Čajetina pionir u separaciji otpada

04.08.2022

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije uz podršku EU i Kraljevine Švedske pokrenulo je projekat ,,Odvajamo’’, koji se sprovodi u četiri regiona za upravljanje otpadom, a koji obuhvataju ukupno 17 gradova i opština u Srbiji, među kojima je i Opština Čajetina – kao deo regiona Duboko.

Opštini Čajetina kroz ovaj program je donirana komunalna oprema u vidu 5.936 plavih kanti zapremine 240 litara za sakupljanje reciklabilnog toka otpada, 40 žutih kontejnera zapremine 1,1 m³ namenjenih za sakupljanje stakla, auto-smećara kapaciteta 16 m³, kao i pomoć da se sprovede kampanja informisanja građana o primarnoj selekciji otpada, navodi se na sajtu Opštine Čajetina.

,,Projekat primarne selekcije otpada je nešto čemu težimo već godinama, i za šta se lokalna samouprava na čelu sa KJP ,,Zlatibor” Čajetina, uveliko pripremala. Podržani od strane Švedske vlade, Stalne konferencije gradova i opština, nadležnog ministarstva, sada mogu da kažem da je početak realizacije ovog važnog koraka u očuvanju životne sredine došao. Cilj nam je da razdvajanjem otpada na mestu nastanka na suvi i mokri, povećamo količine suvog otpada i na taj način smanjimo količine koje završavaju na deponiji’’, rekla je Marija Jeremić, pomoćnik predsednika opštine Čajetina, na svečanosti povodom početka projekta „Odvajamo’’.

Pročitajte još:

Antoan Avinjon, programski menadžer za zaštitu životne sredine Kancelarije EU u Srbiji, izjavio je da je stanovnicima opštine Čajetina, nakon tri godine od početnih aktivnosti po ovom projektu, omogućeno da na mestu na kojem otpad nastaje, odvjaju onaj otpad koji će lokalno komunalno preduzeće da prikuplja, a zatim da ponudi na tržištu sekundarnih sirovina, od čega će lokalna samouprava i zaraditi.

„Opština Čajetina je jedan od pionira u Srbiji upravljanja otpadom kada su se 2011. godine priključili osnivačima Regionalne sanitarne deponije Duboko. I, evo, nakon 11 godina, ponovo ste u prilici da budete pioniri u razdvajanju otpada u Srbiji’’, izjavio je Avinjon.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Ivana Hadži Stošić istakla je da se u opštinama u kojima se sprovodi ovaj projekat, godišnje generiše oko 215 tona otpada, te da je cilj projekta da se u naredne dve godine 30 tona otpada sa deponija reciklira.

„Ministarstvo zaštite životne sredine i Vlada Republike Srbije su usvojili dva ključna dokumenta u ovoj oblasti – Plan upravljanje otpadom za period od 10 godina i Akcioni plan za period 2022-2024 godine, i, naravno, ministarstvo i Vlada Srbije će nastaviti da podržavaju opštinu Čajetina i sve ostale opštine u zelenim projektima’’, dodala je Hadži Stošić.

Vera Blagojević glavni nosilac projekta odvajanja otpada na teritoriji opštine Čajetina je KJP „Zlatibor’’ Čajetina i rukovodilac komunalne službe, najavila je da će do sredine avgusta prvih 107 domaćinstava dobiti nove kante za odvajanje otpada. Dodaje da će sa početkom realizacije ovog projekta na teritoriji opštine Čajetina, prestati da se koriste kontejneri na javnim površinama.

Energetski portal

U Srbiji do kraja godine tri puta više solarne energije

04.08.2022

solarni-paneli-kuća-elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Bill-Mead)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Izmenama propisa stvoreni su uslovi da građani i komercijalni kupci mogu da proizvode zelenu energiju postavljanjem solarnih panela. Prema rečima Jovanke Atanacković, državne sekretarke Ministarstva rudarstva i energetike u ovoj godini će Srbija imati tri puta veću proizvodnju električne energije iz solarnih panela zahvaljujući olakšanim procedurama i subvencijama.

Atanackovićeva je podsetila da je u aprilu prošle godine usvojen Zakon o obnovljivim izvorima energije koji je uveo kategoriju kupca-proizvođača električne energije, a zatim i odgovarajuća uredba, čime je pojednostavljena procedura dobijanja tog statusa.

„Uredbom je pojednostavljena procedura za domaćinstva koja žele da stave solarne panele, tako što je umesto nekadašnjih 20 koraka i više od šest meseci čekanja, procedura svedena na to da oni kupe panele, postave ih na krov i onda licencirani inženjer pregleda instalacije, da izjavu da je to u redu, a zatim se zaključi ugovor o kupcu-proizvođaču sa EPS snabdevanjem i priključi se na mrežu. Ta procedura sada traje nekoliko nedelja i vrlo je efikasna“, podsetila je Atanackovićeva, navodi se u saopštenju.

Naglasila je da je ova mera važna i za privredu, za kompanije koje imaju veliku potrošnju električne energije, i plaćaju visoku cenu struje, naročito u vremenu globalne energetske krize, jer će na ovaj način moći da smanje svoje račune, ali i da postanu energetski sigurne.

„Važno je da se istakne da je kupac-proizvođač mera koja utiče na energetsku bezbednost i nezavisnost naših objekata. Mi smo, kada stavimo solarne panele, kada imamo sopstvenu elektranu iz koje proizvodimo električnu energiju, nezavisni od promena koje se mogu desiti na globalnom nivou“, rekla je ona.

Pročitajte još:

Navela je da je pre uvođenja pozicije kupca-proizvođača, za proteklih 10 i više godina, Srbija imala tek 11 megavata struje iz solarnih panela.

„Do kraja godine očekujemo da ćemo imati tri puta više megavata struje iz solarnih panela. Građani su prepoznali važnost investicija u OIE. Do sada je zvanično upisan 131 prozjumer u registar i svakoga dana vidimo povećanje tih brojeva, dok na čekanju imamo još oko 25 megavata koji će se takođe priključiti. U odnosu na svega 11 megavata solarnih elektrana koje smo imali u prethodnim godinama, zahvaljujući zalaganjima Ministarstva u jednoj godini ćemo utrostručiti proizvodnju električne energije iz solarnih izvora“, rekla je državna sekretarka.

Podsetila je da Ministarstvo daje subvecnije za postavljanje solarnih panela snage do šest kilovata, tako što finasira polovinu te investicije, jer po 25 odsto troškova snose država i lokalna samouprava.

„Verujemo da ćemo na taj način dodatno podstaći građane koji nemaju dovoljno sredstava, a žele da primene ovu meru“, zaključila je Atanackovićeva.

Državna sekretarka je rekla da je donošenje strateških dokumenata u energetici važno kako bi se postigla energetska bezbednost uz smanjenje emisije štetnih gasova u narednim decenijama.

„Nedavno smo predstavili prve scenarije Nacionalnog integrisanog energetskog i klimatskog plana koji će doprineti kvalitetnijem i zdravijem životu svih naših građana, uz obezbeđivanje energetske sigurnosti i bezbednosti. Nažalost, Srbija danas ne proizvodi dovoljno energije za sopstvene potrebe i plan predviđa velike investicije u energetski sektor, naročito u OIE, čije kapacitete moramo višestruko da povećamo kako bismo imali stabilnu proizvodnju struje, bez potrebe da je uvozimo. Realizacijom plana do 2030. godine imaćemo 40 odsto manju emisiju štetnih gasova, kao i 40 odsto veće učešće obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije. Bitnu ulogu u tom planu imaju i prozjumeri tako da ćemo i u narednom periodu nastaviti da subvencionišemo građane da postavljaju solarne panele na svoje krovove“, rekla je ona.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Koliko „zeleni“ kilovati uvećavaju račune i pre poskupljenja struje

04.08.2022

vetar, obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay (tookapic)

Uredba kojom se reguliše naknada za obnovljivu energiju stupila je 1. avgusta na snagu. Pomoćnik ministarke energetike Zoran Ilić izjavio je za RTS da je naknada uvećana sa 0,437 dinara po kilovat-satu utrošene energije na 0,801 dinar. Uvećanje računa za tipskog kupca, koji na mesečnom nivou troši 345 kilovat-sati, biće za 120 dinara.

Vlada je prošle nedelje usvojila Izmene uredbe o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača struje za ovu godinu. To znači veću naknadu za obnovljive izvore koja se plaća u računu za struju.

Pomoćnik ministarke energetike Zoran Ilić rekao je da je naknada za obnovljive izvore energije uvećana sa 0,437 dinara po kilovat-satu utrošene energije, na 0,801 dinar.

„Za prosečnog, odnosno tipskog kupca koji na mesečnom nivou troši 345 kilovat-sati, naknada će se sa 150 dinara povećati na 270 dinara. Ukupno uvećanje računa po tom osnovu biće za 120 dinara“, objašnjava Ilić.

Pročitajte još:

Zašto je došlo do poskupljenja

Pomoćnik ministarke energetike ističe da je uvećanje naknade za obnovljive izvore bilo nužno mnogo ranije.

„I prošle godine smo imali povećanje. Iznos u kome je ozbiljno zadužen EPS, jer je bio u obavezi da plaća naknadu za obnovljive izvore energije, blizu je 20 miliona evra“, navodi Ilić.

Prema njegovim rečima, naša zemlja kroz naknade i dobija, jer energija koju plaćamo kroz obnovljive izvore energije je od 90 do 100 evra po megavat-satu.

„Srbija uvozi energiju po cenama koje su na tržištu značajno više od 300 evra po megavat-satu. Praktično i to što uzimamo od njih, po tri puta je nižoj ceni, nego što je na berzi“, ističe Ilić.

Cena struje od 1. septembra, inače, biće uvećana za 6,5 odsto.

Izvor: RTS

Britanska Kolumbija uvodi popuste za kupovinu ekoloških vozila

03.08.2022

punjenje_električnog_vozila — Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

Foto-ilustracija:Hybrid car photo created by frimufilms – www.freepik.com

Vlade širom sveta služe se raznim metodama kako bi podstakle kupovinu ekoloških vozila – od besplatne registracije, parkiranja i putarina do subvencija i popusta za kupovinu vozila. Potonje mere čine se najdelotvornijim, budući da su cene vozila sa smanjenim emisijama štetnih gasova još uvek nepristupačne velikom broju ljudi.

Vlada Britanske Kolumbije stoga je uvela program popusta za kupovinu ekoloških vozila, kako bi ona postala pristupačnija građanima sa nižim prihodima, piše Canada’s National Observer (CANNO).

U saopštenju Ministarstva energetike, rudarstva i inovacija sa niskim sadržajem ugljenika navodi se da se maksimalni pokrajinski popust za kupovinu električnih vozila, hibridnih vozila sa velikim dometom ili vozila sa gorivnim ćelijama penje sa nekadašnjih 3.000 na 4.000 dolara. Kada je reč o plug-in hibridima nižeg dometa, popust se sa 1.500 dolara povećava na 2.000 dolara.

Visina popusta koju građani mogu da ostvare zasnivaće se na nivou prihoda, pa će tako pojedinci koji zarađuju do 80.000 dolara godišnje i domaćinstva sa godišnjim prihodima do 125.000 dolara ispunjavati uslove za maksimalni popust.

Građani čiji lični prihodi prelaze 100.000 dolara i domaćinstva sa prihodima iznad 165.000 dolara godšnje neće imati pravo na popust, piše CANNO.

Pročitajte još:

Ipak, oni koji će biti uskraćeni za popust su u manjini, a Ministarstvo energetike navodi da čak 90 odsto stanovnika Britanske Kolumbije ispunjava uslove za popuste. Građani će moći da uštede do 9.000 dolara na kupovini ili zakupu novog električnog vozila jer su im, pored pokrajinskog popusta, na raspolaganju i državne subvencije.

Drastično smanjenje emisija iz saobraćaja do 2035. godine

Imajući u vidu da transport čini 25 odsto emisija gasova staklene bašte u Kanadi, Vada ove zemlje odlučna je da ubrza prelazak na vozila sa nultim emisijama, naročito kada je reč o putničkim automobilima.

Vlada Kanade postavila je novi cilj da do 2035. godine svi putnički automobili i pikap vozila budu sa nultim emisijama, što je pet godina ranije od nekadašnjeg cilja.

Do sada je uloženo preko milijardu dolara u mere koje doprinose uvećanju broja vozila sa nultim emisijama, a kombinacijom investicija i propisa Kanada će nastaviti da pomaže građanima i industriji u procesu prelaska na ekološka vozila, saopštila je kanadska Vlada.

Milena Maglovski

Nemačka u pogon vraća ugašene elektrane na ugalj

03.08.2022

termoelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (ustalij_pony)

Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Svetska energetska kriza i plan članica Evropske unije da smanji zavisnost od ruskog gasa dovodi do toga da raste globalna potražnja za ugljem. Iako je tokom prošle godine čak polovina evropskih elektrana na ugalj je bila zatvorena, po svemu sudeći sada se vraćamo se nekoliko koraka unazad. Mnoge termoelektrane na ugalj, koje nisu u funkciji, ponovo počinju sa radom. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorava da bi potražnja za ugljem uskoro mogla da dostigne najveći nivo u istoriji.

U Nemačkoj je već u pogon puštena termoelektrana “Mehrum” i to nakon izmena zakona koji omogućava ponovno aktiviranje već zatvorenih elektrana na ugalj i naftu.

Termoelektrana “Mehrum”, snage 690 megavata, zvanično je prestala sa radom prošle godine u decembru, ali ona je bila deo mreže “rezervne energije”, tj. može se aktivirati u slučaju nužde.

Iz Vlade Nemačke poručuju da se “gasna kriza ne sme pretvoriti u krizu snabdevanja električnom energijom” i “da treba odustati od gasa gde god je to moguće”.

Očekuje se da će uskoro ponovo u rad biti puštene i druge termoelektrane na ugalj.

Pročitajte još:

Nemačka je 2020. godine donela zakon kojim je planirano da to 2038. prestane sa radom poslednja termoelektrana na ugalj u ovoj zemlji. Tada je odlučeno da će ulagati u energetsku tranziciju i da će se fokusirati na obnovljive izvore energije.

Tako su nedavno usvojili paket zakona koji omogućavaju brži razvoj eksploatacije, pre svega energije vetra.

“Novi zakon ciljani udeo struje iz obnovljivih izvora sada postavlja na najmanje 80 odsto u kompletnoj proizvodnji 2030. Prethodno, Nemačka je ciljala da to bude nešto manje od polovine”, prenosi agencija dpa.

Prema novim propisima, pokrajine će morati da određuju zemljište na kom će biti postavljane vetroturbine, što će ubrzati ispunjenje zacrtanih ciljeva.

Milica Radičević

Luxor Solar – Klijentima nudimo samo najbolje i najfleksibilnije rešenje

03.08.2022

solar-panel-zgrada-grad-city — Photo-illustration: Pixabay

Prošlo je više od sto godina od kako je otkriven fotonaponski efekat, odnosno način pretvaranja sunčeve energije u električnu. Prvi solarni paneli proizvedeni su tek 1958. godine i to za potrebe svemirskih satelita. Razvojem tehnologije, solarna energija je u poslednje dve decenije najviše dobila na značaju.

Solarni paneli kompanije Luxor Solar, vodeće kompanije po broju prodatih solarnih modula na našem tržištu, instalirani su u preko 85 zemalja širom sveta, a njen proizvodni kapacitet je 2021. bio 1200 MWp, dok se do kraja 2022. godine očekuje 4,2 GW. O proizvodima kompanije Luxor Solar razgovarali smo sa Ninom Sijerićem, menadžerom za razvoj poslovanja ove renomirane kompanije.

EP: Nemačka kompanija Luxor Solar je sertifikovani proizvođač solarnih modula sa preko 15 godina iskustva. Šta nam još možete reći o kompaniji?

Nino Sijerić: Luxor Solar se bavi proizvodnjom od 2007. godine, a u regionu smo prepoznatljiv brend već duže od decenije. Ove godine smo dobili sertifikat „TOP BRAND PV Serbia, Slovenia, North Macedonia, Bosnia and Herzegovina, Greece”. Ovaj sertifikat potvrđuje izvanredan doprinos kompanije razvoju pomenutih tržišta.

U fokusu:

EP: Vašim klijentima je na raspolaganju bogat portfolio solarnih panela koji može da zadovolji njihove različite potrebe. Kakve sve module proizvodite i koji model je najtraženiji?

Nino Sijerić: Naši standardni proizvodi su monokristalni solarni paneli sa arhitekturom polu-ćelije, najčešće sa ćelijama M6 dijagonale 166 mm i snagama 380 Wp i 450/455 Wp i M10 sa dijagonalom od 182 mm snage 410/415 u dimenzijama 1.722 × 1.134 × 30 mm, a zatim kao i njihov „stariji brat” 540, 545 i 550 Wp dimenzija 2.279 × 1.134 × 35 mm. Posebno bih istakao bifacijalnu verziju 540Wp BIF za veće projekte na krovu i na zemlji.

EP: Kada ćete u ponudi imati panele većih snaga, od oko 650Wp?

Nino Sijerić: Već sad je moguće poručiti 660 Wp sa M12 ćelijama odnosno dijagonalom od 210 mm i arhitekturi polu-ćelije dimenzija 2.384 × 1.303 × 35 mm i 34 kg težine. Ovaj model je pre svega pogodan za velike elektrane i toplo ga preporučujem za tu namenu.

EP: Svedoci smo da se za solarnu energiju sve više interesuju kompanije, ali i individualna domaćinstva koja nastoje da smanje račune za struju. Koje panele biste preporučili kojima? Da li paneli koji se preporučuju za postavljanje na zemlji mogu da se iskoriste za industrijske hale sa aspekta dimenzije i težine?

Nino Sijerić: Svaki projekat je zaseban i vrlo individualan tako da je najbitnije imati pouzdanog projektanta koji ume optimalno da iskoristi individualne parametre na određenom lokalitetu. Na privatnim kućama preporučujem module sa najvećom efikasnošću i što dužom garancijom – 410/415 Wp i 380 Wp u standardnom izvođenju ili premijum varijanti, sa 30 godina garancije.

EP: Tehnologija solarne energije se intenzivno razvija, pa su tako na tržištu sve prisutniji bifacijalni, odnosno dvostrani solarni paneli. Kome su ovi paneli namenjeni i u čemu je razlika u odnosu na monofacijalne module? Koji je maksimalni bifacial gain – dobitak na snazi usled albedo efekta (refleksije o površinu)?

Nino Sijerić: Uz optimalnu refleksiju, dakle max albedo, možete da ostvarite do 80 odsto snage prednje strane i nominalne snage dodatno (kod heterojunction modela i do 95 odsto). Primera radi, 410 Bifacijalni moduli su idealni svuda gde se očekuje podloga sa refleksijom svetla za dodatnu proizvodnju električne energije – pa tako i na krovu i sa 10 cm razmaka od crepa ili podloge možete da očekujete od 3 do 8 odsto veću proizvodnju, a ukoliko je podloga svetla onda i do 11 odsto više. Generalno, korisnici sve više biraju bifacijalnost jer u proizvodnji ne košta puno više, a razlika u ceni je vrlo opravdana s obzirom na očekivani rezultat. Daću primer Nemačke, gde je urađen test od strane nezavisne institucije „Tuv Sud Rheinland”. Moduli su bili instalirani iznad šljunka na 1,5 m visine i proizvodnja je za godinu dana porasla 11 odsto.

Priredila: Milica Marković

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Otpadne vode Linglonga direktno otiču u reku Begej

03.08.2022

water waste - otpadne vode - kanalizacija - smeće — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Ono na šta je Građanski preokret upozorio u decembru prošle godine, da se kineska fabrika autoguma Linglong kod Zrenjanina povezuje cevima velikog prečnika direktno s rekom Begej, u međuvremenu je realizovano, što se vidi na danas napravljenom snimku.

Na manje od dva kilometra od tog mesta nizvodno je Specijalni rezervat prirode “Carska bara”, zatim ušće Begeja u Tisu, dok je na desetak kilometara dalje ušće Tise u Dunav.

Za sada se kroz postavljene cevi i prokopane kanale ispuštaju otpadne vode s gradilišta Linglonga, a izvesno je da će tuda oticati celokupan tečni otpad kada počne proizvodnja autoguma, što će izazvati ekološku katastrofu.

Pročitajte još:

Grad Zrenjanin je nedavno najavio izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, a taj posao poverio arapskoj firmi Metito. Ugovoreni kapacitet postrojenja je samo 25 hiljada kubnih metara vode na dan, iako je Studija izvodljivosti za upravljanje otpadnim vodama iz 2015. godine utvrdila da je za Zrenjanin potreban prečistač kapaciteta između 38 i 51 hiljada kubnih metara vode po suvom vremenu, a između 45 i 58 hiljada kubnih metara vode po kišnom vremenu. Studija iz 2015. godine nije obuhvatila potrebe gigantskog postrojenja kakava je fabrika autoguma Linglong.

Linglong je postavio cevi unutrašnjeg prečnika 1600 mm u zemlju od svoje fabrike ka reci Begej, a kroz cevi ovolikog profila može da protekne 4,5 m3/s tečnosti slične specifične težine kao voda, odnosno 389 hiljada kubnih metara na dan. Izvesno je da tretman tih otpadnih tečnosti uopšte nije predviđen – ni sada ni u budućnosti, kroz najavljeni gradski prečistač.

Izvor: Građanski preokret

Mihajlovićeva: Nema više povratka na staro u energetici

03.08.2022

eletrična-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

U prethodne dve godine, bez obzira na brojne otpore, napravljene su osnove da Srbija ima i dovoljno energije, i da sačuva životnu sredinu, i više neće biti povratka na staro, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.

“Nije bilo jednostavno u prethodne dve godine, imali smo gotovo kolaps elektroenergetskog sistema, ali smo uradili mnoge stvari koje ranije nisu urađene. Prvi put domaćinstva mogu da uz podršku države zamene stolariju i postavljaju solarne panele i već sada imamo oko 2,7 MW u solarnim panelima u domaćinstvima koja su na ovaj način postali kupci-proizvođači. Za vreme ovog ministarstva stvorili smo osnov da Srbija napreduje u zelenoj energetskoj tranziciji, ne zato što je to moda, nego zato što ceo svet ide u tom pravcu. Napravili smo bazu i verujem da više nema povratka na staro”, rekla je Mihajlovićeva gostujući na TV Hepi.

Ona je naglasila da snažan energetski sektor počiva na jakim preduzećima i da u tom delu predstoji još mnogo posla jer trenutno preduzeća nisu u takvoj situaciji i država je velikim delom u krizi preuzela da pomaže energetski sektor.

”Realnost je da nemamo dovoljno uglja, da je on nažalost jako lošeg kvaliteta i potrebni su nam i novi kapaciteti i novi izvori energije. Druge zemlje su mnogo pre nas krenule u taj proces i počele i da smanjuju učešće proizvodnje iz uglja i da grade velike vetroelektrane i solarne elektrane. Ozbiljna je žal što danas moramo mnogo novca da izdvajamo kao država jer se u prethodnom periodu nije dobro radilo”, rekla je Mihajlovićeva.

Upitana za povećanje cene struje, Mihajlovićeva je rekla da je ta cena i dalje najniža u Evropi, kao i da je povećanje bilo neophodno jer su cene povećane u čitavom lancu proizvodnje.

Pročitajte još:

“Sama cena neće rešiti problem u EPS-u, potrebne su strukturne promene u tom preduzeću. Niko ne voli da još nešto poskupi, ali energetika je bazična grana o kojoj vodimo računa”, rekla je ona, i dodala da će se račun prosečnog domaćinstva povećati za oko 350 dinara.

Ministarka je naglasila da sledeće godine, završetkom gasovoda Niš-Dimitrovgrad, Srbija više neće zavisiti samo od jednog snabdevača i da će biti povezana i sa LNG terminalom u Grčkoj i sa gasovodima kojima se doprema gas iz Azerbejdžana i kaspijskog regiona.

“Planiramo da gradimo interkonekcije i ka drugim susedima jer samo tako možemo biti energetski bezbedni. Ukupna vrednost svih interekonekcija koje treba da se grade je oko 350 miliona evra i time ćemo obezbediti oko osam milijardi kubnih metara gasa koje možemo da dobijemo iz okruženja”, rekla je Mihajlovićeva.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Bolje upravljanje otpadom u Petrovcu na Mlavi

03.08.2022

e-otpad-niš — Foto: Ministarsvo zaštite životne sredine

U toku su radovi na realizaciji projekta izgradnje transfer stanice sa reciklažnim dvorištem u Petrovcu na Mlavi, koji će unaprediti sistem upravljanja otpadom i kvalitet života građana u ovom delu Srbije, navodi se u saopštenju Vlade.

Projekat u potpunosti finansira Ministarstvo zaštite životne sredine, a transfer stanica će se koristiti za delimičan tretman, skladištenje i pretovar otpada iz četiri opštine – Petrovac na Mlavi, Kučevo, Žagubica i Malo Crniće.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je radove i tom prilikom ukazala na to da je mesecima ranije konsultovana struka o tome šta prvo treba da se uradi kako bi se u ovom regionu unapredio sistem upravljanja čvrstim otpadom.

Pročitajte još:

“Doneta je odluka da se izgradi transfer stanica, koja je preduslov za zatvaranje nesanitarnih deponija, a biće urađena po svetskim standardima”, rekla je Vujović.

Ministarka je istakla da, kada je reč o upravljanju čvrstim otpadom po savremenim standardima u ovom okrugu, vizija i krajnji cilj jeste izgradnja regionalnog i reciklažnog centra u Požarevcu, za koji se trenutno rade projekti.

“Ka regionalnom i reciklažnom centru u Požarevcu će gravitirati lokalne samouprave iz čitavog okruga, među kojima je i Petrovac na Mlavi i zato je transfer stanica važan korak u ovom velikom poslu. U Petrovcu na Mlavi gradićemo i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje će pokrivati potrebe oko 12.000 stanovnika”, naglasila je Vujović.

Energetski portal

Istorijski uspeh – U Nepalu udvostručena populacija tigrova

02.08.2022

Nedavno obeleženi svetski dan tigrova doneo nam je lepe vesti – populacija najvećih mačaka na svetu u Nepalu porasla je za 40 odsto u odnosu na 2015. godinu, dostigavši broj od 355 jedinki.

Ovim je Nepal uspešno ispunio obavezu sa „Samita tigrova“ održanom u Sankt Peterburgu 2010. godine da udvostruči broj divljih tigrova do 2022. godine, saopšteno je iz Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).

Prema popisu tigrova iz 2009. godine, Nepal je tada naseljavao 121 divlji tigar, što znači da ih danas ima 190 odsto više. U 2013. godini bilo ih je 198, u 2018. godini 235 jedinki, a ukupan broj tigrova povećao se za 120 u poslednje četiri godine.

Tigrovi su vrhunski predatori koji imaju nezamenljivu ulogu u funkcionisanju ekosistema. Potrebna su im velika prostranstva bogata plenom, pa je najveća pretnja njihovom opstanku uzurpiranje prirodnih staništa. Saterani u male predele, tigrovi se nose sa nedostatkom hrane što dovodi do čestih sukoba sa lokalnim stanovništvnom.

Dodatno, najveće mačke na svetu ugrožava krivolov, ilegalna trgovina živim ili ubijenim životinjama i njihovim mladuncima, piše WWF Adria.

Pročitajte još:

Zajednički napori za očuvanje tigrova

Lideri 13 zemalja koje naseljavaju tigrovi – Bangladeša, Butana, Kambodže, Kine, Indije, Indonezije, Laosa, Malezije, Mjanmara, Nepala, Rusije, Tajlanda i Vijetnama, okupili su se na Međunarodnom samitu tigrova u Sankt Peterburgu i obavezali se da će udvostručiti broj divljih tigrova na svom geografskom području do 2022. godine, saopšteno je iz IUCN-a.

Inicijalni cilj Nepala bio je da do 2022. godine populacija tigrova broji 250 jedinki, što ukazuje na to da su uloženi veliki napori kako bi se ova vrsta sačuvala.

Generalni direktor Odeljenja za nacionalne parkove i zaštitu divljih životinja Nepala, Ram Čandra Kandel, objašnjava da je izuzetan uspeh u konzervaciji tigrova rezultat saradnje vlade, lokalnih zajednica i brojnih partnera i organizacija kao što su WWF, IUCN i druge.

„Još uvek postoji potreba da se dalje radi na efikasnom upravljanju staništima, promoviše koegzistencija čoveka i tigra, održava broj tigrova i minimizira uticaj velike linearne infrastrukture uz jačanje znanja, istraživanje i praćenje“, rekao je Kendel.

IUCN sprovodi inicijativu Integrisanog programa očuvanja staništa tigrova (ITHCP) koju finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju (BMZ) preko Nemačke razvojne banke (KfV).

Prva faza ITHCP-a sprovedena je između 2014. i 2021. godine i obezbedila je grantove širokom spektru organizacija za vođenje 12 projekata u prioritetnim predelima očuvanja tigrova u šest zemalja (Indija, Nepal, Bangladeš, Butan, Mjanmar i Indonezija).

Milena Maglovski

Detalj o skoku cene struje koji skoro niko nije primetio: Ko štedi, njemu će poskupljenje biti – najveće

02.08.2022

elektro_brojila_struja — Foto-ilustracija: Pixabay

U prvi mah nakon što je Agencija za energetiku dala saglasnost na povećanje cene struje od 1. septembra, delovalo je da će električna energija poskupeti u proseku 6,5 odsto.

Međutim, dan kasnije Vlada je donela jednu odluku koja je prošla manje-više nezapaženo. Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, onih koji proizvode struju iz obnovljivih izvora energije, povećana je sa 0,437 dinara na 0,801 dinar po kilovat satu.

Ova „sitnica“ znači da će domaćinstvima, posebno onima koja troše manje struje, koja vode računa da stalno budu u zelenoj zoni i da što više potrošnje prebace na noćnu, jeftiniju, tarifu, račun za struju biti uvećan znatno više od onih 6,5 odsto.

Prema računici Danasa na primeru domaćinstva koje troši 350 kilovat sati mesečno, što znači da ne ulazi u plavu zonu, ako 30 odsto struje troši u jeftinoj tarifi, račun će mu od 1. septembra biti veći za 11,5 odsto. Ovde nisu uračunati eventualni popusti za plaćanje na vreme, kao ni taksa za javni servis od 299 dinara.

Prema našoj računici, domaćinstvo koje troši 350 kilovat časova struje mesečno, što je granica za ulazak u plavu zonu, sada ima mesečni račun 3.094,5 dinara koji će se od septembra popeti na 3.447,25 dinara, odnosno oko 11,5 odsto.

Od toga, oko 1.870 dinara su troškovi potrošene električne energije, oko 510 dinara fiksni trošak javnog snabdevača i obračunska snaga, a više od 1.000 dinara su naknade, akcize i porezi.

Pročitajte još:

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović ističe da ovo povećanje naknade znači i da će struja nešto više procentualno poskupeti za one koji vode računa da troše manje struje i u nižoj tarifi.

„S obzirom da se ova naknada obračunava po kilovat satu to znači da je procentualno više opterećen potrošeni kilovat sat u zelenoj zoni koji je jeftiniji nego u crvenoj zoni. Racionalna politika bi bila destimulisanje potrošnje struje, a ovako se destimulišu oni koji se racionalno ponašaju i trude se da više troše noću kada je jeftina struja. S druge strane, onima koji greju stotine kvadrata i bazene na Dedinju i koji i ne brinu koliko košta struja biće manje procentualno povećani računi“, napominje Petrović dodajući da se ovo odnosi i na ona domaćinstva koja se greju na struju i koja zimi ulaze u crvenu zonu.

Prema računici pomoću kalkulatora sa sajta EPS-a, za domaćinstvo koje troši čak 3.000 kilovat sati mesečno račun će se povećati za malo manje od 10 odsto.

Petrović ističe i da se na ovaj način menja tarifni sistem.

Recimo, do sada je odnos cene više i niže tarife u zelenoj zoni bio jedan prema 3,36. Drugim rečima kilovat sat u višoj tarifi koštao je 3,36 puta više nego u jeftinoj. Posle povećanja ove naknade koja se primenjuje na svaki kilovat sat jednako, taj odnos se smanjuje na jedan prema tri.

Tekst u celosti procitati ovde.

Izvor: Danas

JP “Putevi Srbije” – Raspisan tender za još deset brzih elektropunjača

02.08.2022

auto punjenje — Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

JP “Putevi Srbije” raspisali su tender za projektovanje, isporuku, ugradnju i puštanje u rad brzih elektropunjača za punjenje električnih automobila na autoputevima Republike Srbije.

Predmet javne nabavke je projektovanje i ugradnja 10 brzih elektropunjača na isto toliko lokacija, navodi se u dokumentaciji.

Novi punjači biće postavljeni na odmorištu „Čokot“ na autoputu E-75 u smeru Niš – Preševo, odmorištu „Lalinci“ na autoputu E-763 u smeru Čačak – Beograd, odmorištu „Jerina“ na autoputu E-75 u smeru Beograd – Niš, naplatnoj stanici „Šimanovci“ na autoputu E-70 u smeru Beograd – Šid, naplatnoj stanici „Stara Pazova“ na autoputu E-75 u smeru Subotica – Beograd, odmorištu „Toplik“ na autoputu E-80 u smeru Niš – Dimitrovgrad, odmorištu „Crvena reka“ na autoputu E-80 u smeru Dimitrovgrad – Niš, odmorištu „Korbevac“ na autoputu E-75 u smeru Preševo – Niš, naplatnoj stanici „Subotica“ na autoputu E-75 u smeru Subotica – Beograd i naplatnoj stanici „Šid“ na autoputu E-70 u smeru Šid – Beograd.

Pročitajte još:

Punjači koji će biti postavljeni su DC modeli, snage 70-90 kW uz mogućnost hardverske nadogradnje uređaja. Moraju imati jedan CCS2 priključak sa integrisanim pripadajućim kablovima, kao i jedan priključak Type2 za AC punjenje, uz mogućnost punjenja dva električna vozila istovremeno.

Tender je otvoren do 29. avgusta, a procenjena vrednost posla iznosi 83,3 miliona dinara.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Da žive prepelice – prijavite vabilice!

02.08.2022

ptice, prepelica — Foto-ilustracija: Pixabay (terforeign)

Foto-ilustracija: Pixabay (HarikalarDiyari)

Već godinama su avgust i septembar, u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, obeleženi borbom protiv krivolova prepelica. Za razliku od prethodnih godina, lovna sezona na ovu najmanju vrstu divlje koke počinje petnaest dana kasnije, odnosno 15. avgusta 2022, a u skladu sa prošlogodišnjim izmenama Pravilnika o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači.

Ove pozitivne zakonske promene ipak ne znače da se na terenu prepelice već ne love uz korišćenje zakonom zabranjenih elektronskih vabilica. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građanke i građane da prijave ovakve slučajeve krivolova i tako pomognu opstanak ove izuzetno ugrožene vrste.

Elektronska vabilica emituje prodorno oglašavanje mužjaka prepelice tokom noći kako bi na određenu lokaciju privukla i zadržala veliki broj prepelica koje krivolovci u zoru pobiju. Vabilice zavaravaju prepelice da na toj lokaciji ima hrane, da tu mogu da se odmore i da je okruženje bezbedno. Procene su da se na području Srbije, uglavnom vikendima, koristi oko 800 elektronskih vabilica. Usled ovakvog vida nelegalnog lova u Srbiji svake godine strada više od 50.000 prepelica.

Pročitajte još:

Korišćenje elektronskih vabilica na području Republike Srbije zabranjeno je Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o divljači i lovstvu, te nizom međunarodnih ugovora. Prema domaćem Krivičnom zakoniku korišćenje tih uređaja u lovištu okarakterisano je kao krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do 3 godine.

Elektronske vabilice su glasne i mogu se čuti sa velike udaljenosti, sa više od dva kilometra. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građane i građanke da im se pridruže u sprečavanju krivolova i prijave korišćenje elektronskih vabilica policiji. Takođe, možete se obratiti za savet i podršku Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na broj 021/304-49-25

Tokom ove sezone, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije će na terenu imati pomoć novoosnovane jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova zadužene za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Količine rudarskog otpada iz godine u godinu rastu, slabo praćenje njegovog uticaja na zdravlje

02.08.2022

excavator-marine-rudnika — Foto-ilustracija: Pixabay

Iz rudnika dolazi čak 85 odsto ukupnog otpada, a prošle godine beleži se povećanje od 30 odsto. Proizvedeno je oko 60 miliona tona rudarskog otpada, od čega je 17 miliona tona opasni otpad.

Dr Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju i metalurgiju ističe da je često veća količina toksičnih elemenata u samoj rudi nego onog elementa zbog koga se ona vadi.

Sve što je nepotrebno rudarskoj kompaniji završava na otpadu i veliki je rizik za zagađenje životne sredine vode vazduha zemljišta, objašnjava Đorđevićeva.

“Ukazuje na to da kada pada kiša otpad se prenosi direktno u biljke, reke, tvari u vodi i hrani. Tu je direktna povezanost, mnogo veća trovanje ljudi nego što je samo iz vazduha”, kaže Đorđevićeva.

Uticaj opasnog otpada na zdravlje ljudi uglavnom se ne prati. Pre desetak godina izmeren je povišen nivo olova u krvi kod dece u naselju Zajača kod Loznice.

Pročitajte još:

Kazna za nesavesne do tri miliona dinara

Za sva aktivna odlagališta rudarskog otpada obavezu sanacije i rekultivacije imaju oni koji eksploatišju rude i ubiru profit, pa su i vlasnici otpada. Maksimalne kazne za nesavesno upravljanje rudarskim otpadom su od milion i po do tri miliona dinara za privredni prestup, a zbog zagađenja životne sredine može biti oduzeta dozvola za rad.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podseća na slučaj zagađenja reke Mali Pek.

„Određena količina rudničkih voda koje se u nekom širem smislu mogi smatrati rudarskim otpadom zapravo izliven u reku Mali Pek. RERI je podneo krivičnu prijavu protiv investritora, „Ziđina“ koji se kasnije nagodio sa tužilaštvom i kažnjen je sa milion dinara“, dodaje Vojvodićeva.

Očekivani prihodi od rudne rente za ovu godinu su oko 100 miliona evra. Trenutno su na 179 polja u toku geološka istraživanja.

„Naravno, očekujemo da ćemo u narednom periodu nastaviti sa otvaranjem novih rudnika , ali onih koji zaista mogu da sprovode najsavremenija tehnička i tehnološka rešenja kako bismo zaista imali održivo rudarstvo„, kaže pomoćnik ministra rudarstva i energetike Dejan Milijanović.

Država ima obavezu da sanira i rekultiviše napuštene lokacije rudarskog otpada za koje nije moguće utvrditi vlasnika. Za sada ne postoji usvojeni plan sanacije tih odlagališta.

Izvor: RTS

Generalna skupština UN proglasila zdravu životnu sredinu ljudskim pravom

01.08.2022

priroda — Foto-ilustracija: Pixabay (jameswheeler)

Foto-ilustracija: Unsplash (La coccinelle)

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je da svako na planeti ima pravo na zdravu životnu sredinu, što predstavlja važan korak u borbi za očuvanje prirode.

U rezoluciji koju je usvojila Generalna skupština navodi se da su klimatske promene i degradacija životne sredine pitanja koja zahtevaju najhitnije rešavanje.

Za usvajanje rezolucije glasala je 161 država, među kojima se nalazi i Srbija. Iako rezolucija nije pravno obavezujuća za države članice UN, ona je važna zato što njeni zagovornici veruju da će podstaći države da u svoje nacionalne ustave i regionalne sporazume uvedu pravo na zdravu životnu sredinu.

Inger Andersen, izvršna direktorka Programa UN za životnu sredinu, rekla je da ova rezolucija šalje poruku da nam niko ne može oduzeti prirodu, čist vazduh i vodu, ili stabilnu klimu – barem ne bez borbe.

Pročitajte još:

Iako gotovo sve zemlje imaju nacionalne zakone čiji je cilj da se smanji zagađenje, zaštiti biodiverzitet i ograniče klimatske promene, propisana pravila se ne primenjuju uvek. Problem je veći kada se uzme u obzir da aktivisti koji zagovaraju zaštitu životne sredine ne mogu da se pozovu na zakon koji im garantuje da je to njihovo pravo. Zbog toga bi proglašenje zdrave životne sredine ljudskim pravom omogućilo ljudima da se suprotstave politici koja ne ide u korist ekološkim obrascima, u skladu sa zakonodavstvom o ljudskim pravima.

„Ove rezolucije mogu izgledati apstraktno, ali one su katalizator za akciju i ovlašćuju obične ljude da pozivaju svoje vlade na odgovornost na način koji je veoma moćan’’, izjavio je Dejvid Bojd, specijalni izvestilac UN za ljudska prava i životnu sredinu.

Inger Andersen kaže da će rezolucija pokrenuti akciju zaštite životne sredine i pomoći ljudima da se izbore za svoje pravo na čist vazduh i vodu, zdravu hranu i ekosisteme, kao i netoksično okruženje za život.

Donošenju rezolucije prethodilo je 2021. godine priznanje Saveta UN za ljudska prava da je pristup čistoj, zdravoj i održivoj životnoj sredini, ljudsko pravo, a zatim je Savet UN u aprilu 2022. godine i proglasio to pravo. Takođe, u aprilu ,,BirdLife International’’ je zatražio od generalnog sekretara UN Antionia Gutereša, da Ujedinjene nacije preduzmu hrabar korak i da proglase zdravo prirodno okruženje fundamentalnim ljudskim pravom.

Značaj donošenja rezolucije ogleda se u tome da se planeta trenutno suočava sa trostrukom krizom. Tri glavna ekološka problema, koji su međusobno povezani, a koje čine klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje, zahtevaju hitno rešavanje.

Energetski portal

Kompanija „Behtel“ zainteresovana za gradnju RHE „Đerdap 3“

01.08.2022

đerdap_hidroelektrana — Foto: Wikipedia/MRY

O saradnji Srbije i SAD-a na projektima u oblasti energetike razgovarali su Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, Kristofer Hil, ambasador ove zemlje u Srbiji i Stjuart Džonson, predsednik kompanije “Behtel”.

Mihajlović je tom prilikom istakla da je ponosna na saradnju sa kompanijom „Behtel“ kada je bila na čelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i kada je započeta izgradnja Moravskog koridora, koji će biti najmoderniji i prvi digitalni auto-put u Srbiji.

“Verujem u to da postoje velike mogućnosti za saradnju i u oblasti energetike, posebno kad je reč o projektima u oblasti obnovljivih izvora energije i prve hibridne reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“, čija bi ukupna instalisana snaga mogla da dostigne 2.400 MW, uz još 400 MW kapaciteta za proizvodnju električne energije iz vetra i sunca”, navela je ona, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, energetska bezbednost je najvažnija tema za sve zemlje u Evropi trenutno, pa i za Srbiju, zbog čega je važno da napredujemo u procesu energetske tranzicije i budemo mnogo efikasniji u gradnji novih energetskih kapaciteta.

Džons je rekao da je kompanija „Behtel“ zainteresovana za to da detaljnije sagleda mogućnosti za saradnju sa Srbijom u oblasti energetike, između ostalog i kroz finansiranje prethodne studije izvodljivosti za projekat RHE „Đerdap 3“.

Energetski portal

1...267268269...1.531 Page 268 of 1.531

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM