Zagađenje vazduha najveća opasnost po zdravlje u Evropi

Foto-ilustracija: Pixabay

Kvalitet vazduha u Evropi se poboljšava, ali i dalje predstavlja veliki rizik, jer je izloženost takozvanim finim česticama dovela do najmanje 238.000 prevremenih smrti u Evropskoj uniji 2020. godine, navodi se u saopštenju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

Nažalost zagađenje vazduha u Evropi i dalje predstavlja najveću opasnost po zdravlje ljudi.

“Emisije osnovnih zagađivača vazduha i njihove koncentracije u ambijentalnom vazduhu značajno padaju u poslednih dvadeset godina, ali kvalitet vazduha je i dalje veoma loš u mnogim područjima Evrope”, piše u saopštenju. 

U periodu između 2005. i 2020. godine, broj ranih smrtnih slučajeva zbog izloženosti finim zagađujućim česticama u Evropskoj uniji opao je za 45 procenata, što je u skladu sa Akcionim planom za smanjenje zagađenja za 55 odsto do 2030. godine.  

Iako ove brojke obećavaju, čak 96 odsto urbanog stanovništva EU je i dalje bilo izloženo 2020. godine koncentracijama finih čestica koje su bile iznad nivoa koji je propisala Svetska zdravstvena organizacija, od pet mikrograma po kubnom metru.

Dugotrajno izlaganje štetnim česticama iz vazduha slabi pluća, a pogoršava stanje kod osoba koje imaju kardiovaskularna obolenja, dok se bolesti srca i moždani udar navode kao najčešći uzročnici prevremenih smrtnih slučajeva.

Pročitajte još:

“Neophodni je uložutu dodatni napor kako bi do 2050. godine ispunili cilj o nultom zagađenju, a to je smanjenje zagađenja vazduha na nivoe koji se više ne smatraju štetnim po zdravlje”, kažu iz EEA.

Podsetimo, nedavno je Evropska komisija predložila je uvođenje strožijih pravila o zagađivačima u vazduhu. Predloženim novim merama broj smrtnih slučajeva koji su uzrokovani nivoima glavnog zagađivača PM2,5 smanjiće se za više od 75 odsto u narednih 10 godina, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i našu, godinama imaju problem sa prekomernim zagađenjem vazduha koje izaziva široka upotreba fosilnih goriva, nizak udeo obnovljivih izvora energije i siromaštvo.

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, prekomerna koncentracija PM čestica, natrijumovih i sumpornih oksida, ugljen-dioksida i drugih opasnih materija u vazduhu godišnje prevremeno odnese 30.000 života na Zapadnom Balkanu.

Milica Radičević

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti