U uslovima energetske krize, održavanje stabilne proizvodnje energije uz obezbeđivanje dovoljno energenata za domaće tržište predstavljaće i dalje ključ sigurnog snabdevanja u narednim mesecima. Sa ministarkom Dubravkom Đedović, koja je na čelu strateški važnog ministarstva za rudarstvo i energetiku, razgovarali smo o tome koliko su građani poslušali preporuke Ministarstva o uštedi energije, kako će podržati energetski ugrožena domaćinstva, ali i o dugoročnim planovima u energetskom sektoru koji bi trebalo da nam pomognu u tranziciji ka zelenoj energiji. 

EP: Imali smo sreće sa vremenskim prilikama što je omogućilo da grejna sezona počne nešto kasnije, ali da li su dalja predviđanja o snabdevanju energijom optimistična? 

Dubravka Đedović: Građani i privreda Srbije imaju sigurno i stabilno snabdevanje i strujom i gasom, što je najvažnije. Uvoze se nedostajuće količine struje, to nas puno košta, kao i dodatni uvoz uglja. Kad je reč o gasu, imamo stabilno snabdevanje gasovodom Balkanski tok, a pored skladišta u Banatskom dvoru, obezbeđene su i dodatne količine u skladištima u Mađarskoj, povećane su rezerve nafte i naftnih derivata. Činjenica je da su vremenske prilike u oktobru bile nešto povoljnije i da mahom tog meseca nismo morali da uvozimo struju.

Preporuke koje uputilo Ministarstvo u prethodnom periodu u vezi  sa štednjom energije tokom ove zime u državnim i javnim ustanovama, lokalnim samoupravama, privredi i domaćinstvima već su dale prve rezultate u oktobru i nadamo se da će tako biti i u narednim mesecima. Prema podacima „EPS Snabdevanja” ukupna potrošnja električne energije u oktobru bila je 11 odsto manja u odnosu na isti mesec prethodne godine. Od 3,37 miliona domaćinstava, čak 45 odsto domaćinstava smanjilo je potrošnju struje u oktobru, pri čemu je najveći broj domaćinstava, oko 700.000, ostvarilo popust od 30 odsto. Cene struje na tržištu su u novembru značajno porasle. Pratimo razvoj događaja kako bismo odreagovali i obezbedili sigurno snabdevanje po najnižoj ceni za građane i privredu.

Takođe, država mora da brine i o socijalno ugroženim građanima koji su više od drugih pogođeni promenama cena struje i gasa. U najkraćem roku biće doneta i nova Uredba o energetski ugroženom kupcu koja će omogućiti da olakšice obuhvate oko tri puta veći broj građana nego do sada. 

U fokusu:

• SASVIM EKOLOGIČNO
• VIŠE ODLUČNOSTI I POLITIČKE VOLJE ZA PROMENU ODNOSA PREMA RESURSIMA
• SRBIJA NA PUTU ZELENE TRANZICIJE

EP: U pripremi su strateški planovi čijom će se primenom povećati učešće obnovljivih izvora energije u energetskom miksu. Da li su ti ciljevi ambiciozni?

Dubravka Đedović: U toku je izrada Integrisanog nacionalnog klimatskog i energetskog plana i nove Strategije razvoja energetike, kojima će biti definisani ciljevi koji se odnose na udeo OIE u ukupnoj proizvodnji energije, smanjenje emisije štetnih gasova i energetsku efikasnost. Bitno je da ovi ciljevi budu realni i održivi i da budu podsticaj razvoju ne samo energetskog sektora, nego i čitave privrede koja će se usklađivati sa principima zelene ekonomije. Izgradnja novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore treba da bude usklađena i sa razvojem prenosne i distributivne elektroenergetske mreže, kako bi razvoj energetskog sektora bio održiv, efikasan, ekonomičan i vodio ka višem stepenu energetske bezbednosti i sigurnosti.

Trenutno naši kapaciteti kad je reč o OIE iznose oko 500 MW, ne računajući hidroelektrane. U narednih nekoliko godina imaćemo dodatnih oko 400 MW, pre svega iz energije vetra, a radimo na unapređenju regulative tako da srednjeročno naš sistem može da primi i osam puta više novih kapaciteta. Želimo da proizvedena energija iz obnovljivih izvora ostane u Srbiji, da je koriste naši građani, a da se izvozi samo ono što premašuje naše potrebe. Radimo na pronalaženju modela koji je u interesu građana, a istovremeno je održiv za investitore. 

EP: Danas, OIE čini 26 odsto u našem energetskom miksu a planira se gotovo dvostruki broj zelenih megavata. Da li će naša distributivna i prenosna mreža biti u stanju da to podrži? 

Dubravka Đedović: Povećanje udela čiste energije u našem energetskom miksu ne može da se odvija dinamikom koju želimo ukoliko nemamo mrežu koja to može da podrži. Prenosni sistem je „kičma” elektroenergetske mreže. Izgradnja Transbalkanskog koridora treba da obezbedi veću sigurnost i stabilnost rada na visokonaponskoj mreži i da omogući priključivanje na mrežu novih kapaciteta za proizvodnju zelene energije, kao i bolje povezivanje sa susednim državama. Nastavićem da radimo i na modernizaciji distributivne mreže, koja je „krvotok” našeg energetskog sisema. Ukupni gubici na distributivnoj i prenosnoj mreži se kreću oko 12 odsto na godišnjem nivou, što znači da ulaganje u modernizaciju mreže može značajno da doprinese podizanju nivoa energetske bezbednosti, odnosno smanjenju uvoza. 

EP: Reforma energetskog sektora će biti jedan od prioriteta Ministarstva u narednom periodu. Koje korake je potrebno preduzeti? 

Dubravka Đedović: Do 2050. trebalo bi da uložimo oko 32 milijarde evra u naš energetski sektor. To nisu mala sredstva i ne mogu da dođu samo iz javnog sektora. Zbog toga je neophodno da naša ključna energetska preduzeća budu efikasna i profitabilna, a rukovodstva odgovorna. Energetske kompanije treba da pružaju sigurnost za našu privredu i za naše građane, a profesionalni menadžment bi trebalo da pomogne u ostvarivanju ovih ciljeva i da kroz efikasnije poslovanje dođemo do novca koji bismo uložili u razvoj i jačanje našeg energetskog sektora.

Poslednja velika elektrana u Srbiji izgrađena je pre 31 godinu, i bilo je neminovno da se naš energetski sektor suoči sa određenim problemima čak i nezavisno od energetske krize u Evropi i svetu. Zato je prioritet Vlade u oblasti energetike da značajno povećamo investicije. Iduće godine završićemo izgradnju novog bloka B3 u TE Kostolac od 350 MW koji će povećati kapacitet našeg elektroenergetskog sistema za oko pet odsto i olakšati proces povlačenja najstarijih blokova termoelektrana. U narednom periodu, među prioritetima će biti izgradnja reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3 koje će dati stabilnost našem elektroenergetskom sistemu u uslovima kad se pojavljuju novi veliki kapaciteti iz obnovljivih izvora energije.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.