Dogovoreno raspisivanje tendera za izgradnju zaobilaznice i projekte vodosnabdevanja u Pljevljima

12.09.2022

Opština Pljevlja i Uprava za kapitalne projekte saglasile su se na nedavno održanom sastanku da se ubrzaju aktivnosti na igradnji zaobilaznice u tom gradu, od raskrsnice kod Balkana do raskrsnice kod Sekcije za puteve i glavnog napojnog cevovoda od Pliješi do grada, budući da su te aktivnosti u prethodnom periodu bile zaustavljene ili usporene.

Predsednik Opštine Rajko Kovačević i predstavnici Uprave za kapitalne projekte na čelu sa v.d. direktora Esminom Bećovićem razgovarali su na temu kapitalnih projekata koji se finansiraju iz ovogodišnjeg državnog budžeta i precizirali načine na koji mogu biti ubrzane aktivnosti.

“Dogovoreno je da Uprava za kapitalne projekte raspiše tendere za izgradnju zaobilaznice, glavnog napojnog cevovoda čim dobije potrebnu dokumentaciju, da Opština Pljevlja i Vodovod usaglase dokumentaciiju za projekat izgradnje novog postrojenja za preradu pitke vode na Pliješi, kako bi Uprava za kapitalne projekte raspisala tender za izgradnju, te da do kraja godine budu isprojektovani transfer stanica i reciklažno dvrišta sa sortirnicom”, saopšteno je iz Opštine Pljevlja.

Pročitajte još:

Predsednik Opštine je iskazao nezadovoljstvo saradnjom sa prethodnom Vladom Crne Gore u realizaciji kapitalnog dela budžeta opredeljenog Pljevljima, istakavši da je nestabilno funkcionisanje izvršne vlasti na državnom nivou kroz čestu izmenu kadrova zakočilo realizaciju važnih infrastrukturnih projekata u Pljevljima.

Kako je saopšteno, Kovačević je istakao zadovoljstvo što je nova rukovodeća struktura Ministarstva kapitalnih investicija na čelu sa ministrom Ervinom Ibrahimovićem shvatila ozbiljnost situacije kroz iskazivanje spremnosti za dinamiziranje onih radova za koje postoje pretpostavke za realizaciju u opštini Pljevlja.

Takođe, Kovačević je izrazio zahvalnost na preduzimljivosti novom direktoru Uprave za kapitalne projekte Esminu Bećoviću „koji je u prvim danima mandata, krenuo u pravom smeru, što predstavlja izuzetak kvalitativni pomak u odnosu na saradnju sa prethodnim resornim ministrom, direktorom Uprave za kapitalne porjekte i njihovim saradnicima“.

Izvor: eKapija

Mihajlovićeva: Popustima želimo da podstaknemo ljude da štede

12.09.2022

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Foto-ilustracija: Pixabay (markusspiske)

Preporuke za smanjenje potrošnje koje je Ministarstvo rudarstva i energetike predložilo, mogu da donesu uštede od 15 odsto i da istovremeno država finansijski stimuliše dodatnim popustima sve koji smanje potrošnju, rekla je ministarka Zorana Mihajlović.

„Preporuke koje smo predložili se odnose i na domaćinstva i na državnu upravu, lokalne samouprave, javna preduzeća. Dodatni popusti su za domaćinstva, jer ona čine 42 odsto u ukupnoj strukturi dnevne potrošnje i tu može najviše da se uštedi, samo ako se malo povede računa o tome kako koristimo električne uređaje. To su normalne stvari koje neće otežati naše funkcionisanje, neće nikoga ugroziti, a dovešće do toga da smanjimo potrošnju’’, rekla je ministarka i dodala da su pesimistične procene EPS-a da će to smanjenje biti osam odsto, a njihove procene su da je moguće smanjiti i za 15 procenata.

Ministarka je navela da se Srbija opredelila da finansijski dodatno stimuliše građane koji štede, a da su u drugim državama u Evropi propisane visoke kazne za nepoštovanje mera štednje.

Pročitajte još:

„Želimo da podstaknemo ljude da štede i zarade i to će biti mereno u skladu sa potrošenom energijom u istom mesecu prethodne godine. Predlog EPS-a je da domaćinstva koja umanje potrošnju za više od 10 do 20 procenata dobiju 10 odsto popusta. Domaćinstva koja smanje potrošnju više od 20, pa do 30 procenata, dobiće 20 odsto popusta, a svi koji potroše 30 i više procenata manje, dobiće 30 odsto popusta’’, navela je ona.

Prema njenim rečima, to za EPS znači da će imati troškove oko četiri milijarde dinara do kraja marta, ali ako se gleda po cenama struje na tržištu, uštedećemo bar pola milijarde evra.

,,To je kad pričamo samo o domaćinstvima. Javna preduzeća, državna uprava, gradovi i opštine do 15. treba da dostave svoje planove uštede energije. Oni najbolje znaju kako da smanje, a imaće i grupe ljudi koji to kontrolišu. Državna uprava i lokalne samouprave takođe. Postoje domaćini zgrada u svim objektima i čekamo predloge’’, rekla je ministarka.

Ona je ponovila da država ne pravi nikakve planove za restrikcije struje, već da se svakodnevno trudi da obezbedi dovoljne količine struje, gasa i energenata za privredu i domaćinstva.

„Ne planiramo restrikcije. Postoji milion stvari koje radimo da ih ne bude, ali dajemo ogroman novac za uvoz struje i zato bi bilo dobro da svi zajedno shvatimo koliko je značajno da počnemo da štedimo. Danas je megavat-čas 450 evra, avgusta je bio 750, a prošle godine između 50 i 70 evra. Tokom avgusta smo dali više od 100 miliona evra za uvoz struje, a nemoguće je predvideti kakve će biti cene na tržištu u narednom periodu i preporuke su pokušaj da smanjimo novac koji dajemo’’, izjavila je ministarka Mihajlović.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Šta je razlog povećanja vrednosti EU trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima?

12.09.2022

brašno_džakovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Anders)

Najnoviji mesečni izveštaj Evropske komisije o trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima pokazuje da je maju 2022. godine ova trgovina u EU dostigla ukupnu vrednost od 34,9 milijardi evra. Na mesečnom nivou to je povećanje od 11 odsto, odnosno 32 odsto u odnosu na maj prošle godine.

Ovakav rezultat je podstaknut kontinuiranim rastom cena robe. Izvoz je procenjen na 19,4 milijarde evra, što odražava rast od osam odsto iz meseca u mesec i 21 odsto u odnosu na maj 2021. Radi se o većim količinama pšenice i kukuruza, ali manjim obimom za ostale žitarice.

Vrednost uvoza je 15,6 milijardi evra, što je povećanje od 15 u odnosu na april i 48 odsto više nego u maju prošle godine. To je uglavnom uzrokovano naglim povećanjem obima uvoza kukuruza, pa višim cenama kafe i orašastih plodova.

Dešavanja u maju

U tom mesecu je izvoz na Bliski istok i severnu Afriku ostao stabilan. Kada je reč o žitaricama i proizvoda od njih je dostigao 919 miliona evra, što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Nagli rast je zabeležio izvoz pšenice, koji se povećao za 35 odsto u odnosu na maj 2021, a porastao je za čak 625 odsto u Maroko i za 208 odsto u Tunis.

Izvoz iz Ukrajine je imao mesečni rast 27 odsto i iznosio 233 miliona evra, dok je za povrće i svinjetinu povećan za 102, odnosno 148 odsto.

Uvoz je dostigao rekordne nivoe, s rastom za 15 odsto od aprila i dostigao vrednost od 15,6 milijardi evra. Za 41 odsto je porastao uvoz iz Brazila na mesečnom nivou i 84 odsto u odnosu na maj 2021., a zbog povećanja cena i količina roba. Najveći rast zabeležile su uljarice i žitarice, čija je vrednost na mesečnom nivou rasla za 459 miliona evra, odnosno 72 miliona evra.

Za 36 odsto porastao je uvoz iz Ukrajine i iznosio je 665 miliona evra, pri čemu je najveći rast zabeležen kod uvoza uljarica i žitarica, a porastao je i uvoz živine i jaja.

Pročitajte još:

Pregled za period januar-maj

Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države i Kina su i dalje glavne izvozne destinacije. Izvoz u Veliku Britaniju bio je 21 odsto veći u prvih pet meseci ove godine u odnosu na 2021. Prednjačili su proizvodi od žitarica i meso živine.

U Kinu je on i dalje je nizak, a vrednost mu je bila 5,7 milijardi evra, što je pad od 29 odsto u odnosu na prošlu godinu. U subsaharsku Afriku je dostigao vrednost od 4,6 milijardi evra. Uglavnom se radilo o povećanju cena, ali i rastu trgovanjem suncokretovim uljem, šećerom i kukuruzom.

Kada je u pitanju uvoz, najviše je ostvaren iz Brazila, Ujedinjenog Kraljevstva i Kine. Iz Kine je dostigao je 3,7 milijardi evra, a najviše je uvezeno masnih kiselina, voska i hrane za kućne ljubimce. Iz Australije je uvezeno robe u vrednosti 1,9 milijardi evra, pri čemu su glavni uvoz bili uljana repica, vuna, svila i vino.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mehrshad Rajabi)

Specifične kategorije proizvoda

Za period januar-maj najveći rast izvoza zabeležen je kod žitarica, koje su u odnosu na prošlu godinu porasle za 1,5 milijardi evra. Zabeležen je snažan rast kod proizvoda od žitarica i mleka. Porastao je i izvoz maslaca, dok je za mleko u prahu rastao vredonosno, ali ne i količinski.

Vrednost uvoza kafe je porasla za dve milijarde evra zbog rasta cena, a kukuruza za 1,1 milijardi evra zbog količine.

Uvoz voća i orašastih plodova je snažno porastao i dostigao 9,3 milijarde evra, što predstavlja povećanje od osam odsto. Orašasti plodovi su stizali iz SAD-a, Turske i Vijetnama.

Izvor: Agroklub

U Briselu izostao dogovor ministara energetike, ali je EK dobila smernice za četiri grupe mera

12.09.2022

Elektricna-energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Na vanrednom sastanku ministara energetike zemalja EU, koji je po hitnom postupku sazvala predsedavajuća Češka, nije bilo dogovora o ograničenju cene ruskog gasa. Međutim, to i nije bio dan za konačne dogovore o merama koje su se našle na stolu na predlog Evropske komisije, koja treba u što kraćem roku da ublaži posledice energetske krize.

Ministri EU su se zapravo dogovorili oko mandata koji daju Evropskoj komisiji, smernicama za četiri grupe mera koje treba da budu po hitnom postupku usvojene u narednim danima.

One se između ostalog odnose i na predlog o pametnoj uštedi električne energije kroz dobrovoljno ili obavezujuće ograničavanje.

Na stolu je i mera ograničavanja ekstra profita energetskih kompanija i preusmeravanje tih sredstava ka budžetima ugroženih građana.

U planu je i podrška likvidnosti komunalnim kompanijama koje imaju teškoće s visokim računima.

Najkontroverznija mera o kojoj se i najviše debatovalo je moguće ograničenje cene ruskog gasa za uvoz po principu „uzmi ili ostavi“. Za to nije bilo podrške nekih zemalja, među kojima je bila najglasnija Mađarska koja smatra da bi to ugrozilo njihovo snabdevanje gasom.

Međutim, ta mera nije skinuta sa dnevnog reda i naći će se u predlogu Evropske komisije ove nedelje.

Pročitajte još:

Šta predlažu i oko čega su saglasne članice EU

Energetska situacija u Evropi je neodrživa – i po pitanju snabdevanja i kada je o ceni reč. Nafta je ponovo premašila 90 dolara, gas košta više od 2.400 evra, a megavat struje je i dalje oko 450 evra.

Neophodna je pomoć i smanjenje troškova za energiju i privredi i građanima, a energetsko tržište mora da se menja, saglasne su članice Unije.

,,Zajedno sa Evropskom komisijom moramo da radimo na brzom rešenju, kako bismo ublažili posledice visoke cene energije. Trenutne cene gasa i električne energije stvaraju pritisak na privredu Evropske unije umanjuju konkurentnost evropskih kompanija i stvaraju društvene tenzije“, poručuje ministar industrije Češke Jozef Sikela.

Plan je da se nađe održiv tržišni mehanizam za određivanje maksimalnih cena struje i gasa, ali i novi izvori gasa.

,,Opšti je jaz u cenama, uključujući uvoz LNG-a, što bi mogao biti izazov za sigurnost snabdevanja. Postoji veoma jaka konkurencija na tržištu LNG-a i upravo sada, važno je da možemo da zamenimo ruske količine alternativnim dobavljačima“, smatra Kadri Simson, evropska komesarka za energetiku.

Robert Habek, ministar ekonomije i energetike Nemačke naglašava da se visoke cene gasa odvoje od cena za sve druge energente kako bi jeftinija energija, posebno jeftinija i obnovljiva energija, takođe stizala do potrošača bez ometanja tržišta.

Protivljenje ograničenju cene ruskog gasa

I dok se većina članica Unije zalaže za prekid i gasne saradnje sa Rusijom, devet zemalja protivi se ograničenju cene ruskog gasa koji stiže gasovodima. Podsećaju da je Moskva jasno stavila do znanja da će u tom slučaju prekinuti isporuke. A to dovodi u pitanje snabdevanje evropskih potrošača.

,,Ne znam nijednu integraciju koja će obezbediti našu sigurnost snabdevanja. I to je bolna činjenica, posebno za Austriju. Uspeli smo da smanjimo zavisnost od ruskog gasa sa 80 posto na ispod 50 procenata. Ali mi smo i dalje zavisni“, ističe Leonore Gevesler, ministarka energetike i životne sredine Austrije.

Zato, naglašava, ovo nije predlog koji u ovom trenutku mogu da podrže.

,,Ako ruski prirodni gas ispadne sa evropskog tržišta, to predstavlja pretnju za našu zemlju. Mađarska ne podržava uvođenje ograničenja cene gasa, jer je to apsolutno apsurdno, jer to dovodi do povećanja cena i smanjenja sigurnosti snabdevanja“, upozorio je Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske.

Mađarska je od „Gasproma“ za zimu obezbedila i dodatne količine koje će stizati preko naše zemlje Balkanskim tokom, koji je i nama sada glavni pravac snadevanja.

Mihajlović: Srbija ima redovno snabdevanje

,,Imamo dva pravca dotoka gasa i nama gas stiže redovno. Mi ga dobijamo kroz Turski tok, Balkanski tok, imamo redovno snabdevanje. Kako će biti u narednom periodu, šta može da se desi, da li neko može da koristi naš gas, da li može da dođe do novih sankcija, mi to ne znamo, ali znamo da smo sve što je potrebno u suštini obezbedili“, navodi Zorana Mihajlović, ministarska rudarstva i energetike.

I najavljeno ograničenje cene nafte već zabrinjava. U Austriji već prijavljuju nestašicu dizela. Na našim pumpama snabdevanje je redovno. Do petka cena dizela ostaje 217, 5 dinara, a benzin je pojeftinio tri dinara – litar košta 177 dinara.

Izvor: RTS

Krnjača: U akciji čišćenja obale Dunava sakupljeno preko 100 džakova smeća

11.09.2022

Udruženje građana „Bela Čaplja 1165“ juče je u Beogradu organizovalo akciju pod nazivom ,,Dan u prirodi’’, sa ciljem čišćenja obale Dunava. Akcija je organizovana u okviru međunarodnog čišćenja Dunava koji nosi naziv „DonauCleanUp“, i koji se u podunavskim zemljama održava 10. septembra, a po drugi put i kod nas u Srbiji.

Centralna lokacija događaja u Beogradu bila je u Krnjači na području Dunavskog parka. U akciji čišćenja učestvovalo je oko tridesetak građanja, među kojima su bili i članovi udruženja ,,Bela čaplja’’, a tom prilikom sakupljeno je preko 100 džakova smeća. Prema rečima članice udruženja Ane Džakić, smeće koje se nalazi na priobalju uglavnom dolazi iz same reke koja ga izbacuje na obalu tokom visokog vodostaja, obično s proleća, a njihovo udruženje svake godine organizuje čišćenje ovog područja.

Kompanija ,,Sekopak’’ je prikupljeno smeće dalje prosledila na razvrstavanje i reciklažu, a među smećem najviše je bilo plastike, stakla i stiropora.

Pročitajte još:

Građani su zajedno sa članovima udruženja ,,Bela čaplja’’ nakon akcije čišćenja mogli da uživaju u druženju u prirodi. Najmlađi učesnici imali su priliku da budu deo dečije radionice sa pčelarom Radmanom, koji svoje košnice ima upravo na području Dunavskog parka, ali i da uživaju u predstavi sokolara Hani Girgisa.

Tom prilikom gospodin Girgis govorio je o važnosti očuvanja ovog dela obale Dunava, koje se nalazi nedaleko od samog centra Beograda.

Područje ima bogatu faunu, a kada je reč o pticama grabljivicama, u ovom malom potezu od samo kilometar, gnezde se dva para orla belorepana koji su ukupno izveli tri mladunca. Takođe, tu su i jastreb kokošar, jastreb mišar, eja močvarica i lunja. Osim ptica, faunu ovog područja čine i sisari kao što su dabar, vidra, šakal, lisica, srndać, divlja svinja, jazavac, zec i evropski jelen koji je u prolazu. Na kraju, ovaj tok predstavlja i glavno mrestilište za ribe.

,,Ova leva obala Dunava je poslednja oaza u Beogradu koja ima ovakvu koncentraciju divljeg sveta. Čak ni Veliko ratno ostrvo nema takvu koncentraciju ptica, kao što imaju Krnjača, Kotež i Kovilovo’’, navodi Hani Girgis. Ističe da je ovo rezervat prirode koji ima zaštićene i strogo zaštićene vrste, zbog čega je važno da se spreči svaka vrsta aktivnosti koja bi mogla da ugrozi ove životinje.

,,Orlovi nemaju prirodnog neprijatelja, čak se u planinama medvedi, vukovi i risevi sklanjaju od orla. Jedino je čovek taj koji negativno utiče na njih’’, zaključuje sokolar Girgis.

Osim Hani Girisa, prisutnima su se obratili i Miloš Milenković član udruženja ,,Bela Čaplja’’, kao i Katarina Majić ekološka aktivistkinja i članica udruženja ,,Zaštitimo Zvezdarsku šumu’’. Prisutni i govornici imalu su priliku da u prirodi, pod drvećem razgovaraju o važnim ekološkim temama, zbog čega je simbolično ovaj deo događaja i nazvan ,,Razgovor pod drvetom’’. Tom prilikom prisutne su podsetili na uspeh koji je ostvaren očuvanjem bare Reva, ali i na njihovu borbu da se ovo područje dodatno zaštiti i proglasi Dunavskim parkom.

Katarina Majić je govorila o značaju očuvanja vode, pogotovo reka, kao i izazovima koje imamo kao zemlja kada je reč o rekama.

,,Potrebno je da imamo svest o tome da je više od 70 odsto zemljine površine pokriveno vodom, ali se oko 98 odsto te vode odnosi na onu u okeanima. Dakle, samo dva odsto vode je slatkovodno. Od te slatkovodne vode, 79 odsto se odnosi na vodu zamrznutu u polarnim ledenim kapama ili u glečerima, a 20 odsto su podzemne vode. Dakle, nešto oko jedan odsto je dostupno živom svetu planete Zemlje, uključujući i nas ljude. Ako imamo na umu tu ograničenost ovog resursa, uticaj klimatskih promena, i sve manje čiste vode, jasno je do koje mere se lako može obistiniti često pominjana tvrdnja da će se u budućnosti ratovi voditi zbog vode’’, rekla je Katarina Majić.

Podsetila je da u Srbiji postoji niz problema kada su vode u pitanju. Prema njenim rečima, skoro da ne postoji infrastruktura za prečišćavanje otpadnih voda, kako iz domaćinstava tako ni iz fabrika.

,,Naši najveći gradovi, Beograd i Novi Sad, sav sadržaj kanalizacije direktno izlivaju u Savu i Dunav. Pored toga imali smo najezdu MHE na rečicama u brdskoplaninskim predelima istočne, jugoistočne i zapadne Srbije koje su nakon monitoringa koji je trajao 20 godina, ocenjene kao najčistije vode kod nas. Imamo i problem arsenom zagađene vode u Vojvodini, Zrenjanin koji već 18 godina nema pijaću vodu, ali i niz drugih nerešenih problema poput Savskog nasipa, na kome se nalazi 19 reni bunara koji iz podzemnih voda snabdevaju Beograd kvalitetnom vodom za piće. Tu je i stalni manjak inspektora zaštite životne sredine, kao i nekonzistentna politika kažnjavanja zagađivača. Veliki problem je i to što je krajem prošle godine izvršena privatizacija našeg najstarijeg instituta “Jaroslav Černi”, koji je obavljao delatanost od opšteg interesa i učestvovao u svim aktivnostima na zaštiti i upravljanju vodama, još od 1947, kada je osnovan’’, navodi Katarina Majić.

Ona je dodala da su potencijali naše zemlje u raspoloživim količinama podzemnih voda, naročito na prostoru centralne Srbije, kao i u rešavanju gubitka na mrežama gde se godišnje gubi više od trećine proizvedene vode za piće.

Do kraja dana, prisutni su imali priliku da uživaju u koncertu Kralja Čačka.

Udruženje ,,Bela Čaplja’’, osnovano je 2018. godine. Nastalo je spontano, druženjem i željom nekoliko prijatelja da učine nešto dobro za prirodu. Članovi ovog udruženja, pozivaju sve zainteresovane građane da im se pridruže i pruže podršku u daljim akcijama očuvanja prirode, ali i da o ovim temama razgovaraju sa svojim prijateljima i najmlađima, zato što je podizanje svesti i edukacija dece jedini način da uspemo u borbi za zdravu životnu sredinu.

Pored Krnjače, akcija čišćenja organizovana je i na lokacijama Zemunski kej, Dorćol, Padinska skela i Borča.

Katarina Vuinac

Zaposlenost u energetici raste, najviše u sektoru čiste energije

11.09.2022

wind_park_vetropark_wind_mills_vetrenjače_clean_energy_čista_energija_obnovljivi_izvori_renewables — Foto-ilustracija: Pixabay

Globalna zaposlenost u energetskom sektoru oporavila se od poremećaja nastalih usled Covid-a i porasla je iznad nivoa koji je bio pre pandemije, a najveće povećanje beleži se u sektoru čiste energije, navodi se u novom izvještaju IEA.

U energetskom sektoru zaposleno je preko 65 miliona ljudi, odnosno oko 2 odsto ukupne radne snage u svim delatnostima. Sa druge strane, sektor nafte i gasa je doživeo neke od najvećih padova zaposlenosti na početku pandemije i tek treba da se u potpunosti oporavi.

Sa nedavnim povratkom, sektor čiste energije premašio je 50 odsto udela u ukupnoj energetskoj zaposlenosti, sa skoro dve trećine radnika uključenih u izgradnju novih projekata i proizvodnju čistih energetskih tehnologija. Istovremeno, sektor nafte i gasa takođe doživljava porast zapošljavanja, sa novim projektima u razvoju, posebno novom infrastrukturom za tečni prirodni gas.

Pročitajte još:

Predviđeno je da energetski sektor u 2022. godini doživi najbrži rast zaposlenosti u poslednjih nekoliko godina, međutim visoki ulazni troškovi i inflatorni pritisci doprinose izazovima zapošljavanja i lancu snabdevanja koji su već prisutni u nekim regionima i podsektorima, kao što su solarna energija, vetar, nafta i gas. Reakcije politike na pandemiju i rusku invaziju na Ukrajinu, uključujući američki Zakon o smanjenju inflacije, nastaviće da doprinose potražnji za novim zapošljavanjem i promeni statusa kvo globalnih lanaca snabdevanja energijom.

Više od polovine zaposlenih u energetici je u azijsko-pacifičkom regionu. Ovo odražava brzo rastuću energetsku infrastrukturu u regionu i pristup jeftinijoj radnoj snazi, što je omogućilo pojavu proizvodnih centara koji služe i lokalnim i izvoznim tržištima, posebno za solarna, električna vozila i baterije. Samo Kina čini 30 odsto globalne energetske radne snage.

U svim scenarijima IEA, zaposlenost u sektoru čiste energije će rasti, nadmašujući pad radnih mesta u sektoru fosilnih goriva. U scenariju neto nulte emisije do 2050. godine, 14 miliona novih radnih mesta u čistoj energiji se otvara do 2030. godine, dok još 16 miliona radnika prelazi na nove poslove vezane za čistu energiju.

„Zemlje širom sveta reaguju na trenutnu krizu nastojeći da ubrzaju rast domaće industrije čiste energije. Regioni koji naprave ovaj potez će imati ogroman rast broja radnih mesta’’, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

„Ova prilika zahteva kvalifikovane radnike. Vlade, kompanije, predstavnici radnika i prosvetni radnici moraju da se udruže kako bi razvili programe i akreditacije potrebne za kultivisanje ove radne snage i osigurali da stvorena radna mesta budu kvalitetna radna mesta koja mogu privući raznovrsnu radnu snagu”, dodaje on.

Izvor: IEA

Stajsko đubrivo za pokretanje električnih automobila?

11.09.2022

P90464147_highRes_bmw-ix-m60-05-2022 — Foto: BMW PRESSCLUB GLOBAL

Tečni stajnjak je našao svoju primenu u proizvodnji električne energije i automobilske industrije. Tako se u Kaliforniji električna vozila već pokreću strujom proizvedenom iz ovog đubriva, piše Forbes.

Krave imaju veliki potencijal kao generator ove vrste energije. Prema proračunima Federalnog ministarstva poljoprivrede, godišnje se iz tečnog stajnjaka jedne krave može proizvesti do 1.000 kilovat-sati električne energije.

Ona može da se koristiti za sve aparate pa tako, primjerice, i pokretanje mašine za pranje veša.

U blizini Fresna, u američkoj državi Kaliforniji se tečni stajnjak od skoro 7.000 krava na farmi mleka Bar-20 koristi za pokretanje više od 17.000 električnih vozila.

Pročitajte još:

Princip rada je takav da se putem cevovoda kravlja balega unosi u fermentor. Zahvaljujući anaerobnom sistemu, iz tečnog stajnjaka se hvata metan i pretvara u obnovljivu energiju pomoću gorivnih ćelija.

Nastala energija se prenosi u električnu mrežu i koristi dalje za pogon, a u ovom je slučaju pomoglo i partnerstvo s BMW-om u SAD-u. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, farma krava štedi hiljade tona emisija koje oštećuju klimu svake godine. Osim toga, ovu energiju koriste i za sopstveni sistem mešanja stočne hrane.

Izvor: Agroklub

U Kini zabeležen rekordan pad emisija ugljen-dioksida tokom drugog kvartala ove godine

10.09.2022

smoke-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Emisije ugljen-dioksida (CO2) u Kini pale su u drugom kvartalu ove godine za rekordnih 8 odsto u odnosu na isti vremenski period 2021. Druga najveća privreda sveta oslobodila je od aprila do juna 2022. za 230 miliona tona CO2 manje što je najveći pad zabeležen u prošloj deceniji, prenosi Klima101.

Ovo su rezultati analize Carbon Brief-a, priznatog engleskog sajta specijalizovanog u oblasti nauke o klimatskim promenama.

Nalazi autora, utemeljeni na zvaničnim i komercijalno dostupnim podacima, pokazuju da je ovo četvrti uzastopni kvartal tokom koga su štetne emisije u Kini smanjene u poređenju sa godinom ranije. Tako se najduže razdoblje pada emisija CO2 u skorašnjoj istoriji u toj državi produžilo za tri meseca.

Najnovije opaženo smanjenje emisija u Kini posledica je ponovnog usporavanja ekonomskog rasta izazvanog strogim merama i zatvaranjem u cilju suzbijanja koronavirusa, kao i ozbiljne krize na tržištu nekretnina.

Pročitajte još:

S obzirom na to da se gradi manje objekata, znatno su opale količine CO2 koje dolaze iz građevinarstva. Naime, ovaj sektor je veliki izvor štetnih emisija, najviše zbog proizvodnje čelika i cementa. Samo proizvodnja cementa u Kini smanjena je za 18 odsto – a koliko je građevinski materijal štetan po klimu dočarava sledeći podatak: kada bi globalnu cementnu industriju posmatrali kao državu, bila bi treća na listi najvećih svetskih emitera ugljen-dioksida.

Povrh toga, obnovljivi izvori u Kini doživljavaju procvat, u ovoj godini se očekuje proširenje kapaciteta za 156 GW solarnih elektrana i vetroparkova, što je više nego što je čitav svet instalisao pre samo sedam godina.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Sa druge strane, u potrošnji električne energije ne meri se ozbiljno povećanje. Umanjen doprinos Kine globalnom zagrevanju tokom drugog kvartala ove godine omogućilo je i to što je korišćenje uglja u proizvodnji struje manje za 6 odsto. Između ostalog, tržište ovog prljavog energenta je u protekloj godini narušeno zbog privremenog zatvaranja na desetine domaćih rudnika uglja u ključnim rudarskim regionima koje su pogodile poplave.

Inače, Kina se preko dva meseca ovog leta suočavala sa toplotnim talasom koji je po trajanju, rasprostranjenosti i intenzitetu bio presedan kako na nacionalnom nivou, tako i globalno, te negativne efekte porasta srednje globalne temperature, koji nastaje usled sagorevanja fosilnih goriva, već oseća na svojoj koži.

Kina je trenutno najveći uzročnik štetnih emisija na svetu, tokom 2020. Ispustila je 10,6 milijardi tona ugljen-dioksida. Prema planu kineskog rukovodstva trebalo bi svoj vrhunac da dostignu pre 2030. godine, nakon čega treba da krenu da padaju.

Kineske vlasti planiraju da do 2060. država bude karbonski neutralna, a ovaj cilj podržavaju snažnim razvojem zelenih energetskih kapaciteta.

Izvor: Klima 101

Zašto je neophodna kalcifikacija zemljišta?

10.09.2022

zemljište_obrada — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Za uzgajane biljke od izuzetne važnosti je pH reakcija zemljišta. Većini biljnih vrsta odgovara kada je ono slabo kiselo ili neutralno u rasponu od 5,6 do 7,2. Međutim, ono može biti kiselo, ali i bazno.

Potreba za kalcifikacijom zasniva se na rezultatima analize i sprovodi se kada se radi o kiselom zemljištu, što je najčešći slučaj. Cilj je da se promenom pH vrednosti osigura poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina.

Letnji i jesenji termin

Izvodi se kada je prethodni usev uklonjen sa parcele. U letnjem terminu se obavlja posle žetve ozimih i ranih jarih kultura. U ovom se slučaju kalcijum iz đubriva aktivira do prolećne setve. Ovo je optimalan rok, jer se ono do tada izmeša sa zemljom i ima dovoljno vremena da se procesi uspore. Najbolje ga je obaviti sa zaoravanjem strnjišta, što obezbeđuje unošenje organske mase. Kalcifikacija najveći efekat postiže u drugoj godini od primene pa tada treba uzgajati biljke koje su najosetljivije na kiselost: lucerku, ječam, cveklu.

Drugi povoljan termin za tretman je jesen. Postupak se obavlja posle žetve suncokreta, soje, kukuruza i vađenja šećerne repe.

Zima i proleće su najnepovoljniji za realizaciju. Procesi u zemljištu su intenzivni, a gubimo vegetacijski period.

U istoj godini se ne preporučuje đubrenje stajnjakom, jer kalcijum ubrzava gubitak azota i procese mineralizacije. Izuzetak je veoma kiselo zemljište gde u letnjem terminu obavljamo njegovo dodavanje, a stajnjak u kasnu jesen.

Pročitajte još:

Prednosti kalcifikacije

Kada pH reakcija ima niže vrednosti od pet dolazi do inaktivacije mnogih hranljivih elementa. Promenom pH reakcije oni postaju dostupni biljkama. Što je zemljište kiselije, to se brže oslobađa kalcijum iz dodatog đubriva. Osim toga, sprovođenjem postupka poboljšava se apsorpcija hraniva iz zemljišta i popravljaju se vodno – vazdušne osobine.

Photo-illustration: Unsplash (Roman Synkevych)

Njime se smanjuje sadržaj teških metala koji mogu da oštete zonu korenovih dlačica, a najopasnije je delovanje aluminijuma, mangana i gvožđa. S druge strane, povećava se pristupačnost fosfora, vodni kapacitet i sprečava ispiranje hranljivih sastojaka. Ubrzavaju se procesi razlaganja organske materije i mineralizacije.

Na mahunarkama se razvijaju kvržice azotofiksirajućih bakterija. Njihov rast i razvoj smanjuje ili potpuno zaustavlja kisela sredina. S povećanjem pH reakcije sprečava se nastanak raznih biljnih oboljenja. Jedno takvo je kila kupusa koja se često javlja kada ovu kulturu uzgajamo na kiseloj zemlji.

Odabir đubriva

Za ovu agrotehničku meru najčešće se koriste kalcijum oksid i karbonat, dok se hidroksidna đubriva, gašeni kreč i silikati, ređe koriste. Oksidi reaguju intenzivnije i brže deluju na povećanje vrednosti pH reakcije, odnosno brže smanjuju kiselost zemljišta. Dejstvo traje između tri do sedam godina u zavisnosti od zemljišta i količine primenjenog đubriva.

Postupak se izvodi po mirnom danu bez vetra. Odmah posle primene obavlja se zaoravanje kako bi se đubrivo izmešalo sa zemljištem i sprečilo da ga vetar odnese.

Izvor: Agro klub

Zbog požara u Evropi najveće emisije u poslednjih 15 godina

10.09.2022

šumski_požar_šuma — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Howard)

U poslednjih nekoliko meseci, usled toplotnih talasa i dužih sušnih perioda, u zapadnoj Evropi zabeležen je povećan broj šumskih požara. Tokom požara, u periodu od 4. juna do 3. septembra, na nivou Evropske unije izgorelo je oko 508.260 hektara površine, dok je prosek za period od 2006. do 2021. godine, takođe u letnjim mesecima, iznosio oko 215.500 hektara, navodi se na sajtu The Copernicus Atmosphere Monotoring Service (CAMS).

Posledice požara odrazile su se i na kvalitet vazduha usled emisije dima, uključujući ugljenične gasove, čestice i isparljiva organska jedinjenja. Prema podacima Globalnog Sistema za asimilaciju požara CAMS, ukupna emisija proizašla iz požara, u period od 1. juna do 31. avgusta, na nivou Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva iznosi 6,4 megatona ugljenika, što je najviši nivo od 2007. godine.

Pročitajte još:

U Francuskoj i Španiji zabeležene su najveće emisije u poslednjih 20 godina. U požaru koji je izbio na jugozapadu Francuske u avgustu izgorelo je 7.000 hektara u region u kojem je u požarima tokom jula već uništeno 20.000 hektara šume. Na nivou cele Francuske, od početka godine do 3. septembra, šumski požari su uništili više od 62.000 hektara, što je u poređenju sa istim periodom od 2006 do 2021. godine šest puta više hektara. Francuska i Španija beleže najveće emisije ugljenika od 2003. godine, u period od juna do avgusta.

Foto-iliustracija: Unsplash (Samuel Jeronimo)

I u ostatku Evrope zabeležen je povećan broj požara. U Nemačkoj je ukupna izgorela površina 4.293 hektara, dok je prethodni maksumim bio 2.437 hektara. U period od 2006 do 2021. godine, godišnji prosek bio je nešto više od 330 hektara.

Međutim, nije samo Evropa pogođena požarima. Brazilski Nacionalni institute za svemirska istraživanja (INPE) registrovao je tokom avgusta oko 31.500 požara u Amazonu, što je najveći broj požara od 2010. godine.

U prvih nekoliko dana septembra zabeleženo je jasno povećanje požara širom Amazonije, sa dnevnim vrednostima znatno iznad proseka u nekoliko amazonskih država, što je rezultiralo velikim područjem dima iznad Južne Amerike. CAMS nastavlja da pomno prati i emisije požara i dima koji nastaje širom regiona.

I prvi dani septembra obeleženi su porastom broja požara širom Amazonije, što je dovelo do stvaranja dima iznad velikog područja Južne Amerike.

Energetski portal

Rekordno leto u Evropi, kakva nas jesen čeka?

09.09.2022

sky-nebo-kiša-oblak — Foto-Ilustracija: Pixabay (Aliya_99)

Klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević izjavio je za RTS da u septembru neće biti visokih temperatura, ali da neće biti ni pretežno kišovito. Očekuje se, kaže, da će vreme biti kao i prethodnih dana – par dana toplije, pa kiša. Najtopliji dana u mesecu biće sledeći petak, kada će temperatura biti oko 30 stepeni, ukazuje Đurđević.

Leto traje, što su prethodnih dana pokazale i vremenske prilike. Polako se, ipak, pripremamo za hladnije dane.

Klimatolog Vladimir Đurđević, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da će tokom sledeće nedelje doći do postepenog porasta temperature do petka, ali da će vikend biti kišovit.

Prema njegovim rečima, u septembru „neće biti visokih temperatura ili previše kiše“. „Ostajemo u vremenu kakvo je bilo prethodnih nekoliko dana. Slično vreme će biti do kraja septembra“, navodi Đurđević.

„Kiša kasno došla“

Ovo leto, pamtiće se po suši i visokih temperaturama. Za Evropu ovo je jedna od najveća suša u poslednjih 500 godina.

Klimatolog kaže da je kiša „kasno došla“, ali da pomaže da se stanje, kada je reč o suši, popravi. „Što više budemo imali kiše u toku jeseni, veća je šansa da ćemo se izvući iz suše i vratiti u normalne vrednost“, navodi Đurđević.

Pročitajte još:

Ukazuje da je suša uticala i na reke, te da je potrebno da se rečna korita ponovo napune.

„Poslednji podaci pokazuje, osim toga što je ovo bila najveća suša u poslednjih 500 godina, da je ovo bilo najtoplije leta, kada gledamo Evropu. Ovo je bilo rekordno toplo leto, nikada u prošlosti nismo imali ovako toplo leto“, objašnjava Đurđević.

„Manja proizvodnja za 15 odsto“

Kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnji, ističe, očekuje se da će na kontinentalnom nivou 15 odsto biti manja, te objašnjava da je to posledica suše. „Ovo je retkost da na celom kontinentu postoje ovako veliki gubici“, navodi klimatolog.

Đurđević kaže i da je naša potrošnja resursa koji se prirodno obnavljaju, veća nego što su kapaciteti planete.

„Dugoročno gledano mi smo u debelom minusu, odnosno trebalo bismo da imamo puno godina u kojima trošimo manje resursa nego što smo do sada trošili, da bi planeta uspela da obnovi neke resurse koji su u međuvremenu potrošeni“, zaključuje klimatolog Vladimir Đurđević.

Izvor: RTS

Utvrđene najviše maloprodajne cene goriva

09.09.2022

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije utvrdilo je nove maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 9. septembra 2022. godine do 15 časova 16. septrambra 2022. godine i to za:

EVRO DIZEL, u iznosu 217,50 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 177,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Pored toga, Vlada Republike Srbije donela je izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani izvoza evro dizela EN 590 kojom se zabrana produžava za još sedam dana, s ciljem sprečavanja moguće štete po privredu i građane.

Odluka je doneta imajući u vidu da energetska kriza na svetskom tržištu i dalje prouzrokuje pretnju od nastanka kritične nestašice ove robe, bitne za građane Republike Srbije.

Energetski portal

Subvencije za još tri kupca-proizvođača solarne energije u Kragujevcu

09.09.2022

Projekat “Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji”, koji sprovodi GIZ, obezbediće sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na tri porodične kuće u Kragujevcu.

Sufunansiranje su dobili građani koji ispunjavaju sve uslove propisane Javnim pozivom koji zajednički sprovode Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije i lokalna samouprava Kragujevca, a zbog velikog broja prijavljenih nisu dobili subvencije.

Memorandum kojim se potvrđuje da će kroz aktivnosti ovog projekta biti obezbeđeno 50 odsto od ukupne vrednosti investicije za instalaciju i ugradnju solarnih fotonaponskih panela, potpisan je u prostorijama opštine Grada Kragujevca. Memorandum o saradnji potpisali su predstavnici GIZ-a, građani korisnici opreme za solarne panalene i kompanije dobavljači opreme, koje će sprovesti i instalaterske radove.

Pročitajte još:

,,Potpisivanjem ovog sporazuma saglasili smo se i da aktivnosti ugradnje i priključenja solarnih panela i prateće opreme za proizvodnju električne energije na krovu porodičnih kuća potpisnika budu deo našeg pilot projekata. Rezultat ovih pilot projekata biće razvoj standardizovanih tehničkih i finansijskih modela za korišćenje solarnih fotonaponskih sistema u pristupu kupac-proizvođač. Primeri dobre prakse i korak po korak vodiči kako postati kupac-proizvođač u domaćinstvima, koji ćemo izraditi tokom realizacije ovih aktivnosti, poslužiće kao smernice za sve one koji su zainteresovani da postanu kupci-proizvođači solarne energije i doprineti većoj primeni ovog pristupa u Srbiji,” objasnio je Aleksandar Popović iz GIZ-a, predstavnik projekta “Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji”.

Očekuje se da će primena i razvoj pristupa kupac-proizvođač iz solarne energije u narednom periodu rasti i u Srbiji, kao što poslednjih godina raste u svetu. Ministarstvo rudarstva i eneregetike u tom smislu je građanima otvorilo mogućnost da za postavljanje solarnih panela dobiju subvencije od 50 odsto.

Za one građane koji se odluče da postanu takozvani kupci-proizvođači, benefiti su nezavisnost od nestabilnog tržišta i cene električne energije, ušteda i doprinos smanjenju emisija, kao i zaštiti životne sredine. Dodatni benefit je što se zahvaljujući subvenciji, period otplate ukupne investicije ugradnje solarnih panela smanjuje na pola.

U saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, projekat „Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji’’ sprovodi niz aktivnosti na poboljšanju zakonodavnog, institucionalnog i tehničkog okvira za veću upotrebu održivih energetskih tehnologija u Srbiji. U fokusu ovih aktivnosti je razvoj pristupa kupac-proizvođač u proizvodnji električne energije iz solarnih izvora.

Izvor: GIZ

Mesečna karta za javni prevoz od samo 9 evra u Nemačkoj smanjila emisije CO2 za skoro 2 miliona tona

09.09.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Popov)

Stanovnici (ali i posetioci) Nemačke su tokom leta koristili javni prevoz po ceni od samo 9 evra mesečno. Ovaj tromesečni program rezultovao je smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte za 1,8 miliona tona, prenosi Klima101.

To je jednaka količina ugljen-dioksida (CO2) koju u toku godine upije čak 9 miliona stabala drveća, ali je ipak mali deo godišnjih emisija ove države koje iznose skoro 700 miliona tona CO2.

Od 1. juna do kraja avgusta kupljeno je preko 52 miliona mesečnih karti, a jedan od pet kupaca se po prvi put vozio javnim prevozom. Kako je saopštilo Udruženje nemačkih transportnih kompanija, rezovi u štetnim emisijama nastali su, pre svega, zahvaljujući tome što je oko 10 odsto putnika svoje automobile zamenilo javnim prevozom.

Pored niske cene mesečnih karti, korisnicima se dopala i njihova jednostavnost s obzirom na to da nisu postojale komplikacije kao što su različite zone i kategorije – odakle god da su i gde god da idu, trebalo je da plate 9 evra za mesec, a karta je važila neograničeno u regionalnim vozovima, autobusima i tramvajima.

Pročitajte još:

Inače, cilj pojeftinjenja mesečne karte za javni prevoz u Nemačkoj, koje je trajalo do srede ove nedelje, bio je da se smanje potrošnja goriva i troškovi života u kontekstu aktuelnih kriza.

Eksperiment je vladu koštao preko 2,5 milijarde evra i ne planira se njegovo ponavljanje uprkos tome što se vlasti nalaze pod ogromnim pritiskom naroda da to urade.

Jedan od argumenata za nastavak subvencionisanja javnog prevoza jeste doprinos zaštiti životne sredine, dok protivnici te ideje navode gužve i nemogućnost prevoza bicikala kao razloge da se program ovde ipak zaustavi, a ukazuju i na to da bi usmeravanje novca na subvencije sprečilo razvoj javnog prevoza u ruralnim regijama.

I druge zemlje odlučile su da subvencionišu javni prevoz kako bi obuzdale inflaciju. Tako će u Španiji korišćenje vozova koji saobraćaju na prigradskim linijama i regionalnim linijama udaljenosti manje od 300 kilometara, a kojima upravlja nacionalna železnička kompanija Renfe, biti besplatno od 1. septembra do 31. decembra.

Izvor: Klima 101

1...253254255...1.531 Page 254 of 1.531

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM