Sektor nekretnina definitivno se okreće u pravcu energetski efikasnih rešenja, ali veliki posao, koji podjednako treba da iznesu i privreda i građani, tek predstoji, zaključak je konferencije REMHUB 2022: Driving Energy Efficiency in Real Estate, koja je održana 30. novembra u Beogradu, u organizaciji medijske kuće West Media World, uz institucionalnu podršku Ministarstva rudarstva i energetike, Privredne komore Srbije i Saveta zelene gradnje Srbije.
Primena energetski efikasnih rešenja utiče na energetsku stabilnost cele zemlje, i ona je do sada najvidljivija u sektoru komercijalnih nekretnina, dok sektor stanogradnje zasad zaostaje, zbog čega je od najvećeg značaja edukovati građane da budu svesni važnosti energetske efikasnosti jer se od njih očekuje da podignu nivo očekivanog standarda koje trenutno nude investitori.
Isto važi i za sanaciju postojećeg stambenog građevinskog fonda – građani su ti koji treba da shvate važnost ovakvih energetskih ulaganja, i da iskoriste sve povoljnosti koje im nudi država kroz brojne mere i subvencije, jer će im se svaka investicija u najkraćem roku višestruko isplatiti.
Država je na sebe preuzela poboljšanje energetske efikasnosti u objektima u javnom sektoru, na čemu je maksimalno angažovano Ministarstvo rudarstva i energetike, dok je na privredi velika odgovornost, jer ona može da obezbedi najveće uštede energije u proizvodnji, korišćenjem energetski efikasne opreme i instaliranjem solarnih panela na krovovima – najvažnije su poruke koje su se čule na konferenciji REMHUB 2022, posvećenoj temi energetske efikasnosti u sektoru nekretnina, na kojoj su učestvovali predstavnici nadležnih institucija, organizacija i kompanija koje posluju u sektoru nerketnina.
Pročitajte još:
- PKS OBJAVIO ZELENU DEKLARACIJU
- ĐEDOVIĆ: ZELENA TRANZICIJA TRAJNO OPREDELJENJE
- ENERGETSKA TRANZICIJA U GREJANJU: KOJE SU NAJVEĆE PREPREKE?
Opšti je zaključak da energetska efikasnost treba da postane standard u građevinskoj industriji i upravljanju komercijalnim, industrijskim i rezidencijalnim objektima, da smo napravili prve korake u tom pravcu i da je obaveza celog društva da već tokom naredne godine podignemo energetsku efikasnost na mnogo viši nivo. Važno je da na tržištu postoje savremena rešenja energetske efikasnosti koja se primenjuju u građevinarstvu i da su sve traženija, iako je i dalje neophodno širiti značaj energetske efikasnosti i kod građana i kod investitora.
Konferenciju je otvorio Milan Macura, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, koji je istakao da je od izuzetnog značaja da se na objektima u javnom sektoru instaliraju solarne elektrane, kao i da Ministarstvo rudarstva i energetike intenzivno radi na poboljšanju rada daljinskog sistema grejanja jer su u toj oblasti energetike jako veliki gubici.
“U toku je pilot projekat za subvencije za zamenu stolarije, izolaciju krovova, fasada i zamenu sistema za grejanje za 20.000 domaćinstava. U naredne dve, tri godine biće izdvojeno još 70 miliona eva kako bi još 100.000 domaćinstava bilo uključeno u projekat. Do kraja godine očekujemo 70 ugovora u 38 lokalnih samouprava o sanaciji javnih objekata, postavljanjem altrenativnih izvora energije”, rekao je pomoćnik ministra.
“U Srbiji je broj objekata sa zelenim sertifikatima u ovoj godini četiri puta veći u odnosu na prethodnu. Poređenja radi, Nemačka je tek sedma zemlja na listi top 10 država po pitanju zelene gradnje. To govori da u odnosu na ostatak kontinenta, po pitanju zelene gradnje, ne kasnimo, ali moramo razmišljati o budućnosti”, rekla je Ivana Vuletić, sekretar Udruženja građevinske industrije Privredne komore Srbije i dodala da u narednih pet godina Evropska unija planira 2,5 puta veća ulaganja u održivu gradnju, kao i da su ciljevi zelene agende ubrzani i da je prvobitni rok zadat do 2045. pomeren na 2030. godinu.
Nataša Bugarinović, rukovodilac održivog razvoja u MPC Properties, istakla je da je MPC poslovna zgrada Navigator 1 energetski najefikasnija zgrada u Beogradu. Gogodišnja potrošnja po metru kvadratnom je 150 kilovata, dok drugi poslovni objekti imaju potrošnju od 250 do 300 kilovata po metru kvadratnom.
Vladimir Lukač, senior projektni menadžer u kompaniji CTP Srbija, naglasio je da su svi objekti ove kompanije u Srbiji nosioci BREEAM zelenih sertifikata i da su tako projektovani da krovne konstrukcije mogu da ponesu solarne panele, koje će kompanija tokom sledeće godine i instalirati na svim objektima.
Kao pionir u oblasti izgradnje solarnih elektrana, Miloš Kostić, vlasnik i direktor kompanije MT-Komex, istakao je da je energetska kriza je došla u pravi čas, da nas osvesti, i ocenio da će 2023. biti važna godina u Srbiji za razvoj solarnih elektrana, kako u industrijskom tako i sektoru individualne gradnje.
Vitor Antić, menadžer za betone u kompaniji Lafarge Srbija, članici Holcim grupe, naglasio je da se u građevinarstvu više ne može bez zelenih proizvoda, zbog čega ova kompanija već godinama intenzivno razvija proizvode u svom ECO portfoliju, kao što su zeleni beton i zeleni cement, sa značajno smanjenim ugljeničnim otiskom.
Marko Stojčić, glavni urbanista Grada Beograda priznao je da još nismo suštinski ušli u rešavanje pitanja energetske efikasnosti i da Beograd ima mnogo stambenih objekata koji su po pitanju energetske efikasnosti na dnu lestvice. Stojčić je najavio pregovore grada sa EBRD bankom i hitno pokretanje pilot projekta sanacije jednog dela stambenog fonda, najverovatnije na Novom Beogradu.
„Nacionalni plan za klimu i energiju, koji će biti osnovni dokument na osnovu kojeg će se donositi svaka dalja strategija, kaže sledeće: da bi Srbija do 2030. ispunila ono što je obećala kroz Zelenu agendu i sve ostale sporazume, moramo uložiti u zgradarstvo 18,5 milijardi evra, a u proizvodnju električne i toplotne energije samo šest do sedam milijardi. Novac nije sporan, postavlja se pitanje ima li dovoljno nas koji hoćemo i znamo da radimo zeleno. Iz ekonomskog investicionog programa Evrope obezbeđen je grant od 2,5 milijarde evra za Srbiju, koji će biti namenjen pre svega za energetiku i energetsku efikasnost”, rekao je Bojan Bogdanović, principal menadžer ReDEWeB fonda u EBRD i predsednik Saveta zelene gradnje Srbije.
Bogdanović je dodao da državna strategija za zgradarstvo kaže da godišnje treba da obnovimo četiri do šest miliona kvadrata postojećih objekata i da je njihova sanacija trenutno najveći izazov.
Kako se objekat građen pre četiri decenije, i to sa statusom spomenika kulture – Sava centar, pretvara u energetski efikasan, opisala je Darija Raščanin, menadžer projektovanja i gradnje u kompaniji Delta Real Estate. Ona je naglasila da im nije bila ideja da samo obnove objekat nego da ga pripreme za narednih 40 godina, da bude energetski efikasan i funkcionalan, tako da će veći deo krova biti pripremljen za postavku solarnih panela.
I obnovljena nekadašnja fabrika Novkabel u Novom Sadu, u koju će se na proleće useliti razvojni centar Schneider Electric Srbija, biće potpuno energetski efikasna, sa LEED Gold sertifikatom, najavila je Lela Alempijević, izvršni direktor studija Zabriskie, koji je projektovao rekonstrukciju 17.000 kvadrata ovog bivšeg industrijskog objekta, sa ciljem da postane savremena poslovna zgrada.
O primeni novih proizvoda i rešenja energetske efikasnosti u rekonstrukciji starih zgrada, ali i u izgradnji novih, govorio je i Edin Dalifi, projektni menadžer u kompaniji Xella Srbija. On je podsetio da energetska efikasnost ne podrazumeva samo uštedu energije već i standarde komfora i kvaliteta prostora.
Daniel Berg, direktor USAID projekta Better Energy, koji je oročen na pet godina, sa budžetom od 10 miliona dolara, i ciljem da se pomogne unapređenje energetske efikasnosti na lokalnom nivou u Srbiji i podigne svest o važnosti ovakvih energetskih ulaganja, istakao je da su im u fokusu višeporodične stambene zgrade, u kojima se često gubi više od 50 odsto isporučene energije.
Na konferenciji smo, između ostalog, čuli da, ako želimo da nam dom bude energetski efikasan, to podrazumeva zamenu svih klasičnih sijalica LED osvetljenjem, investiranje u kućne aparate i belu tehniku visokog enegetskog razreda, odnosno, manje potrošnje, zamenu dotrajale stolarije i izolaciju, kao i ugradnju pametnih sistema grejanja.
Dejan Pavlov, Senior Facility Manager u CBS International Serbia, istakao je da postoje brojni načini na koje je moguće kontrolisati potrošnju energiju u velikim poslovnim zgradama, ali da je to uvek u praksi žongliranje između investitora i njihovih potreba da troškvi budu što optimalniji, i zahteva zakupaca koji se pozivaju na ugovorne obaveze investitora i žele komfor.
„Važno je predočiti investitorima pre počekta nekog projekta koliko će im ulaganje u zelena i energetski efikasna rešenja doneti uštedu u fazi eksploatacije, ali i konkurentnost na tržištu”, istakao je Dejan Pavlov.
Vladimir Baić, speicijalista za Facility Management u kompaniji IREP&West, naglasio je da je jako bitno za kvalitetno upravljanje energijom sagledavanje situacije i regovanje u realnom vremenu, što je moguće savremenim softversko-tehnološkim rešenjima, čime se vlasniku objekta može uštedeti od 10 do 27 odsto troškova za potrebe energije.
Aleksandar Macura, programski direktor RES Fondacije, ukazao je na to da u Srbiji i dalje imamo milion domaćinstava koja se greju na šporete na čvrsto gorivo.
„Na tržištu električnih uređaja godišnje se uveze 60.000 komada uređaja koja nisu energetski efikasni. U takvoj situaciji, kada potrošač bira između uređaja po ceni od 20.000 dinara i uređaja od 80.000 dinara, jasno je da neće razmišljati o obeležju energetskog razreda, već o ceni”, rekao je Aleksandar Macura.
Prema proceni Nenada Jovanovića, savetnika za energetiku u kompaniji LDK Consultants, u procesu energetske tranzicije Srbije ka zelenoj energiji i iskoraku na polju enegetske efikasnosti, da bi se postigli postavljni ciljevi Zelene agende, potrebno je 80 milijardi evra.
Na konferenciji su prezentovane i dve studije slučaja.
Ivana Petronijević, arhitekta konsultant u Alumilu, predstavila je projekat obnove poslovne zgrade kompanije Google u Njujorku, za koju je Alumil isporučio najsavremeniji prozorski sistem i ugradio 3.500 prozora ekstremno visokog nivoa toplotne izolacije.
Nemanja Grubješić, direktor prodaje u kompaniji Charge&GO, predstavio je prvu, regionalnu digitalnu platformu za punjenje elektrovozila i mobilnu aplikaciju sa mrežom punjača Charge&GO. On je istakao da, s obzirom na očekivani rast broja električnih automobila u Srbiji narednih godina, ugradnja punjača za e-vozila u privatne ili objekte javne namene, predstavlja investiciju koja će uvećati vrednost nekretnine u budućnosti.
Partneri konferencije REMHUB 2022 bili su: AFI Europe, Xella Srbija, Delta Real Estate, Alumil, CTP Srbija, Lafarge Srbija, Granit Invest, MT-Komex, Charge&GO, Irep&West, USAID i Securiton.
Ceo izveštaj sa konferencije možete da pročitate ovde.
Generalni medijski pokrovitelj konferencije bio je Real Estate magazin, a medijski partneri: Blic Biznis, Biznis.rs, eKapija, BIZLife, Energetski portal i nekretnine.rs.
Izvor: WEST MEDIA WORLD
