Luxor Solar – Klijentima nudimo samo najbolje i najfleksibilnije rešenje

Foto: Ljubaznošću Nina Sijerića

Prošlo je više od sto godina od kako je otkriven fotonaponski efekat, odnosno način pretvaranja sunčeve energije u električnu. Prvi solarni paneli proizvedeni su tek 1958. godine i to za potrebe svemirskih satelita. Razvojem tehnologije, solarna energija je u poslednje dve decenije najviše dobila na značaju.

Solarni paneli kompanije Luxor Solar, vodeće kompanije po broju prodatih solarnih modula na našem tržištu, instalirani su u preko 85  zemalja širom sveta, a njen proizvodni kapacitet je 2021. bio 1200 MWp, dok se do kraja 2022. godine očekuje 4,2 GW. O proizvodima kompanije Luxor Solar razgovarali smo sa Ninom Sijerićem, menadžerom za razvoj poslovanja ove renomirane kompanije.

EP: Nemačka kompanija Luxor Solar je sertifikovani proizvođač solarnih modula sa preko 15 godina iskustva. Šta nam još možete reći o kompaniji?

Nino Sijerić: Luxor Solar se bavi proizvodnjom od 2007.  godine, a u regionu smo prepoznatljiv brend već duže od decenije. Ove godine smo dobili sertifikat „TOP BRAND PV Serbia, Slovenia, North Macedonia, Bosnia and Herzegovina, Greece”. Ovaj sertifikat potvrđuje izvanredan doprinos kompanije razvoju pomenutih tržišta.

EP: Vašim klijentima je na raspolaganju bogat portfolio solarnih panela koji može da zadovolji njihove različite potrebe. Kakve sve module proizvodite i koji model je najtraženiji?

Nino Sijerić: Naši standardni proizvodi su monokristalni solarni paneli sa arhitekturom polu-ćelije, najčešće sa ćelijama M6 dijagonale 166 mm i snagama 380 Wp i 450/455  Wp i M10 sa dijagonalom od 182 mm snage 410/415 u dimenzijama 1.722 ×  1.134 ×  30 mm, a zatim kao i njihov „stariji brat” 540, 545 i 550 Wp dimenzija 2.279 × 1.134 × 35 mm. Posebno bih istakao bifacijalnu verziju 540Wp BIF za veće projekte na krovu i na zemlji.

EP: Kada ćete u ponudi imati panele većih snaga, od oko 650Wp?

Nino Sijerić: Već sad je moguće poručiti 660 Wp sa M12 ćelijama odnosno dijagonalom od 210 mm i arhitekturi polu-ćelije dimenzija 2.384 × 1.303 × 35 mm i 34 kg težine. Ovaj model je pre svega pogodan za velike elektrane i toplo ga preporučujem za tu namenu.

EP: Svedoci smo da se za solarnu energiju sve više interesuju kompanije, ali i individualna domaćinstva koja nastoje da smanje račune za struju. Koje panele biste preporučili kojima? Da li paneli koji se preporučuju za postavljanje na zemlji mogu da se iskoriste za industrijske hale sa aspekta dimenzije i težine?

Nino Sijerić: Svaki projekat je zaseban i vrlo individualan tako da je najbitnije imati pouzdanog projektanta koji ume optimalno da iskoristi individualne parametre na određenom lokalitetu. Na privatnim kućama preporučujem module sa najvećom efikasnošću i što dužom garancijom – 410/415 Wp i 380 Wp u standardnom izvođenju ili premijum varijanti, sa 30 godina garancije.

Foto-ilustracija: Pixabay

EP: Tehnologija solarne energije se intenzivno razvija, pa su tako na tržištu sve prisutniji bifacijalni, odnosno dvostrani solarni paneli. Kome su ovi paneli namenjeni i u čemu je razlika u odnosu na monofacijalne module? Koji je maksimalni bifacial gain – dobitak na snazi usled albedo efekta (refleksije o površinu)?

Nino Sijerić: Uz optimalnu refleksiju, dakle max albedo, možete da ostvarite do 80 odsto snage prednje strane i nominalne snage dodatno (kod heterojunction modela i do 95 odsto). Primera radi, 410 Bifacijalni moduli su idealni svuda gde se očekuje podloga sa refleksijom svetla za dodatnu proizvodnju električne energije – pa tako i na krovu i sa 10 cm razmaka od crepa ili podloge možete da očekujete od 3 do 8 odsto veću proizvodnju, a ukoliko je podloga svetla onda i do 11 odsto više. Generalno, korisnici sve više biraju bifacijalnost jer u proizvodnji ne košta puno više, a razlika u ceni je vrlo opravdana s obzirom na očekivani rezultat. Daću primer Nemačke, gde je urađen test od strane nezavisne institucije „Tuv Sud Rheinland”. Moduli su bili instalirani iznad šljunka na 1,5 m visine i proizvodnja je za godinu dana porasla 11 odsto.

Priredila: Milica Marković

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti