Veliki značaj izgradnje nove gradske magistrale Novi Beograd-Surčin

11.07.2022

Straževica-obilaznica-Beograd — Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Radove na izgradnji deonice puta Novi Beograd-Surčin, nove gradske magistrale koja će povezati Beograd sa auto-putem “Miloš Veliki” obišli su Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Aleksandar Šapić, novoizabrani gradonačelnik Beograda.

Ministar Momirović je istakao da je deonica puta Novi Beograd-Surčin građevinski veoma zahtevna i specifična jer prolazi kroz naseljeno područje, napomenuvši da je na njoj trenutno završeno više od 60 odsto radova.

“Država direktno investira u jednu gradsku saobraćajnicu pa se susrećemo sa isprepletanim nadležnostima između Republike i Grada i zato smatram da uspešnost realizacije ovog projekta zavisi od saradnje lokalnih vlasti, koja mora biti na visokom nivou”, rekao je on.

Kako je istakao ova saobraćajnica nije samo značajna za Novi Beograd i Surčin već i za sve građane koji putuju ka Zapadnoj Srbiji, Crnoj Gori i istočnoj Bosni.

Aleksandar Šapić je naglasio značaj buduće saobraćajnice, uz napomenu da će grad učiniti sve da se radovi na pomenutoj deonici realizuju u što skorijem vremenskom periodu.

Pročitajte još:

“Grad Beograd će učiniti sve što je u njegovom delokrugu kako bi se ovaj projekat uspešno završio, a tu pre svega mislim na rešavanje eksproprijacije, kao i na problem sa deponijom koja postoji na ovom mestu”, rekao je Šapić.

Deonica puta Novi Beograd-Surčin, kao deo auto-puta E-763 „Miloš Veliki“, duga je 7,9 kilometara, a vrednost projekta je 58 miliona evra. Izvođač radova je kineska kompanija „China Communication Construction Company“.

Energetski portal

Šel gradi najveću fabriku zelenog vodonika u Evropi

10.07.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Marc Rentschler)

Angloholandska naftna i gasna kompanija Šel planira da izgradi najveću fabriku za proizvodnju zelenog vodonika u Evropi. Fabrika će biti napravljena u Roterdamu i počeće da radi 2025, saopštio je taj energetski gigant.

Nova fabrika, Holand Hidrogen I, moći će da proizvode do 60.000 kilograma vodonika dnevno.

Za proizvodnju će biti korišćena obnovljiva energija dobijena iz priobalnog vetroparka Holandse Kust, koji je takođe delom u vlasništvu Šela.

Dobijenim vodonikom će se snabdevati postrojenje „Šel enerdži end kemikals park“ u Roterdamu, gde će zameniti deo „sivog“ vodonika koji se koristi u toj rafineriji.

Pročitajte još:

U saopštenju se navodi da nova fabrika pokazuje kako se nova energetska rešenja mogu iskoristiti da se ispune potrebe društva za čistijom energijom.

„To je takođe još jedan primer napora i posvećenosti Šela da postane preduzeće sa nultom emisijom štetnih gasova do 2050″, izjavila je izvršna potpredsednica za energetska rešenja u kompaniji Ana Maskolo.

Ona je dodala da će obnovljivi vodonik igrati ključnu ulogu u energetskom sistemu budućnosti, a da je ovaj projekat važan korak koji će pomoći da se iskoristi taj potencijal vodonika.

U saopštenju kompanije se ističe da izgradnja fabrike Holand Hidrogen I predstavlja značajnu prekretnicu i za Holandiju i za Šel u vodoničnoj ekonomiji.

Izvor: EURACTIV/Beta

U Nemačkoj sve glasnija rasprava o gašenju nuklearki

10.07.2022

nuclear-power-plant-g6fff23910_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Nemačka liberalna partija FDP, najmanja članica vladajuće koalicije, ponovo se usprotivila planiranom isključivanju poslednjih nemačkih nuklearnih centrala, a u tome je našla saveznika i u Evropi, jer je sličan apel uputio i evropski komesar za unutrašnju trgovinu, Francuz Tijeri Breton.

FDP upozorava da Nemačkoj preti nestašica gasa i insistira da zemlja upotrebi svaku energetsku opciju, uključujući i nuklearnu.

„Moramo iskoristiti svaki resurs“, uključujući ugalj i atomsku energiju, rekao je 5. jula Predsednik poslaničkog kluba FDP Kristijan Dir, dodajući da Berlin ne sme da napravi grešku i da se odriče raspoloživih opcija, pa da na zimu struja mora da se proizvodi iz gasa, prenela je agencija dpa.

Nemačka vlada se i dalje drži plana da krajem godine isključi tri preostale nuklearne elektrane.

Pročitajte još:

Berlin je konačnu odluku da se potpuno odrekne atomske energije doneo posle katastrofe u japanskoj Fukušimi 2011. godine, iako je odluka o postepenom napuštanju atomske energije doneta još deset godina ranije.

Povratku atomskoj energiji protive se vladajuće socijaldemokrate (SPD) kancelara Olafa Šolca, a još više Zeleni, koji su takođe deo vladajuće tročlane koalicije.

Prethodno je ove sedmice evropski komesar Tijeri Breton ocenio da Nemačka u interesu cele Evrope ne bi tebalo da isključuje svoje preostaje nuklearne elektrane.

„Izuzetno je važno da tri nemačke nuklearne centrale koje su ostale u pogonu nastave dalje da rade“, rekao je Breton za poslovni hamburški dnevnik Handelsblat.

Rad bi trebalo da produže „makar na nekoliko meseci i, naravno, na bezbedan način“, rekao je Breton. Prema njegovim rečima, promena plana Nemačke u interesu je cele Evrope.

Ruski predsednik „Vladimir Putin koristi našu energetsku zavisnost kao oružje protiv nas“, rekao je komesar.

Breton je rekao da Evropska unija treba da ubrza prelazak na obnovljivu energiju, ali da treba da obezbedi i za to potrebne minerale koje pretežno uvozi iz Kine. „Moramo da sprečimo da iz zavisnosti od ruskog gasa upadnemo u drugačiju zavisnost od Kine“ i zato EU mora da podstiče eksploataciju i preradu sirovina u Evropi, upozorio je Breton.

Breton deli stav francuske vlade da nuklearna energija ima veliki potencijal i redovno se izjašnjava u prilog njenog korišćenja.

Francuski predsednik Emanuel Makron je u februaru čak nagovestio renesansu atomske energije, najavom izgradnje šest, a zatim i eventualno i još osam nuklearnih elektrana.

Odmah posle nesreće u Fukušimi isključeno je sedam nemačkih nuklearnih reaktora, koji su svi počeli sa radom pre 1980. Još tri, novija, isključena su 31. decembra 2021.

U Nemačkoj još nekoliko meseci treba da rade reaktori Izar 2 u Bavarskoj, Emsland u Donjoj Saksoniji i Nekarvesthajm 2 u Baden-Virtembergu.

Izvor: EURACTIV/Beta

Istraživači sa MIT-a predlažu štit od „svemirskih mehurića“ protiv klimatskih promena

10.07.2022

planet-g2ca7db076_1280 — Foto-ilustracija: Pixabay (LoganArt)

Tim istraživača sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) istražuje radikalnu metodu za suzbijanje efekata klimatskih promena. Kako su naveli u saopštenju za medije, predlažu da se koristi flota „svemirskih mehurića“, površine Brazila, koja će iz svemira da odbija sunčevu svetlost od Zemlje.

Dok neki naučnici upozoravaju da je geoinženjering opasno skretanje pažnje sa pravih rešenja potrebnih za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, drugi tvrde kako moramo da uzmemo u obzir sve opcije. Tu dolaze svemirski mehurići tima sa MIT-a.

,,Svemirski mehurići“ su sigurniji oblik solarnog geoinženjeringa

Metoda tima sa MIT-a je novi oblik solarnog geoinženjeringa, koji je projektovan tako da se sunčeva svetlost odbija iz svemira, kako bi se Zemlja ohladila i kako bi se sprečile najgore posledice klimatskih promena. Najšire proučavana tehnika solarnog geoinženjeringa uključuje ubrizgavanje reflektujućih čestica aerosola u gornju atmosferu. Međutim, potencijalni negativan uticaj takve metode još nije u potpunosti shvaćen, što znači da je daleko od toga da se na to računa kao održivu opciju.

Pročitajte još:

Pristup naučnika sa MIT-a bio bi malo drugačiji. Umesto ubrizgavanja čestica u zemljinu atmosferu, njihova pristup bi odbijao sunčevu toplotu iz svemira, daleko od naše atmosfere.

Istraživači proučavaju mogućnost pozicioniranja štita napravljenog od „svemirskih mehurića“ u Lagranžovoj tački 1, koja je relativno stabilna orbitalna tačka u svemiru, gde se gravitaciono privlačenje Zemlje i Sunca izjednačava. Svemirski teleskop Džejms Veb, na primer, nalazi se u Lagranžovoj tački 1.

Najveća prepreka za ovu metodu je bez sumnje u logistici. Naučnici sa MIT-a veruju da bi štit od mehurića morao biti otprilike veličine Brazila. Međutim, oni veruju da bi mehurići mogli biti proizvedeni u svemiru, smanjujući sve troškove lansiranja. Trenutno eksperimentišu u laboratoriji sa „svemirskim mehurićima“ napravljenim od silicijuma.

U saopštenju za javnost, oni su objasnili kako su u „preliminarnim eksperimentima uspeli da naduvamo mehur od tankog filma na pritisku od 0,0028 atmosfera i da ga održimo na oko -50° Celzijusa (da bismo aproksimirali svemirske uslove nultog pritiska i blizu nule).“

Da li bi solarni geoinženjering mogao da posluži kao splav za spasavanje čovečanstva?

Ono što je najvažnije, istraživači sa MIT-a su takođe napisali da bi njihovo solarno geoinženjering rešenje bilo „potpuno reverzibilno“, što verovatno znači da bi mehurići mogli brzo da puknu ako otkrijemo da imaju neželjeni efekat na našu planetu.

Ovo je veoma važno, jer tek treba da u potpunosti shvatimo svu složenost samih klimatskih promena, a kamoli metoda geoinženjeringa.

U intervjuu za Diskaveri magazin, Linda Šnajder, međunarodna stručnjakinja za klimatsku politiku, upozorava da „Čak i naše razumevanje klimatskih promena koje trenutno izazivamo nenamerno, još uvek ima ograničenja, posebno kada su u pitanju uticaji u budućnosti. Naše razumevanje šta bi se desilo ako bismo namerno manipulisali klimom na globalnom nivou je još manje“.

Potrebno je, naravno, više istraživanja, uprkos činjenici da su „svemirski mehurići“ na papiru sigurniji oblik solarnog geoinženjeringa. Međutim, ako najgori efekti klimatskih promena ipak postanu stvarnost, kao što će verovatno postati kako stvari stoje, ovaj predlog bi mogao da posluži kao vitalni splav za spasavanje čovečanstva.

Izvor: RTS

Velike investicije u elektroenergetski sistem Novog Sada

10.07.2022

struja_energetika_trafostanica — Foto: Grad Novi Sad

Izgradnjom novog kablovskog voda u trafostanici „Novi Sad 5“ povećava se pouzdanost i bezbednost u snabdevanju električnom energijom i stabilniji rad elektroenergetskog sistema na području Novog Sada, saopšteno je na sajtu grada.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević istakao je da se postavlјanjem kablovskog voda napona 110 kV praktično sa podzemnim kablom dužine četiri kilometra vrši spajanje dve trafo stanice – jedne na Jugovićevu i druge u Ulici Heroja Pinkija na Telepu.

„Sada imamo bolјu sigurnost, ukoliko dođe do ispadanja jednog sistema, jer će drugi moći da ga odmeni, odnosno imaće kapacitet da to nadomesti i da nam se ne dešava da veliki deo grada ostaje bez struje. Koliko je to značajno, sa aspekta stambenih objekata, škola i obdaništa, toliko je važno i za Toplanu Zapad koja pokriva ovaj deo grada“, rekao je Vučević.

On je dodao da su ovom investicijom, koju je sprovelo AD „Elektromreža Srbije“, stvoreni uslovi da toplana može da radi i u nepredviđenim okolnostima.

Pročitajte još:

„Hendikep ovako velikih investicija je da vi ni ne vidite benefit kad sve funkcioniše dobro, ali baš zato što sve funkcioniše dobro, spremniji ste da odgovarate na izazove koji zavise od raznih faktora. Grad ima daleko veću mogućnost da smanji negativne posledice ako dođe do nekog događaja koji vodi do nestanka struje“, istakao je gradonačelnik.

Generalna direktorka AD „Elektromreže Srbije“ Jelena Matejić naglasila je da joj je veoma drago što je uspešno realizovan projekat gradnje visokonaponskog podzemnog kabla 110 kV, čija vrednost iznosi 3,2 miliona evra.

„Novi Sad je grad koji se ubrzano razvija i čije potrebe za električnom energijom rastu. ‘Elektromreža Srbije’ je tu da odgovori na sve zahteve i da pomogne ekonomski i privredni razvoj Novog Sada. Važno je napomenuti i da je ovaj kablovski vod opremlјen najsavremenijim telekomunikacionim vezama za prenos signala, zaštitu i monitoring kablovskog voda“, rekla je Matejić i dodala da je ovo je prvi put da se visokonaponski podzemni kablovi primenjuju na teritoriji Vojvodine.

Energetski portal

Ekološki dug – Srbija već potrošila sve resurse za ovu godinu

09.07.2022

deforestation-drveće-drvo-seča-šuma — Foto ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jamie Morris)

28. jul 2022. godine biće dan kada će čovečanstvo zvanično potrošiti sve resurse predviđene za tekuću godinu koje ekosistemi mogu da obnove, i od tog dana nalaziće se u ekološkom dugu, piše na stranici Earth Overshoot day.

Ove godine Dan ekološkog duga dolazi dan ranije nego 2021. godine, dok je pre dve godine taj datum pomeren 24 dana unazad pošto je čovečanstvo, usled pandemije, trošilo manje resursa.

Iako zemlje, čiji je ekološki otisak po osobi manji od biokapaciteta po osobi, neće ući u ekološki dug, za većinu država širom sveta ovaj neslavni datum već je prošao.

Srbija je u ekološkom dugu od juče, 8. jula 2022. godine, Hrvatska i Bosna i Hercegovina su svoje resurse za celu godunu potrošile 29. maja, Severna Makedonija 6. jula, a Slovenija još 18. aprila. Neke od zemalja koje neće biti u ekološkom dugu su Avganistan, Bangladeš, Kambodža, Gambia, Haiti, Kenija i Madagaskar.

Pročitajte još:

Čovečanstvo trenutno koristi 75 odsto više resursa od onoga što ekosistemi mogu da regenerišu za godinu dana. Činjenica da dan prekoračenja ove godine dolazi ranije nego ikada ukazuje na to da hitno moramo da promenimo naš odnos prema prirodnim resursima i počnemo da ih koristimo održivo.

Efikasna rešenja trebalo bi primeniti u svim segmentima, od energetike, poljoprovrede, industrije i saobraćaja do zaštite prirodnih dobara, prelaska na cirkularnu ekonomiju i upravljanja otpadom.

Recimo, ako bismo prešli na pametne mreže i postigli veću efikasnost naših energetskih sistema, dan ekološkog duga odložili bismo za 21 dan. Ukoliko bismo prepolovili bacanje hrane, ovaj dan bi se pomerio za 13 dana, a kada bismo počeli da praktikujemo uzgajanje drveća sa drugim kulturama na zemlji, u ekološki dug bismo ušli 2,1 dan kasnije.

Milena Maglovski

Požnjevena pšenica, kakvi su prinosi i kolika je otkupna cena

09.07.2022

wheat_pšenica_agriculture_poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Završena je žetva pšenice u Srbiji. Ovogodišnji rod je oko 3,2 miliona tona. To je više nego što je potrebno za domaću potrošnju. Ratare brine cena koja je poslednjih dana u padu. Država će otkupiti 131.000 tona pšenice za Robne rezerve po ceni od 40 dinara sa PDV-om.

Sa gotovo većine parcela u Srbiji pšenica je požnjevena. Nedostatak padavina tokom zime i proleća umanjio je prinose. Prosek na nivou zemlje je 5,2 tone po hektaru, što znači da će ukupan rod biti 3,2 miliona tona. Zrno je, kažu stručnjaci, dobrog kvaliteta.

„Na vreme ne možemo da utičemo, na količinu padavina, raspored padavina koji ove godine nije bio naklonjen poljoprivrednicima. Mi uvek savetujemo punu agroteniku, pokazalo se i ove godine na parcelama, da ima važnu ulogu. Imamo parcele gde je prinos išao i do 9,5 tona po hektaru. Raspon je od čak 9 do 3 tone po hektaru“, kaže Svetlana Zlatarić, PSSS Šabac.

Ratare brine to što i dalje ne znaju po kojoj će ceni prodavati ovogodišnju pšenicu.

Pročitajte još:

Računica Udruženja Žita Srbije pokazuje da je proizvodna cena po hektaru bila gotovo 124.000 dinara ukoliko se radi o proizvodnji na sopstvenoj zemlji. Još je viša ako je pšenica sejana na njivama uzetim u zakup.

„Pod pšenicom sam imao 9,5 hektara. Rod se kretao od 5,5 do 7,5 tona imao sam tri sorte. Što se tiče ulaganja tri puta su bila veća ulaganja što se tiče nafte, đubriva, hemije u odnosu na prošlu godinu“, kaže Željko Milutinović, poljoprivrednik iz Drenovca.

Foto-ilustracija: Unsplash (Melissa Askew)

U poslednje dve-tri nedelje pšenica je sve jeftinija i na domaćem i na svetskom tržištu, a šta će biti u narednom periodu nemoguće je prognozirati.

Geopolitičke prilike i dalje u velikoj meri utiču na to. Pre svega, dešavanja u Ukrajini, u kojoj su velike količine hlebnog zrna zarobljene, a nova žetva treba da se obavi.

„Rusija sa druge strane očekuje rekordne prinose i novi rod od 80 miliona tona što će, takođe, uticati na svetsku ponudi i tražnju. Tu su i vremenske prilike koje utiču na cenovna kretanja. Velika suša u Evropi uticala je prinos i kvalitet pšenice“, kaže Anja Jakšić s Produktne berze.

Prijava za Robne rezerve

Na Produktnoj berzi je krenulo prijavljivanje za prodaju pšenice za Robne rezerve. To je jedno od retkih dešavanja na našem tržištu žitarica, kažu stručnjaci. Domaći prerađivači kupuju samo onoliko hlebnog zrna koliko im je potrebno za rad. Izvoza skoro da i nema, uprkos tromesečnim kvotama, a logistički problemi su sve veći.

„Barže su skoncentrisane u ukrajinskim lukama i trenutno, prema podacima kojima raspolažemo, čeka na utovar oko 350.000 tona pšenice. Na Dunavu za jul je bilo dostupno barži za 120.000 tona svih roba. U ovom trenutku je ta cifra sve manja. Nedostatak je vagona za prevoz rasutog tereta i manevarki. Nedostatak kamiona“, kaže Sunčica Savović, direktor Udruženja „Žita Srbije“.

Stručnjaci kažu da će zbog postojećih zaliha, tamo gde nema mogućnosti doći do mešanja starog i novog roda pšenice. Zbog toga je, ističu, veoma bitno zaštititi ne samo skladišne kapacitete, već i staro zrno.

Izvor: RTS

Svuda rastu cene energenata, Srbiju pogađa sve što i Evropu – nezahvalne prognoze za jesen

09.07.2022

struja koridor žice wires electric — Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Od avgusta gas u Srbiji poskupljuje za devet odsto, a u Evropi je cena gasa premašila 1.900 dolara za 1.000 kubnih metara. Novinarka RTS-a Ružica Vranjković navela je da cene energenata reaguju na svaka pomeranja i da je teško davati bilo kakve prognoze, jer Srbija nije izolovana, već je deo evropskog energetskog tržišta i da je uoči zime najvažnije napuniti skladišta.

Prema njenim rečima cena nafte već tri dana po barelu kreće se između 97 i 105 dolara, a razlog pada cene jeste, kako navode, najava recesije.

Govoreći o ceni gasa, Vranjkovićeva je navela da je u ovom trenutku teško prognozirati bilo šta i ocenila je da se situacija menja iz časa u čas.

„Cene energenata reaguju na svaka pomeranja, na svaku najavu, na svaku izjavu nekog od političara, u EU, Americi, ali i u ostatku sveta, naravno, jer je globalna energetska kriza zahvatila ceo svet“, rekla je Vranjković.

Pročitajte još:

Istakla je da će se videti kolika će cena gasa biti, pošto je najavljen remont „Severnog toka 1“, na šta je tržište reagovalo.

Struja je sve skuplja, a Brisel se ne odriče ni nuklearki, ni gasa. Vranjković je istakla da su cene na berzama ove nedelje između 350 i 410 evra za megavat-sat, što je ocenila previsokom cenom i dodala da se pre godinu dana cena kretala oko 50, 60 evra.

„To su tržišne cene. Velika je potražnja i za strujom i to se vidi i na berzama. Što se nas tiče, vidimo da će gas da poskupi od 1. avgusta. Takođe, poskupeće sigurno i struja, samo je pitanje kada. Neminovno je to poskupljenje. Fiskalni savet predlaže poskupljenje od 15 do 20 posto i kažu da to neće biti dovoljno“, naglasila je Vranjkovićeva.

Dodala je da se verovatno vaga u vezi sa donošenjem odluke o poskupljenju struje, kako bi se zaštitili najsiromašniji građani, pošto svi reaguju kada se najavi poskupljenje struje.

Ona je istakla da je teško davati bilo kakve prognoze, jer Srbija nije izolovana, već je deo evropskog energetskog tržišta i da i nas pogađa sve što pogađa i celu Evropu, ali da su pripreme za zimu počele i da je najvažnije napuniti skladišta.

„Dobro je što smo zakupili u Mađarskoj određene kapacitete za skladištenje gasa. To dodatno daje neku sigurnost. Mi što se tiče gasa, trenutno, nismo ugroženi, dobijamo gas Balkanskim tokom, ali to se nikad ne zna. Na toj trasi su Bugarska, Srbija i Mađarska. Znamo da je Bugarska ostala bez gasa još 28. aprila, rekli su da neće ometati transport za Srbiju i Mađarsku, međutim, vi nikada ne znate kako će se stvari odvijati“, naglasila je Vranjkovićeva.

Izvor: RTS

Danas potpisivanje Jadarske deklaracija

09.07.2022

protest — Foto: Fejsbuk skrinšot ( Anica Saleh)

Ekološli aktivisti iz Čilea, Bolivije, Portugala, Španije, Nemačke i Srbije okupili su se u našoj zemlji kako bi razgovarli o dosadašnjim iskustvima u borbi protiv iskopavanja litijuma.

Na inicijativu EKO Društvene akcije i pokreta “Marš sa Drine”, svečanim potpisivanjem Jadarske deklaracije u Gornjim Nedeljicama, biće uspostavljena međunarodna mreža aktivista koja se bavim štetnim efektima eksploatacije litijuma.

„Ovo će biti prvi put da će predstavnici organizacija iz ovih zemalja, kao i Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, diskutovati o budućnosti svetske ekološke borbe, kao i pitanjima u vezi sa budućom borbom protiv degradacije životne sredine izazvane eksploatacijom litijuma u ime zelene tranzicije„, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Na inicijativu domaćih ekoloških organizacija, u junu mesecu je započeto uspostavljanje međunarodne mreže aktivista koja se bavi štetnim efektima eksploatacije litijuma koji poslednjih godina postaje sve traženiji na tržištu usled upotrebe u baterijama električnih automobila, navodi se na sajtu Društvene akcije.

Društvena akcija je udruženje građana koje okuplja tim različitih aktivista i stručnjaka u cilju zajedničkog bavljenja socijalnim aspektima ekologije kroz pokretanje društvenih inicijativa.

Energetski portal

Otkrivena “ogromna” ozonska rupa iznad tropskih krajeva

08.07.2022

earth-g270e35fd4_1920 — Photo-illustration: Pixabay (qimono)

Kanadski naučnik Ćing-Bin Lu, profesor na Univerzitetu Vaterlo u Ontariju, tvrdi da je otkrio neočekivanu, ogromnu rupu u ozonskom omotaču iznad tropskog regiona planete koja bi mogla da utiče na 50 odsto svetske populacije, javljaju svetski mediji.

Kako stoji u studiji, objavljenoj u časopisu AIP Advances, rupa je sedam puta veća od čuvene antarktičke ozonske rupe koja se pojavljuje tokom proleća. Nova rupa je, međutim, prisutna tokom cele godine i to još od osamdesetih godina prošlog veka, navodi Lu.

„Tropi čine polovinu površine planete i dom su oko polovine svetske populacije. Postojanje tropske ozonske rupe može izazvati veliku globalnu uznemirenost jer oštećenje ozonskog omotača može dovesti do povećanja prizemnog UV zračenja, što može povećati rizik od raka kože i katarakte kod ljudi, oslabiti imuni sistem ljudi, smanjiti prinose u poljoprivredi i negativno uticati na osetljive vodene organizme i ekosisteme “, rekao je profesor Lu.

Pročitajte još:

Tropi su regioni Zemlje koji uključuju ekvator, delove Severne Amerike, Južne Amerike, Afrike, Azije i Australije.

Lu tvrdi da je sa svojim timom identifikovao najnoviju ozonsku rupu rupu ispitivanjem prosečnih godišnjih promena ozona, razlika u godišnjoj klimatologiji ozona i promena u temperaturi u poslednjih nekoliko decenija.

Ozonski omotač je prirodni sloj gasa u gornjoj atmosferi koji štiti ljude i druga živa bića od štetnog ultraljubičastog zračenja sunca.

Milena Maglovski

Pozitivne ocene predstavnika DG Near za energetsku tranziciju Srbije

08.07.2022

solar-solarna-elektrana — Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Šef Odseka za Srbiju u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG Near) Majkl Miler posetio je Ministarstvo rudarstva i energetike gde je sa predstavnicima Ministarstva razgovarao o energetskoj tranziciji Srbije, projektima važnim za povećanje energetske bezbednosti i reformama energetskog sektora koje su deo pregovora o pristupanju EU.

Predstavnici Ministarstva informisali su Milera o aktuelnoj situaciji u energetskom sektoru gde je težište na izgradnji novih energetskih kapaciteta, većem korišćenju OIE i diverzifikaciji u oblasti snabdevanja gasom. Na sastanku je rečeno da će izgradnja gasovoda Niš-Dimitrovgrad omogućiti Srbiji da dobija gas i od drugih snabdevača, iz Azerbejdžana i LNG Terminala u Grčkoj, kao i sa Srednjeg i Bliskog Istoka, a da je u planu izgradnja i novih interkonekcija sa Severnom Makedonijom, Hrvatskom i Rumunijom.

Miler je istakao da su glavne teme njegove posete Srbiji prioriteti EU i Srbije u okviru 4. klastera u pregovorima o pristupanju EU o Zelenoj agendi i održivom povezivanju i o podršci EU Srbiji u oblasti energetske sigurnosti i prelaska na zelenu energiju.

Pročitajte još:

Na sastanku je razgovarano i o procesu izrade Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku, planiranim projektima, kao i reformama u energetskom sektoru, uključujući sprovođenje Plana aktivnosti na reorganizaciji JP “Srbijagas”.

Posebno su pozitivno ocenjeni projekti izgradnje gasnih interkonekcija, dobar napredak u izradi strateških dokumenata, kao i planirani projekti koji uključuju korišćenje zelenog vodonika.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Charge&GO pustio u rad najjači punjač za električna vozila

08.07.2022

punjač-električna-vozila-charge&GO — Foto: Idook Media

Kompanije charge&GO i OMV nastavljaju da unapređuju mrežu i dostupnost punjača za električna vozila u našoj zemlji. Novi elektropunjač snage 180 kW na OMV benzinskoj stanici Martinci 1 sada je dostupan svim vozačima električnih vozila. Zahvaljujući saradnji dve kompanije, autoputevi u Srbiji dobijaju sve više stanica za punjenje, što će domaćim vlasnicima električnih vozila olakšati putovanje. A dok je turistička sezona u toku, ovaj punjač će značiti i da će vozači električnih vozila u tranzitu kroz Srbiju imati gde da dopune svoja vozila dok prave pauzu da se odmore i osveže.

Najjači punjač za električna vozila u rad su pustili Miloš Kostić, direktor kompanije charge&GO i Decebal Sorin Tudor, generalni direktor OMV-a Srbija.

„Naša kompanija se već četiri godine bavi instaliranjem punjača i promocijom elektromobilnosti u našoj zemlji. Do sada smo na putevima i autoputevima postavili elektropunjače snage od 50 do 180 kW. Punjač koji se nalazi na OMV pumpi u Martincima, u smeru ka Beogradu, trenutno je najjači punjač za električna vozila u mreži charge&GO. Njegova maksimalna snaga je 300 kW i jednostavnim dodavanjem energetskih modula, mi ćemo postepeno tu snagu povećavati do njene ukupne snage“, rekao je Miloš Kostić.

Decebal Sorin Tudor istakao je da OMV radi na tome da kupcima omogući što bolju i kvalitetniju uslugu.

„Budućnost mobilnosti znači i raznovrsnu ponudu na našim benzinskim stanicama koja treba da zadovolji sve potrebe naših kupaca. Električni punjač koji se nalazi na benzinskoj stanici Martinci 1 trenutno je najsnažniji punjač u Srbiji, sa izlaznom snagom od 180 kW, što dodatno povećava brzinu punjenja vozila“, rekao je Decebal Sorin Tudor.

Pročitajte još:

Na OMV pumpi Martinci 1 ugrađen je punjač Unity 180 koji proizvodi Kostad Siemens, podržava dva standarda DC punjenja koji se koriste u Evropi: CHAdeMO i CCS i ima izlaznu snagu 180 KW ili 2 x 90kW (ukoliko su istovremeno u upotrebi oba CCS priključka). Punjač može da radi na temperaturama u rasponu od – 30° do +55° C.

Uskoro će vozači električnih automobila imati na raspolaganju još četiri punjačka mesta na OMV benzinskim stanicama u Doljevcu, na autoputu Niš-Vranje, i na Gradini, graničnom prelazu kod Dimitrovgrada.

Ultrabrzi punjač od 150 kW, drugi po snazi elektropunjač dostupan na benzinskim stanicama OMV-a, biće dostupan vozačima na OMV Doljevac već u avgustu. Istog meseca biće pušten u rad i punjač na OMV pumpi na Gradini.

Šta nudi platforma charge&GO?

Kompanija charge&GO razvila je prvu digitalnu platformu i aplikaciju koja omogućava brzo i jednostavno punjenje električnih vozila. Platforma pruža vozačima električnih vozila efikasnu uslugu punjenja i plaćanja korišćenja mesta za punjenje, kao i mogućnost kompanijama da daljinski upravljaju svojom mrežom punjača što obuhvata brojne usluge kao što su kontrola punjenja, praćenje rada punjača, određivanje cena, ograničavanje upotrebe i pregled sesija punjenja.

Zahvaljujući saradnji sa kompanijom Virta, najbrže rastućom platformom za punjenje elektrovozila u Evropi, korisnicima charge&GO platforme dostupno je više od 180.000 punjača u 30 zemalja širom sveta koji čine globalnu partnersku mrežu.

Milica Radičević

Počelo čišćenje divljih deponija u Smederevu

08.07.2022

smederevo_deponija — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Smederevu je započeta realizacija projekta prevencije nelegalnog odlaganja otpada, a prvi radovi na uklanjanju divlje deponije počeli su u naselju Godominsko polje, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Državna sekretarka Jelena Tanasković obišla je Godominsko polje i tom prilikom istakla da se projekti čišćenja divljih deponija uz podršku ministarstva realizuju u 34 grada i opštine, a u Smederevu će biti očišćena smetlišta na tri lokacije.

„Ministarstvo zaštite životne sredine uložilo je značajna sredstva u Smederevu u prethodne dve godine. Kroz javni konkurs za čišćenje divljih deponija ove godine je Smederevu dodeljeno 3,5 miliona dinara, a planirano je da sve tri lokacije budu očišćene u prvoj polovini avgusta. Uklanjanje divljih deponija je jedan od prioriteta ministarstva iz kojeg dolazim i na tome intenzivno radimo“, rekla je Tanasković.

Pročitajte još:

Ona je dodala da je ministarstvo opredelilo sredstva i za video nadzor kako bi se sačuvale očišćene lokacije te da će za manje od godinu dana biti očišćeno više od 700 divljih deponija i smetlišta.

„Divlje deponije jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji i zato su za nas ovo projekti od velikog značaja. Ispred ministarstva, želim da zahvalim gradonačelniku Jovanu Beču i njegovom timu što su kandidovali kvalitetne projekte i aktivno učestvuju u različitim konkursima ministarstva“, rekla je Tanasković.

Prema njenim rečima, pored čišćenja divljih deponija, u Smederevu se ulaže i u projekte pošumljavanja, zaštite zemljišta, zamenu kotlarnica i individualnih ložišta. Državna sekretarka je navela da je jedan od najnačajnijih projekata koji predstoji Smederevu izgradnja transfer stanice, za koju je u toku izrada projektno tehničke dokumentacije i za koju će Ministarstvo zaštite životne sredine izdvojiti sredstva.

Energetski portal

Basta: Neophodna nuklearna elektrana za energetsku bezbednost Srbije

08.07.2022

Direktor JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta, u intervjuu za nedeljnik „Novi magazin“, pozvao je američke kompanije „TerraPower“ i „Exelon Corporation“ da grade prvu nuklearnu elektranu u Srbiji.

On je naglasio da tehnologije koje primenjuju ove dve američke kompanije su sa najpovoljnijim cenama i pružaju maksimalnu bezbednost. Kako je dodao, oni nude da za sedam godina izgrade i da u rad puste postrojenje sa kapacitetom od 350, do čak 500 megavata, sa mogućnošću skladištenja energije i sigurnošću koja do sada nije postojala u nuklearnim postrojenjima.

„Prisustvo Rusije u energetskom sektoru je veliko u Srbiji, i kao buduća članica EU, naša država treba da pravi partnerstva sa SAD i EU radi uspostavljanja energetske bezbednosne i sigurnosti i stoga je jako važno da projekat nuklearnog postrojenja bude zapadna tehnologija, kao i edukacija naših budućih kadrova. Uveren sam da je nuklearna energija jedini način da se postigne energetska efikasnost i energetska stabilnost u Republici Srbiji”, kaže on, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Kako je posebno naglasio modularne nuklearne elektrane za sada su kao tehnološka inovacija najbolje rešenje i da imaju niz prednosti.

“Stvaraju manje radioaktivnog otpadnog materijala, efikasniju su i mnogo lakše mogu da se priključe na svaku energetsku mrežu. Za Vladu Srbije je izuzetno značajno da prvo ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji. Izgradnja nuklearnog postrojenja je rezultat suverene odluke svake države i odgovornost za izgradnju nuklearnih postrojenja je isključivo na državi. Kao i kod proizvođača opreme, nuklearna energetika je državni projekat jer neposredno utiče na celo društvo”, objašnjava Basta.

Prema njegovim rečima da bi se u Srbiji moglo razmišljati o nuklearnoj energetici, potrebno je školovati stručan kadar, uključiti domaću struku i nauku u proces odlučivanja i obezbediti transparentost u poslovima vezanim za energetiku i naravno obezbediti značajna državna finansijska sredstva.

“U svakom slučaju, uspešno i bezbedno korišćenje nuklearne energije podrazumeva značajno učešće domaće nauke i struke u svim fazama odlučivanja, izgradnje, rada i dekomisije“, naveo je on.

Izvor: JKP „Beogradske elektrane“

U Federaciji BiH zabranjena izgradnja mini hidroelektrana

08.07.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Peter Gonzalez)

U Federaciji Bosne i Hercegovine od četvrtka je zabranjena izgradnja malih hidroelektrana instalisane snage do deset megavata.

Dom naroda Parlamenta Federacije BiH danas je potvrdio raniju odluku Zastupničkog doma, čime je na snagu stupila zabrana izgradnje malih hidroelektrana.

Ovakva odluka regulisana je usvajanjem Zakona o dopunama Zakona o električnoj energiji u FBiH, koji predviđa zabranu planiranja i izgradnje novih malih hidroelektrana u tom bosnohercegovačkom entitetu.

Pročitajte još:

„Ova istorijska odluka došla je kao rezultat pritiska i desetogodišnje borbe aktivista i aktivistkinja u brojnim lokalnim zajednicama koje su se odlučno suprotstavile izgradnji ekocidnih mini hidroelektrana“, saopštili su iz Fondacije „Atelje za društvene promene“.

Izvor: Biznis.rs

1...284285286...1.539 Page 285 of 1.539

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM