OIE Srbija 2026: Izazovan period pred obnovljivim izvorima

Tokom prethodna dva dana u Vrdniku je održana konferencija OIE Srbija 2026, koja je okupila predstavnike energetskog sektora Srbije i regiona – donosioce odluka, finansijere, kompanije, investitore, organizacije i druge aktere uključene u energetsku tranziciju.

Tržište obnovljivih izvora energije u Srbiji prešlo je put od praktično praznog prostora do značajnih kapaciteta iza kojih stoji ozbiljan rad, a ovogodišnja konferencija otvorila je pitanje kako taj razvoj nastaviti u novim okolnostima.

Jedan od konkretnih izazova za dalji razvoj OIE dolazi upravo iz elektroenergetske mreže.

Dalibor Nikolić, direktor Tehničkog sistema Elektrodistribucije Srbije, rekao je da je u odnosu na prošlu godinu zabeleženo povećanje od oko 20 odsto, i po broju elektrana i po instalisanoj snazi.

Na distributivnoj mreži trenutno je 498 elektrana ukupne instalisane snage 540 megavata, kao i više od 8.000 prozjumera sa ukupno 160 megavata instalisane snage. Međutim, rast proizvodnih kapaciteta donosi i nove tehničke i finansijske izazove.

Predstavnik EDS-a osvrnuo se na ograničenje injektiranja snage iz distributivnog u prenosni sistem, koje iznosi 16 MW. Kako je naveo, reč je o specifičnom ograničenju koje verovatno ne postoji u ovakvom obliku u drugim delovima Evrope.

Do kraja 2025. godine ovo ograničenje bilo je prekoračeno na svega četiri do pet objekata, od ukupno 202 objekta priključena na distributivni sistem. Međutim, situacija bi ove godine mogla značajno da se promeni. Zbog ubrzanog razvoja solarnih elektrana u područjima sa malom potrošnjom, poput Banata i juga Srbije, očekuje se da će obrnuti tokovi energije prelaziti 30 megavata.

To već predstavlja tehnički izazov za elektroenergetski sistem, ali i dodatni trošak zbog angažovanja pomoćnih usluga koje operator prenosnog sistema mora da obezbedi kako bi održao balans mreže.

Prema važećem regulatornom okviru, ovaj trošak se proporcionalno prenosi na operatore distributivnog sistema. Međutim, kako je ukazano, regulatorno telo do sada ove izdatke nije priznavalo kao primarni trošak distributera.

Ukoliko se takav okvir ne promeni, rast troškova može postati ograničavajući faktor za dalje priključenje novih solarnih elektrana u područjima u kojima je mreža već opterećena obrnutim tokovima energije.

U kontekstu daljeg razvoja OIE, važna je i sposobnost prenosne mreže da prihvati nove proizvodne kapacitete. Generalna direktorka Elektromreža Srbije Jelena Matejić navela je da je u procesu priključenja trenutno oko 11 GW novih kapaciteta iz vetra i sunca. Investitorima je poručila da kapacitet mreže ne treba da bude razlog za odlaganje projekata, navodeći da se prenosni sistem kontinuirano razvija u skladu sa potrebama novih proizvodnih kapaciteta.

Kada je reč o aktivnim kupcima na prenosnom sistemu, trenutno je evidentirano 122 MW, dok je EMS već potpisao ugovore za oko 2 GW baterijskih skladišta. Matejić je ukazala da se očekuje i dalji rast interesovanja za skladištenje, što dodatno naglašava potrebu za kontinuiranim ulaganjima u razvoj prenosne mreže.

Generalni direktor SEEPEX-a Miloš Mladenović ocenio je da je splasnuo entuzijazam investitora u solarne elektrane, ali da će energija dugoročno ostati tražena roba, zbog čega će ulaganja u energetiku i dalje biti isplativa.

Kako je podsetio, solarna i vetroenergija održale su elektroenergetski sistem tokom avgusta, između ostalog i zahvaljujući velikoj proizvodnji iz solara u zemljama regiona, poput Mađarske i Grčke.

Investicije u energetiku neće, međutim, biti važne samo sa aspekta isplativosti, već i zbog svog šireg društvenog značaja, zbog čega je potrebno da država nastavi da pruža podršku sektoru. Ono što je potrebno jeste tražiti nova rešenja, jer će megavat-sat vredeti, ali uz njega moraju da se dodaju i drugi atributi. Kako je naveo, radi se i na izmeni regulative kako bi se omogućilo da kolokacijski projekti koji kombinuju vetar, sunce i skladištenje energije postanu izvodljivi i bankabilni.

Finansiranje ostaje ključno za nove projekte

Da potencijal za nove investicije postoji, ali da projekti moraju da pronađu put do finansijskog zatvaranja, pokazala je i diskusija o finansiranju.

Svetlana Cerović, direktorka Odeljenja za finansiranje i savetovanje u UniCredit Banci, ocenila je da je za nastavak razvoja projekata obnovljive energije važno održati treće aukcije za tržišne premije. Do tada bi, kako je navela, korporativni PPA ugovori mogli da posluže kao jedan od mehanizama za podsticanje novih investicija.

Prema analizi banke, oko 1,2 GW projekata ima potencijal da dođe do finansijskog zatvaranja, odnosno ugovaranja finansiranja, pri čemu većina već ima dogovorene dugoročne aranžmane za otkup električne energije. Dodala je da će projektno finansiranje u narednom periodu ostati dominantan model za projekte obnovljive energije, dok bi korporativne zelene obveznice mogle da pruže dodatnu podršku i prošire mogućnosti za finansiranje ovih investicija.

Istovremeno, direktor za Jugoistočnu Evropu Evropske banke za obnovu i razvoj Gžegož Zelinski ukazao je na usporavanje zamaha OIE u Srbiji, ali je ocenio da postoje osnove za optimizam, imajući u vidu domaće kompanije koje mogu da realizuju energetske projekte i zajednicu spremnu da ih podrži.

Energetski portal