je više izmenjenih uredbi koje se odnose na poljoprivredu, a tiču se subvencija po grlu stoke i povećanja prelevmana i premija za mleko.

Izmenama će i prelevmani za sireve i ostale proizvode biti povećani na 300 dinara, ali i uvedeni prelevmani na evaporisano mleko u iznosu od 300 dinara.

Takođe, podižu se i subvencije po grlu za priplodne mlečne krave, i to sa 30.000 na 40.000 dinara, a subvencije će biti isplaćene po javnom pozivu koji je u toku. Ukupan iznos povećanja iznosi 2,3 milijarde dinara, a za ovu meru će u tekućoj godini biti isplaćeno ukupno 14,3 milijarde dinara. Mera će važiti za sva grla mlečnih krava, kojih je ukupno 228.823.

Premije za mleko, biće povećane sa 15 na 19 dinara po litru u drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2023. godine, a ukupno povećanje će iznositi tri milijarde dinara. Ukupan iznos za premije za mleko u ovoj godini biće 15 milijardi dinara.

Pročitajte još:

Ove mere sadržane su u predlozima izmena i dopuna Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2023. godini, Uredbe o utvrđivanju Godišnjeg programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za 2023. godinu, Uredbe o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godine i Uredbe o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima konditorskih proizvoda za otkup mleka u prahu.

Usvojena je i Odluka o izmeni Odluke određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine, s obzirom na to da je detaljnom analizom i praćenjem stanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda utvrđeno da je, usled povećanog uvoza polutvrdih sireva, i pored zaštitnih mera, došlo do destabilizacije domaće proizvodnje sireva, stvaranja viškova i nemogućnosti plasmana usled nekonkurentne uvozne cene.

Zbog toga, predloženo je povećanje posebnih dažbina na uvoz šest vrsta sireva sa tržišta Evropske unije i ostalih tržišta.

Energetski portal

Brinući o pčelama, brinemo o svim bićima

18.05.2023

pčele — Foto-ilustracija: Unsplash (İbrahim Özdemir)

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Karits)

Postoje interesantnije teme o kojima bih mogla da pišem današnji blog, pa ipak odlučila sam da pažnju usmerim na bića koja ne mogu biti manja, a njihov značaj veći. Ove subote obeležavamo Svetski dan pčela. Znam da često čitamo o doprinosu ovih oprašivača čitavom živom svetu, ali i dalje smo ga nedovoljno svesni, zbog čega svaki novi tekst na ovu temu ne smatram suvišnim.

Ogroman naklon za bića koja teže čitavu desetinu grama, a svojim malenim krilima u sekundi zamahnu i do 200 puta. Tokom svog veoma kratkog životnog veka, iako su poznate po epitetu – radilice, medonosne pčele uspeju da proizvedu svega jednu kašiku meda. Nadam da umemo da cenimo svaku kašiku meda koja nam je data, zato što nije pravljen samo za nas, on je takođe hrana pčela. Osim polena, pčele se hrane i njime kako bi dobile energiju za rad.

Koliko je značajan za naš organizam, govori podatak da sadrži preko 30 mineralnih materija, kao što su gvožđe, jod, kalcijum, cink, magnezijum i druge, zatim gotovo sve aminokiseline koje se dobijaju iz nektara i polena, kao i vitamine B1, B2, B3, B6, B12 i ostale.

Med je samo trešnjica na vrhu torte, kao najslađi ukras koji nam pčele nude, i to samo one medonosne. Mnogo važnija uloga pčela jeste oprašivanje. Kako bi se podigla svest o njihovom značaju, UN su 20. maj proglasile njihovim danom.

U nastavku teksta citiraću nekoliko rečenica iz zvaničnog saopštenja UN.

Foto-ilustracija: Pixabay (Maxime Gilbert)

,,Pčele i drugi oprašivači, kao što su leptiri, slepi miševi i kolibri, sve su više ugroženi ljudskim aktivnostima. Oprašivanje je, međutim, osnovni proces za opstanak naših ekosistema. Skoro 90 odsto svetskih divljih cvetnih biljnih vrsta zavisi u potpunosti, ili bar delimično, od oprašivanja životinja, zajedno sa više od 75 odsto svetskih useva za hranu i 35 odsto globalnog poljoprivrednog zemljišta. Ne samo da oprašivači direktno doprinose sigurnosti hrane, već su i ključni za očuvanje biodiverziteta.’’

Prema podacima UN-a, trenutne stope izumiranja vrsta su 100 do 1.000 puta veće od uobičajenih zbog uticaja ljudi. Oko 35 odsto oprašivača beskičmenjaka, posebno pčela i leptira, i oko 17 odsto oprašivača kičmenjaka, poput slepih miševa, suočava se sa izumiranjem na globalnom nivou.

Proizvodnja monokultura, kao i upotreba pesticida i drugih hemikalija, velika su pretnja ovim živim bićima. Ukoliko tome dodamo klimatske promene, širenje betonskih površina i opustošavanje preostalih zelenih, ostavljajući samo pokošenu travu, njihova hrana i mesta za gnežđenje postaju ugroženi.

Zbog toga svako od nas treba da doprinese na svoj način. Ukoliko imate baštu, prilikom košenja ostavite makar nekoliko redova nepokošenog cveća. Ako živite u gradu, zamolite prijatelje koji imaju kuće, da svoje bašte naprave domom i za naše male prijatelje.

Katarina Vuinac

Južna Evropa u borbi sa sušama

18.05.2023

Evropi prete vrućine i ekstremne suše ove godine, ako je suditi po protekloj zimi i proleću. O uranjenim požarima u Kanadi izazvanim suvim toplim vazduhom, visokim temperaturama i vetrom smo već pisali početkom meseca, međutim, Mediteranu postaje jasno da bi ovo leto moglo da bude jedno od najtežih do sad, i za ljude i za poljoprivredu, s obzirom na to da Mediteran donosi mnoge proizvode.

Španija je vodeći svetski proizvođač maslina i maslinovog ulja, a Andaluzija je najznačajniji region za proizvodnju maslina. Jedna je od vodećih svetskih izvoznika narandže i limuna, prvenstveno uzgajanih u Valensiji i Andaluziji. Ovaj region Španije, posebno Andaluzija, poznat je po proizvodnji raznovrsnog povrća, uključujući paradajz, papriku i krastavce. Region Mursija je takođe poznat po proizvodnji povrća.

Severna Italija je poznata po svojim vinogradima, proizvodeći mnoga vina svetske klase kao što su Barolo, Barbaresko, Proseko i Amarone, što znači da će i grožđe biti pogođeno sušama. Takođe, u Italiji se proizvode najveće količine pirinča u Evropi, sa najvećim delom proizvodnje u severnim regionima, posebno u Pijemontu i Lombardiji.

Pročitajte još:

Prethodno leto bilo je najtoplije u istoriji, ali majske vrućine ukazuju na moguće suše kakvih vekovima nije bilo do poslednjih godina. Već sada južna Evropa suočila se sa problemima – od privođenja nekolicine španskih voćara zbog ilegalnih bunara, do italijanske reke Po čiji hidro-potencijal zabrinjava ove godine, iako je najduža reka u zemlji. Još više zabrinjava što prolazi kroz ceo severni privredni deo Italije, stiže do Venecije, gde se uliva u Jadransko more, a vodostaj Venecije već pokazuje iste slabosti. Kada je u pitanju privreda – Dolina Po je jedna od najproduktivnijih mlečnih regiona u Evropi, koja proizvodi poznate sireve kao što su Parmiđano-Ređano i Grana Padano. Italija je već početkom aprila pokušala da preduhitri buduće probleme, doneta je i određena uredba, ali posledice će se tek videti.

,,Cilj je da prebrodimo leto jer je nivo reka, glečera i jezera, posebno u severnoj Italiji, dramatičan. Ako ne bude kišno proleće, verovatno će biti veoma komplikovano leto”, upozorio je ministar za infrastrukturu Mateo Salvini.

Osim Italije i Španije, pogođena je i južna Francuska. Tlo se suši, reke su sve niže, obale i plaže sve šire. Kako kiše nema, a nije bilo ni snega dovoljno, reke ni od topljenja leda sa planina ne mogu popraviti svoj vodostaj.

U južnoj Francuskoj u regionu kao što je Provansa-Alpi – Azurna obala poznati su voćnjaci u kojima se proizvode breskve, kajsije, trešnje i smokve. Provansalsko bilje, uključujući ruzmarin, timijan, origano i majoran, se široko uzgaja. Provansa je poznata širom sveta po poljima lavande.

Jedan od uzroka tako niskih vodostaja, osim vrućina su količine smrznute vode u Alpima ove godine koje su niže nego proteklih godina, a to znači i manji priliv vode u reke od kojih Evropa i evropsko tržište zavise. U stvari, količina snega ove godine najmanja je od 2011. u Italiji, a u Švajcarskoj čak od 1998. godine.

Ovo zabrinjava jer su to veliki poljoprivredni regioni, sa velikim brojem ljudi, ali voda je povrh svega Evropi potrebna i za proizvodnju energije.

Suše su prirodni deo klimatske varijabilnosti, ali klimatske promene mogu uticati na njihovu učestalost, trajanje i ozbiljnost, a posledice se već uveliko osećaju.

Energetski portal

Lokalnim samoupravama do četiri miliona evra za preradu otpadnih voda

18.05.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Kada se usvoji novi IPARD program, lokalne samouprave mogle bi da konkurišu za bespovratna sredstva do četiri miliona evra, kako bi izgradile postrojenja za preradu otpadnih voda. NALED bi im pomogao da se pripreme za učešće na konkursima i sprovođenje javnih nabavki, a na Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je da ovu meru što pre akredituje i otpočne Javne pozive i apliciranje za sredstva iz IPARD-a, koja su prethodnom periodu u velikoj meri ostala neutrošena.

Na sednici NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu, koja je održana na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, rečeno je da se u Srbiji prečiščava manje od osam odsto komunalnih otpadnih voda, a do 2040. sve lokalne samouprave su dužne da izgrade svoja postrojenja, što zahteva ozbiljne investicije. Novi IPARD program biće zato velika šansa za gradove i opštine da dobiju sredstva kako za prečišćavanje otpadnih voda, tako i za izgradnju puteva, sistema za snadbevanje vodom, postrojenja za biogas i proizvodnju toplotne energije koja će uz pomoć obnovljivih izvora energije smanjiti nivo zagađenja, pojeftiniti proizvodnju i unaprediti socioekonomske uslove života.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dušanka Golubović rekla je da će uvezivanjem svih registara u eAgrar, Ministarstvo odsad moći bolje da upravlja budžetom, meri efekte podsticaja i u skladu sa tim menja i formira pravila na koji način se dodeljuju subvencije.

Pročitajte još:

,,Kroz eAgrar stvaramo osnovu za dalji rad. Ako danas sprovedemo neku meru, efekat ne možemo videti već sutra, ali će nam eAgrar omogućiti da imamo uvid u ostvarene rezultate, na osnovu kojih ćemo planirati buduće mere. Ono što nam fali jeste konkurentnost, jer smo još uvek zatvoreno tržište i zato je proces EU integracija važan. Naš cilj je da ojačamo srpsku poljoprivredu i stvorimo uslove da sutra naši proizvođači mogu da se takmiče na mnogo većem tržištu’’, zaključila je Golubović.

Predsednica Saveza za hranu i poljoprivredu i izvršna direktorka kompanije Carnex Tamara Penjić pohvalila je rad resornog ministarstva na uspotavljanju eAgrar-a, kao jedne od višegodišnjih i prioritetnih preporuka iz Sive knjige NALED-a i navela predloge za Vladu u narednom periodu.

,,Smanjenje adminsitrativnih prepreka za trgovinu je jedan od naših stalnih prioriteta, kao i usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim standardima, jer to predstavlja i bolje i sigurnije uslove tržišnog poslovanja. Ukidanje pdv-a na donacije hrane obeležene oznakom „najbolje upotrebiti do’’ je, takođe, jedna od preporuka koje su potekle od našeg Saveza i mnoge članove zanima kako će se to odvijati u naredom periodu. Čuli smo danas da je Uprava za poljoprivredno zemljište napravila model elektronske knjige polja, što je jako važno i jedan od prioriteta jeste da digitalizaciija ove procedure zaživi u praksi’’, naglasila je Penjić.

Ovom prilikom, predstavnici NALED-a ukazali su i na problem sa kojim se većina poljoprivrednika suočava kada treba da obezbede sredstva za predfinansiranje investicija, budući da subvencije države dođu kasnije, nakon realizacije. Predlog je da se obezbede povoljnije kreditne linije i programi koji bi pokrili ove troškove, kao i da se na jednom mestu objedine informacije o svim vidovima podrške, aktuelnim kreditima i podsticajima koje nudi država kroz IPARD i druge fondove. Potrebno je i da se domaćim i stranim investitorima na jednom mestu pruže informacije o raspoloživim kapacitetima, otvorenim tržištima, uslovima za dobijanje građevinskih dozvola i pravnom okviru za proizvodnju i bezbednost hrane.

Izvor: NALED

Broj kupaca-proizvođača električne energije u stalnom porastu

18.05.2023

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (wooolff)

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Koncept kupca-proizvođača prepoznat je od strane građana kao način da se obezbedi pristupačna i jeftinija energija, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i dodala da to pokazuje i stalni porast broja kupaca-proizvođača, koji je do sada premašio 1.300.

Na otvaranju konferencije „Prozjumeri–godinu dana posle’’, ministarka je istakla da su u sektoru kupaca-proizvođača rezultati odmah vidljivi, za razliku od velikih investicija, kako u proizvodne kapacitete, tako i u razvoj mreže, za koje je potrebno nekoliko godina da se realizuju.

Kako je precizirala, instalisana snaga elektrana koje pripadaju kupcima-proizvođačima dostigla je 15,7 MW, a samo u periodu nakon formiranja nove vlade broj kupaca-proizvođača povećan je oko tri puta, a instalisana snaga uvećana za 2,5 puta.

Ministarka je dodala da najveći broj kupaca-proizvođača čine domaćinstva, oko hiljadu, da ima približno 300 industrijskih kupaca, a registrovana je i jedna stambena zajednica sa ovim statusom.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, prethodni period iskorišćen je i za dodatno unapređenje propisa u ovoj oblasti, na čemu će se i dalje raditi.

Izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije definisani su limiti za domaćinstva i ostale krajnje kupce na način koji će pomiriti interese stabilnosti elektroenergetskog sistema i interese kupaca-proizvođača, navela je ministarka Đedović.

Ona je naglasila da novi propisi, između ostalog, treba da doprinesu optimizaciji investicija domaćinstava u skladu sa realnom godišnjom potrošnjom i podstaknu kupce-proizvođače da ne koriste električnu energiju za grejanje u periodima kada je ona najskuplja.

Koncept kupca-proizvođača se orijentiše, pre svega, ka domaćinstvima i maloj privredi, dok će veliki industrijski potrošači imati mogućnost da samosnabdevanje ostvaruju kroz koncept aktivnog kupca, što će biti uređeno izmenama Zakona o energetici, koje treba da budu usvojene ove godine, objasnila je ministarka.

Prethodno je kroz izmene Zakona o PDV-u omogućeno da se od početka godine PDV ne obračunava na svu energiju koju kupci-proizvođači preuzmu od EPS-a, već samo na utrošenu energiju, rekla je ministarka i objasnila da su time kupci-proizvođači dobili povoljniji obračun poreza i niže račune.

Prema njenim rečima, postavljanje solarnih panela u domaćinstvima podržano je i kroz program subvencija za povećanje energetske efikasnosti za porodične kuće i stambene zgrade, koji Ministarstvo realizuje zajedno sa lokalnim samoupravama.

Ministarka Đedović je rekla da je u vreme energetske krize kupac-proizvođač jedan od odgovora na pitanja kako da proizvedemo više energije, da ta energija bude zelena i da bolje uskladimo proizvodnju i potrošnju energije.

Ona je ponovila da je koncept energetske samostalnosti upotrebom solarne energije koristan domaćinstvima i privredi, ali i državi, jer predstavlja jedno od oruđa da se veliki broj građana u budućnosti uključi u energetsku tranziciju.

Prema njenim rečima, da bi se omogućila integracija većih kapaciteta iz OIE, mora da se razvija i distributivna mreža kako bi mogla da podrži sve veći broj prozumera.

,,Svi kapaciteti koji se budu gradili iz OIE, bilo da je reč o velikim vetroelektranama, solarnim elektranama ili o elektranama koje postavljaju kupci-proizvođači, treba da doprinesu ostvarenju naših strateških ciljeva, a to su sigurno snabdevanje energijom po najnižoj ceni, veća energetska nezavisnost i zdravija životna sredina’’, zaključila je ministarka.

Energetski portal

Malinari dočekuju novi rod sa nagomilanim zalihama, blizu dogovor o subvencionisanim kreditima

18.05.2023

malina maline — Foto-ilustracija: Unsplash (Stan Slade)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Mast)

Berba maline počinje za mesec dana, a male hladnjače, novi rod, dočekuju sa neprodatim zalihama i neizmirenim dugovima prema proizvođačima iz prošle sezone. Rešenje malinari vide u subvencionisanim kreditima. U udruženju “Naša malina iz Arilja” kažu da pregovori sa resornim ministartvom i Poštanskom štedionicom idu u dobrom pravcu.

Usto da razmišljaju o novim sortama, o tome kako da unaprede tehnologiju i preradu maline, hladnjačari pregovaraju sa državom o uslovima za subvencionisane kredite preko Poštanske štedionice iz kojih bi isplatili prošlogodišnje dugove proizvođačima.

Božo Joković iz Zemljoradničke zadruga “Agro-eko voće” iz Arilja kaže da mali hladnjačari koji imaju sada robu na lageru mogu u narednom periodu mogu iz sopstvene proizvodnje nadoknaditi te gubitke koje, kako ističe, ni sa čim nisu izazvali.

“Dogovoreno je da se uradi kreditna garantna šema gde će Ministartvo poljoprivrede imati učešće u subvencionisanju kamate a da će sav rizik na sebe uz pomoć države preuzeti male hladnjače”, navodi Joković.

Podseća da je problem sa malinom roda 2022. nastao zbog previsoke cene koju su diktirali izvoznici vođeni dobrom zaradom iz 2021. tokom pandemije kovida 19, kada je malina bila veoma tražena i skupa roba u celom svetu.

Pročitajte još:

Kaže da je lane, teret manje tražnje kao i skupog repromaterijala i prekinutih lanaca snabdevanja, najviše pao na leđa malih hladnjača.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije kaže da će ove godine novu berbu maline dočekati 40.000 tona tog voća u zalihama, što će, naglašava, biti veoma važno kada se budu vodili pregovori o ceni.

Sve jača konkurencija

“Pad izvoza govori o tome da nismo imali povoljniju cenu cenu u odnosu na konkurenciju koja je sve veća i jača. Pored naših tradicionalnih konkurenata Poljske i Ukrajine koja je takođe imala dobar rod prošle godine, pojavljuju se novi igrači kao što su Maroko i Egipat”, naglašava Bogunović.

Dok se očekuju uslovi garantnih kreditnih šema za malinare, iz Kine stižu informacije da bi srpsko voće na to tržište uskoro moglo da krene u daleko većim količinama.

Ministarka poljoprivrede na sajmu u kineskom gradu Ningbou potpisala je protokol za izvoz meda i hrane za kućne ljubimce. Ispregovaran je i protokol za izvoz jabuke.

“Nastojaćemo pored smrznutog junećeg mesa i mlečnih proizvoda, pominjali smo sada ovde i malinu i druge neke kulture tako da ćemo svakako nastojati da ovo tržište što više otvorimo i da se pokažemo kvalitetom”, navodi Jelena Tanasković.

Od proizvodnje maline u Srbiji živi oko 500.000 ljudi. Proizvođači za malinu traže status nacionalnog proizvoda, jer je ona najvrednija stavka BDP-a koja dolazi iz poljoprivrede.

Izvor: RTS

ITALIJA SE OKREĆE NUKLEARNOJ ENERGIJI

17.05.2023

nuklearna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Frédéric Paulussen)

Ulaganje u nuklearnu energiju je neophodno da bi Italija ostvarila svoje energetske ciljeve i osigurala evropski energetski suverenitet, rekao je poslanik krajnje desnice Luka Tokalini.

Italija želi da uključi nuklearnu energiju u svoje snabdevanje energijom, pored ulaganja u obnovljive izvore energije i partnerstava sklopljenih sa severnoafričkim zemljama, zbog snabdevanja gasom.

“Pored toga što je čisto i bezbedno, ulaganje u nuklearnu energiju je izuzetno neophodno za postizanje strateških ciljeva italijanskog, ali i evropskog energetskog suvereniteta”, rekao je poslanik Luka Tokalini (Liga) za EURACTIV.

Stranke desnog centra u vladi – Braća Italije, Liga i Napred, Italija – već su izrazile nameru da se vrate ulaganju u nuklearnu energiju u svom izbornom programu sa kojim su pobedile na opštim izborima u septembru 2022. godine.

Pročitajte još:

Strategiju dele i stranke centra, kao što su Italija Viva bivšeg premijera Matea Rencija i Akcija bivšeg ministra ekonomije Karla Kalende, formirajući koaliciju „Treći pol”.

Pre nekoliko dana, Predstavnički dom je odobrio predlog većine o energetskim inicijativama za postizanje ciljeva klimatske neutralnosti, posebno u pogledu nuklearne energije. Predlog obavezuje vladu da ubrza proces dekarbonizacije u Italiji i da proceni mogućnost da se nuklearna energija uključi „kao alternativni i čisti izvor proizvodnje energije”.

Da bi zadovoljila nacionalnu potrebu za čistom energijom, vlada takođe mora da identifikuje teritorije “van Italije” na kojima se proizvodi nuklearna energija kako bi se sklopili međunarodni sporazumi i partnerstva.

“Nuklearna energija četvrte generacije je bezbedna koliko i čista”, rekao je ministar za životnu sredinu i energetsku bezbednost Gilberto Pičeto Fratin.

“Sada ćemo o tome razgovarati sa našim evropskim partnerima i razmotriti, sa najvećom pažnjom, kako da ga uključimo u nacionalni energetski paket u narednim decenijama, kako bismo, takođe uz doprinos nuklearne energije, postigli ciljeve dekarbonizacije koje je postavila EU, do konačnog cilja klimatske neutralnosti 2050. godine”, dodao je on.

Prošlog marta, Italija je učestvovala kao posmatrač na sastanku o nuklearnoj energiji koji je organizovala Francuska na marginama Energetskog saveta EU u Briselu. Pre mesec dana, jedanaest evropskih zemalja potpisalo je zajedničku izjavu o nuklearnoj energiji kao deo „Nuklearne alijanse” koju je predvodila Francuska.

Nemačka ne učestvuje u alijansi jer je izabrala da ide suprotnim putem. Poslednja tri nuklearna reaktora u zemlji zatvorena su 15. aprila, uprkos protestima nekih političara, klimatskih naučnika i vodećih istraživača.

Prema Tokaliniju, vlada nemačkog predsednika Olafa Šolca „odlučuje da sluša Zelene, pokazujući malo pragmatizma”.

Naprotiv, vlada koju predvodi sadašnja premijerka Đorđa Meloni će “sedeti za evropskim stolovima sa ciljem da odbrani Italiju i njenu izvrsnost u energetskom i automobilskom sektoru”, rekao je Tokalini.

Referendum iz 1987. godine koji je doveo do napuštanja nuklearne energije u Italiji ne uvodi nikakvu zabranu, niti zahteva ponavljanje referenduma za nastavak izgradnje nuklearnih elektrana. Dovoljan je običan zakon koji navodi nacionalni energetski plan.

Izvor: EUROACTIV

Sombor nastavlja akciju “Čista Srbija”

17.05.2023

Gradu Somboru je širenje mreže kanalizacije otpadnih voda u njihovim naseljenim mestima jedan od glavnih ciljeva i prioriteta, jer značajno utiče na životnu sredinu i njen kvalitet.

Zahvaljujući nastavku projekta “Čista Srbija” stanovnici ovog grada uskoro će dobiti novu kanalizacionu mrežu.

U prvoj fazi realizacije ovog projekta biće urađeni projekti, a zatim slede i radovi na mreži dugoj 82 kilometra, a sam projekat košta 38 miliona evra, navedeno je u saopštenju.

“Uskoro očekujemo početak realizacije ovog veoma važnog projekta za Grad Sombor. Projektno – tehnička dokumentacija se radi u celosti za grad i 11 naseljenih mesta podrazumevanih projektom “Čista Srbija”, a Stanišić i Bezdan su se našli među prvim naseljenim mestima u kojima će se otpočeti sa radovima. Izgradnja kanalizacione mreže, kolektora između naselja, kao i prečistača biće izvođena u tri faze”, rekao je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Pročitajte još:

U gradu postoji 140 kilometara već urađene kanalizacione mreže, ali će kroz ukupno tri faze radova, ta cifra biti preko 250 kilometara. Takođe, u planu su četiri nova prečistača otpada.

Energetski portal

KO OD NAS MOŽE DA SPREČI EKO-KATASTROFU?

17.05.2023

Ukoliko nas nije zabrinuo sneg koji smo, umesto u decembru, dočekali u aprilu, možda bi trebalo da nas zabrinu rezultati indeksa koji je razvio američki Univerzitet Notr Dam. Indeks, koji podrazumeva čitav niz pokazatelja, ocenio je da je Srbija najranjivija zemlja u Evropi kada su u pitanju klimatske promene, ali i da je jedna od najsporijih u odnosu na izazove sa kojima se svet danas susreće. Srbija se, navodi se, nalazi na vrućoj tački, odnosno podložna je većem porastu temperature od prosečnog, te je veća mogućnost ektremnih pojava kao što su suše i intenzivne padavine.

Globalno zagrevanje – problem za koji postoji rešenje

Globalno zagrevanje jedan je od najvećih problema sa kojima se suočava moderno društvo. Prognoze nisu povoljne, pa tako u mnogim državama stoje digitalni satovi, na sred velikih trgova, koji upozoravaju na to koliko nam je malo vremena preostalo do eko-kataklizme. Monitori, sa kojih bi sevale poruke, Srbiji nisu potrebni, jer je zagađenje osetno tokom čitave godine, pogotovo u Beogradu, što na kraju krajeva konstantno pokazuje i indeks za merenje kvaliteta vazduha. Ipak, ovo nije podatak za pohvalu već onaj koji treba da nas pokrene na razmišljanje i promenu. Kukanju mesta nema, a teško je priznati da za stanje u kojem se nalazimo nije kriv niko drugi do nas – ljudi.

Međutim, nije sve baš tako crno. Dobra stvar je da ovaj problem, koliko god ozbiljan bio, nije nerešiv – samo zahteva angažovanje svih nas – i države i privatnog sektora, ali i nas pojedinaca.

U FOKUSU:

Šta čini država?

Republika Srbija obavezala da će do 2030. godine smanjiti svoje nacionalne emisije gasova staklene bašte za 33 odsto u odnosu na 1990. godinu. Prioritetne oblasti su niskougljenični transport, šumarstvo, vodoprivreda i poljoprivreda, a pre svega uvođenje energetski efikasnih i održivih rešenja. Država se obavezala da će se ozbiljno pozabaviti ovim problemom, a veliku ulogu u svemu igra privatni sektor, koji svojim delovanjem u velikoj meri utiče na društvo i okolinu u kojoj posluje.

Kako treba da se ponašaju odgovorne kompanije? Velika odgovornost na polju zelene tranzicije je i na našoj privredi – odnosno svim učesnicima privrednog razvoja, jer oni treba da posluže kao modeli za dobru održivu praksu.

Navodimo primer banke koja se od početka svog poslovanja u Srbiji 2001. godine zalaže za poštovanje principa održivog poslovanja. U pitanju je ProCredit banka koja je među prvima shvatila moćnu ulogu finansijskih institucija u borbi za očuvanje životne sredine, kao i važnost saradnje sa preduzećima i pojedincima koji žele da investiraju u održive projekte. Tako je ova banka zajedno sa kompanijom MT-KOMEX finansirala najveću bifacijalnu solarnu elektranu u Srbiji, DeLasol u Lapovu, koja će strujom moći da napaja čak 2.100 domaćinastava. Ovom velikom, za državu veoma značajnom projektu, prethodila su druga dva, takođe važna – finansiranje solarnih elektrana u Kladovu, Solaris 1 i Solaris 2. Ovakva ulaganja dokazuju da finansijske institucije itetkako mogu usmeravati tokove kapitala, a time uticati na smanjenje štetnih emisija.

ProCredit banka, osim toga što finansira velike zelene projekte, ima odlične uslove kreditiranja stanovništva, tj. privatnih domaćinstava koja žele da ugrade tehnološki efikasnija rešenja, i to sa mogućnošću povrata do 20 odsto investicije. Ne, kuća nemora da se ruši gradi od nule kako bi bila energetski efikasna, dovoljno je uraditi dobru izolaciju, zameniti stolariju, a idealno bi bilo postaviti solarne panele na krov ili ugraditi toplotnu pumpu.

Banka poseduje i eko vozni park – sva njihova službena vozila su električna, a postavili su i mrežu od preko 40 besplatnih električnih punjača za automobile širom Srbije.

Velike promene počinju malim koracima

Lični doprinos rešavanju ekoloških problema može delovati kao mizeran, u poređenju sa državnim ili kompanijskim, ali on ipak nije beznačajan. Ključna je promena svesti, odnosno, važno je da priznamo sebi da baš svako od nas ima uticaj na poboljšanje životne sredine. A kako? Jednostavnije je nego što se čini. Umesto plastične kese tu su cegeri, umesto jednokratne plastike postoji kartonsko ili papirno rešenje. Flašica za vodu može da bude i staklena, sijalica štedljiva, papir od recikliranog materijala. Automobil ne moramo da palimo svako malo, nekada možemo i da prošetamo ili na destinaciju stignemo i biciklom. A da od bicikliranja benefite imaju i ljudi koliko i naša okolina, potrudila se da objasni ProCredit banka koja je tokom čitave prošle godine poklanjala bicikle svojim pratiocima na društvenim mrežama. Akcija u kojoj je dodeljeno nekoliko desetina eko – dvotočkaša. Zato, da bi sneg padao u decembru, a ne u aprilu, važno je da budemo deo rešenja a ne problema. Rešenja je nekoliko, te više nema izgovora poput onog čuvenog “Ja tu ne mogu ništa”

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

Stručnjaci iz Švedske i regiona ističu značaj filtracije vazduha za zdravlje ljudi, proizvodne procese i životnu sredinu

17.05.2023

Učesnici seminara 2 — Foto: „HYBRID SOLUTIONS DAY"

Naučno-tehnološki park Beograd domaćin je događaja “HYBRID SOLUTIONS DAY” koji organizuje švedska kompanija Camfil, svetski lider u oblasti rešenja za filtraciju vazduha, u partnerstvu sa domaćom kompanijom EuroCons Group.

Tokom dvodnevnog seminara, eksperti za filtraciju vazduha će stručnoj i zainteresovanoj javnosti predstaviti najbolje prakse u oblasti dizajna, održavanja i monitoringa čistih soba u cilju zaštite ljudi, radnih procesa i životne sredine. Događaj se organizuje u hibridnoj formi, uživo i u onlajn formatu, kako bi što veći broj stručnjaka za filtraciju vazduha bio u prilici da učestvuje. Tokom prvog dana, događaju je prisustvovalo više od 100 učesnika u Naučno-tehnološkom parku.

“Kontrolisano okruženje čiste sobe je od vitalnog značaja za proizvodnju dobara poput lekova i hrane, kao i za zaštitu zdravlja ljudi u bolnicama. Jedan od ključnih zahteva koji se postavlja pred projektne inženjere je da osiguraju da te prostorije budu optimizovane u smislu kvaliteta vazduha, potrošnje energije i održivosti. Naš zadatak je da bolje razumemo dizajn i karakteristike ovih kontrolisanih okruženja i na koji način mogu da pomognu u zaštiti ljudi, radnih procesa i životne sredine”, istakao je Alan Svini iz kompanije Camfil.

Direktor kompanije EuroCons Group Goran Đurić istakao je da je događaj u Naučno-tehnološkom parku odlična platforma za saradnju svetski priznatih eksperata za filtraciju vazduha iz Švedske, Srbije, ali i celog regiona, što su prepoznale i podržale ambasada Švedske u Beogradu i Nordijska poslovna alijansa.

“Švedska i Srbija imaju snažnu saradnju u oblasti životne sredine i Zelene agende. Tokom događaja poput današnjeg i sutrašnjeg, švedske kompanije imaju priliku da pokažu osnovne vrednosti kao deo svoje poslovne kulture, kao što su održivost, inovativnost, konkurentnost i zelena tranzicija. Verujemo da je zeleno iskustvo iz Švedske relevantno za Srbiju i region na putu ka zelenijoj budućnosti” rekla je ambasadorka Švedske Anika Ben David.

Osim teorijskih izlaganja, događaj ostavlja prostor za diskusiju učesnika sa predavačima, kao i za demonstraciju predloženih rešenja. Eksperti će objasniti, između ostalog, kako lokacija i funkcija zgrade u velikoj meri utiču na to kako treba dizajnirati sistem za filtraciju vazduha. Dobro odabrani filter će zaštititi ljude, proizvode i procese, dok će troškovi energije biti niski. Eksperti ističu da je za izbor odgovarajućeg filtera potrebno dobro poznavati vrste i koncentracije gasova i prašine, kao i kako oni utiču na različite filtere, što dalje određuje trajnost i način održavanja filtera.

Tokom drugog dana “HYBRID SOLUTIONS DAY” govoriće se o sistemima za otprašivanje. Jedna od tema biće proizvodnja baterija za električne automobile, gde su uslovi proizvodnje veoma rigorozni, a kvalitet krajnjeg proizvoda umnogome zavisi upravo od kvaliteta vazduha.

EuroCons Group

Počelo prijavljivanje za akciju „Za zeleniji Beograd”

17.05.2023

OŠ Veljko Dugošević — Foto: JKP „Zelenilo – Beograd”

Svi zainteresovani građani do 16. juna mogu da se prijave za dvadesetu akciju „Za zeleniji Beograd”, u organizaciji Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo – Beograd”.

“Cilj akcije je razvijanje pozitivnog odnosa prema zelenilu i cveću kod građana, uz istovremenu motivaciju da u pozitivnoj konkurenciji za izbor najlepših prostora unaprede stanje svog neposrednog okruženja”, poručuju iz ovog preduzeća.

Svi zainteresovani građani, koji žele da učestvuju u ovoj akciji, mogu se prijaviti u svojoj opštini ili prijavu sa fotografijama mogu poslati i „Zelenilu – Beograd” na adresu Mali Kalemegdan broj 8 ili putem imejl-adrese: info@zelenilo.rs, sa naznakom za akciju „Za zeleniji Beograd”.

Izbor najlepših zelenih prostora u okruženju vrši se u sedam kategorija: „Najlepša zelena površina oko stambene zgrade” gde se udruživanjem stanara prave divne zelene oaze; „Najlepši balkon” – kategorija u kojoj svaki stanar iskazujući i uživajući u svom mikroprostoru istovremeno doprinosi ukupnoj lepoti zgrade, ulice pa na kraju i grada; „Najlepša zelena površina ispred poslovnih objekata” koja doprinosi ukupnoj lepoti grada, ali i sama kompanija ima zasigurno mnogo pozitivnih poena od posetilaca, korisnika usluga; „Najlepše školsko dvorište” – ova kategorija ima isključivo za cilj edukaciju dece od školskog uzrasta da nauče koliko im „zeleni svet” znači za ukupan život i da ulažući svoj trud u ozelenjavanje kasnije umeju da cene javne zelene površine svog grada.

Zatim „Najlepše zelenilo oko predškolske ustanove”, gde i sasvim mala deca treba da spoznaju prirodu koja ih okružuje i nauče od odraslih da je to nešto veoma važno za njihov život; „Najlepše uređeno zelenilo ugostiteljskog objekta (letnja bašta)” – kategorija u kojoj se takmiče isključivo ugostiteljski objekti i najlepša okućnica u kojoj se nagrađuje trud i doprinos lepšem izgledu grada vlasnika objekata za individualno stanovanje.

Na početku akcije takmičenje se sprovodi na nivou deset centralnih opština (Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica), koje biraju po troje najboljih u svih sedam kategorija.

Osvajači prvih mesta, sa svih deset centralnih opština, učestvuju u takmičenju koje će se održati na nivou grada, a na završnoj svečanosti koja se tradiconalno održava u prostorijama JKP-a „Zelenilo – Beograd” na Malom Kalemegdanu, biće proglašeni „najbolji od najboljih”.

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo – Beograd”, zajedno sa učesnicima kojih je svake godine sve više, ovom akcijom daje primer kako se treba odnositi prema sredini u kojoj živimo putem podizanja ekološke sveti građana o značaju, zaštiti i unapređenju zelenih površina.

Energetski portal

Elektrane na bio-gas – investicije najveće, ali korist mnogostruka

17.05.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (augusbosch12)

Vlada je preporučila javnim institucijama i ustanovama u zemlji da ugase individualne kotlarnice na ugalj, mazut ili lož-ulje, za koje postoje tehničke mogućnosti da se priključe na daljinsko grejanje ili na gasovod. Jedno od rešenja za čistiji vazduh je i bio-gas. Analize pokazuju da naša zemlja ima potencijal za 300 takvih elektrana koje bi mogle da podmire i polovinu potreba za gasom. Danko Vuković, predsednik Udruženja “Biogas Srbija”, kaže za RTS da bio-gas ne samo da rešava energetske probleme već se od otpada proizvodi električna i toplotna energija.

Danko Vuković je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da je bio-gas vrsta gasovitog bio-goriva, koja se dobija raspadanjem organske materije.

,,Sirovina za bio-gas može da bude svaka vrsta organskog otpada poput tečnog ili čvrstog životinjskog stajnjaka, otpada iz poljoprivredne proizvodnje, šećerana, uljara, mlekara i raznih drugih industrijskih procesa”, naveo je Vuković.

Napominje da sâm bio-gas sadrži visok procenat metana i on se koristi u klasičnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem pomoću kojih se generiše električna energija.

,,Pored električne, generiše se i velika količina toplotne energije. Jedan deo te energije se koristi u procesu dobijanja bio-gasa, ali velika količina te energije može da se koristi za grejanje domaćinstava ili neke druge industrijske procese. Nusproizvod te proizvodnje je dobijanje organskog đubriva. Digestat je visokokvalitetno đubrivo koje se vraća na njive i tako se zaokružuje celokupan proces proizvodnje u poljoprivredi”, ističe Vuković.

Pročitajte još:

Najveća korist je, kaže, ekološka.

,,Ne samo da rešava energetske probleme, već sam taj otpad koji je bio problem da se rešava u prirodi, od njega stvara dodatnu vrednost i proizvodi električna i toplotna energija”, objašnjava Vuković.

Kaže da je interesovanje za gradnju novih postrojenja veliko, a da je Srbija u početnoj fazi njihovog razvoja.

,,Ako se uporedimo sa Nemačkom koja ima 10.000 biogasnih postrojenja i lider je po tom pitanju u svetu, Srbija bi trebalo da ima između dve i tri hiljade biogasnih elektrana, ako se uporedimo po količini obradivog zemljišta. Ako bismo se uporedili sa Češkom, koja je po površini jednaka Srbiji, ona ima oko 600 biogasnih elektrana i to je potencijal Srbije”, navodi Vuković.

Da bi bilo više investicija, ističe da je neophodno obezbediti pravnu regulativu.

,,Trenutno nije moguć razvoj bio-gasa u Srbiji, jer je poslednja uredba istekla 2020. godine. U međuvremenu je donesen Zakon o energetici, ali do danas nisu doneseni svi podzakonski akti koji su neophodni. Mislimo da bio-gas ima veliki potencijal i da će to omogućiti širenje ovog sektora”, dodaje Vuković.

Srbija se, ističe, nalazi na samom početku, tamo gde se otprilike Nemačka nalazila pre 30 godina.

,,Svako iskustvo nam mnogo znači. Oni su prošli kroz sve ove korake koji nama tek predstoje”, navodi Vuković.

Napominje da je, u odnosu na sve obnovljive izvore energije, ulaganje u bio-gas najveće ali da ove elektrane generišu i najviše energije: bio-gas generiše sedam puta više energije nego solarne elektrane.

,,Ne smemo da zanemarimo ekološki koncept. Imate kafilerije koje troše energiju da bi rešile problem životinjskog otpada. Taj otpad se može tretirati u biogasnim elektranama, i ne samo da neće trošiti energiju već će kreirati neto pozitivni doprinos u energetskom bilansu”, ističe Vuković.

Napominje da je bio-gas jedan od energenata budućnosti.

,,I u svetu i Srbiji, gde imamo gomilu poljoprivrednih ostataka koji se spaljuju na njivama, gde problem sa otpadom nije rešen na adekvatan način, bio-gas može biti važan strateški izvor energije. Mi trenutno uvozimo gas iz nekoliko pravaca, a bio-gas nam predstavlja izvor prirodnog gasa u samoj državi”, zaključuje Vuković.

Izvor: RTS

1...320321322...1,673 Page 321 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM