Podnošenje zahteva za energetski ugroženog kupca do 19. decembra

15.12.2022

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (piviso)

Socijalno ugrožena domaćinstva sa minimalnim primanjima koja imaju pravo na besplatne kilovate električne energije, gasa, kao i umanjene račune za grejanje preko toplana, trebalo bi najkasnije do 19. decembra da podnesu zahtev za ostvarivanje ovih beneficija.

Zahtev se podnosi svake godine za narednu kalendarsku, čime se stiče status energetski ugroženog kupca.

Kako su iz Ministarstva energetike potvrdili pravo na status energetski ugroženog kupca imaju primaoci socijalne pomoći, dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Oni taj podatak treba da navedu, odnosno zaokruže u obrascu, piše Kamatica.

Takođe, taj status ima i domaćinstvo čiji član koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, a za čiji rad je potrebno napajanje iz elektromreže, i kome obustavom isporuke struje može biti ugrožen život ili zdravlje. U ovom slučaju, potrebno je da se uz zahtev podnese i izveštaj lekara o korišćenju medicinskih aparata, ugovor o snabdevanju i poslednji račun za isporučenu struju.

Pročitajte još:

Oni koji budu podnosili zahtev treba da znaju da mogu da se opredeli za mesečno umanjenje računa za samo jedan energent. Dakle, ili struju, ili gas, ili grejanje preko toplana. Za one koji troše struju olakšica važiće tokom cele godine, dok za gas i toplotnu energiju umanjenje važe šest meseci, odnosno onoliko koliko traje grejna sezona. Tako da građani u obrascu treba da napišu na koji energent se odnosi zahtev.

Da bi jednočlano domaćinstvo ostvarilo pravo na ove beneficije ukupna primanja ne mogu da budu veća od 21.074 dinara. Porodice sa dva člana ne sme da pređe limit od 33.402, a tročlana 45.729 dinara. Granica prihoda za četvoročlano domaćinstvo je 58.057 dinara.

Prema kriterijumu imovno stanje, odnosno ukupna površina stambene jedinice za jednočlana domaćinstva ne sme da bude veća od 40, a za dvočlana od 58 kvadratnih metara. Maksimalna površina za porodice sa tri člana je do 66, a sa četiri člana do 74 kvadrata. Limit za petočlana domaćinstva je do 87, a za šestočlana i veća do 96 kvadratnih metara.

Izvor: Biznis.rs

Reciklažna zvona povećala sakupljanje staklene ambalaže za 90 odsto

15.12.2022

glass-staklo — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (meineresterampe)

Kada postoje posebni kontejneri u njihovom naselju, građani su više nego spremni da razdvajaju otpad u domaćinstvima. Tako je postavljanje 1.400 reciklažnih zvona povećalo sakupljanje otpada od stakla za čak 90 odsto u 14 pilot gradova i opština u Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji, koje su učestvovale u projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu.

Da je obezbeđivanje infrastrukture ključan korak, pokazalo je i istraživanje u kojem je gotovo 60 odsto građana u tri zemlje potvrdilo da ne odvajaju otpad jer nemaju uslova za to, dok samo petina ističe da nema naviku da reciklira. Ono što bi ih dodatno motivisalo, pre svega jeste veća blizina kontejnera za prikupljanje različitih vrsta otpada, kao i uvođenje podsticaja za povraćaj ambalaže, nalazi su istraživanja predstavljenog na konferenciji „Zvono te zove – recikliraj staklo’’.

Na završnoj konferenciji projekta, istaknuto je da je finansijska neodrživost uspostavljanja sistema reciklaže stakla trenutno najveća prepreka. Potrebne su fabrike za reciklažu stakla jer ne postoje ni u jednoj od tri zemlje te ovaj vredan resurs izvoze. Primarna selekcija na nivou opština je tek u povoju, a takse za odlaganje su niske ili ih nema pa je isplativije ambalažu poslati na deponiju, te je neophodno njihovo povećanje.

Pročitajte još:

„Pred nama veliki izazov jer je EU kao cilj postavila da se do 2030. reciklira 75 odsto staklene ambalaže. Još smo daleko od ispunjenja tog ambicioznog zadatka jer se u Srbiji reciklira oko 44 odsto količina stavljenih na tržište, u Makedoniji oko 30 odsto i BiH 12 odsto. Neophodno je da na državnom i lokalnom propišemo ciljane količine za reciklažu i penale za neispunjenje, jačamo inspekcijski nadzor nad upravljanjem otpadom i učinimo odlaganje na deponije najmanje povoljnom opcijom’’, rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu’’ pokrenula je Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Projekat su implementirali NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

Direktorka GIZ-a u Srbiji Daniela Funke istakla je da Nemačka razvojna saradnja putem brojnih inicijativa, koje sprovodi sa privatnim i civilnim sektorom, podržava zemlje u regionu da unaprede upravljanje otpadom, podstiču razvoj cirkularne ekonomije i ekonomiju koja je klimatski neutralna kako bi dostigli ambiciozne ciljeve EU do 2030.

„Ovim projektom postavljeni su temelji za smanjenje troškova reciklaže, obrade i ponovne upotrebe staklenog otpada u regionu’’, zaključila je Funke.

Apatinska pivara podržala je projekat i nabavku kontejnera sa 150.000 evra, a generalni direktor Igor Vukašinovć zahvalio se svim partnerima i rekao da je saradnja javnog, privatnog i civilnog sektora ključna za rešavanje ključnih izazova današnjice kada je reč o zaštiti životne sredine.

Reciklažna zvona dobili su Skoplje (gradske opštine Aerodrom i Gazi Baba), Ilinden, Bitolj, Tetovo, Đevđelija i Štip, Novi Travnik, Konjic, Ilidža i Bihać, kao i Sombor, Niš, Kragujevac i Varvarin. Tokom godinu dana od postavljanja zvona, u ovim gradovima i opštinama prikupljeno je gotovo 1.300 tona stakla. Zahvaljujući projektu, ove godine reciklažna zvona stigla su i u Novi Sad i Beograd.

„Sombor i Niš su prvi gradovi u Srbiji koji su dobili 450 reciklažnih zvona i ubrzo su se projektu pridružili i Kragujevac i Varvarin gde je postavljeno 120 odnosno 30 kontejnera. U tim mestima je prikupljeno 590 tona staklene ambalaže, što je doprinelo da 60 odsto manje stakla završi na deponijama, nego pre početka projekta. Novi Sad dobio je još 50 zvona, a Beograd 120’’, saopštila je direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir.

Izvor: NALED

Pametni stanovi po meri građana

14.12.2022

ABB Free@home projekat Novi Dorćol — Foto: ABB

Stanovnici naselja Novi Dorćol u Beogradu koriste sve benefite koje im omogućava ABB-free@home sistem. U njihovim pametnim domovima gotovo svi sistemi su automatizovani, a upravljanje je krajnje jednostavno. Dovoljan je jedan klik na daljinskom upravljaču, tastaturi, mobilnom telefonu ili putem ugrađenih senzora, glasom ili tajmer fukncijom kako bi se pokrenuo ABB-free@home sistem.

Ceo sistem je osmišljen tako da za kućnu automatizaciju nisu neophodni programeri, već korisnici sami programiraju ponašanje stana ili kuće. Uz to, aplikacija je na srpskom jeziku.

“Sve više naših klijenata želi da živi u skladu sa svetskim standardima i da prati tehnološka dostignuća. Stoga i mi kao investitor pratimo svetske trendove. Svi stanovi u kompleksu Novi Dorćol faza 1 opremljeni su ABB-free@home sistemom koji korisnicima pruža potpuni komfor i omogućava im da kontrolišu sve fukncije samostalno, i to naravno uz konstantnu podršku”, objašnjava Dubravka Gaković, direktor prodaje Deka Inženjeringa.

Brojne su prednosti ABB-free@home sistema, osim uštede energije, korisnici mogu da povežu i druge nezavisne sisteme, koji imaju mogućnost pobezivanja, poput malih kućnih aparata.

Pročitajte još:

Ivan Patenković, glavni elektroinženjer i partner CMD Cons Engineering-a ističe koliko je projektantima ovakvih savremenih sistema elektroinstalacija veoma bitna pouzdanost i bezbednost.

“Pouzdanost se ogleda u tome da je ABB brend koji postoji već 100 godina i sigurno je da će biti tu još dugi niz godina da pruži podršku i sve ono što je potrebno krajnjem korisniku. Sa druge strane bezbednost se ogleda u tome što u je domenu savremenih internet komunikacija, sve višestruko obezbeđeno od spoljnih upada”, dodaje Ivan Patenković.

Sistem ABB-free@home razvijen je u skladu sa potrebama kako novih objekata, tako i onih koji se renoviraju.

Dejan Dešić, menadžer prodaje segmenta zgradarstvo, transport i infrastruktura kompanije ABB, objašnjava da sistem može kontrolisati i upravljati klimatizacijom, odnosno grejanjem i hlađenjem, rasvetom, kao i roletnama ili žaluzinama.

“ABB free@home može da snima vaše ponašanje tokom sedam dana, a nakon toga, ukoliko odete na odmor, ili niste prisutni u objektu, može simulirati vaše prisustvo paljenjem i gašenjem svetla, spuštanjem i podizanjem roletni”, objašnjava Dejan Dešić.

Sigurnost je glavna prednost ovog sistema, a kako bi korisnici u potpunosti bili bezbrižni na raspolaganju im je podrška, kako unutar same aplikacije, tako i putem mejla i telefona.

Milica Radičević

SIEMENS – STVARANJE OKRUŽENJA KOME JE STALO

14.12.2022

SIEMENS portreti '20, Srdan, Pavle 0165 — Foto: Siemens

Nije lako odgovoriti na rastuću potražnju za električnom energijom u trenutku kada vlada globalna energetska kriza, a ujedno i kontinuirano smanjivati emisije gasova sa efektom staklene bašte poreklom iz energetskog sektora. Da bi se to postiglo, ovaj sektor mora da bude modernizovan i usklađen sa svim tekovinama savremenog društva. Upravo to je cilj kompanije Siemens Beograd – stvaranje povoljnog okruženja za nesmetani razvoj energetskog sektora koji može da odgovori na sve novonastale izazove. Na pitanja u vezi sa razvojem energetske infrastrukture, digitalizacijom energetskog sektora i iskušenjima koje donosi vreme u kome živimo, odgovorio nam je Srdan Srdanović, rukovodilac odeljenja Siemens Smart Infrastructure.

EP: Siemensovo odeljenje koje vodite Smart infrastructure u prevodu glasi Pametna infrastruktura. Šta to zapravo znači?

Srdan Srdanović: Verujem da donekle postoji otpor prema izrazima kao što je „pametan” zbog njegove široke upotrebe. Zato treba da objasnimo da će zahvaljujući pametnoj infrastrukturi, koja podrazumeva energetske sisteme, brojila i zgrade, naši gradovi postati bolji za život i zeleniji. Pametna infrastruktura može da smanji emisiju ugljenika i potražnju za energijom kao i da optimizuje snabdevanje energijom. Demonstrirajući svrhu koja je u osnovi svake „pametne” ideje, ova infrastruktura će biti uspešna ukoliko potrošači i kompanije stanu iza ideje digitalnog prenosa energije.

EP: Šta zapravo znači vaš moto „Stvaramo okruženje kome je stalo”?

Srdan Srdanović: Pametna infrastruktura podržava ono čemu teže industrija i organizacije, to je da budu efikasne, odgovorne i pametnije. Naša kompanija nudi širok portfolio kontrole i automatizacije mreža; distribuciju niskonaponske i srednjenaponske električne energije, njeno preusmeravanje i kontrolu, kao i energetska rešenja. Portfolio je izbalansiran u pogledu svih proizvoda, sistema, rešenja i celokupnog asortimana usluga. Tehnologija i ljudska domišljatost se ujedinjuju i čine celinu sa našim okruženjem, a da bismo vodili računa o svetu, svet mora da razvije nov način razmišljanja o infrastrukturi. To znači da on treba da odražava potrebe i stavove savremenog društva. U tom smislu pametna infrastruktura podržava način na koji svi mi želimo da živimo – srećno, udobno, održivo i u harmoniji.

U fokusu:

EP: Gde je u Srbiji već primenjena pametna infrastruktura?

Srdan Srdanović: Radimo zajedno sa kupcima i partnerima u Srbiji na stvaranju ekosistema koji intuitivno odgovara na potrebe ljudi i pomaže im da ostvare svoje ciljeve. U aktuelnoj zdravstvenoj krizi, podrška Kliničkom centru Srbije, ustanovi koja pruža specijalizovane zdravstvene usluge za stanovnike cele zemlje, čini nas posebno ponosnim. Sa implementiranim principom sigurnosti n-1, napajanje je bezbedno i pouzdano i za naše kupce i za pacijente. Pametna infrastruktura omogućava bezbedan rad i praćenje uz nadzor u realnom vremenu svakog aspekta procesa snabdevanja energijom i omogućava efikasan rad Kliničkog centra Srbije.

Jedan je svakako i projekat modernizovanja srednjenaponske mreže u Srbiji. Povećanje pouzdanosti sistema i obezbeđivanje da većina kupaca bude snabdevena električnom energijom za manje od 30 sekundi u slučaju kvara u centru grada, za nas je bio veliki izazov. Isporučili smo kompletnu opremu za 30 trafostanica i time omogućili laku konfiguraciju i proširenje sistema, ali i smanjenje plaćanja u smislu planiranih kazni i obezbeđenje bezbednog napajanja kritičnim kupcima (bolnice, vodovod, javni prevoz, osetljiva industrijska proizvodnja, sistemi javnih komunikacija i dr). Dodao bih još i postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova Termoelektrane Nikola Tesla A u Srbiji. Ova fabrika je izgrađena sedamdesetih godina prošlog veka i danas mora da se prilagodi standardima EU, posebno kada je reč o zaštiti životne sredine. Novo postrojenje za odsumporavanje u četiri bloka TENT-a, A3, A4, A5 i A6 – kapaciteta po 350 MW, omogućiće ovoj termoelektrani na ugalj da radi još najmanje 20 godina u skladu sa pravnim zahtevima EU.

EP: Zbog globalne energetske krize, pitanje energetske tranzicije sve više izbija u prvi plan, a tu je i potreba za zaustavljanjem klimatskih promena? Da li je moguće naći tehnološka rešenja za ove probleme?

Srdan Srdanović: Živimo u vremenima koja su i brza i nepredvidiva, u kojima dosta zavisimo od svetskih okolnosti, ali ono sto je činjenica jeste da su napredne tehnologije odgovor na neke od tih promena. Inovacije i digitalizacija su zaista ključni za kompletno redefinisanje privreda i ekonomija, širom sveta. Zelena, cirkularna, ekonomija nije izvodljiva bez inovativnih rešenja koja će spojiti naš realan, fizički, svet i onaj koji kreiramo u digitalnom domenu. Siemens je jedan od retkih tehnoloških lidera koji spaja ta dva sveta, nudeći sinergiju hardverskih i softverskih rešenja koja korisnicima obezbeđuje brže i fleksibilnije operativne procese, pametna rešenja koja nude bolju produktivnost ili infrastrukturu uz efikasnu upotrebu energije.

Intervju vodila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Novogodišnji vašar na Beogradskom sajmu: Zabava počinje 15. decembra

14.12.2022

Novogodišnji vašar, koji je na Beogradskom sajmu već 60. godinu jedan od prepoznatljivih pratilaca zimskih radosti i svečanosti, biće ove godine održan od četvrtka, 15. decembra, do prednovogodišnjeg petka, 30. decembra.

Ova tradicionalna manifestacija prilika je za posetioce svih uzrasta da uživaju u nezaboravnoj atmosferi koja najavljuje predstojeće praznike i neizbežno opuštanje.

Zabavni park, najveći zatvoreni zabavni park ovog tipa na Balkanu aktivan u ovo doba godine, smešten u Hali 1 Beogradskog sajma, biće otvoren radnim danom od 13 do 20 časova, a vikendom od 10 do 20 časova.

I deci, i odraslima, i čitavim porodicama biće na raspolaganju čak 27 zabavnih objekata – vrteške, igraonice, ringišpili, autodrom, „roto-panoramika“, „kuća straha“, tobogani i druge igre za podizanje adrenalina. Čak i oni najodvažniji pred ozbiljnim su iskušenjima kad se nađu pred brojnim adrenalinskim iznenađenjima i jedinstvenim čudima u ovoj vrsti zabave.

Mogućnost kupovine novogodišnjih poklona, prigodnih igračaka, suvenira i različite druge zanatske i robe široke potrošnje, pa različite ugostiteljske usluge, roštilj ili slatkiši uvek su bili ozbiljna inspiracija za sve koji bi da u zimski i praznični deo godine uđu spokojno i sa najvećom mogućom dozom optimizma.

Ulaz u Zabavni park je besplatan, a korišćenje sadržaja se naplaćuje.

Tokom trajanja Novogodišnjeg vašara, u subotu 24. decembra, na Beogradskom sajmu će, u organizaciji kuće „Music Star Production“ i pod sloganom „Rokenrol zauvek“, biti održan jednodnevni muzički festival „Rock Star Fest“. Od 19 do jedan čas posle ponoći, na svojevrsnom rokenrol maratonu nastupiće prava rock reprezentacija muzičara iz čitavog regiona: Dr Nele Karajlić, „Divlje jagode“, „YU Grupa“, “Atomsko sklonište”, “Teška industrija”, ”Osvajači”, “Vatreni poljubac”, Jurica Pađen i “Aerodrom” i “Epilog”.

U vreme Novogodišnjeg vašara, od 15. do 30. decembra, cena parkiranja u krugu Beogradskog sajma je 150 dinara po satu.

Izvor: Beogradski sajam

Bez transparentnog dijaloga neće biti ni uspešne zelene tranzicije

14.12.2022

environmental-protection-priroda-planeta-zemlja — Foto-ilustracija: Pixabay

Učesnici panela “Sistemsko umrežavanje kao recept za uspešnu zelenu tranziciju”, koji je svetska organizacija za zaštitu prirode WWF Adria organizovala u utorak u Privrednoj komori Srbije saglasili su se da bez dijaloga nijedan cilj, kako onaj za 2030. tako ni onaj za 2050., neće biti ostvaren. Od obaveza nametnutih kroz finansije Evropske unije, preko civilnog sektora koji zelenu tranziciju “prevodi” javnosti koja bi trebalo da bude još uključenija, do poslovnog sektora koji najmanje radi na tranziciji, a trebao bi – ništa neće biti ostvareno ako svi sektori ne komuniciraju zajedno i ne deluju transparentno.

„Ako već postoje naučno zasnovani podaci kojima se može uticati na budućnost i razvoj Srbije – to treba iskoristiti. Mi imamo modele i pametna rešenja, a da to nije na štetu prirode. Apelujem na međunarodne i domaće institucije da se umrežimo i budemo aktivan činioc u dugotrajnim kreiranjima politika za dobrobit opšte zajednice“, istakla je izvršna direktorka WWF Adrije, Nataša Kalauz i naglasila da „WWF ima znanje i iskustvo koje nedostaje da bi proces zelene tranzicije bio u potpunosti uspešan, samo ga treba iskoristiti. Nakon što ljudi zadovolje primarne potrebe, počinju da razmišljaju o zaštiti prirode. Ako to ne posmatramo kroz prizmu opšteg razvoja, onda nema pomaka. Treba imati snage i volje promišljati Zelenu agendu na duže staze“.

U diskusiji su još učestvovali predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine, Aleksandra Vučinić, predstavnik EU Delegacije u Srbiji, Antoan Avinjon, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, Siniša Mitrović, direktorka Centra za održivi razvoj Srbije, Nataša Gligorijević i koordinatorka Globalnog dogovora u Srbiji, Tijana Janković.

Pročitajte još:

„Moramo da učimo od civilnog društva, da ga bolje razumemo, da čujemo inovativna rešenja za lokalne probleme. U najosnovnijem smislu, Zelena agenda je čist vazduh, zdrava voda i nula zagađenja. Sve ono što bismo želeli svojim najbližima“, istakao je Antoan Avinjon, predstavnik Delegacije EU u Srbiji.

Neki od brojnih zaključaka sa panela su:

Zelena agenda je domaći zadatak Srbije, a radi ostvarenja ciljeva, partnerstvo je ključna reč. Civilni, javni, akademski, privredni itd sektori, ali i mediji.
Treba jasno definisati ulogu privatnog sektora.
Ne smeju se zanemariti socijalno ugrožene grupe, jer tako građani plaćaju skupu cenu zelene tranzicije.
Treba ojačati mala i srednja preduzeća da mogu da posluju održivo, budući da su to standardi koji se ubuduće moraju striktno poštovati.

Ranije toga dana, na prepodnevnoj sesiji panela, predstavljeni su projekti organizacija iz Pančeva, Novog Pazara, Vranja, Pirota, Kraljeva, Paraćina, Užica, Kragujevca i Beograda koji su prvi korisnici grantova iz oblasti zaštite životne sredine koje će WWF Adria podržati u narednoj godini. Ovi projekti se odnose na održivo upravljanje šumama, vodama i sveobuhvatnoj edukaciji građana širom Srbije. Predstavljanju su prisustvovali delegati domaćih i međunarodnih institucija i organizacija, medija kao i članovi Savetodavnog odbora u okviru projekta Bezbedna priroda i klima, podržanog od strane Delegacije Evropske unije. Nazive projekata i nazive organizacija možete pronaći na ovom linku.

Izvor: WWF Adria

Aukcije za vetroelektrane u prvom kvartalu 2023. godine

14.12.2022

PET_0799 — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Privreda i građani i te kako prepoznaju koristi od zelene energije i u tom smislu osnovni zadatak države je da stvori ambijent za više takvih projekata, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović na konferenciji u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) o poslovnoj klimi i poverenju investitora „Deseto prolazno vreme’’.

Prema njenim rečima, Ministarstvo rudarstva i energetike aktivno radi na stvaranju uslova za nove investicije u obnovljive izvore energije, a plan u prvom kvartalu 2023. godine je, ne samo da budu zaokruženi regulatorni okviri, već i da se objavi javni poziv za prve aukcije za vetroelektrane.

„Istovremeno, Ministarstvo će doneti trogodišnji plan aukcija u kome će na transparentan način biti prikazana željena dinamika razvoja sektora OIE, što će investitorima olakšati planiranje investicija. Drago mi je što vidim da članice AmCham prepoznaju zelenu agendu kao jedan od prioriteta za ulaganje’’, navela je ministarka, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Ona je naglasila da je izuzetno važno da povećamo našu energetsku efikasnost u javnom sektoru, privredi i domaćinstvima. Podsetila je da se u Srbiji danas troši četiri puta više energije od evropskog proseka da bi se proizvela ista jedinica BDP-a, što jasno ukazuje da uštede energije mogu da doprinesu konkurentnosti privrede.

„Trenutno realizujemo ili je u pripremi realizacija velikog broja projekata čija vrednost premašuje 920 miliona evra. Procene govore da će njihovom realizacijom biti ostvarena ušteda od najmanje 950 GWh godišnje, dok će istovremeno biti smanjena emisija gasova sa efektom staklene bašte od blizu 580.000 tona ugljen-dioksida, što je jednako godišnjoj emisiji 320.000 motornih vozila, odnosno 15 odsto emisije CO2 koja nastaje grejanjem domaćinstava’’, izjavila je ona.

Ministarka Đedović rekla je da je energetska kriza ogroman izazov za države, ali i privrede cele Evrope, i tom prilikom izrazila uverenje da privrednici prepoznaju važnost svega što je država uradila u prethodnom periodu i što čini iz dana u dan, kako bi obezbedila dovoljno električne energije i energenata uz značajno subvencionisanje cena.

Energetski portal

Srbija u fokusu svetskih proizvođača baterija i električnih vozila

14.12.2022

plug-in-električni-automobil — Foto-ilustracija: Pixabay

Privredna komora Srbije i država ozbiljno rade kako bi se naša zemlja uključila u novi globalni investicioni ciklus u proizvodnji električnih vozila, baterija i e-mobilnosti, rekao je u intervjuu za „Politiku”, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i naveo da kompanije iz Slovačke, Nemačke i Južne Koreje žele da otvore svoje pogone u Srbiji.

Interesovanje azijskih proizvođača baterija za Srbiju kao investicionu destinaciju postoji, ali da bismo tu šansu na najbolji način iskoristili, jedan od preduslova je da budemo deo jedinstvenog evropskog tržišta“, ukazao je Čadež.

Prema Čadežovim rečima, trenutno najviše profitiraju Mađarska i Poljska, a reč je o milijardama evra. Međutim, prednost Srbije jeste ta što ima više resursa, ističe predsednik PKS.

Govoreći o uslovima neophodnim za realizaciju ovakvih investicija, kaže da u novom svetu, koji se više regionalizuje nego što se globalizuje, najveći igrači ubrzano investiraju na evropskim destinacijama i gledaju da proizvode po svim standardima koje propisuje EU, kako bi se što bolje pozicionirali na najatraktivnijem globalnom tržištu od 500 miliona stanovnika.

Pročitajte još:

„Tu ima mesta i za Srbiju, ali postoje i neki politički preduslovi. Zbog toga sa Evropskom unijom moramo ozbiljno da razgovaramo o što hitnijem priključivanju zemalja Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu“, poručio je Čadež.

Na konstataciju novinara da mali procenat preduzeća sa Zapadnog Balkana investira u energetsku efikasnost i pitanje da li nema dovoljno podsticaja za zelenu tranziciju ili nema svesti o tome, Čadež odgovara da sa energetskom krizom kompanije sve više razmišljaju o diversifikaciji energetskog portfolija i ulažu u energetsku efikasnost, ali da je pomoć potrebna malim i srednjim preduzećima, te u tom kontekstu predlaže da se vrati poreski kredit, što bi po njegovoj oceni omogućilo privrednicima da deo novca koji bi dali za poreze direktno investiraju u nove tehnologije.

Da su domaće kompanije i te kako zainteresovane za inovacije, kaže, najbolje ilustruje podatak da je oko dve i po hiljade malih i srednjih preduzeća, uz podršku Centra za digitalnu transformaciju PKS, digitalno transformisalo različite segmente svog poslovanja od proizvodnje, preko nabavke, do prodaje.

„Sada otvaramo biznis inovejšen hab koji će povezivati velike kompanije iz tradicionalnih industrija sa inovativnim kompanijama iz IT sektora, koje su do sada radile uglavnom poslove za druga tržišta. U redu je da programiramo za druge, jer to donosi novac, ali zajedno sa velikim igračima u raznim industrijama, naš IT sektor može da kreira i domaće inovativne proizvode koji kasnije mogu biti zanimljivi i drugim tržištima“, istakao je, između ostalog Čadež.

Izvor: Privredna komora Srbije

“Kreni-promeni”: Bilbordi sa QR kodom za merenje zagađenja postavljeni u Beogradu

13.12.2022

Nakon Niša, pokret „Kreni-promeni“ je u Beogradu predstavio bilborde sa QR kodom pomoću kojih građani u svakom trenutku mogu da provere koliki je stepen zagađenja.

U okviru kampanje „Istina o zagađenju – imam pravo da dišem“ u Beogradu je postavljeno šest bilborda, u Nišu tri i biće postavljeno još u 23 grada u Srbiji, navodi se u saopštenju “Kreni-promeni”.

Marina Pavlić, izvršna direktorka inicijative „Kreni-promeni“ upozorava na to da više od 15.000 ljudi u Srbiji godišnje umre od zagađenja vazduha.

„Bilbordi su postavljeni zahvaljujući malim donacijama građana! Hvala svima koji su učestvovali. Još jedna mala pobeda građana uprkos sabotiranju nadležnih institucija“, navela je Pavlić.

Pročitajte još:

Podsetila je i da je pokret „Kreni-promeni“ ponudio konkretna rešenja protiv zagađenje i da su insistirali na postavljanju filtera na termoelektrani u Kostolcu i na subvencionisanju malih kućnih ložišta što se i našlo među budžetskim stavkama.

Kako dodaje inicijativa „Kreni-promeni“ je insistirala i da Radio-televizija Srbije (RTS) počne da izveštava o problemu zagađenja i ukazala da je RTS počeo sa takvim izveštavanjem, ali „stidljivo“.

Energetski portal

EPS traži da ne bude više javno preduzeće, čeka se Vlada

13.12.2022

Nadzorni odbor javnog preduzeća „Elektroprivrede Srbije“ usvojio je predlog odluke o primeni pravne forme u akcionarsko društvo, predlog o izmenama i dopunama osnivačkog akta, kao i predlog Statuta Akcionarskog društva.

Ovi predlozi su usvojeni kako bi EPS predložio Vladi, kao svom osnivaču, promenu pravne forme iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.

Usvojenom odlukom predviđa se da EPS nastavi da posluje kao nejavno akcionarsko društvo i prestaje da posluje kao javno preduzeće.

Osnovni kapital EPS-a pretvara se akcijski kapital, a država postaje apsolutni vlasnik svih 36.510.509 akcija.

Osnovni kapital EPS-a iznosi 365 milijardi dinara. Od toga, novčani ulog iznosi 4,2 milijarde dinara, a nenovčani, 360,9 milijarde dinara.

Očekivani efekti promene EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo su postizanje maksimalne efikasnosti poslovanja i uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja i vođenja poslova. Promena bi trebalo da dovede i do racionalnijeg korišćenje kadrovskog potencijala i povoljnijim uslova za efikasnije otvaranje i razvoj tržišta, navodi se u odluci Nadzornog odbora EPS-a.

Pročitajte još:

Nadzorni odbor se u odeljku koji se tiče razloga donošenja odluke o prelasku u akcionarsko društvo poziva na nekoliko propisa.

Navodi se da je zaključkom Vlade iz novembra 2014. godine prihvaćen Program reorganizacije EPS-a i da je ovim Programom predviđena i promena pravne forme u akcionarsko društvo.

Osim toga, Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaraju u postupku privatizacije, na koji se Nadzorni odbor EPS-a poziva, propisano je da je Vlada dužna da obezbedi EPS-u promenu pravne forme.

Ovaj zakon predviđa da Vlada EPS-u obezbedi promenu pravne forme i iskazivanje osnovnog kapitala u akcijama u roku koji je već prošao, do kraja 2016. godine.

Takođe, Vlada je usvojila Strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koja su u vlasništvu države za period od 2021. do 2027. godine. Strategijom je, kao jedna do mera, defininsana promene pravne forme javnih preduzeća u AD ili DOO.

Izvor: Nova Ekonomija

NEOPHODNO JE UVOĐENJE ENERGETSKI EFIKASNIJIH TEHNOLOGIJA

13.12.2022

U želji da doprinese smanjenu karbonskog otiska korišćenjem energije iz obnovljivih izvora, kompanija A1 Sbija postavila je više od 3.000 solarnih panela do sada i time postala prva telekomunikaciona kompanija na našem tržištu čija se mrežna infrastruktura oslanja na ovu tehnologiju.

O samom kvalitetu mreže A1 govori podatak da je već drugu godinu zaredom proglašena za najbržu mobilnu mrežu u Srbiji, a mi smo razgovarali sa Dejanom Turkom, generalnim direktorom kompanije, o daljim planovima za očuvanje vhunskog korisničkog iskustva ali i životne sredine.

EP: Austrijska grupa A1 Telekom, vlasnik kompanije A1 Srbija, obavezala se na postizanje karbonske neutralnosti do 2030. godine kroz postepeni prelazak na obnovljive izvore energije, smanjenje karbonskog otiska i uvećanje energetske efikasnosti. Zbog čega je važno da se internet provajderi okrenu zelenoj energiji?

Dejan Turk: Industrija telekomunikacija nije veliki zagađivač. Odgovorna je za svega 3,7 odsto globalnih emisija CO2. Ipak, ona je veliki potrošač električne energije, budući da je provajder interneta i rešenja koja se zasnivaju na njegovoj upotrebi. Ne čudi što se predviđa da će se ovih 3,7 odsto udvostručiti u naredne tri godine. Potrebe za konektivnošću na svim nivoima rastu, a da bi se te potrebe zadovoljile, neophodno je uvođenje novih tehnologija, kao što je 5G, koje su energetski efikasnije.

Očuvanje životne sredine odavno nije stvar izbora i smatram da svi, i industrija i pojedinci, možemo doprineti naporima da svet bude zdravije mesto za život, danas i za buduće generacije. Imajući ovo na umu, zadali smo sebi novi parametar kvaliteta koji se odnosi na održivost. Gradimo održivu mrežu čiji kvalitet ne čine samo brzina pristupa internetu, pouzdanost i pokrivenost, već i pažljivo korišćenje prirodnih resursa. Ovakav pristup omogućava dalje širenje naše infrastrukture, dok se istovremeno ostvaruje veća energetska efikasnost i niža potrošnja energije, a povećava efikasnost i mogućnost za optimizaciju.

U fokusu:

EP: Koje konkretne korake ste preduzeli u implementaciji ESG strategije na tržištu Srbije?

Dejan Turk: Počev od jula prošle godine koristimo 100 odsto zelenu električnu energiju za napajanje mobilne mreže, uređaja i infrastrukture. Zahvaljujući tome, smanjili smo emisiju CO2 za 19 odsto u 2021. godini. Ove godine otišli smo korak dalje. Počeli da postavljamo solarne panele na svim našim baznim stanicama gde za to postoje uslovi. Trenutno imamo blizu 3.000 solarnih panela, a plan je da do kraja sledeće godine postavimo više od 2.500 novih panela. Takođe, planiramo i postavljanje solarnih panela na našem Data Centru u Kragujevcu, jer radio bazne stanice i Data Centri imaju najveći uticaj na ukupnu potrošnju električne energije. Ponosan sam na to što smo pioniri među operatorima na ovom polju, jer trenutno jedini u Srbiji koristimo solarne panele u cilju snabdevanja dela mrežne infrastrukture električnom energijom. Imajući sve ovo u vidu, očekujemo značajno bolje rezultate u ovoje godini u odnosu na prethodnu.

EP: Kako izgleda društveno odgovorna strategija A1 Srbija u skladu sa ESG ciljevima u oblasti zaštite životne sredine?

Dejan Turk: Doprinos u rešavanju problema zagađenja vazduha, zaštite prirodnih resursa i biodiverziteta predstavljaju imperativ u našem poslovanju. Navešću samo neke od projekata koji doprinose očuvanju životne sredine, a čiji razvoj i realizaciju smo podržali kroz našu platformu društvene odgovornosti „Svet kakav želiš” – udruženje „Bašta može svašta” pokrenulo je prvu organsku baštu, a internet društvo Srbije projekat za razvoj uređaja za merenje kvaliteta vazduha „Klimerko”, tu je i projekat lečilišta za zaštićene vrste divljih ptica u okruženju Poljoprivredne škole Bačka Topola, koji je pokrenula sama škola, i akcija „Srbija bez divljih deponija” koja je posvećena smanjenju divljih deponija u Srbiji.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

1...227228229...1.538 Page 228 of 1.538

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM